raškolovano.znanje(o^o)

Icon

kolektivno samoobrazovanje u umetnosti i kulturi…

Postpedagogija :: Miško Šuvaković

Pojam ‘postpedagogija’ je izveo američki deridijanac Gregory L. Ulmer u vezi sa koncepcijama ’scene pisanja’ Jacquesa Derride, a primenio ga je na sasvim različite ‘autore’, kao što se u psihoanalitičar Jacques Lacan, skulptor i performance umetnik Joseph Beuys, filmski reditelj Sergei Eisenstein i pozorišni reditelj Antonin Artaud. Za Ulmera pojam postpedagogije (post/e/-pedagogy) ukazuje na kretanje preko konvencionalne pedagogije do uspostavljanja pedagogije u eri elektronskih medija.

Ja ću u ovom tekstu post-pedagogijom označiti nekoliko različitih mogućnosti:

(1)   otvaranje tradicionalnog pedagoškog procesa (procesa prenosa ‘ideja’ /znanja/ od učitelja na učenike) ka istraživačkom ili bihevioralnom radu ravnopravnih saradnika koji uče jedni od drugih[1],

(2)   anarhističko destruisanje  kanona, pravila, kriterijuma i zakona pedagogije, na način izvođenja pedagoške situacije kao ludističkog i emancipatorskog čina stvaranja[2],

(3)   poništavanje (destrukcija, dekonstrukcija, relativizacija, decentraliziranje, relativizacija odnosa margine i centra) sopstvenog statusa ‘učitelja kao posednika znanja’[3],

(4)   postavljanje teorijskog ili pedagoškog predavanja kao otvorenog, nomadskog i interaktivnog umetničkog dela[4],

(5)   izvođenje teorijskog, autopoetičkog ili pedagoškog predavanja kao ‘događaja’ koji se ne može precizno identifikovati kao predavanje u teorijskom smislu, kao umetničko delo (meta-predstava) ili kao neka vrsta promotivne radionice[5],

(6)   postavljanje čina teorijskog izlaganja kao scenskog događaja ili na način scenskog događaja sa razradom posebnih retoričko-verbalnih, bihevioralnih (telesno-gestualnih) i medijskih (upotreba reproduktivnih medija oprimerenja stavova) primera ili artikulacija-i-atrakcija na sceni izlaganja (predavanja i poduke)[6],

(7)   postavljanje čina teorijskog izlaganja u sistem medijskih reproduktivnih komunikacija (radio, televizija, LP ploče ili CD-i)[7],

(8)   izvođenje teorijskog čina izlaganja u sistem interaktivnih elektronskih medija (kompjuterske mreže ili tehnike multimedije i VR /virtuelne realnosti/)[8], drugim rečima, ovde postoji mogućnost očekivanja odziva slušaoca i njegovog intervenisanja u okviru predloženih predavačevih tema i eksplikacija,

(9)   uspostavljanje bilo koje umetničke prakse kao osnovnog modela (tela) kojim se izvodi prikazivanje, zastupanje, demonstriranje ili označiteljsko izvođenje (testiranje) teorijskih pretpostavki i mogućnosti, to znači da se pokazuje sredstvima umetnosti kako se uspostavlja teorijski metagovor (pedagoški nivo) i kako se u metagovor uvode označitelji (lanci, mreže) koji pokazuju kako metagovor biva nemoguć, ali postoji i inverzni put koji pokazuje kako se teorija uvodi u umetnost posredstvom performerskih i teatarskih taktika, odnosno, kako se za teoriju konstruišu stvarna ili prividna tela ‘od’ tragova umetnosti.[9]

Verovatno su mogući i drugi različiti primeri. Ali, ono što je bitno za razumevanje postpedagogije jeste da se ‘pojam’ pedagogije redefiniše (transformiše, transfiguriše) kao ‘produktivna praksa izvođenja’ na stvarnoj ili fikcionalnoj ’sceni’ (ekranu). Pri tome, pedagoški čin nije prenošenje jednog ‘kristalisanog znanja’ od jednog subjekta (subjekta-gospodara znanja) ka drugom subjektu (subjektu-bez-znanja), već jeste uspostavljanje mogućnosti da različiti individuumi na konceptualno demonstrativan način konstruišu sebe i drugog kao subjekta znanja posredstvom teorijskih, umetničkih ili kulturno-medijskih materijalnih aparata. Reč je, zapravo, o dinamičnim interaktivnim epistemologijama ili teoriji na delu.


[1] Taj proces učenja kroz istraživanje je razrađen u grupi Art&Language početkom 70ih godina. Na primer, Therry Atkinson i Michel Baldwin ga definišu sledećom shemom: “Searched by the index of = def. A-L(x)(if x is a member of A-L then (($y) x learns a from y and x ¹ y))”.

[2] Na primer, različite strategije Johna Cagea tokom njegovih univerzitetskih predavanja. Jedan takav postpedagoski gest je davanje najviše ocene ‘A’ na početku držanja kursa bez provere znanja koja se obično vrši na kraju kursa.

[3] Na primer, Cvetan Todorov o kasnom Rolandu Barthesu govori kao o ‘misliocu’ i ‘piscu’ koji obara diskurs učitelja. On kaže da Barthesove knjige nisu izlaganje ideja, nego verbalni gestovi (action writing). On kaže da se Barthes razvija od teroriste (onog koji konstruiše, menja i nudi epistemologiju) u egositu (onoga ko uživa u epistemologiji).

[4] Na primer, predavanja Josepha Beuysa koja su izvođena kao umetnički događaj (performance, happening, akcija).

[5] Na primer, predavanja Roberta Wilsona koja on drži kao neku vrstu pedagoškog ili teorijskog performancea tematizujući i tumečeći svoju teatarsku poetiku.

[6] Ovom vrstom predavačkog rada su se bavili mnogi. Mogu se, u modernoj, navesti predavanja Martina Heideggera ili Ludwiga Witgensteina, o čemu postoje brojne anegdote. Na primer, o Heideggerovom pevanju ili Wittgensteinovom ležanju na podu učionice dok predaje. Ali, zamisao konceptualno namerene teatralizacije predavačko-pedagoškog čina se može otkriti u Lacanovima predavanjima o matemima ili njegovom televizijskom nastupu i predavanju koje je držao za mediji televizije o samoj televiziji. Tu se mogu navesti i predavanja filozofa Jacquesa Derride, filozofa Petera Sloterdijka, teoretičara kultrure Borisa Groysa…

[7] Mnogobrojni primeri se mogu navesti od Johna Cagea do Jacuesa Lacana, Jacquesa Derride ili Salvoja Žižeka.

[8] Primeri su različiti i mogu se naći mnogobrojni net-artisti ili teoretičari čiji se rad posredstvom mreže komunicira. kroz pedagoške moduse (na primer, critical art ensemble).

[9] Primer su teorijsko-teatarski ili teorijsko performerski radovi TkH: Teorije koja Hoda. TkH je radila sa teorijskim konstrukcijama koje je realizovala kroz javno (performersko) izvođenje da bi pokazala telo teorije.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Open Source procedure u obrazovanju :: Marta Popivoda

Sa paradigmatskim obrtom ka imaterijalnoj proizvodnji i digitalnim tehnologijama, kada je svaka kopija identična originalu i svaka informacija potencijalno poklon koji ne uskraćuje onoga koji daje, vlasništvo se pojavljuje kao tačka na kojoj se razotkriva i demonstrira moć vladajuće klase i njene pozicije u hijerarhijskom klasnom poretku. Intelektualno vlasništvo je jedno od najkontroverznijih pitanja ovog složenog mehanizma, i postalo je posebno problematično u domenu ICTa, Interneta, WWWa, kod kojih su već u samu medijsku materijalnost upisani protokoli i procedure razmene i otvorenijeg pristupa informacijama.

Kritičari intelektualnog vlasništva u domenu digitalnih tehnologija, ali i šire, savremene kulture i društva (npr. Stallman i Wark), ukazuju da intelektualno vlasništvo sve češće ni ne pripada samim proizvođačima (piscima, programerima, umetnicima), već agentima kao što su izdavači, softverske kompanije, galerije, muzeji, pozorišne kuće itd.[1] Na ovom mestu dolazimo do pitanja “simboličkog vlasništva”, koje smatram ključnim za kontekst savremene produkcije znanja. Danas, u postfordističkom kontekstu imaterijalne proizvodnje određujući regulacijski sistem (p)ostaje vlasništvo nad konceptima, pojmovima, informacijama, paradigmama, istorijom. Oni se ubrzano komodifikuju kroz postojeće društvene institucije i na taj način održavaju vertikalni, hijerarhijski poredak između “onoga koji zna i onoga koji ne zna”, “onoga čiji se glas čuje i onoga koji je nečujan”, “onoga koji je vidljiv i onoga koji je nevidljiv” itd.

Kao kritičku reakciju na ove kategorizacije predlažem nezavisno kolektivno samoobrazovanje i implementaciju open source procedura u procese učenja. Ovo smatram jednim od mogućih načina ‘hakiranja’ informacija i njihove aktualizacije u vidu znanja. To omogućava krekovanje kodova institucionalizovanog obrazovanja i slobodno preuzimanje postojećih metodologija, njihovu reapropriaciju i implementaciju u sopstvene procedure. Kroz model kolektivnog samoobrazovanja moguće je istraživanje i angažovanje znanja koje ide preko aktuelnih vlasničkih odnosa u edukaciji, a i šire, znanja koje neće stati na mesto proizvoda i zatvoriti svoj kôd.

Termin open source originalno potiče iz Free Software pokreta. Slobodni software – kao opozicija vlasničkom softwareu – je software koji podrazumeva četiri osnovne slobode. Sloboda 0 je sloboda da se koristi program. Sloboda 1 je sloboda da se proučava i modifikuje program; mogućnost pristupa izvornom kodu je preduslov ove slobode. Sloboda 2 je sloboda redistribucije kopija programa. Sloboda 3 je sloboda da se program unapredi i kao takav dalje distribuira. Ono što je važno naglasiti jeste da dok se termin slobodni software odnosi na slobode jednakog pristupa informaciji, open source je metodologija kojom se ovi principi postižu[2]. Ova razlika je ono što open source čini primenljivim i na druge kontekste, kao što su umetnost i edukacija.

Antonio Negri i Michael Hardt (u Imperiji) pitanje copylefta otvaraju pretpostavkom da je danas, za razliku od prethodnog kapitalističkog sistema, mnogo lakše rekonfigurisati vlasničke odnose.[3] To je tako jer presudno vlasništvo nije više vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, odnosno mašinama, materijalima i sl, već nad nematerijalnim sredstvima kao što su ljudski um, misao, imaginacija, kreativnost i intelekt. I upravo ovo je potencijal koji implementaciju open source procedura u (umetničko) obrazovanje čini presudnim elementom u (klasnoj) borbi za slobodnu informaciju.


[1] McKenzie Wark, Hakerski manifest (A Hacker Manifesto), Multimedijalni institut, Zagreb, 2006.

[2] Vidi Tomislav Medak, “Open Source Paradigm in the Arts”, http://www.gnupauk.org/FlossTxt012

[3] Michael Hardt, Antonio Negri, Imperij, Multimedijalni institut, Zagreb, 2003.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Edukacija i samo-obrazovanje :: Bojan Đorđev

U poslednje vreme, mnogi kritički obrazovni i umetničko-obrazovni projekti se bave pronalaženjem adekvatnijeg termina koji bi zamenio edukaciju. Zbog toga je edukacija u naslovu odrednice precrtana – kao apel za novim, alternativnim pojmom.

Etimološki, reč edukacija je izvedena iz latinskog (educare) sa značenjem “odgojiti” “podići”, “obučiti”, putem “education/nis” odgajanja, podizanja. U poslednje vreme, postoji tendencija vraćanja drugačijoj pretpostavci, da je edukacija izvedena iz drugog glagola: (educere), sa značenjem “izvesti iz” ili ” povesti napred” (Wikipedia). Ova druga verzija etimologije podrazumeva izvođenje iz nečega u nešto drugo, iz jednog stanja u drugo. Kao izvođenje iz mraka. Takođe bih naglasio da ovo značenje implicira da neko vodi nekog drugog – u slučaju edukacije (u tradicionalnom zapadnom sistemu obrazovanja) nastavnika koji izvodi učenika iz mraka neznanja, nedostatka znanja – do stanja posedovanja znanja. Ovakvo poimanje obrazovanja, gde neko podučava nekog drugog – gospodar znanja podučava onog sa manje ili bez znanja, je razlog zbog kojeg alternative tradicionalnim pojmovima obrazovanja distanciraju svoju praksu dodavanjem prefiksa samo terminu obrazovanje, kao trenutnu, najvidljiviju razliku. Tako, prva stvar koju treba učiniti je izbegavanje autoritarne pozicije nastavnika kao jedinog vlasnika ‘znanja’, ili kako Jacques Rancière kaže:

Pedagoški mit (o podučavanju kao umetnosti objašnjenja) deli svet na dva dela. Još preciznije, deli inteligenciju na dva dela. Taj mit tvrdi da postoji inferiorna i superiorna inteligencija. Prva registruje opažaje slučajno, zadržava ih, interpretira i ponavlja empirijski, u okviru zatvorenog kruga navike i potrebe. Ovo je inteligencija malog deteta i običnog čoveka. Superiorna inteligencija zna stvari na osnovu razuma, napreduje uz pomoć metoda, od jednostavih do komplikovanih, od delova ka celini. [1]

Samo-obrazovna tehnika s-o-s projekta se bazira na Rancièreovoj teoretizaciji primera ‘neukog učitelja’ Josepha Jacotota, i konceptu post(e)-pedagogije Gregoryja Ulmera. Korišćenje ovih koncepata u samo-obrazovanju bi trebalo da precrta tog ‘drugog’, predavača iz etimologije edukacije. U tom smislu s-o-s projekat se oslanja na knjigu(e, tekstove) kao izvor na jednoj strani, i slobodnu diskusiju između jednakih koja pre-označava međusobna iskustva, na drugoj strani.


[1] Jacques Rancière (1991), The Ignorant Schoolmaster: Five Lessons in Intellectual Emancipation, Stanford Cal: Stanford University Press, str. 7.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Komodifikacija znanja :: Iva Nenić

Produkcija i menadžment znanja (način na koji se informacija stvara, prezentuje, arhivira, prenosi, deli, prosuđuje) je podređen materijalnim uslova zadatog istorijskog trenutka kao i specifičnosti kulturalnih edukacijskih praksi. Sam objekt znanja u post-industrijskom društvu menja se rapidno usled ubrzanog tehnološkog razvoja i rezultirajuće sveprisutnosti informacije. Logika kapitala prodrla je u savremeno polje edukacije, menjajući koncept znanja od organizovane mase informacija u informacijsku robu. Kako je Louis Althusser upozorio: “ideološki državni aparat, koji je postavljen na dominantnu poziciju u zrelim kapitalističkim društvenim formacijama kao rezultat nasilnih političkih i ideoloških klasnih borbi protiv njegovih starih dominantnih ideoloških aparata – jeste edukacijski ideološki aparat”[1]. Pozni kapitalizam reguliše proces učenja na način u okviru koga se dominantna ideologija ne manifestuje kao jednostavna implementacija državnih hegemonih principa, već kao dublja promena u samom jezgru sistema edukacije: znanje se komercijalizuje, količina i relevantnost informacija rapidno raste, nove tehnologije postaju conditio sine qua non svakog procesa učenja. Svestan ove situacije Jean François Lyotard piše: “znanje se proizvodi i proizvodiće se kako bi bilo prodato, ono jeste i biće konzumirano kako bi se valorizovalo u novoj proizvodnji: u oba slučaja, cilj je razmena.”[2] Ovi regulativni principi utiču takođe i na ulogu samog učenja: danas, nije pitanje znanja koje se stiče u svrhe sopstvenog usavršavanja, već utilitarnog znanja koje se može iskoristiti na tržištu, kroz ulaganje maksimuma sposobnosti i imaginacije. Znanje kao roba-na-prodaju jeste obeležje kasnog kapitalističkog hegemonog know-how pristupa, u kome je spretnost u radu sa informacijama (posedovanje brzine i lokacije) važnija od težnje ka individualnoj kreativnosti izvan konvencijalnog institucionalnog okvira. Vrednosti nematerijalnog rada, kreativnosti i inovacije, sa druge strane, prepoznate su od strane tržišta, što je rezultiralo parazitskom eksploatacijom nematerijalnog domena od strane materijalnog[3].

Komodifikacija znanja, stoga, jeste proces transformacije koji se dešava u osnovi edukacijskog sistema ali i trenutno dominantno stanje znanja. Poziv na kontra-akciju u smislu različitih oblika kritike i kontrahegemonije, cilja jednako na teoriju i praksu. Pitanje jeste kako misliti vrednost znanja danas i kako razviti otvorene i autorefleksivne načine edukacije koji se razlikuju od konvencionalnih procedura. Neophodno je da ove strategije rade jednako sa lokalnim i globalnim uslovima, kao što su socijalne nejednakosti ili razlike među onima koji imaju efektivni pristup informacijskim i digitalnim tehnologijama i onih koji nemaju, kako bi ušli u trag određenim potrebama i izgradili kontekstom određene specifične taktike borbe protiv vladajuće logike kognitivnog kapitalizma. 


[1] Louis Althusser (1971), “Ideology and Ideological State Apparatuses”, in Lenin and Philosophy and Other Essays, Monthly Review Press, New York-London, str. 127-187, 152.

[2] Jean François Lyotard (1984), The Postmodern Condition: A report on knowledge, University of Minnesota Press, Minneapolis, str. 4

[3] Matteo Pasquinelli, “Immaterial Civil War: Prototypes of Conflicts Within Cognitive Capitalism”, Barcelona, September 2006, str. 8 http://www.rekombinant.org/ImmCivilWar.pdf

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

POZIV ZA UČEŠĆE U PROJEKTU RAŠKOLOVANO ZNANJE(o^o), 2009/2010.

TkH i Kontrapunkt u okviru projekta RAŠKOLOVANO ZNANJE (o^o) Vas pozivaju na:

“VIDEO POJMOVNIK MIŠKA ŠUVAKOVIĆA”

U okviru projekta Raškolovano znanje, obesity
radna grupa Termini organizuje sesije gledanja i diskusija TV serije dr Miška Šuvakovića “Video pojmovnik”. Sesije će se organizovati paralelno u Beogradu (Magacin u Kraljevića Marka) i Skoplju (Točka), sales putem video linka. Tokom programa, organizovano je i nekoliko susreta i razgovora sa autorom serije u Beogradu, takođe putem video linka dostupnih i u Skoplju.

Druga sesija i razgovor sa autorom će biti održana:

u Magacinu u Kraljevića Marka,

u petak, 29. januara 2010, sa početkom u 16 h – projekcija TV serije i u 17 h – razgovor sa autorom.

Diskusija ce biti vodjena s ciljem da se preciznije definisu termini i pojmovi: metod, format, praksa, postupak, tehnika, strategija i procedura u kontekstu savremene umetnicke produkcije. Koje su razlike izmedju ovih termina/pojmova? Na koje se sve nacine mogu upotrebljavati, u razlicitim kontekstima i u kakve medjusobne odnose ovi termini stupaju? Kakvo je poreklo tih termina i na kakve platforme se referisu, kada su upotrebljeni u kontekstu analize nekog umetnickog dela?

Program je otvoren za sve zainteresovane.

Video pojmovnik umetnosti 20. veka je nastao u produkciji ART televizije u Beogradu 1998-2001. godine. Osnova serije je knjiga Miška Šuvakovića Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950 (SANU i Prometej, Beograd i Novi Sad, 1999).

Pojmovnik je zamišljen kao video reprezentacija disciplina moderne i postmoderne umetnosti za širu (televizijsku) publiku. Korišćen je TV medij za prezentaciju osnovnih koncepata i programa moderne i postmoderne umetnosti, sa posebnom pažnjom usmerenom na prezentaciju interdisciplinarnih odnosa likovnih umentosti, fotografije, filma i izvođačkih umetnosti.

Miško (Miodrag) Šuvaković, estetičar i teoretičar umetnosti, rođen je 1954. godine u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 1993. U zvanje redovnog profesora  za predmet  “Primenjena estetika” izabran je 2002. godine na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Na umetničkoj sceni je aktivan od sredine 1970ih godina. Bio je član konceptualističke Grupe 143 (1975-80) i neformalne teorijske zajednice “Zajednica za istračivanje prostora” (1982-89). Uređivao je nezavisni teorijski časopis Mentalni prostor (Beograd, 1982-87), i bio član redakcije časopisa Transkatalog (Novi Sad, 1995-1998). Član je Slovenskog društva za estetiko (Ljubljana, od 1988), a od juna 1999. počasni član Slovenskog društva za estetiko. Saradnik je teorijsko-umetničke platforme Teorija koja hoda (od 2000) i član redakcije časopisa TkH (od 2001). Šef je grupe “Teorija umetnosti i medija” na interdisciplinarnim postiplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavio je veliki broj teorijskih tekstova i knjiga, u zemlji i inostranstvu.
TkH i Kontrapunkt u okviru projekta RAŠKOLOVANO ZNANJE (o^o) Vas pozivaju na:

“Video pojmovnik Miška Šuvakovića”

U okviru projekta Raškolovano znanje, disinfection
radna grupa Termini organizuje sesije gledanja i diskusija TV serije dr Miška Šuvakovića “Video pojmovnik”. Sesije će se organizovati paralelno u Beogradu (Magacin u Kraljevića Marka) i Skoplju (Točka), stomach
putem video linka. Tokom programa, organizovano je i nekoliko susreta i razgovora sa autorom serije u Beogradu, takođe putem video linka dostupnih i u Skoplju.

Prvi sesija i razgovor sa autorom će biti održana:

u Magacinu u Kraljevića Marka,

u petak, 15. januara 2010, sa početkom u 16 h – projekcija TV serije i u 17 h – razgovor sa autorom.

Tema razgovora je: kako se baviti ključnim i karakterističnim terminima, a ne praviti rečnik ili leksikon savremene umetnosti; kako pristupiti definicijama, i odrediti metode, formate, postupke, tehnike, procedure i strategije rada.

Program je otvoren za sve zainteresovane.

Video pojmovnik umetnosti 20. veka je nastao u produkciji ART televizije u Beogradu 1998-2001. godine. Osnova serije je knjiga Miška Šuvakovića Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950 (SANU i Prometej, Beograd i Novi Sad, 1999).

Pojmovnik je zamišljen kao video reprezentacija disciplina moderne i postmoderne umetnosti za širu (televizijsku) publiku. Korišćen je TV medij za prezentaciju osnovnih koncepata i programa moderne i postmoderne umetnosti, sa posebnom pažnjom usmerenom na prezentaciju interdisciplinarnih odnosa likovnih umentosti, fotografije, filma i izvođačkih umetnosti.

Miško (Miodrag) Šuvaković, estetičar i teoretičar umetnosti, rođen je 1954. godine u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 1993. U zvanje redovnog profesora  za predmet  “Primenjena estetika” izabran je 2002. godine na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Na umetničkoj sceni je aktivan od sredine 1970ih godina. Bio je član konceptualističke Grupe 143 (1975-80) i neformalne teorijske zajednice “Zajednica za istračivanje prostora” (1982-89). Uređivao je nezavisni teorijski časopis Mentalni prostor (Beograd, 1982-87), i bio član redakcije časopisa Transkatalog (Novi Sad, 1995-1998). Član je Slovenskog društva za estetiko (Ljubljana, od 1988), a od juna 1999. počasni član Slovenskog društva za estetiko. Saradnik je teorijsko-umetničke platforme Teorija koja hoda (od 2000) i član redakcije časopisa TkH (od 2001). Šef je grupe “Teorija umetnosti i medija” na interdisciplinarnim postiplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavio je veliki broj teorijskih tekstova i knjiga, u zemlji i inostranstvu.

RAŠKOLOVANO ZNANJE(o^o), 2009/2010.

[kolektivno samoobrazovanje u umetnosti i kulturi]

TkH i Kontrapunkt objavljuju poziv za učešće u jednogodišnjem programu Raškolovano znanje, projekta za kolektivno samoobrazovanje. Projekat je namenjen studentima, kulturnim radnicima i profesionalcima u oblasti savremene kulture i umetnosti iz Srbije i Makedonije.

Raškolovano znanje je projekat usmeren na nezavisnu savremenu kulturnu scenu u regionu, sa ciljem da istraži i promoviše alternative hijerarhijskom modelu obrazovanja u umetnosti i kulturi. Metodološki, projekat napušta koncepte individualnog autorstva i ekspertize i zagovara otvorene kolektivne obrazovne strukture u kojima samoorganizovane zajednice sprovode horizontalnu produkciju, razmenu i distribuciju znanja.

Raškolovano znanje je partnerski projekat TkH (Teorija koja hoda) platforme za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti iz Beograda (http://tkh-generator.net) i NVO Kontrapunkt iz Skoplja (http://kontrapunkt-mk.org), a finansijski je podržan od strane Švajcarskog Programa za Kulturu za Zapadni Balkan.

STRUKTURA PROJEKTA

Učesnici će proći kroz proces kolektivnog samoobrazovanja i istovremeno razvijati saradničke kulturne inicijative u radnim grupama. Radne grupe će se formirati u skladu sa različitim temama i interesnim sferama odabranih učesnika, kao što su na primer: kustoske prakse u oblasti vizulnih i ne-vizuelnih umetnosti, interdisciplinarna dramaturgija, slobodni softver i open source tehnologije, slike i reči itd. Sve radne grupe će imati regionalni karakter i uključivaće od  6 do 8 članova iz Beograda i iz Skoplja.

Učesnici će kreirati sadržaje i projekte kroz sledeće aktivnosti:

*Otvorena nedelja – je četvorodnevni događaj koji se sastoji od radionica, predavanja i prezentacija. Događaj će biti organizovan u Beogradu, od 12. do 16. juna 2009. i predstavlja polaznu tačku rada svake grupe. Otvoreni dan je jednodnevni događaj koji prethodi Otvorenoj nedelji. Održaće se u Skoplju, 1. juna, kako bi se projekat prezentovao lokalnoj publici i javnosti.

*Letnja škola – je intenzivan obrazovni događaj koji će trajati nedelju dana. Događaj će kreirati učecnici svih grupa za same sebe, a takođe i za ostale zainteresovane za odabrane teme, naročito za one iz regiona. Letnja škola će biti organizovana na Ohridu od 16. do 23. avgusta 2009. godine.

*Inkubator – sastoji se od 6 meseci zajedničkog rada radnih grupa. Njegov plan i program će biti osmišljen od strane samih učesnika, a uključiće kontinuirani samoobrazovni proces grupa iz Beograda i Skoplja preko video linka, kao i učešća gostujućih predavača.

*Timeshare kamp – je programsko-organizaciona struktura koja podrazumeva smeštaj i rad, a koju projekat nudi grupama u periodu od marta do aprila 2010. godine u Beogradu i Skoplju, kako bi im olakšao saradnju u vreme pripreme zajedničkih kulturnih inicijativa. Zajednički radovi mogu biti video radovi, fanzin, instalacije, veb sajt i sl. Po završetku projekta, radovi će biti javno prezentovani u regionu.

KAKO SE PRIJAVITI

Na konkurs je moguće prijaviti se i individualno i grupno.

Bilo kakva diskriminacija na etničkoj, polnoj, generacijskoj, seksualnoj, religioznoj itd, osnovi u okviru ovog projekta nije prihvatljiva.

Molimo vas da prijavu koja se sastoji od:

- narativne biografije (do 500 reči),

- jednog primera vašeg rada (u bilo kom mediju), i

- motivacionog pisma, koje naznačava polje vašeg interesovanja (do jedne stranice),

* U slučaju grupne aplikacije molimo vas da naznačite potencijalne saradnike.

pošaljete na:

Deschooling Classroom dsc@tkh-generator.net

Rok za prijave: 17. jun 2009. godine

Odlkuka će biti objavljena 19. juna 2009. godine.

Za dodatne informacije možete posetiti www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net, ili nas kontaktirate na: dsc@tkh-generator.net

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Tag Cloud