deschooling.classroom(o^o)

Icon

collective self-education in the arts and culture…

Sharp Thoughts :: “DESCHOOLING” :: Ana Vujanović vs. Marina Gržinić

Sharp Thoughts :: DESCHOOLING part 1 :: Ana Vujanovic vs. Marina Grzinic from TkH [Teorija koja Hoda] on Vimeo.

Sharp Thoughts :: DESCHOOLING part 2 :: Ana Vujanovic vs. Marina Grzinic from TkH [Teorija koja Hoda] on Vimeo.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

PREDAVANJE DARKA DRAŠKOVIĆA :: KAPITAL KAO ERSATZ – automatizam umesto autonomije :: 24. april, 19:00 :: Magacin u Kraljevića Marka 4

Oblik vrednosti

Analiza robe je pokazala da ona predstavlja nešto dvorodno – upotrebnu vrednost i vrednost. Stoga, prostate da bi neka stvar imala oblik robe, dosage
mora imati dvojaki oblik, oblik neke upotrebne vrednosti i oblik vrednosti. Oblik upotrebne vrednosti je oblik samog robnog tela, gvožđa, platna itd., njegov čulno osetan oblik postojanja. To je prirodan oblik. Oblik vrednosti robe jeste, naprotiv, njen društveni oblik.

A kako se izražava vrednost neke robe? Dakle, kako ona dobija svoj pojavni oblik? Kao odnos raznih roba. Da bismo pravilno analizirali oblik sadržan u takvom odnosu, moramo poći od njegovog najprostijeg, najnerazvijenijeg vida. Najprostiji odnos neke robe je, očigledno, njen odnos prema jednoj drugoj robi, svejedno kojoj. Stoga odnos dveju roba predstavlja najprostiji izraz vrednosti za neku robu.

I. Prost oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput.

Tajna svakog oblika vrednosti se nalazi u tom prostom obliku vrednosti. Zato analiza tog oblika i predstavlja glavnu teškoću.

§ 1. Dva pola izraza vrednosti:

relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik.

Dve vrste robe, platno i kaput, igraju, očigledno, dve različite uloge u prostom izrazu vrednosti. Platno je roba koja izražava svoju vrednost u robnom telu koje se razlikuje od njega samog, u kaputu./str. 685/ S druge strane, ova vrsta robe – kaput – služi kao materijal u kome se izražava vrednost. Jedna roba igra aktivnu, a druga pasivnu ulogu. Za robu koja svoju vrednost izražava u nekoj drugoj robi kažemo: njena vrednost je predtavljena kao relativna vrednost, ili se ona nalazi u relativnom obliku vrednosti. Naprotiv, za drugu robu, ovde za kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti, kažemo: ona funkcioniše kao ekvivalent prve robe, ili ona se nalazi u obliku ekvivalenta.

I bez podrobnije analze, jasne su sledeće tačke:

a) Nerazdvojivost oba oblika

Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik su dva nerazdvojna momenta jednog istog izraza vrednosti, koji idu jedan sa drugim i uzajamno se uslovljavaju.

b) Polarnost oba oblika

S druge strane, oba ova oblika predstavljaju uzajamno isključive ili suprotne krajnjosti, tj. polove jednog istog izraza vrednosti. Oni se stalno razdeljuju na različite robe, koje izraz vrednosti stavlja u međusoban odnos. Na primer, vrednost platna se ne može izrazti platnom. 20 aršina platna = 20 aršina platna nije izraz vrednosti, već izražava samo određenu količinu upotrebne vrednosti, platna. Dakle, vrednost platna može se izraziti samo u drugoj robi, tj. samo relativno. Prema tome, relativni oblik vrednosti platna pretpostavlja da se neka druga roba prema njemu nalazi u ekvivalentskom obliku. S druge strane, ova druga roba, ovde kaput – koja figurira kao ekvivalent platna, dakle nalazi se u ekvivalentskom oblikune može se istovremeno nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. Ona ne izražava svoju vrednost. Ona daje samo materijal za izražavanje vrednosti druge robe.

Svakako izraz: 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, uključuje i obrnut odnos: 1 kaput = 20 aršina platna ili: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ali da bi se relativno izrazila vrednost kaputa, mora se obrnuti jednačina, a čim se to učini, platno postaje ekvivalent umesto kaputa. Dakle, jedna ista roba ne može se u jednom istom izrazu vrednosti istovremeno pojaviti u oba oblika. Štaviše, ti oblici se međusobno polarno isključuju.

Zamislimo razmensku trgovinu između proizvođača platna A i proizvođača kaputa B. Pre nego što se pogode, A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 2 kaputa (20 aršina platna = 2 kaputa), a b naprotiv: 1 kaput vredi koliko 22 aršina platna (1 kaput = 22 aršina/str. 686/ platna). Najzad, posle dugog cenjkanja, slože se. A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, a B kaže: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ovde se oboje, platno i kaput, istovremeno nalaze u relativnom obliku vrednosti i ekvivalentskom obliku; ali, nota bene, za dve različite osobe i u dva različita izraza vrednosti, koji se samo u isto vreme pojavljuju. Za A se njegovo platno – zato što inicijativa za njega polazi od njegove robe – nalazi u relativnom obliku vrednosti, a roba drugoga, kaput, u ekvivalentskom obliku. Sa stanovišta B-a stvar stoji obrnuto. Prema tome, jedna ista roba nikad, pa ni u ovom slučaju, nema istovremeno oba oblika u jednom istom izrazu vrednosti.

c) Relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti

I relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti robe. Da li se neka roba nalazi u jednom obliku ili u obliku koji je polarna suprotnost ovome, zavisi isključivo od njenog mesta u izrazu vrednosti. To se jasno vidi u prostom obliku vrednosti, koji smo ovde prvo posmatrali.

Po sadržaju, oba izraza:

1) 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput,

2) 1 kaput = 20 aršina platna ili 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna

ni po čemu se ne razlikuju. Po obliku, oni ne samo da se različiti, već su i suprotni. U izrazu 1) vrednost platna se relativno izražava. Stoga se ono nalazi u relativnom obliku vrenosti, dok je u isto vreme vrednost kaputa izražena kao ekvivalent. Kaput se, stoga, nalazi u ekvivalentskom obliku. Zato što su uzajamno izmenile mesta u jednom istom izrazu vrednosti, one su izmenile oblik vrednosti.

§ 2. Relativni oblik vrednosti

a) Odnos jednakosti

Pošto platno treba da izrazi svoju vrednost, od njega i polayi inicijativa. Ono stupa u neki odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj drugoj robi, koja se razlikuje od njega samog. Taj odnos je odnos izjednačavanja. Osnova izraza: 20 aršina platna = 1 kaput je u stvari/str. 687/ platno = kaput, što, izraženo rečima, znači samo da roba kaput ima istu prirodu, istu supstanciju koju ima i roba platno, koja je od nje rzličita. U većini slučajeva to se previđa, jer svu pažnju privlači brojni odnos, tj. određena srazmera u kojoj se jedna roba izjednačuje sa drugom. Zaboravlja se da se veličine različitih stvari mogu brojno upoređivati tek kad se svedu na jednu istu jedinicu. Samo kao izrazi jedne iste jedinice one predstavljaju istoimene, a stoga i samerljive veličine. Dakle, u gornjem izrazu platno se odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili kaput u odnosu prema platnu stoji kao stvar iste supstancije, kao nešto što je s njim istovetno. On se, dakle, kvalitativno izjednačuje s platnom.

b) Odnos vrednosti

Kaput predstavlja isto što i platno samo dok su i on i platno vrednosti. Pema tome, time što se platno odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili time što se kaput izjednačuje s platnom kao sa stvari iste supstancije, izražava se da kaput u tom odnosu ima značenje vrednosti. On se izjednačuje s platnom samo utoliko ukoliko je i ono vrednost. Odnos jednakosti je, prema tome, odnos vrednosti, a odnos vrednosti pre svega izraz vrednosti ili bića vrednosti one robe koja izražava svoju vrednost. Kao upotrebna vrednost ili robno telo, platno se razlikuje od kaputa. Naprotiv, njegovo biće robe ispoljava se, izražava se ujednom odnosu u kome se neka druga vrsta robe, kaput, izjednačuje s njim, ili važi kao nešto što je s njim istovetno.

c) Kvalitativni sadžaj relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Kaput je vrednost samo ukoliko je stvarstven izraz ljudske radne snage utrošene na njegovu proiyvodnju, dakle koagulat apstraktnog ljudskog rada apstraktnog rada zato Što se ovde apstrahuje od određenog, korisnog, konkretnog kataktera rada sadržanog u njemu, a ljdskog rada zato što se rad ovde računa uopšte samo kao utrošak ljdske radne snage. Platno se, dakle, ne može odnositi prema kaputu kao prema nekoj stvari od vrednosti, ili, ono ne može stajati u odnosu prem kaputu ka vrednosti, a da ne stoji u odnosu rema njemu kao prema telu koje je sastavljeno samo od ljdskog rada. Ali kao vrednost, platno je koagulat jednog istog ljdskog rada. Prema tome, u okviru tog odnosa telo platno predstavlja supstanciju vrednosti, zajedničku njemu i platnu, tj. ljdski rad. Dakle, uokviru tog odnosa kaput važi samo kao vid vrednosti, a stoga i kao vid vrednosti platna, kao čilni pojavni oblik vrednosti platna. Tako se, po/str. 688/sredstvom odnosa vrednosti, vrednost neke robeizražava u upotrebnoj vrednosti  neke druge robe, tj. u nekom drugom robnom telu koje se razlikuje od njega samog.

d) Kvantitativna određenost relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Međutim, 20 aršina platna nisu samo vrednost uopšte, tj. koagulat ljudskog rada, već su i vrednost određene veličine, tj. u njima je opredmećena određena količina ljudskog rada. Prema tome, u odnosu vrednosti platna prema kaputu roba kaput se kvalitativno izjednačuje s platnom ne samo kao vrednosno telo uopšte, tj. kao otelotvorenje ljudskog rada, već i kao jedna određena količina ovog vrednosnog tela, 1 kaput, ne 1 tuce itd., ukoliko se u jednom kaputu nalazi upravo onoliko supstancije vrednsoti, ili ljudskog rada, koliko i u 20 aršina platna.

e) Celina relativnog obika vrednosti

Prema tome, pomoću relativnog izraza vrednosti vrednost robe dobija, prvo, oblik koji se rzlikuje od njene sopstvene upotrebne vrednosti. Upotrebno oblik te robe je npr. platno, dok svoj oblik vrednosti ta roba ima u svom odnosu jednakosti s kaputom. Na osnovu tog odnosa jednakosti, jedno drugo robno telo, koje se od nje čulno razlikuje, postaje ogledalo njenog sopstvenog vrednosnog bića, vid njene sopstvene vrednosti. Tako roba dobija samostalan oblik vrednosti, različit i nazavisan od njenog prirodnog oblika. A drugo, kao vrednost određene veličine, kao određene veličina vrednosti, roba se kvantitativno meri kvantitativo određenim odnosom ili srazmerom u kojoj se s njom izjednačuje drugo robno telo.

§ 3. Ekvivalentski oblik

a) Oblik neposredne razmenljivosti

Kao vrednosti sve su robe jednaki, međusobno zamenjivi i razmenjivi izrazi jedne iste jedinice, ljudskog rada. Stoga se neka roba može razmeniti za drugu robu ako ima oblik u kome se pojavljuje kao vrednost. Neko robno telo se može neposredno razmeniti za drugu robu ako njegov neposredna oblik, tj. njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u odnosu prema drugoj robi predstavlja vrednost ili važi kao vid vrednosti. Tu osobinu ima kaput u odnosu vrednosti/str. 689/ platna prema njemu. Inače se vrednost platna ne bi mogla izraziti u stvari – kaput. Dakle, tvrdnja da neka roba ima uopšte ekvivalentski oblik ynači samo da zhvaljujući njenom mestu u izrazu vrednosti njen sopstvani prirodan oblik važi kao oblik vrednosti za drugu robu, ili da ona ima oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu. Dakle, nije potrebno da ona dobije oblik različit od njenog prirodnog oblika da bi se pred drugom robom pojavila kao vrednost, važila kao vrednost i na nju delovala kao vrednost.

b) Kvantitativna određenost nije sadržana u ekvivalentskom obliku

Ako kažemo da se neka stvar koja ima oblik kaputa može neposredno razmeniti za platno, ili da se neka stvar koja ima oblik zlata može neposredno razmeniti za sve druge robe – onda ovaj ekvivalentski oblik neke stvari ne sadrži uopšte nikakvu kvantitativnu određenost. Suprotno, pogrešno mišljenje javlja se iz sledećih razloga:

Prvo, na primer, roba kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti platna, u jednom takvom izrazu uvek je kvantitativno određena, kao 1 kaput, a ne kao 12 kaputa itd. A zašto? Zato što 20 aršina platna u svom relativnom izrazu vrednosti nisu izraženi samo kao vrednost uopšte, već su i izmereni kao određena količina vrednosti. A to što 1 kaput, a ne 12 kaputa, sadrži onoliko rada koliko ga sadrže i 20 aršina platna, nema uopšte nikakve veze s karakterističnom osobinom robe kaput da se ona može neposredno razmenjivati za robu platno.

Drugo, ako su 20 aršina platna kao vrednost određene veličine iyraženi u 1 kaputu, onda je i obratno, veličina vrednosti 1 kaputa izražena u 20 aršina platna, dakle ito tako kvantitativno izmerena, ali samo indirektno, obrtanjem izraza, dakle ne kad kaput igra ulogu ekvivalenta, već, naprotiv, kad svoju sopstvenu vrednost relativno predstavlja u platnu.

Treće, formulu 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput – možemo izrazti i na ovaj način: 20 aršina platna i 1 kaput su ekvivalenti ili oba predstavljaju jednake vrednosti. Ovde ne izražavamo vrednost bilo koje od ove dve robe u upotrebnoj vrednosti one druge. Stoga se ni jedna ni druga roba ovda ne stavlja u ekvivalentski oblik. Ekvivalent ovde označava samo jednakost veličina, pošto su obe stvari prethodno u našoj glavi prećutno svedene na apstrakciju vrednosti./str. 690/

c) Osobenosti ekvivalentskog oblika

a) Prva osobenost ekvivalentskog oblika: upotrebna vrednost postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, vrednosti

Prirodan oblik robe postaje oblik vrednosti. Ali, nota bene, ovaj quid pro quo zbiva se za neku robu B (kaput, ili pšenicu, ili železo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti, u koji s njom stupa bilo koja druga roba A (platno itd.), samo u ovom odnosu. Posmatran odvojeno, sam za sebe, npr. kaput je samo korisna stvar, upotrebna vrednost, isto onako kao što je to i platno, i stoga je njegov oblik – kaput samo oblik upotrebne vrednosti ili prirodan oblik jedne određene vrste robe. A kako se nijedna roba ne može odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, i kako, dakle, svoju sopstvaenu prirodnu kožu ne može učiniti izrazom svoje sopstvene vrednosti, ona se mora odnositi prema drugoj robi kao ekvivalentu, ili prirodnu kožu drugog robnog tela učiniti svojim sopstvenim oblikom vrednosti.

Ovo nam može ilustrovati primer jedne mere koja robnim telima pripada kao takvima, tj. kao upotrebnim vrednostima. Zato što je telo, glava šećera je teška, ima, dakle, težinu, ali se ni na jednoj glavi šećera ne može ni videti ni opipati njena težina. Uzmimo sad razne komade gvožđa čija je težna prethodno određena. Posmatran za sebe, telesni oblik gvožđa je isto tako malo pojavni oblik težine koliko je to i telesni oblik glave šećera. Ipak, da bismo glavu šećera izrazili kao trežinu, stavljamo je u odnos težine prema gvožđu. U tom odnosu gvožđe važi kao telo koje ne predstavlja ništa drugo do težinu. Stoga količine gvožđa služe kao mera za težinu šećera i prema glavi šećera predstavlaju samo lik težine, pojavni oblik težine. Tu ulogu igra gvožđe samo u okviru tog odnosa u koji s njim stupa šećer, ili bilo koje drugo telo čiju težinu treba naći. Da obe stvari nisu teške, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i stoga, jedna stvar ne bi mogla da služi kao izraz težine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, videćemo zaista da su kao težina jedno isto, i stoga u određenoj srazmeri imaju istu težinu. Kao što ovde telo gvožđa prema glavi šećera predstavlja samo težinu, tako i u našem izrazu vrednosti telo kaputa predstavlja prema platnu samo vrednost.

b) Druga osobenost ekvivalentskog oblika: konkretan rad postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, apstraktnog ljudskog rada

Kaput označava u izrazu vrednosti platna telo vrednosti, stoga njegov telesni ili prirodan oblik označava oblik vrednosti, tj. otelotvorenje bezrazličnog ljudskog rada, ljudskog rada uopšte, A rad koji se stvara korisna stvar – kaput i kojim joj se daje njen određeni oblik nije apstaktni ljudski rad, ljudski rad uopšte, već je odrežena korisna, konkretna vrsta radarad krojača. Prost relativan oblik/str. 691/ vrednosti zahteva da se vrednost neke robe, npr. platna, izrazi samo u jednoj drugoj vrsti robe. A za prost oblik vrednosti sasvim je nevažno koja je to druga vrsta robe. Umesto u robi kaput, vrednost platna mogla bi biti izražena u robi pšenica, ili umesto u robi pšenica, u robi gvožđe itd. Ali bio to kaput, pšenica ili gvožđe, uvek bi ekvivalent platna za platno označavao telo vrednosti, i stoga otelotvorenje ljudskog rada uopšte. I uvek bi određeni telesni oblik ekvivalenta, bio to kaput pšenica ili gvožđe, ostao otelotvorenje ne apstraktnog ljudskog rada, već određene, konkretne, korisne vrste rada, bio to rad krojača, seljaka ili rudara. Određen, konkretan, koristan rad, koji proizvodi robno telo ekvivalenta, mora, dakle, u izrazu vrednosti nužno imati uvek značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika ljudaskog rada uopšte, tj. apstraktnog ljudskog rada. Na primer, kaput može imati značenje tela vrednosti i stoga otelotvorenja ljudskog rada uopšte samo onda kad rad krojača važi kao određeni oblik u kome se troši ljudska radna snaga ili u kome se ostvaruje apstraktni ljudski rad.

U okviru odnosa vrednosti i izraza vrednosti uključenog u njega, ono što je apstakno-opšte nema značenje svojstva konkretnog, čulno-stvarnog, već obrnuto, ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika ili određenog oblika ostvarenja apstraktno-opšteg. Rad krojača, koji je, na primer, sadržan u ekvivalentu kaput, nema u izrazu vrednosti platna opšte svojstvo da predstavlja i ljudski rad uopšte. Naprotiv, to što je ljudski rad – važi kao njegova suština, a što je rad krojača važi samo kao pojavni oblik ili određeni oblik ostvarenja te njegove suštine. Ovaj quid pro quo je neizbežan zato što rad, predstavljen u proizvodu rada, stvara vrednost samo ukoliko je bezrazličan ljudski rad, tako da se rad opredmećen u vrednosti jednog proizvoda uopšte ne razlikuje od rada opredmećenog u vrednosti nekog različitog proizvoda.

To izvrtanje po kome ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika apstraktno-opšteg, umesto da, obrnuto, ono što je apstraktno-opšte važi kao svojstvo konkretnog, karakteriše izraz vrednosti. Ono istovremeno otežava poimanje tog izraza. Ako kažem: i rimsko pravo i nemačko pravo su pravo, to je samo po sebi razumljivo. Ali ako kažem: pravo, taj apstraktni pojam, ostvaruje se u rimskom pravu i u nemačkom pravu, u oba ta konkretna prava, onda ovaj odnos postaje mističan.

g) Treća osobenost ekvivalentskog oblika: privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, rad u neposredno društvenom obliku

Porizvodi rada ne bi postali robe da nisu proizvodi samostalnih privatnih radova koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih. Društvena povezanost tih privatnih radova materijalno postoji ako su oni karike u lancu jedne prirodne, društvene podele rada, i stoga svojim proizvodima podmiruju različite potrebe, čija sveukupnost čini isto/str. 692/ tako prirodan sistem društvenih potreba. A ta materijalna društvena povezanost privatnih radova, koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih, posreduje se, ostavruje se samo razmenom njihovih prizvoda. Sotga proizvod privatnog rada ima društveni oblik samo ukoliko ima oblik vrednosti i, prema tome, i oblik razmenljivosti za druge proizvode rada. Neposredno društveni oblik on ima kad je njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u isto vreme oblik njegove razmenljivosti za drugu robu, ili kad za drugu robu ima značenje oblika vrednosti. A to se, kao što smo videli, za proizvod rada zbiva samo onda kad se on, na osnovu odnosa vrednosti druge robe prema njemu, nalazi u ekvivalentskom obliku ili u odnosu na drugu robu igra ulogu ekvivalenta.

Ekvivalent ima neposredno društveni oblik ukoliko ima oblik neposredne rzmenljivosti za drugu robu, a taj oblik neposredne razmenljivosti on ima ukoliko za drugu robu ima značenje tela vrednosti, dakle nečeg jednakog. Prema tome, i odrežen koristan rad sadržan u njemu, ima značenje rada u neposredno društvenom obliku, tj. rada koji ima oblik jednakosti s radom sadržanim u drugoj robi. Odrežen, konkretan rad, kao što je rad krojača, može imati oblik jednakosti s raznorodnim radom sadržanim u različitoj robi, na primer platnu, jedino ako određeni oblik važi kao izraz nečega što stvarno predstavlja jednakost raznorodnih radova ili nešto što je jednako u njima. A jednaki su samo ukoliko su ljudski rad uopšte, apstraktni ljudski rad, tj. utrošak ljudske radne snage. Dakle, kao što smo već pokazali, zato što određen konkretan radsadržan u ekvivalentu ima značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika apstraktnog ljudskog rada, on ima i oblik jednakosti sa drugim radom, i stoga je – mada privatan rad, kao i svaki drugi rad koji proizvodi robe – ipak rad u neposredno društvenom obliku. Upravo stoga je i predstavljen u takvom proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu.

Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postaće nam još razumljivije ako se vratimo velikom istraživaču koji je prvi analizirao oblik vrednosti, kao i tolike oblike mišljenja, društva i prirode, i to u većini slučajeva s više uspeha nego njegovi sledbenici u novije doba. To je Aristotel.

Na prvom mestu Aristotel jasno kaže da je novčani oblik robe samo razvijeni vid prostog oblika vrednosti, tj. izražavanja vrednosti neke robe ma kojom drugom robom, jer kaže:

¢5 postelja = 1 kuća¢ (kliuai peute auti oikiax) ¢ne razlikuje se¢ od:

¢5 postelja = toliko i toliko novca¢ (kliuai peute auti … osou ai peute kliuai).

Dalje, on uiđa da odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane usloljava da kuća i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove čulno različne stavri bez takve jednakosti svoje suštine ne bi mogle dovesti u međusoban odnos kao samer/str. 693)/ljive veličine. ¢Bez jednakosti ne može biti razmene¢, veli on, ¢a jednakosti nema bez samerljivosti¢ (out isothz mh oushz summetriaz). Ali ovde zapinje Aristotel i diže ruke od dalje nalize oblika vrednosti. ¢Ali je doista nemoguće (ih men oin alhdeia adunaton) da ovako raznorodne stavri budu samerljive¢, tj. kvalitativno jednake. Ovo izjednačenje može da bude samo nešto što je pravoj prirodi stvari tuđe, dakle samo ¢nužno ispomaganje u praktičnoj potrebi¢.

Aristotel nam, dakle, sam kaže o šta se razbila njegova dalja anliza, naime o to što mu je nedostajao pojam vrednosti. Šta je ono jednako, tj. ona zajednička supstancija koja u izrazu vrednosti postelje predstavlja kuću kao postelju? ¢Takvo nešto doista ne može postojati¢, kaže Aristotel. Zašto? Kuća predstavlja nešto jednako s posteljom ukoliko prestavlja zbilja ono što je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kući. A to je – ljudski rad.

A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraženi kao jednak ljudski rad, pa time i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao pročitati iz samog oblika vrednosti, jer je grčko društvo počivalo na robovskom radu, usled čega mu je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. Tajna izraza vrednosti, jednakost i jednako važenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopšte, ta se tajna može odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane čvrsta narodna predrasuda. A ovo je mogućno tek u društvu u kome je robni oblik opšti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao vlasnikâ robâ – vladajući društveni odnosi. Genije pokazuje svoj sjaj baš u tome što je otkrio odnos jednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir društva u kojem je živeo sprečio da iznađe u čemu se taj odnos jednakosti ¢doista¢ sastoji.

d) Četvrta osobenost ekvivalentskog oblika: fetišizam oblika robe je upadljiviji u ekvivalentskom nego u relativnom obliku vrednosti

To što su proizvodi rada, takve korisne stvari kao što su kaput, platno, pšenica, gvožđe itd., vrednosti, određene veličine vrednosti i uopšte robe – predstavlja osobine koje su im, naravno, svojstavene samo u našem opštenjnu a ne od prirode date kao što su to, naprimer, osobina biti težak ili održavati toplotu ili hraniti se. Ali u našem opštenju ove stvari se međusobno odnose kao robe. One su vrednosti, merljive su kao veličine vrednosti i njihova zajednička osobina – to što predstavljaju vrednost – postavlja ih u međusobni odnos vrednosti. Kad kažemo da je, npr. 20 aršina platna = 1 kaput ili da 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, time izražavamo da se 1) razni radovi potrebni za proizvodnju ovih stvari podjednako priznaju kao ljudski rad; 2) da se količina rada utrošena ya njihovu proizvodnju meri po određenim društvenim zakonima i 3) da krojač i tkač stupaju u određen društveni proizvodni odnos. To je određeni društveni odnos proizvođača u kome oni svoje različite korisne vrste rada izjed/str. 694/načuju kao ljudski rad. Ali to je isto tako i određen društveni odnos proizvođača u kome oni veličinu svoga rada mere vremenom u kome se troši ljudska radna snaga. Ali u našem opštenju te društvene karakteristikenjihovog sopstvenog rada čine im se kao društvene prirodne osobine, kao predmetne odredbe samih proizovad rada; jednakost ljudskih radova čini im se kao osobina vrednosti proizvoda rada, mera rada, određena društveno potrebnim radnim vremenom, čini im se kao veličina vrednosti preoivoda rada i najzad, društeni odnos proizvođača posredstvom njihovih radova čini im se kao odnos vrednosti ili društveni odnos tih stvari, proizvoda rada. Upravo stoga im se proizvodi rada čine kao robe, kao čulno nedokučive ili društvene stvari. Tako, svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje se kao subjektivan nadražaj samog nerva vida već kao predmetni oblik neke stvari van oka. Ali pri gledanju jedna stvar, spoljašnji predmet, stvarno baca svetlost na drugu stvar, oko. To je fizičiki odnos među fizičkim stvarima. Nasuprot tome, robni oblik i odnos vrednosti proizvodâ rada nemaju apsolutno nikave veze s njihovom fizičkom prirodom i odnosima među stvarima koji odatle proizlaze. Ovde samo određeni društveni odnos među samim ljudima dobija za njih fantasmagoričan oblik odnosa među stvarima. Stoga, da bismo našli analogiju, moramo pribeći maglovitoj sferi religioznog sveta. Tu se proizvodi ljudskog uma pojavljuju kao samostalni likovi, koji su obdareni sopstvenim životom i stoje u određenom međusobnom odnosu i u odnosu sa drugim ljudima. To isto se događa s proizvodima ljudske ruke u svetu robe. To ja nazivam fetišizmom, koji prijanja ya proizvode rada čim se proizvedu kao roba koji je, dakle, neodvojiv od robne proizvodnje.

Taj fetiški karakter je upadljiviji kod ekvivalentskog oblika nego kod relativnog oblika vrednosti. Relativni oblik vrednosti neke robe dobija se posrednim putem, naime kroz njen odnos prema drugoj robi. Tim oblikom vrednosti izražena je vrednost robe kao nešto što je sasvim različito od njenog sopstvenog čulnog bića. A time je istovremeno rečeno i to da vrednosno biće može biti odnos, tuđ samoj stvari i da, stoga, njen odnos vrednosti prema nekoj drugoj stvari može biti samo pojavni oblik nekog društvenog odonsa, skrivenog u tome. Stvari stoje obrnuto kod ekvivalentskog oblika. On se satoji upravo u tome što telesni ili prirodni oblik neke robe neposredno važi kao društveni oblik, kao oblik vrednosti za drugu robu. Dakle, u okviru našeg opštenja čini se da je društvena prirodna osobina neke stvari, osobina koja joj je data od prirode, to što ona ima ekvivalentski oblik i stoga se u onom vidu u kome čulno postoji može neposredno razmenjivati za druge stvari. A zato što je u okviru izraza vrednosti robe A ekvivalentski oblik od prirode dat robi, čini se da je on i van tog odnosa od prirode dat toj robi. Otuda, na primer, zagonetni karakter zlata, kome kao da je, pored njegovih drugih prirodnih osobina, svetle boje, specifične težine, neoksidisanja na vazduhu itd., od prirode dat i ekvivalentski/str. 695/ oblik ili društveno svojstvo da se može neposredno razmenjivati za druge robe.

§ 4. Kad god se pojavljuje samostalno, vrednost ima oblik razmenske vrednosti

Izraz vrednosti ima dva pola, relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik. Što se tiče robe koja funkcioniše kao ekvivalent, ona za drugu robu ima značenje vida vrednosti, tela u neposredno razmenljivom obliku – razmenskoj vrednosti. A roba čija je vrednost relativno izražena ima oblik razmenske vrednosti, pošto se 1) njeno vrednosno biće pokazuje zahvaljujući sposobnosti nekog drugog robnog tela da se razmenjuje za nju; pošto se 2) njena veličina vrednosti izražava srazmerom u kojoj se ona druga roba razmenjuje za nju. Razmenska vrednost je, stoga, uopšte samostalan pojavni oblik vrednosti robe.

§ 5. Prost oblik vrednosti robe je prost pojavni oblik suprotnosti sadžanih u robi: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti

U odnosu vrednosti platna prema kaputu prirodan oblik platna ima značenje samo vida upotrebne vrednosti, a prirodan oblik kaputa ima značenje samo oblika vrednosti ili vida razmenske vrednosti. Prema tome, unutrašnja suprotnost upotrebne vrednosti i vrednosti sadržana u robi izražava se spoljašnjom suprotnošću, tj. odnosom dveju roba, od kojih jedna neposredno ima značenje samo upotrebne vrednosti, a druga neposredno samo razmenske vrednosti, ili gde su te dve suprotne odredbe, upotrebna vrednost i razmenska vrednost, polarno razdeljene među robama. – Ako kažem: kao roba platno je upotrebna vrednost i razemnska vrednost, onda je to moj sud o prirodi robe stečen analizom. Nasuprot tome, u izrazu 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, samo platno kaže za sebe da je 1) upotrebna vrednost (platna), 2) od nje različita razmenska vrednost (nešto jednako kaputu) i 3) jedinstvo te dve razlike, dakle roba.

§ 6. Prost oblik vrednosti robe je prost robni oblik proizvoda rada

U svom prirodnom obliku proizvod rada donosi sobom na svet i oblik neke upotreben vrednosti. Njemu je, prema tome, potreban još samo oblik vrednosti da bi imao oblik robe, tj. da bi se pojavio/str. 696/ kao jedinstvo suprotnostiupotrebna vrednost i razmenska vrednost. Stoga je razvitak oblika vrednosti identičan s razvitkom oblika robe.

§ 7. Odnos između oblika robe i novčanog oblika

Ako se umesto: 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput stavi: 20 aršina platna = 2 £ ili 20 aršina platna vrede 2 £, onda se već na prvi pogled vidi da novčani oblik nije ništa drugo do razvijeniji vid prostog oblika vrednosti robe, dakle, prostog robnog oblika proizvoda rada. A zato što je samo razvijeni oblik robe, novčani oblik očevidno potiče od prostog oblika robe. Stoga, čim se shvati ovaj poslednji, ostaje još samo da se posmatra niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput da bi dobio ovakav vid: 20 aršina platna = 2 £.

§ 8. Prost relativni oblik vrednosti i pojedinačan ekvivalentski oblik

Izraz vrednosti u kaputu daje platnu oblik vrednosti po kome se ono samo kao vrednost razlikuje od sebe samog kao upotrebne vrednosti. Taj oblik stavlja platno samo u odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj pojedinoj, od njega samog različitoj vrsti robe. Ali kao vrednost, platno je isto što i sve druge robe. Stoga njegov oblik vrednosti mora biti i takav oblik koji ga stavlja u odnos kvalitativne jednakosti i kvantitativne proporcionalnosti prema svim drugim robama. Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedinačan ekvivalentski oblik neke druge robe. Ili, roba u kojoj se izražava vrednost funkcioniše ovde samo kao pojedinačan ekvivalent. Tako kaput u relativnom izrazu vrednosti platna ima samo ekvivalentski oblik ili oblik neposredne razmenljivosti u odnosu na ovu pojedinačnu vrstu robe platno.

§ 9. Prelaz od prostog oblika vrednosti u razvijeni oblik vrednosti

Prost oblik vrednosti uslovljava da se vrednost neke robe izražava samo u jednoj, svejedno u kojoj, robi druge vrste. Dakle, ako je vrednost platna izražena u gvožđu ili pšenici itd., onda se dobija isti prost relativan izraz vrednosti kao i onda kada je ona izražena u robi kaput. Prma tome, zavisno od toga da li platno stupa u odnos vrednosti s ovom ili onom drugom robom, dobijaju se različiti/str. 697/ prosti relativni izrazi vrednosti platna. Potencijalno, platno ima onoliko različitih prostih izraza vrednosti koliko postoji i roba različitih od njega. U stvari, njegov potpuni relativni izraz vrednosti ne satoji se u jednom jedinom prostom reltivnom izrazu vrednosti, već u zbiru njegovih prostih relativnih izraza vrednosti. Tako dobijamo:

II. Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = 40 funti kafe, ili = 1 kvarter pšenice, ili 2 unče zlata, ili = ½ tone železa, ili = itd.

§ 1. Beskonačnost niza

Ovaj niz prostih relativnih izraza vrednosti može se po svojoj prirodi stalno produžavati, ili, on se nikad ne završava jer se stalno javljaju nove vrste robe, svaka nova vrsta robe čini materijal za nov izraz vrednosti.

§ 2. Razvijeni relativni oblik vrednosti

Vrednost neke robe, na primer platna, izražena je sad nebrojenim drugim elementima robnog sveta. Savko drugo robno telo postaje ogledalo vrednosti platna. Tek sada se sama ova vrednost uistinu pokazuje kao koagulat ljudskog rada uopšte. Jer rad koji stvara vrednost platna izričito je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski rad jednak, ma kakav mu bio prirodan oblik, makar se, dakle, opredmetio u kaputu ili u pšenici, ili u železu ili u zlatu itd. Zbog toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u društvenom odnosu ne samo s jednom pojedinačnom drukčijom vrstom robe, već s robnim svetom. Kao roba, ono je građanin ovog sveta. Ujedno nam beskrajni niz izraza robne vrednosti kaže i to da je njoj svejedno u kojem će se posebnom obliku upotrebne vrednosti pokazivati.

§ 3. Poseban ekvivalentski oblik

Svaka roba, kaput, čaj, pšenica, železo itd. važi u izrazu vrednosti platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Određeni prirodni/str. 698/ oblik svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski oblik pored mnogih drugih. Na isti način, raznolike, određene, konkretne, korisne vrste rada, sadržane u raznim robnim telima, važe sada kao isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski rad.

§ 4. Nedostaci razvijenog ili potpunog oblika vrednosti

Prvo, relativni izraz vrednosti platna nedovršen je, jer je sačinjen od niza koji se nikad ne završava. Drugo, on predstavlja mozaik razjedinjenih i raznovrsnih izraza vrednosti. Najzad, ako se, kao što i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz različit od relativnog oblika vrednosti svake druge robe. – Nedostaci razvijenog relativnog oblika vrednosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji mu odgovara. Pošto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopšte postoje samo ograničeni ekvivalentski oblici, koji se uzajamno isključuju. Isto tako, određena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadrži u svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ćini potpun ili totalan pojavni oblik u kome se taj rad ispoljava. Ali to znači da on nema jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio.

§ 5. Prelaz od potpunog oblika vrednosti u opšti oblik vrednosti

Međutim, potpun ili razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbira prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednačina prvog oblika, kao:

20 aršina platna = 1 kaput

20 aršina platna = 10 funti čaja itd.

Ali svaka ova jednačina sadrži i obrnutu jednačinu:

1 kaput = 20 aršina platna

10 funti čaja = 20 aršina platna itd.

I doista: kad vlasnik platna razmeni svoju robu za mnoge druge robe , pa usled toga vrednost svoje robe izrazi u nizu drugih roba, onda nužno i on i mnogi drugi vlasnici roba moraju da razmene svoje robe za platno, pa da stoga vrednosti svojih raznih roba izraze istom trećom robom, platnom. Kad, dakle, obrnemo red: 20 sršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = itd., tj. izrazimo obrnut odnos koji se već po sebi, implicite, sadrži u tom nizu, onda dobijamo:/str. 699/

III. Opšti oblik vrednosti

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    20 aršina platna

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Izmenjeni vid relativnog oblika vrednosti

Relativini oblik vrednosti ima sada sasvim izmenjen vid. Sve robe izražavaju svoju vrednost 1) prosto, naime u jednom jedinom drugom robnom telu, 2) jedinstveno, tj. u jednom istom drugom robnom telu. Njihov oblik vrednosti je prost i zajednički, tj. opšti. Za sva raznorodna robna tela platno sada važi kao njihov zajednički i opšti vid vrednosti. Oblik vrednosti neke robe, tj. izraz njene vrednosti u platnu čini da se ta roba sada razlikuje ne samo kao vrednost od svog sopstvenog bića kao predmeta upotrebe, tj. od svog sopstvenog prirodnog oblika, već je istovremeno stavlja kao vrednost u odnos prema svim drugim robama, prema svim robama kao jednakim s njom. Stoga u tom obliku vrednosti roba ima opštedruštveni oblik.

Samo na osnovu svog opšteg karaktera oblik vrednosti odgovara pojmu vrednosti. Oblik vrednosti je morao biti takav oblik u kome se robe jedna za drugu pojavljuju kao prost koagulat bezrazličnog, jednorodnog ljudskog rada, tj. kao stvarstveni izrazi jedne iste supstancije rada. To je sada postignuto. Jer sve one su izražene kao materijalizacija jednog istog rada, rada sadržanog u platnu, ili kao jedna ista materijalizacija rada, naime kao platno. Na taj način one su kvalitativno izjednačene.

U isto vreme one su kvalitativno upoređene ili predstavljene jedna za drugu kao određene veličine vrednosti. Na primer, 10 f. čaja = 20 aršina platna, i 40 f. kafe = 20 aršina platna. Dakle, 10 f. čaja= 40 f. kafe. Ili u 1 f. kafe nalazi se samo ¼ od one količine supstancije vrednosti, rada, koja se nalazi u 1 f. čaja.

§ 2. Izmenjeni vid ekvivalentskog oblika

Posebni ekvivalentski oblik se sada dalje razvio u opšti ekvivalentski oblik. Ili, roba koja se nalazi u ekvivalentskom obliku je sada/str. 700/ opšti ekvivalent. Kako prirodan oblik robnog tela platno važi kao vid vrednosti svih drugih roba, on je sada oblik njene neutrlanosti ili neposredne razmenljivosti za sve elemente robnog sveta. Dakle, njegov prirodan oblik je istovremeno njen opšti društveni oblik.

Za sve druge robe, iako su one proizvodi raznih radova, platno ima značenje pojavnog oblika rada sadržanog u njima samima i, prema tome, otelotvorenja istorodnog, bezrazličnog ljudskog rada. Dakle, tkanje, ta posebna konkretna vrsta rada, sada, na osnovu odnosa vrednosti robnog sveta prema platnu, ima značenje opšteg i neposredno iscrpnog oblika ostvarenja apstrktnog ljudskog rada, tj. utroška ljudske radne snage uopšte.

Privatan rad, sadržan u platnu, ima upravo zato značenje rada koji se nalazi neposredno u opštedruštvenom obliku ili obliku jednkaosti sa svim drugim radovima.

Prema tome, ako neka roba ima opšti ekvivalentski oblik ili funkcioniše kao opšti ekvivalent, njen prirodan ili telesni oblik ima značenje vidne inkarnacije, opšteg društvenog učahurivanja svako ljudskog rada.

§ 3. Ravnomernost razvitka relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Stepenu razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stepen razvitka ekvivalentskog oblika. Ali – i ovo treba dobro upamtiti – razvitak ekvivalentskog oblika predstavlja samo izraz i rezultat razvitka relativnog oblika vrednosti. Inicijativa potiče od ovog poslednjeg.

Prost relativan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe samo u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe, svejedno kojoj. Roba tako dobija samo oblik vrednosti za razliku od svog sopstvenog oblika upotrebne vrednosti ili prirodnog oblika. I njen ekvivalent sadrži samo pojedinačan ekvivalentski oblik. Razvijen reltivan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe u svim drugim robama. Stoga one dobijaju oblik mnogih posebnih ekvivalenata ili poseban ekvivalentski oblik. Najzad, robni svet daje sebi jedinstven, opšti, relativan oblik vrednosti na taj način što isključuje iz svoje sredine jednu jedinu vrstu robe u kojoj sve druge robe yajednički izražavaju svoju vrednost. Na taj način isključena roba postaje opšti ekvivalent, ili ekvivalentski oblik postaje opšti ekvivalentski oblik.

§ 4. Razvitak polarnosti relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Polarna suprotnost ili neraskidiva uzajamna povezanost i, isto tako, stalna uzajamna isključivost relativnog oblika vrednosti i ekvi/str. 701/valentskog oblika – tako da se 1) neka roba ne može nalaziti u jednom obliku a da se druga roba ne nalazi u suprotnom obliku, i 2) da se jedna roba čim se nalazi u jednom obliku, istovremeno u istom tom izrazu vrednosti ne može nalazti u drugom obliku – ta polarna suprotnost oba momenta izraza vrednosti razvija se i jača u istoj onoj meri u kojoj se oblik vrednosti razvija i usavršava.

U obliku I isključuju se već oba oblika, ali samo formalno. Zavisno od toga da li se ova jednačina čita sleva nadesno ili zdesna nalevo, svaki od ova dva robna ekstrema, platno i kaput, nalaze se podjednako čas u relativnom obliku vrednosti čas u ekvivalentskom obliku. Ovde je još teško uhvatiti polarnu suprotnost.

U obliku II bilo koja vrsta robe može uvek potpuno razviti svoju relativnu vrednost ili ona sama ima razvijeni relativni oblik vrednosti samo zati što se i ukoliko se sve druge robe prema njoj nalaze u ekvivalentskom obliku.

Najzad, u obliku III robni svet ima opštedruštven relativan oblik vrednosti samo zato što su i ukoliko su sve ostale robe koje u njega spadaju isključene iz ekvivalentskog oblika ili oblika neposredne razmenljivosti. Obrnuto, roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku ili figurira kao opšti ekvivalent, isključena je iz jedinstvenog a stoga i opšteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se želelo da i platno, tj. bilo koja roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku, učestvuje istovremeno i u opštem relativnom obliku vrednosti, onda bi se ona morala odnositi prema samoj sebi kao ekvivalent. Tada dobijamo: 20 aršina platna = 20 aršina platna, tautologiju u kojoj nije izražena ni vrednost ni veličina vrednosti. Da bismo izrazili relativnu vrednost opšteg ekvivalenta, moramo obrnuti oblik III. Taj ekvivalent nema nikakav relativan oblik vrednosti yajednički sa drugim robama, već se njegova vrednost relativno izražava u beskonačnom nizu svih drugih robnih tela. Tako se sada razvijen relativni oblik vrednosti ili oblik II javlja kao specifičan relatvni oblik vrednosti one robe koja igra ulogu opšteg ekvivalenta.

§ 5. Prelaz od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik

Opšti ekvivalentski oblik je oblik vrednosti uopšte. Prema tome, on može pripadati svakoj robi, ali uvek samo ako je ona isključena iz sredine svih drugih roba.

Ipak, več i sama razlika oblika između oblika II i III pokazje nešto svojstveno čega nije bilo u oblicima I i II. Naime, u razvijenom obliku vrednosti (oblik II= jedna roba isključuje sve druge da bi u njima izrazila sopstvenu vrednost. To isključenje može biti čisto subjektivan proces, na primer proces vlasnika platna, koji vrednost svoje sop/str. 702/stvene robe procenjuje u mnogim drugim robama. Nasuprot tome, neka roba se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku (oblik III) samo zato što i ukoliko nju samu kao ekvivalent isključuju sve druge robe. Ovde je isključenje objektivan proces, nezavisan od isključene robe. Stoga u istorijskom razvitku opšti ekvivalentski oblik može naizmenično da pripada čas jednoj čas drugoj robi, ali neka roba nikad stvarno ne funkcioniše kao opšti ekvivalent ukoliko njeno isključenje, a stoga i njen ekvivalentski oblik nisu rezultat jednog objektvnog društvenog procesa.

Opšti oblik vrednosti je razvijen oblik vrednosti a stoga i razvijen oblik robe. Materijalno sasvim različiti proizvodi rada ne mogu imati potpun oblik roba, pa stoga ni funkcionisati u procesu razmene kao roba ako nisu predstavljeni kao stvarstveni izrazi jednog istog ljudskog rada. To znači, da bi dobili potpun oblik roba, moraju dobiti jedinstven, opšti oblik vrednosti. Ali taj jedinstven relativan oblik vrednosti oni mogu dobiti samo na taj način što iz svoje sopstvene sredine isključuju jednu određenu vrstu robe kao opšti ekvivalent. I tek od onog trenutka kad se to isključenje konačno svede na jednu specifičnu vrstu robe, jedinstven relativan oblik vrednosti dobija objektivnu čvrstinu i opštedruštvenu važnost.

Sad ta posebna roba, s čijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik društveno srastao, postaje novčana roba, tj. funkcioniše kao novac. Ona dobija specifičnu društvenu funkciju, a stoga i društveni monopol da u okviru robnog sveta igra ulogu opšteg ekvivalenta. Između roba koje u obliku II figurišu kao posebni ekvivalenti platna, a koje u obliku III zajednički platnom izražavaju svoju relativnu vrednost, jedna određena roba, zlato, istorijski je osvojila to povlašćeno mesto. Zbog toga, kad u obliku III na mesto robe platno stavimo robu zlato dobijamo:

VI. Novčani oblik

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    2 unče zlata

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Razlika između prelaza od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik i ranijih prelaza u razvitku

Pri prelazu iz oblika I u oblik II i iz oblika II u oblik III, zbivaju se bitne promene. Naprotiv, oblik IV ni u čemu se ne razlikuje od oblika III osim u tome što se sada namesto platna zlato nalazi u obliku opšteg ekvivalenta. U obliku IV zlato ostaje ono što je platno bilo u obliku III – opšti ekvivalent. Napredak je samo u tome što je sada oblik neposredne opšte razmenljivosti, ili oblik opšteg ekvivalenta, društvenom navikom končno srastao sa specifičnim priodnim oblikom robe zlata.

Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato što je ranije pred njih istupalo kao roba. Kao i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinačni ekvivalent u izdvojenim činovim razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata – roba. Postepeno, zlato je u užim ili širim krugovima stalo funkcionisati kao opšti ekvivalent. Čim je osvojilo monopol toga mesta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novčanom robom, a tek od časa kada je već postalo novčanom robom razlikuje se oblik IV od oblika III, drugim rečima – opšti oblik vrednosti pretvorio se u novčani oblik.

§ 2. Pretvaranje opšteg relativnog oblika vrednosti u oblik cene

Prost relativni izraz vrednosti neke robe, na primer platna, dat je u robi koja već funkcioniše kao novčana roba, na primer u zlatu, jeste oblik cene. Prema tome je ¢cenovni oblik¢ platna:

20 aršina platna = 2 unče zlata,

ili ako su 2 funte sterlinga monetarno ime dveju unči zlata,

20 aršina platna = 2 £.

§ 3. Prost oblik robe predstavlja tajnu novčanog oblika

Vidi se da pravi novčani oblik ne predstavlja nikavu teškoću. Čim se otkrije opšti ekvivalentski oblik, ne treba mnogo lupati glavu da bi se shvatilo da se taj ekvivalentski oblik fiksira ya neku specifičnu vrstu robe kao što je zlato, utoliko pre što opšti ekvivalentski oblik po svojoj prirodi uslovaljava društveno isključenje jedne određene vrste robe od strane svih drugih roba. Reč je još samo o tome da to isključenje dobije objektivno društvenu konsistenciju i opštu važnost; stoga ono niti naizmenično pogađa različite robe niti ima čisto lokalan/str. 704/ značaj samo u posebnim sferama robnog sveta. Ono što je teško u pojmu novčanog oblika ograničava se na poimenje opšteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opšteg oblika vrednosti, oblika III. Ali oblik III razrešava sve kad krenemo unazad, u obliku II, a konstitutivni element oblika II je oblik I:

20 aršina platna = 1 kaput ili x roba A = y roba B.

Ako znamo šta su upotrebna vrednost i razmenska vrednost, videćemo da je taj oblik I najprostiji, najnerazvijeniji način da se bilo koji proizvod rada, na primer platno, predstavi kao roba, tj. kao jedinstvo suprotnosti: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. Tada je lako otkriti i niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput, da bi dobio svoj potpuni oblik: 20 aršina platna = 2 £, tj. novčani oblik./str. 705/

iz: Karl Marx i Friedrich Engels, Dela, tom 21, Institut za izučavanje radničkog pokreta i Prosveta, Beograd, 1970., str. 685-703

Oblik vrednosti

Analiza robe je pokazala da ona predstavlja nešto dvorodno – upotrebnu vrednost i vrednost. Stoga, buy
da bi neka stvar imala oblik robe, check
mora imati dvojaki oblik, viagra buy
oblik neke upotrebne vrednosti i oblik vrednosti. Oblik upotrebne vrednosti je oblik samog robnog tela, gvožđa, platna itd., njegov čulno osetan oblik postojanja. To je prirodan oblik. Oblik vrednosti robe jeste, naprotiv, njen društveni oblik.

A kako se izražava vrednost neke robe? Dakle, kako ona dobija svoj pojavni oblik? Kao odnos raznih roba. Da bismo pravilno analizirali oblik sadržan u takvom odnosu, moramo poći od njegovog najprostijeg, najnerazvijenijeg vida. Najprostiji odnos neke robe je, očigledno, njen odnos prema jednoj drugoj robi, svejedno kojoj. Stoga odnos dveju roba predstavlja najprostiji izraz vrednosti za neku robu.

I. Prost oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput.

Tajna svakog oblika vrednosti se nalazi u tom prostom obliku vrednosti. Zato analiza tog oblika i predstavlja glavnu teškoću.

§ 1. Dva pola izraza vrednosti:

relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik.

Dve vrste robe, platno i kaput, igraju, očigledno, dve različite uloge u prostom izrazu vrednosti. Platno je roba koja izražava svoju vrednost u robnom telu koje se razlikuje od njega samog, u kaputu./str. 685/ S druge strane, ova vrsta robe – kaput – služi kao materijal u kome se izražava vrednost. Jedna roba igra aktivnu, a druga pasivnu ulogu. Za robu koja svoju vrednost izražava u nekoj drugoj robi kažemo: njena vrednost je predtavljena kao relativna vrednost, ili se ona nalazi u relativnom obliku vrednosti. Naprotiv, za drugu robu, ovde za kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti, kažemo: ona funkcioniše kao ekvivalent prve robe, ili ona se nalazi u obliku ekvivalenta.

I bez podrobnije analze, jasne su sledeće tačke:

a) Nerazdvojivost oba oblika

Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik su dva nerazdvojna momenta jednog istog izraza vrednosti, koji idu jedan sa drugim i uzajamno se uslovljavaju.

b) Polarnost oba oblika

S druge strane, oba ova oblika predstavljaju uzajamno isključive ili suprotne krajnjosti, tj. polove jednog istog izraza vrednosti. Oni se stalno razdeljuju na različite robe, koje izraz vrednosti stavlja u međusoban odnos. Na primer, vrednost platna se ne može izrazti platnom. 20 aršina platna = 20 aršina platna nije izraz vrednosti, već izražava samo određenu količinu upotrebne vrednosti, platna. Dakle, vrednost platna može se izraziti samo u drugoj robi, tj. samo relativno. Prema tome, relativni oblik vrednosti platna pretpostavlja da se neka druga roba prema njemu nalazi u ekvivalentskom obliku. S druge strane, ova druga roba, ovde kaput – koja figurira kao ekvivalent platna, dakle nalazi se u ekvivalentskom oblikune može se istovremeno nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. Ona ne izražava svoju vrednost. Ona daje samo materijal za izražavanje vrednosti druge robe.

Svakako izraz: 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, uključuje i obrnut odnos: 1 kaput = 20 aršina platna ili: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ali da bi se relativno izrazila vrednost kaputa, mora se obrnuti jednačina, a čim se to učini, platno postaje ekvivalent umesto kaputa. Dakle, jedna ista roba ne može se u jednom istom izrazu vrednosti istovremeno pojaviti u oba oblika. Štaviše, ti oblici se međusobno polarno isključuju.

Zamislimo razmensku trgovinu između proizvođača platna A i proizvođača kaputa B. Pre nego što se pogode, A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 2 kaputa (20 aršina platna = 2 kaputa), a b naprotiv: 1 kaput vredi koliko 22 aršina platna (1 kaput = 22 aršina/str. 686/ platna). Najzad, posle dugog cenjkanja, slože se. A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, a B kaže: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ovde se oboje, platno i kaput, istovremeno nalaze u relativnom obliku vrednosti i ekvivalentskom obliku; ali, nota bene, za dve različite osobe i u dva različita izraza vrednosti, koji se samo u isto vreme pojavljuju. Za A se njegovo platno – zato što inicijativa za njega polazi od njegove robe – nalazi u relativnom obliku vrednosti, a roba drugoga, kaput, u ekvivalentskom obliku. Sa stanovišta B-a stvar stoji obrnuto. Prema tome, jedna ista roba nikad, pa ni u ovom slučaju, nema istovremeno oba oblika u jednom istom izrazu vrednosti.

c) Relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti

I relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti robe. Da li se neka roba nalazi u jednom obliku ili u obliku koji je polarna suprotnost ovome, zavisi isključivo od njenog mesta u izrazu vrednosti. To se jasno vidi u prostom obliku vrednosti, koji smo ovde prvo posmatrali.

Po sadržaju, oba izraza:

1) 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput,

2) 1 kaput = 20 aršina platna ili 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna

ni po čemu se ne razlikuju. Po obliku, oni ne samo da se različiti, već su i suprotni. U izrazu 1) vrednost platna se relativno izražava. Stoga se ono nalazi u relativnom obliku vrenosti, dok je u isto vreme vrednost kaputa izražena kao ekvivalent. Kaput se, stoga, nalazi u ekvivalentskom obliku. Zato što su uzajamno izmenile mesta u jednom istom izrazu vrednosti, one su izmenile oblik vrednosti.

§ 2. Relativni oblik vrednosti

a) Odnos jednakosti

Pošto platno treba da izrazi svoju vrednost, od njega i polayi inicijativa. Ono stupa u neki odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj drugoj robi, koja se razlikuje od njega samog. Taj odnos je odnos izjednačavanja. Osnova izraza: 20 aršina platna = 1 kaput je u stvari/str. 687/ platno = kaput, što, izraženo rečima, znači samo da roba kaput ima istu prirodu, istu supstanciju koju ima i roba platno, koja je od nje rzličita. U većini slučajeva to se previđa, jer svu pažnju privlači brojni odnos, tj. određena srazmera u kojoj se jedna roba izjednačuje sa drugom. Zaboravlja se da se veličine različitih stvari mogu brojno upoređivati tek kad se svedu na jednu istu jedinicu. Samo kao izrazi jedne iste jedinice one predstavljaju istoimene, a stoga i samerljive veličine. Dakle, u gornjem izrazu platno se odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili kaput u odnosu prema platnu stoji kao stvar iste supstancije, kao nešto što je s njim istovetno. On se, dakle, kvalitativno izjednačuje s platnom.

b) Odnos vrednosti

Kaput predstavlja isto što i platno samo dok su i on i platno vrednosti. Pema tome, time što se platno odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili time što se kaput izjednačuje s platnom kao sa stvari iste supstancije, izražava se da kaput u tom odnosu ima značenje vrednosti. On se izjednačuje s platnom samo utoliko ukoliko je i ono vrednost. Odnos jednakosti je, prema tome, odnos vrednosti, a odnos vrednosti pre svega izraz vrednosti ili bića vrednosti one robe koja izražava svoju vrednost. Kao upotrebna vrednost ili robno telo, platno se razlikuje od kaputa. Naprotiv, njegovo biće robe ispoljava se, izražava se ujednom odnosu u kome se neka druga vrsta robe, kaput, izjednačuje s njim, ili važi kao nešto što je s njim istovetno.

c) Kvalitativni sadžaj relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Kaput je vrednost samo ukoliko je stvarstven izraz ljudske radne snage utrošene na njegovu proiyvodnju, dakle koagulat apstraktnog ljudskog rada apstraktnog rada zato Što se ovde apstrahuje od određenog, korisnog, konkretnog kataktera rada sadržanog u njemu, a ljdskog rada zato što se rad ovde računa uopšte samo kao utrošak ljdske radne snage. Platno se, dakle, ne može odnositi prema kaputu kao prema nekoj stvari od vrednosti, ili, ono ne može stajati u odnosu prem kaputu ka vrednosti, a da ne stoji u odnosu rema njemu kao prema telu koje je sastavljeno samo od ljdskog rada. Ali kao vrednost, platno je koagulat jednog istog ljdskog rada. Prema tome, u okviru tog odnosa telo platno predstavlja supstanciju vrednosti, zajedničku njemu i platnu, tj. ljdski rad. Dakle, uokviru tog odnosa kaput važi samo kao vid vrednosti, a stoga i kao vid vrednosti platna, kao čilni pojavni oblik vrednosti platna. Tako se, po/str. 688/sredstvom odnosa vrednosti, vrednost neke robeizražava u upotrebnoj vrednosti  neke druge robe, tj. u nekom drugom robnom telu koje se razlikuje od njega samog.

d) Kvantitativna određenost relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Međutim, 20 aršina platna nisu samo vrednost uopšte, tj. koagulat ljudskog rada, već su i vrednost određene veličine, tj. u njima je opredmećena određena količina ljudskog rada. Prema tome, u odnosu vrednosti platna prema kaputu roba kaput se kvalitativno izjednačuje s platnom ne samo kao vrednosno telo uopšte, tj. kao otelotvorenje ljudskog rada, već i kao jedna određena količina ovog vrednosnog tela, 1 kaput, ne 1 tuce itd., ukoliko se u jednom kaputu nalazi upravo onoliko supstancije vrednsoti, ili ljudskog rada, koliko i u 20 aršina platna.

e) Celina relativnog obika vrednosti

Prema tome, pomoću relativnog izraza vrednosti vrednost robe dobija, prvo, oblik koji se rzlikuje od njene sopstvene upotrebne vrednosti. Upotrebno oblik te robe je npr. platno, dok svoj oblik vrednosti ta roba ima u svom odnosu jednakosti s kaputom. Na osnovu tog odnosa jednakosti, jedno drugo robno telo, koje se od nje čulno razlikuje, postaje ogledalo njenog sopstvenog vrednosnog bića, vid njene sopstvene vrednosti. Tako roba dobija samostalan oblik vrednosti, različit i nazavisan od njenog prirodnog oblika. A drugo, kao vrednost određene veličine, kao određene veličina vrednosti, roba se kvantitativno meri kvantitativo određenim odnosom ili srazmerom u kojoj se s njom izjednačuje drugo robno telo.

§ 3. Ekvivalentski oblik

a) Oblik neposredne razmenljivosti

Kao vrednosti sve su robe jednaki, međusobno zamenjivi i razmenjivi izrazi jedne iste jedinice, ljudskog rada. Stoga se neka roba može razmeniti za drugu robu ako ima oblik u kome se pojavljuje kao vrednost. Neko robno telo se može neposredno razmeniti za drugu robu ako njegov neposredna oblik, tj. njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u odnosu prema drugoj robi predstavlja vrednost ili važi kao vid vrednosti. Tu osobinu ima kaput u odnosu vrednosti/str. 689/ platna prema njemu. Inače se vrednost platna ne bi mogla izraziti u stvari – kaput. Dakle, tvrdnja da neka roba ima uopšte ekvivalentski oblik ynači samo da zhvaljujući njenom mestu u izrazu vrednosti njen sopstvani prirodan oblik važi kao oblik vrednosti za drugu robu, ili da ona ima oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu. Dakle, nije potrebno da ona dobije oblik različit od njenog prirodnog oblika da bi se pred drugom robom pojavila kao vrednost, važila kao vrednost i na nju delovala kao vrednost.

b) Kvantitativna određenost nije sadržana u ekvivalentskom obliku

Ako kažemo da se neka stvar koja ima oblik kaputa može neposredno razmeniti za platno, ili da se neka stvar koja ima oblik zlata može neposredno razmeniti za sve druge robe – onda ovaj ekvivalentski oblik neke stvari ne sadrži uopšte nikakvu kvantitativnu određenost. Suprotno, pogrešno mišljenje javlja se iz sledećih razloga:

Prvo, na primer, roba kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti platna, u jednom takvom izrazu uvek je kvantitativno određena, kao 1 kaput, a ne kao 12 kaputa itd. A zašto? Zato što 20 aršina platna u svom relativnom izrazu vrednosti nisu izraženi samo kao vrednost uopšte, već su i izmereni kao određena količina vrednosti. A to što 1 kaput, a ne 12 kaputa, sadrži onoliko rada koliko ga sadrže i 20 aršina platna, nema uopšte nikakve veze s karakterističnom osobinom robe kaput da se ona može neposredno razmenjivati za robu platno.

Drugo, ako su 20 aršina platna kao vrednost određene veličine iyraženi u 1 kaputu, onda je i obratno, veličina vrednosti 1 kaputa izražena u 20 aršina platna, dakle ito tako kvantitativno izmerena, ali samo indirektno, obrtanjem izraza, dakle ne kad kaput igra ulogu ekvivalenta, već, naprotiv, kad svoju sopstvenu vrednost relativno predstavlja u platnu.

Treće, formulu 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput – možemo izrazti i na ovaj način: 20 aršina platna i 1 kaput su ekvivalenti ili oba predstavljaju jednake vrednosti. Ovde ne izražavamo vrednost bilo koje od ove dve robe u upotrebnoj vrednosti one druge. Stoga se ni jedna ni druga roba ovda ne stavlja u ekvivalentski oblik. Ekvivalent ovde označava samo jednakost veličina, pošto su obe stvari prethodno u našoj glavi prećutno svedene na apstrakciju vrednosti./str. 690/

c) Osobenosti ekvivalentskog oblika

a) Prva osobenost ekvivalentskog oblika: upotrebna vrednost postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, vrednosti

Prirodan oblik robe postaje oblik vrednosti. Ali, nota bene, ovaj quid pro quo zbiva se za neku robu B (kaput, ili pšenicu, ili železo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti, u koji s njom stupa bilo koja druga roba A (platno itd.), samo u ovom odnosu. Posmatran odvojeno, sam za sebe, npr. kaput je samo korisna stvar, upotrebna vrednost, isto onako kao što je to i platno, i stoga je njegov oblik – kaput samo oblik upotrebne vrednosti ili prirodan oblik jedne određene vrste robe. A kako se nijedna roba ne može odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, i kako, dakle, svoju sopstvaenu prirodnu kožu ne može učiniti izrazom svoje sopstvene vrednosti, ona se mora odnositi prema drugoj robi kao ekvivalentu, ili prirodnu kožu drugog robnog tela učiniti svojim sopstvenim oblikom vrednosti.

Ovo nam može ilustrovati primer jedne mere koja robnim telima pripada kao takvima, tj. kao upotrebnim vrednostima. Zato što je telo, glava šećera je teška, ima, dakle, težinu, ali se ni na jednoj glavi šećera ne može ni videti ni opipati njena težina. Uzmimo sad razne komade gvožđa čija je težna prethodno određena. Posmatran za sebe, telesni oblik gvožđa je isto tako malo pojavni oblik težine koliko je to i telesni oblik glave šećera. Ipak, da bismo glavu šećera izrazili kao trežinu, stavljamo je u odnos težine prema gvožđu. U tom odnosu gvožđe važi kao telo koje ne predstavlja ništa drugo do težinu. Stoga količine gvožđa služe kao mera za težinu šećera i prema glavi šećera predstavlaju samo lik težine, pojavni oblik težine. Tu ulogu igra gvožđe samo u okviru tog odnosa u koji s njim stupa šećer, ili bilo koje drugo telo čiju težinu treba naći. Da obe stvari nisu teške, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i stoga, jedna stvar ne bi mogla da služi kao izraz težine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, videćemo zaista da su kao težina jedno isto, i stoga u određenoj srazmeri imaju istu težinu. Kao što ovde telo gvožđa prema glavi šećera predstavlja samo težinu, tako i u našem izrazu vrednosti telo kaputa predstavlja prema platnu samo vrednost.

b) Druga osobenost ekvivalentskog oblika: konkretan rad postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, apstraktnog ljudskog rada

Kaput označava u izrazu vrednosti platna telo vrednosti, stoga njegov telesni ili prirodan oblik označava oblik vrednosti, tj. otelotvorenje bezrazličnog ljudskog rada, ljudskog rada uopšte, A rad koji se stvara korisna stvar – kaput i kojim joj se daje njen određeni oblik nije apstaktni ljudski rad, ljudski rad uopšte, već je odrežena korisna, konkretna vrsta radarad krojača. Prost relativan oblik/str. 691/ vrednosti zahteva da se vrednost neke robe, npr. platna, izrazi samo u jednoj drugoj vrsti robe. A za prost oblik vrednosti sasvim je nevažno koja je to druga vrsta robe. Umesto u robi kaput, vrednost platna mogla bi biti izražena u robi pšenica, ili umesto u robi pšenica, u robi gvožđe itd. Ali bio to kaput, pšenica ili gvožđe, uvek bi ekvivalent platna za platno označavao telo vrednosti, i stoga otelotvorenje ljudskog rada uopšte. I uvek bi određeni telesni oblik ekvivalenta, bio to kaput pšenica ili gvožđe, ostao otelotvorenje ne apstraktnog ljudskog rada, već određene, konkretne, korisne vrste rada, bio to rad krojača, seljaka ili rudara. Određen, konkretan, koristan rad, koji proizvodi robno telo ekvivalenta, mora, dakle, u izrazu vrednosti nužno imati uvek značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika ljudaskog rada uopšte, tj. apstraktnog ljudskog rada. Na primer, kaput može imati značenje tela vrednosti i stoga otelotvorenja ljudskog rada uopšte samo onda kad rad krojača važi kao određeni oblik u kome se troši ljudska radna snaga ili u kome se ostvaruje apstraktni ljudski rad.

U okviru odnosa vrednosti i izraza vrednosti uključenog u njega, ono što je apstakno-opšte nema značenje svojstva konkretnog, čulno-stvarnog, već obrnuto, ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika ili određenog oblika ostvarenja apstraktno-opšteg. Rad krojača, koji je, na primer, sadržan u ekvivalentu kaput, nema u izrazu vrednosti platna opšte svojstvo da predstavlja i ljudski rad uopšte. Naprotiv, to što je ljudski rad – važi kao njegova suština, a što je rad krojača važi samo kao pojavni oblik ili određeni oblik ostvarenja te njegove suštine. Ovaj quid pro quo je neizbežan zato što rad, predstavljen u proizvodu rada, stvara vrednost samo ukoliko je bezrazličan ljudski rad, tako da se rad opredmećen u vrednosti jednog proizvoda uopšte ne razlikuje od rada opredmećenog u vrednosti nekog različitog proizvoda.

To izvrtanje po kome ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika apstraktno-opšteg, umesto da, obrnuto, ono što je apstraktno-opšte važi kao svojstvo konkretnog, karakteriše izraz vrednosti. Ono istovremeno otežava poimanje tog izraza. Ako kažem: i rimsko pravo i nemačko pravo su pravo, to je samo po sebi razumljivo. Ali ako kažem: pravo, taj apstraktni pojam, ostvaruje se u rimskom pravu i u nemačkom pravu, u oba ta konkretna prava, onda ovaj odnos postaje mističan.

g) Treća osobenost ekvivalentskog oblika: privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, rad u neposredno društvenom obliku

Porizvodi rada ne bi postali robe da nisu proizvodi samostalnih privatnih radova koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih. Društvena povezanost tih privatnih radova materijalno postoji ako su oni karike u lancu jedne prirodne, društvene podele rada, i stoga svojim proizvodima podmiruju različite potrebe, čija sveukupnost čini isto/str. 692/ tako prirodan sistem društvenih potreba. A ta materijalna društvena povezanost privatnih radova, koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih, posreduje se, ostavruje se samo razmenom njihovih prizvoda. Sotga proizvod privatnog rada ima društveni oblik samo ukoliko ima oblik vrednosti i, prema tome, i oblik razmenljivosti za druge proizvode rada. Neposredno društveni oblik on ima kad je njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u isto vreme oblik njegove razmenljivosti za drugu robu, ili kad za drugu robu ima značenje oblika vrednosti. A to se, kao što smo videli, za proizvod rada zbiva samo onda kad se on, na osnovu odnosa vrednosti druge robe prema njemu, nalazi u ekvivalentskom obliku ili u odnosu na drugu robu igra ulogu ekvivalenta.

Ekvivalent ima neposredno društveni oblik ukoliko ima oblik neposredne rzmenljivosti za drugu robu, a taj oblik neposredne razmenljivosti on ima ukoliko za drugu robu ima značenje tela vrednosti, dakle nečeg jednakog. Prema tome, i odrežen koristan rad sadržan u njemu, ima značenje rada u neposredno društvenom obliku, tj. rada koji ima oblik jednakosti s radom sadržanim u drugoj robi. Odrežen, konkretan rad, kao što je rad krojača, može imati oblik jednakosti s raznorodnim radom sadržanim u različitoj robi, na primer platnu, jedino ako određeni oblik važi kao izraz nečega što stvarno predstavlja jednakost raznorodnih radova ili nešto što je jednako u njima. A jednaki su samo ukoliko su ljudski rad uopšte, apstraktni ljudski rad, tj. utrošak ljudske radne snage. Dakle, kao što smo već pokazali, zato što određen konkretan radsadržan u ekvivalentu ima značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika apstraktnog ljudskog rada, on ima i oblik jednakosti sa drugim radom, i stoga je – mada privatan rad, kao i svaki drugi rad koji proizvodi robe – ipak rad u neposredno društvenom obliku. Upravo stoga je i predstavljen u takvom proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu.

Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postaće nam još razumljivije ako se vratimo velikom istraživaču koji je prvi analizirao oblik vrednosti, kao i tolike oblike mišljenja, društva i prirode, i to u većini slučajeva s više uspeha nego njegovi sledbenici u novije doba. To je Aristotel.

Na prvom mestu Aristotel jasno kaže da je novčani oblik robe samo razvijeni vid prostog oblika vrednosti, tj. izražavanja vrednosti neke robe ma kojom drugom robom, jer kaže:

¢5 postelja = 1 kuća¢ (kliuai peute auti oikiax) ¢ne razlikuje se¢ od:

¢5 postelja = toliko i toliko novca¢ (kliuai peute auti … osou ai peute kliuai).

Dalje, on uiđa da odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane usloljava da kuća i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove čulno različne stavri bez takve jednakosti svoje suštine ne bi mogle dovesti u međusoban odnos kao samer/str. 693)/ljive veličine. ¢Bez jednakosti ne može biti razmene¢, veli on, ¢a jednakosti nema bez samerljivosti¢ (out isothz mh oushz summetriaz). Ali ovde zapinje Aristotel i diže ruke od dalje nalize oblika vrednosti. ¢Ali je doista nemoguće (ih men oin alhdeia adunaton) da ovako raznorodne stavri budu samerljive¢, tj. kvalitativno jednake. Ovo izjednačenje može da bude samo nešto što je pravoj prirodi stvari tuđe, dakle samo ¢nužno ispomaganje u praktičnoj potrebi¢.

Aristotel nam, dakle, sam kaže o šta se razbila njegova dalja anliza, naime o to što mu je nedostajao pojam vrednosti. Šta je ono jednako, tj. ona zajednička supstancija koja u izrazu vrednosti postelje predstavlja kuću kao postelju? ¢Takvo nešto doista ne može postojati¢, kaže Aristotel. Zašto? Kuća predstavlja nešto jednako s posteljom ukoliko prestavlja zbilja ono što je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kući. A to je – ljudski rad.

A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraženi kao jednak ljudski rad, pa time i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao pročitati iz samog oblika vrednosti, jer je grčko društvo počivalo na robovskom radu, usled čega mu je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. Tajna izraza vrednosti, jednakost i jednako važenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopšte, ta se tajna može odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane čvrsta narodna predrasuda. A ovo je mogućno tek u društvu u kome je robni oblik opšti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao vlasnikâ robâ – vladajući društveni odnosi. Genije pokazuje svoj sjaj baš u tome što je otkrio odnos jednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir društva u kojem je živeo sprečio da iznađe u čemu se taj odnos jednakosti ¢doista¢ sastoji.

d) Četvrta osobenost ekvivalentskog oblika: fetišizam oblika robe je upadljiviji u ekvivalentskom nego u relativnom obliku vrednosti

To što su proizvodi rada, takve korisne stvari kao što su kaput, platno, pšenica, gvožđe itd., vrednosti, određene veličine vrednosti i uopšte robe – predstavlja osobine koje su im, naravno, svojstavene samo u našem opštenjnu a ne od prirode date kao što su to, naprimer, osobina biti težak ili održavati toplotu ili hraniti se. Ali u našem opštenju ove stvari se međusobno odnose kao robe. One su vrednosti, merljive su kao veličine vrednosti i njihova zajednička osobina – to što predstavljaju vrednost – postavlja ih u međusobni odnos vrednosti. Kad kažemo da je, npr. 20 aršina platna = 1 kaput ili da 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, time izražavamo da se 1) razni radovi potrebni za proizvodnju ovih stvari podjednako priznaju kao ljudski rad; 2) da se količina rada utrošena ya njihovu proizvodnju meri po određenim društvenim zakonima i 3) da krojač i tkač stupaju u određen društveni proizvodni odnos. To je određeni društveni odnos proizvođača u kome oni svoje različite korisne vrste rada izjed/str. 694/načuju kao ljudski rad. Ali to je isto tako i određen društveni odnos proizvođača u kome oni veličinu svoga rada mere vremenom u kome se troši ljudska radna snaga. Ali u našem opštenju te društvene karakteristikenjihovog sopstvenog rada čine im se kao društvene prirodne osobine, kao predmetne odredbe samih proizovad rada; jednakost ljudskih radova čini im se kao osobina vrednosti proizvoda rada, mera rada, određena društveno potrebnim radnim vremenom, čini im se kao veličina vrednosti preoivoda rada i najzad, društeni odnos proizvođača posredstvom njihovih radova čini im se kao odnos vrednosti ili društveni odnos tih stvari, proizvoda rada. Upravo stoga im se proizvodi rada čine kao robe, kao čulno nedokučive ili društvene stvari. Tako, svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje se kao subjektivan nadražaj samog nerva vida već kao predmetni oblik neke stvari van oka. Ali pri gledanju jedna stvar, spoljašnji predmet, stvarno baca svetlost na drugu stvar, oko. To je fizičiki odnos među fizičkim stvarima. Nasuprot tome, robni oblik i odnos vrednosti proizvodâ rada nemaju apsolutno nikave veze s njihovom fizičkom prirodom i odnosima među stvarima koji odatle proizlaze. Ovde samo određeni društveni odnos među samim ljudima dobija za njih fantasmagoričan oblik odnosa među stvarima. Stoga, da bismo našli analogiju, moramo pribeći maglovitoj sferi religioznog sveta. Tu se proizvodi ljudskog uma pojavljuju kao samostalni likovi, koji su obdareni sopstvenim životom i stoje u određenom međusobnom odnosu i u odnosu sa drugim ljudima. To isto se događa s proizvodima ljudske ruke u svetu robe. To ja nazivam fetišizmom, koji prijanja ya proizvode rada čim se proizvedu kao roba koji je, dakle, neodvojiv od robne proizvodnje.

Taj fetiški karakter je upadljiviji kod ekvivalentskog oblika nego kod relativnog oblika vrednosti. Relativni oblik vrednosti neke robe dobija se posrednim putem, naime kroz njen odnos prema drugoj robi. Tim oblikom vrednosti izražena je vrednost robe kao nešto što je sasvim različito od njenog sopstvenog čulnog bića. A time je istovremeno rečeno i to da vrednosno biće može biti odnos, tuđ samoj stvari i da, stoga, njen odnos vrednosti prema nekoj drugoj stvari može biti samo pojavni oblik nekog društvenog odonsa, skrivenog u tome. Stvari stoje obrnuto kod ekvivalentskog oblika. On se satoji upravo u tome što telesni ili prirodni oblik neke robe neposredno važi kao društveni oblik, kao oblik vrednosti za drugu robu. Dakle, u okviru našeg opštenja čini se da je društvena prirodna osobina neke stvari, osobina koja joj je data od prirode, to što ona ima ekvivalentski oblik i stoga se u onom vidu u kome čulno postoji može neposredno razmenjivati za druge stvari. A zato što je u okviru izraza vrednosti robe A ekvivalentski oblik od prirode dat robi, čini se da je on i van tog odnosa od prirode dat toj robi. Otuda, na primer, zagonetni karakter zlata, kome kao da je, pored njegovih drugih prirodnih osobina, svetle boje, specifične težine, neoksidisanja na vazduhu itd., od prirode dat i ekvivalentski/str. 695/ oblik ili društveno svojstvo da se može neposredno razmenjivati za druge robe.

§ 4. Kad god se pojavljuje samostalno, vrednost ima oblik razmenske vrednosti

Izraz vrednosti ima dva pola, relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik. Što se tiče robe koja funkcioniše kao ekvivalent, ona za drugu robu ima značenje vida vrednosti, tela u neposredno razmenljivom obliku – razmenskoj vrednosti. A roba čija je vrednost relativno izražena ima oblik razmenske vrednosti, pošto se 1) njeno vrednosno biće pokazuje zahvaljujući sposobnosti nekog drugog robnog tela da se razmenjuje za nju; pošto se 2) njena veličina vrednosti izražava srazmerom u kojoj se ona druga roba razmenjuje za nju. Razmenska vrednost je, stoga, uopšte samostalan pojavni oblik vrednosti robe.

§ 5. Prost oblik vrednosti robe je prost pojavni oblik suprotnosti sadžanih u robi: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti

U odnosu vrednosti platna prema kaputu prirodan oblik platna ima značenje samo vida upotrebne vrednosti, a prirodan oblik kaputa ima značenje samo oblika vrednosti ili vida razmenske vrednosti. Prema tome, unutrašnja suprotnost upotrebne vrednosti i vrednosti sadržana u robi izražava se spoljašnjom suprotnošću, tj. odnosom dveju roba, od kojih jedna neposredno ima značenje samo upotrebne vrednosti, a druga neposredno samo razmenske vrednosti, ili gde su te dve suprotne odredbe, upotrebna vrednost i razmenska vrednost, polarno razdeljene među robama. – Ako kažem: kao roba platno je upotrebna vrednost i razemnska vrednost, onda je to moj sud o prirodi robe stečen analizom. Nasuprot tome, u izrazu 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, samo platno kaže za sebe da je 1) upotrebna vrednost (platna), 2) od nje različita razmenska vrednost (nešto jednako kaputu) i 3) jedinstvo te dve razlike, dakle roba.

§ 6. Prost oblik vrednosti robe je prost robni oblik proizvoda rada

U svom prirodnom obliku proizvod rada donosi sobom na svet i oblik neke upotreben vrednosti. Njemu je, prema tome, potreban još samo oblik vrednosti da bi imao oblik robe, tj. da bi se pojavio/str. 696/ kao jedinstvo suprotnostiupotrebna vrednost i razmenska vrednost. Stoga je razvitak oblika vrednosti identičan s razvitkom oblika robe.

§ 7. Odnos između oblika robe i novčanog oblika

Ako se umesto: 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput stavi: 20 aršina platna = 2 £ ili 20 aršina platna vrede 2 £, onda se već na prvi pogled vidi da novčani oblik nije ništa drugo do razvijeniji vid prostog oblika vrednosti robe, dakle, prostog robnog oblika proizvoda rada. A zato što je samo razvijeni oblik robe, novčani oblik očevidno potiče od prostog oblika robe. Stoga, čim se shvati ovaj poslednji, ostaje još samo da se posmatra niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput da bi dobio ovakav vid: 20 aršina platna = 2 £.

§ 8. Prost relativni oblik vrednosti i pojedinačan ekvivalentski oblik

Izraz vrednosti u kaputu daje platnu oblik vrednosti po kome se ono samo kao vrednost razlikuje od sebe samog kao upotrebne vrednosti. Taj oblik stavlja platno samo u odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj pojedinoj, od njega samog različitoj vrsti robe. Ali kao vrednost, platno je isto što i sve druge robe. Stoga njegov oblik vrednosti mora biti i takav oblik koji ga stavlja u odnos kvalitativne jednakosti i kvantitativne proporcionalnosti prema svim drugim robama. Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedinačan ekvivalentski oblik neke druge robe. Ili, roba u kojoj se izražava vrednost funkcioniše ovde samo kao pojedinačan ekvivalent. Tako kaput u relativnom izrazu vrednosti platna ima samo ekvivalentski oblik ili oblik neposredne razmenljivosti u odnosu na ovu pojedinačnu vrstu robe platno.

§ 9. Prelaz od prostog oblika vrednosti u razvijeni oblik vrednosti

Prost oblik vrednosti uslovljava da se vrednost neke robe izražava samo u jednoj, svejedno u kojoj, robi druge vrste. Dakle, ako je vrednost platna izražena u gvožđu ili pšenici itd., onda se dobija isti prost relativan izraz vrednosti kao i onda kada je ona izražena u robi kaput. Prma tome, zavisno od toga da li platno stupa u odnos vrednosti s ovom ili onom drugom robom, dobijaju se različiti/str. 697/ prosti relativni izrazi vrednosti platna. Potencijalno, platno ima onoliko različitih prostih izraza vrednosti koliko postoji i roba različitih od njega. U stvari, njegov potpuni relativni izraz vrednosti ne satoji se u jednom jedinom prostom reltivnom izrazu vrednosti, već u zbiru njegovih prostih relativnih izraza vrednosti. Tako dobijamo:

II. Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = 40 funti kafe, ili = 1 kvarter pšenice, ili 2 unče zlata, ili = ½ tone železa, ili = itd.

§ 1. Beskonačnost niza

Ovaj niz prostih relativnih izraza vrednosti može se po svojoj prirodi stalno produžavati, ili, on se nikad ne završava jer se stalno javljaju nove vrste robe, svaka nova vrsta robe čini materijal za nov izraz vrednosti.

§ 2. Razvijeni relativni oblik vrednosti

Vrednost neke robe, na primer platna, izražena je sad nebrojenim drugim elementima robnog sveta. Savko drugo robno telo postaje ogledalo vrednosti platna. Tek sada se sama ova vrednost uistinu pokazuje kao koagulat ljudskog rada uopšte. Jer rad koji stvara vrednost platna izričito je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski rad jednak, ma kakav mu bio prirodan oblik, makar se, dakle, opredmetio u kaputu ili u pšenici, ili u železu ili u zlatu itd. Zbog toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u društvenom odnosu ne samo s jednom pojedinačnom drukčijom vrstom robe, već s robnim svetom. Kao roba, ono je građanin ovog sveta. Ujedno nam beskrajni niz izraza robne vrednosti kaže i to da je njoj svejedno u kojem će se posebnom obliku upotrebne vrednosti pokazivati.

§ 3. Poseban ekvivalentski oblik

Svaka roba, kaput, čaj, pšenica, železo itd. važi u izrazu vrednosti platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Određeni prirodni/str. 698/ oblik svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski oblik pored mnogih drugih. Na isti način, raznolike, određene, konkretne, korisne vrste rada, sadržane u raznim robnim telima, važe sada kao isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski rad.

§ 4. Nedostaci razvijenog ili potpunog oblika vrednosti

Prvo, relativni izraz vrednosti platna nedovršen je, jer je sačinjen od niza koji se nikad ne završava. Drugo, on predstavlja mozaik razjedinjenih i raznovrsnih izraza vrednosti. Najzad, ako se, kao što i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz različit od relativnog oblika vrednosti svake druge robe. – Nedostaci razvijenog relativnog oblika vrednosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji mu odgovara. Pošto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopšte postoje samo ograničeni ekvivalentski oblici, koji se uzajamno isključuju. Isto tako, određena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadrži u svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ćini potpun ili totalan pojavni oblik u kome se taj rad ispoljava. Ali to znači da on nema jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio.

§ 5. Prelaz od potpunog oblika vrednosti u opšti oblik vrednosti

Međutim, potpun ili razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbira prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednačina prvog oblika, kao:

20 aršina platna = 1 kaput

20 aršina platna = 10 funti čaja itd.

Ali svaka ova jednačina sadrži i obrnutu jednačinu:

1 kaput = 20 aršina platna

10 funti čaja = 20 aršina platna itd.

I doista: kad vlasnik platna razmeni svoju robu za mnoge druge robe , pa usled toga vrednost svoje robe izrazi u nizu drugih roba, onda nužno i on i mnogi drugi vlasnici roba moraju da razmene svoje robe za platno, pa da stoga vrednosti svojih raznih roba izraze istom trećom robom, platnom. Kad, dakle, obrnemo red: 20 sršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = itd., tj. izrazimo obrnut odnos koji se već po sebi, implicite, sadrži u tom nizu, onda dobijamo:/str. 699/

III. Opšti oblik vrednosti

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    20 aršina platna

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Izmenjeni vid relativnog oblika vrednosti

Relativini oblik vrednosti ima sada sasvim izmenjen vid. Sve robe izražavaju svoju vrednost 1) prosto, naime u jednom jedinom drugom robnom telu, 2) jedinstveno, tj. u jednom istom drugom robnom telu. Njihov oblik vrednosti je prost i zajednički, tj. opšti. Za sva raznorodna robna tela platno sada važi kao njihov zajednički i opšti vid vrednosti. Oblik vrednosti neke robe, tj. izraz njene vrednosti u platnu čini da se ta roba sada razlikuje ne samo kao vrednost od svog sopstvenog bića kao predmeta upotrebe, tj. od svog sopstvenog prirodnog oblika, već je istovremeno stavlja kao vrednost u odnos prema svim drugim robama, prema svim robama kao jednakim s njom. Stoga u tom obliku vrednosti roba ima opštedruštveni oblik.

Samo na osnovu svog opšteg karaktera oblik vrednosti odgovara pojmu vrednosti. Oblik vrednosti je morao biti takav oblik u kome se robe jedna za drugu pojavljuju kao prost koagulat bezrazličnog, jednorodnog ljudskog rada, tj. kao stvarstveni izrazi jedne iste supstancije rada. To je sada postignuto. Jer sve one su izražene kao materijalizacija jednog istog rada, rada sadržanog u platnu, ili kao jedna ista materijalizacija rada, naime kao platno. Na taj način one su kvalitativno izjednačene.

U isto vreme one su kvalitativno upoređene ili predstavljene jedna za drugu kao određene veličine vrednosti. Na primer, 10 f. čaja = 20 aršina platna, i 40 f. kafe = 20 aršina platna. Dakle, 10 f. čaja= 40 f. kafe. Ili u 1 f. kafe nalazi se samo ¼ od one količine supstancije vrednosti, rada, koja se nalazi u 1 f. čaja.

§ 2. Izmenjeni vid ekvivalentskog oblika

Posebni ekvivalentski oblik se sada dalje razvio u opšti ekvivalentski oblik. Ili, roba koja se nalazi u ekvivalentskom obliku je sada/str. 700/ opšti ekvivalent. Kako prirodan oblik robnog tela platno važi kao vid vrednosti svih drugih roba, on je sada oblik njene neutrlanosti ili neposredne razmenljivosti za sve elemente robnog sveta. Dakle, njegov prirodan oblik je istovremeno njen opšti društveni oblik.

Za sve druge robe, iako su one proizvodi raznih radova, platno ima značenje pojavnog oblika rada sadržanog u njima samima i, prema tome, otelotvorenja istorodnog, bezrazličnog ljudskog rada. Dakle, tkanje, ta posebna konkretna vrsta rada, sada, na osnovu odnosa vrednosti robnog sveta prema platnu, ima značenje opšteg i neposredno iscrpnog oblika ostvarenja apstrktnog ljudskog rada, tj. utroška ljudske radne snage uopšte.

Privatan rad, sadržan u platnu, ima upravo zato značenje rada koji se nalazi neposredno u opštedruštvenom obliku ili obliku jednkaosti sa svim drugim radovima.

Prema tome, ako neka roba ima opšti ekvivalentski oblik ili funkcioniše kao opšti ekvivalent, njen prirodan ili telesni oblik ima značenje vidne inkarnacije, opšteg društvenog učahurivanja svako ljudskog rada.

§ 3. Ravnomernost razvitka relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Stepenu razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stepen razvitka ekvivalentskog oblika. Ali – i ovo treba dobro upamtiti – razvitak ekvivalentskog oblika predstavlja samo izraz i rezultat razvitka relativnog oblika vrednosti. Inicijativa potiče od ovog poslednjeg.

Prost relativan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe samo u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe, svejedno kojoj. Roba tako dobija samo oblik vrednosti za razliku od svog sopstvenog oblika upotrebne vrednosti ili prirodnog oblika. I njen ekvivalent sadrži samo pojedinačan ekvivalentski oblik. Razvijen reltivan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe u svim drugim robama. Stoga one dobijaju oblik mnogih posebnih ekvivalenata ili poseban ekvivalentski oblik. Najzad, robni svet daje sebi jedinstven, opšti, relativan oblik vrednosti na taj način što isključuje iz svoje sredine jednu jedinu vrstu robe u kojoj sve druge robe yajednički izražavaju svoju vrednost. Na taj način isključena roba postaje opšti ekvivalent, ili ekvivalentski oblik postaje opšti ekvivalentski oblik.

§ 4. Razvitak polarnosti relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Polarna suprotnost ili neraskidiva uzajamna povezanost i, isto tako, stalna uzajamna isključivost relativnog oblika vrednosti i ekvi/str. 701/valentskog oblika – tako da se 1) neka roba ne može nalaziti u jednom obliku a da se druga roba ne nalazi u suprotnom obliku, i 2) da se jedna roba čim se nalazi u jednom obliku, istovremeno u istom tom izrazu vrednosti ne može nalazti u drugom obliku – ta polarna suprotnost oba momenta izraza vrednosti razvija se i jača u istoj onoj meri u kojoj se oblik vrednosti razvija i usavršava.

U obliku I isključuju se već oba oblika, ali samo formalno. Zavisno od toga da li se ova jednačina čita sleva nadesno ili zdesna nalevo, svaki od ova dva robna ekstrema, platno i kaput, nalaze se podjednako čas u relativnom obliku vrednosti čas u ekvivalentskom obliku. Ovde je još teško uhvatiti polarnu suprotnost.

U obliku II bilo koja vrsta robe može uvek potpuno razviti svoju relativnu vrednost ili ona sama ima razvijeni relativni oblik vrednosti samo zati što se i ukoliko se sve druge robe prema njoj nalaze u ekvivalentskom obliku.

Najzad, u obliku III robni svet ima opštedruštven relativan oblik vrednosti samo zato što su i ukoliko su sve ostale robe koje u njega spadaju isključene iz ekvivalentskog oblika ili oblika neposredne razmenljivosti. Obrnuto, roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku ili figurira kao opšti ekvivalent, isključena je iz jedinstvenog a stoga i opšteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se želelo da i platno, tj. bilo koja roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku, učestvuje istovremeno i u opštem relativnom obliku vrednosti, onda bi se ona morala odnositi prema samoj sebi kao ekvivalent. Tada dobijamo: 20 aršina platna = 20 aršina platna, tautologiju u kojoj nije izražena ni vrednost ni veličina vrednosti. Da bismo izrazili relativnu vrednost opšteg ekvivalenta, moramo obrnuti oblik III. Taj ekvivalent nema nikakav relativan oblik vrednosti yajednički sa drugim robama, već se njegova vrednost relativno izražava u beskonačnom nizu svih drugih robnih tela. Tako se sada razvijen relativni oblik vrednosti ili oblik II javlja kao specifičan relatvni oblik vrednosti one robe koja igra ulogu opšteg ekvivalenta.

§ 5. Prelaz od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik

Opšti ekvivalentski oblik je oblik vrednosti uopšte. Prema tome, on može pripadati svakoj robi, ali uvek samo ako je ona isključena iz sredine svih drugih roba.

Ipak, več i sama razlika oblika između oblika II i III pokazje nešto svojstveno čega nije bilo u oblicima I i II. Naime, u razvijenom obliku vrednosti (oblik II= jedna roba isključuje sve druge da bi u njima izrazila sopstvenu vrednost. To isključenje može biti čisto subjektivan proces, na primer proces vlasnika platna, koji vrednost svoje sop/str. 702/stvene robe procenjuje u mnogim drugim robama. Nasuprot tome, neka roba se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku (oblik III) samo zato što i ukoliko nju samu kao ekvivalent isključuju sve druge robe. Ovde je isključenje objektivan proces, nezavisan od isključene robe. Stoga u istorijskom razvitku opšti ekvivalentski oblik može naizmenično da pripada čas jednoj čas drugoj robi, ali neka roba nikad stvarno ne funkcioniše kao opšti ekvivalent ukoliko njeno isključenje, a stoga i njen ekvivalentski oblik nisu rezultat jednog objektvnog društvenog procesa.

Opšti oblik vrednosti je razvijen oblik vrednosti a stoga i razvijen oblik robe. Materijalno sasvim različiti proizvodi rada ne mogu imati potpun oblik roba, pa stoga ni funkcionisati u procesu razmene kao roba ako nisu predstavljeni kao stvarstveni izrazi jednog istog ljudskog rada. To znači, da bi dobili potpun oblik roba, moraju dobiti jedinstven, opšti oblik vrednosti. Ali taj jedinstven relativan oblik vrednosti oni mogu dobiti samo na taj način što iz svoje sopstvene sredine isključuju jednu određenu vrstu robe kao opšti ekvivalent. I tek od onog trenutka kad se to isključenje konačno svede na jednu specifičnu vrstu robe, jedinstven relativan oblik vrednosti dobija objektivnu čvrstinu i opštedruštvenu važnost.

Sad ta posebna roba, s čijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik društveno srastao, postaje novčana roba, tj. funkcioniše kao novac. Ona dobija specifičnu društvenu funkciju, a stoga i društveni monopol da u okviru robnog sveta igra ulogu opšteg ekvivalenta. Između roba koje u obliku II figurišu kao posebni ekvivalenti platna, a koje u obliku III zajednički platnom izražavaju svoju relativnu vrednost, jedna određena roba, zlato, istorijski je osvojila to povlašćeno mesto. Zbog toga, kad u obliku III na mesto robe platno stavimo robu zlato dobijamo:

VI. Novčani oblik

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    2 unče zlata

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Razlika između prelaza od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik i ranijih prelaza u razvitku

Pri prelazu iz oblika I u oblik II i iz oblika II u oblik III, zbivaju se bitne promene. Naprotiv, oblik IV ni u čemu se ne razlikuje od oblika III osim u tome što se sada namesto platna zlato nalazi u obliku opšteg ekvivalenta. U obliku IV zlato ostaje ono što je platno bilo u obliku III – opšti ekvivalent. Napredak je samo u tome što je sada oblik neposredne opšte razmenljivosti, ili oblik opšteg ekvivalenta, društvenom navikom končno srastao sa specifičnim priodnim oblikom robe zlata.

Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato što je ranije pred njih istupalo kao roba. Kao i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinačni ekvivalent u izdvojenim činovim razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata – roba. Postepeno, zlato je u užim ili širim krugovima stalo funkcionisati kao opšti ekvivalent. Čim je osvojilo monopol toga mesta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novčanom robom, a tek od časa kada je već postalo novčanom robom razlikuje se oblik IV od oblika III, drugim rečima – opšti oblik vrednosti pretvorio se u novčani oblik.

§ 2. Pretvaranje opšteg relativnog oblika vrednosti u oblik cene

Prost relativni izraz vrednosti neke robe, na primer platna, dat je u robi koja već funkcioniše kao novčana roba, na primer u zlatu, jeste oblik cene. Prema tome je ¢cenovni oblik¢ platna:

20 aršina platna = 2 unče zlata,

ili ako su 2 funte sterlinga monetarno ime dveju unči zlata,

20 aršina platna = 2 £.

§ 3. Prost oblik robe predstavlja tajnu novčanog oblika

Vidi se da pravi novčani oblik ne predstavlja nikavu teškoću. Čim se otkrije opšti ekvivalentski oblik, ne treba mnogo lupati glavu da bi se shvatilo da se taj ekvivalentski oblik fiksira ya neku specifičnu vrstu robe kao što je zlato, utoliko pre što opšti ekvivalentski oblik po svojoj prirodi uslovaljava društveno isključenje jedne određene vrste robe od strane svih drugih roba. Reč je još samo o tome da to isključenje dobije objektivno društvenu konsistenciju i opštu važnost; stoga ono niti naizmenično pogađa različite robe niti ima čisto lokalan/str. 704/ značaj samo u posebnim sferama robnog sveta. Ono što je teško u pojmu novčanog oblika ograničava se na poimenje opšteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opšteg oblika vrednosti, oblika III. Ali oblik III razrešava sve kad krenemo unazad, u obliku II, a konstitutivni element oblika II je oblik I:

20 aršina platna = 1 kaput ili x roba A = y roba B.

Ako znamo šta su upotrebna vrednost i razmenska vrednost, videćemo da je taj oblik I najprostiji, najnerazvijeniji način da se bilo koji proizvod rada, na primer platno, predstavi kao roba, tj. kao jedinstvo suprotnosti: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. Tada je lako otkriti i niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput, da bi dobio svoj potpuni oblik: 20 aršina platna = 2 £, tj. novčani oblik./str. 705/

iz: Karl Marx i Friedrich Engels, Dela, tom 21, Institut za izučavanje radničkog pokreta i Prosveta, Beograd, 1970., str. 685-703

Oblik vrednosti

Analiza robe je pokazala da ona predstavlja nešto dvorodno – upotrebnu vrednost i vrednost. Stoga, store da bi neka stvar imala oblik robe, refractionist
mora imati dvojaki oblik, web
oblik neke upotrebne vrednosti i oblik vrednosti. Oblik upotrebne vrednosti je oblik samog robnog tela, gvožđa, platna itd., njegov čulno osetan oblik postojanja. To je prirodan oblik. Oblik vrednosti robe jeste, naprotiv, njen društveni oblik.

A kako se izražava vrednost neke robe? Dakle, kako ona dobija svoj pojavni oblik? Kao odnos raznih roba. Da bismo pravilno analizirali oblik sadržan u takvom odnosu, moramo poći od njegovog najprostijeg, najnerazvijenijeg vida. Najprostiji odnos neke robe je, očigledno, njen odnos prema jednoj drugoj robi, svejedno kojoj. Stoga odnos dveju roba predstavlja najprostiji izraz vrednosti za neku robu.

I. Prost oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput.

Tajna svakog oblika vrednosti se nalazi u tom prostom obliku vrednosti. Zato analiza tog oblika i predstavlja glavnu teškoću.

§ 1. Dva pola izraza vrednosti:

relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik.

Dve vrste robe, platno i kaput, igraju, očigledno, dve različite uloge u prostom izrazu vrednosti. Platno je roba koja izražava svoju vrednost u robnom telu koje se razlikuje od njega samog, u kaputu./str. 685/ S druge strane, ova vrsta robe – kaput – služi kao materijal u kome se izražava vrednost. Jedna roba igra aktivnu, a druga pasivnu ulogu. Za robu koja svoju vrednost izražava u nekoj drugoj robi kažemo: njena vrednost je predtavljena kao relativna vrednost, ili se ona nalazi u relativnom obliku vrednosti. Naprotiv, za drugu robu, ovde za kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti, kažemo: ona funkcioniše kao ekvivalent prve robe, ili ona se nalazi u obliku ekvivalenta.

I bez podrobnije analze, jasne su sledeće tačke:

a) Nerazdvojivost oba oblika

Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik su dva nerazdvojna momenta jednog istog izraza vrednosti, koji idu jedan sa drugim i uzajamno se uslovljavaju.

b) Polarnost oba oblika

S druge strane, oba ova oblika predstavljaju uzajamno isključive ili suprotne krajnjosti, tj. polove jednog istog izraza vrednosti. Oni se stalno razdeljuju na različite robe, koje izraz vrednosti stavlja u međusoban odnos. Na primer, vrednost platna se ne može izrazti platnom. 20 aršina platna = 20 aršina platna nije izraz vrednosti, već izražava samo određenu količinu upotrebne vrednosti, platna. Dakle, vrednost platna može se izraziti samo u drugoj robi, tj. samo relativno. Prema tome, relativni oblik vrednosti platna pretpostavlja da se neka druga roba prema njemu nalazi u ekvivalentskom obliku. S druge strane, ova druga roba, ovde kaput – koja figurira kao ekvivalent platna, dakle nalazi se u ekvivalentskom oblikune može se istovremeno nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. Ona ne izražava svoju vrednost. Ona daje samo materijal za izražavanje vrednosti druge robe.

Svakako izraz: 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, uključuje i obrnut odnos: 1 kaput = 20 aršina platna ili: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ali da bi se relativno izrazila vrednost kaputa, mora se obrnuti jednačina, a čim se to učini, platno postaje ekvivalent umesto kaputa. Dakle, jedna ista roba ne može se u jednom istom izrazu vrednosti istovremeno pojaviti u oba oblika. Štaviše, ti oblici se međusobno polarno isključuju.

Zamislimo razmensku trgovinu između proizvođača platna A i proizvođača kaputa B. Pre nego što se pogode, A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 2 kaputa (20 aršina platna = 2 kaputa), a b naprotiv: 1 kaput vredi koliko 22 aršina platna (1 kaput = 22 aršina/str. 686/ platna). Najzad, posle dugog cenjkanja, slože se. A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, a B kaže: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ovde se oboje, platno i kaput, istovremeno nalaze u relativnom obliku vrednosti i ekvivalentskom obliku; ali, nota bene, za dve različite osobe i u dva različita izraza vrednosti, koji se samo u isto vreme pojavljuju. Za A se njegovo platno – zato što inicijativa za njega polazi od njegove robe – nalazi u relativnom obliku vrednosti, a roba drugoga, kaput, u ekvivalentskom obliku. Sa stanovišta B-a stvar stoji obrnuto. Prema tome, jedna ista roba nikad, pa ni u ovom slučaju, nema istovremeno oba oblika u jednom istom izrazu vrednosti.

c) Relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti

I relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti robe. Da li se neka roba nalazi u jednom obliku ili u obliku koji je polarna suprotnost ovome, zavisi isključivo od njenog mesta u izrazu vrednosti. To se jasno vidi u prostom obliku vrednosti, koji smo ovde prvo posmatrali.

Po sadržaju, oba izraza:

1) 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput,

2) 1 kaput = 20 aršina platna ili 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna

ni po čemu se ne razlikuju. Po obliku, oni ne samo da se različiti, već su i suprotni. U izrazu 1) vrednost platna se relativno izražava. Stoga se ono nalazi u relativnom obliku vrenosti, dok je u isto vreme vrednost kaputa izražena kao ekvivalent. Kaput se, stoga, nalazi u ekvivalentskom obliku. Zato što su uzajamno izmenile mesta u jednom istom izrazu vrednosti, one su izmenile oblik vrednosti.

§ 2. Relativni oblik vrednosti

a) Odnos jednakosti

Pošto platno treba da izrazi svoju vrednost, od njega i polayi inicijativa. Ono stupa u neki odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj drugoj robi, koja se razlikuje od njega samog. Taj odnos je odnos izjednačavanja. Osnova izraza: 20 aršina platna = 1 kaput je u stvari/str. 687/ platno = kaput, što, izraženo rečima, znači samo da roba kaput ima istu prirodu, istu supstanciju koju ima i roba platno, koja je od nje rzličita. U većini slučajeva to se previđa, jer svu pažnju privlači brojni odnos, tj. određena srazmera u kojoj se jedna roba izjednačuje sa drugom. Zaboravlja se da se veličine različitih stvari mogu brojno upoređivati tek kad se svedu na jednu istu jedinicu. Samo kao izrazi jedne iste jedinice one predstavljaju istoimene, a stoga i samerljive veličine. Dakle, u gornjem izrazu platno se odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili kaput u odnosu prema platnu stoji kao stvar iste supstancije, kao nešto što je s njim istovetno. On se, dakle, kvalitativno izjednačuje s platnom.

b) Odnos vrednosti

Kaput predstavlja isto što i platno samo dok su i on i platno vrednosti. Pema tome, time što se platno odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili time što se kaput izjednačuje s platnom kao sa stvari iste supstancije, izražava se da kaput u tom odnosu ima značenje vrednosti. On se izjednačuje s platnom samo utoliko ukoliko je i ono vrednost. Odnos jednakosti je, prema tome, odnos vrednosti, a odnos vrednosti pre svega izraz vrednosti ili bića vrednosti one robe koja izražava svoju vrednost. Kao upotrebna vrednost ili robno telo, platno se razlikuje od kaputa. Naprotiv, njegovo biće robe ispoljava se, izražava se ujednom odnosu u kome se neka druga vrsta robe, kaput, izjednačuje s njim, ili važi kao nešto što je s njim istovetno.

c) Kvalitativni sadžaj relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Kaput je vrednost samo ukoliko je stvarstven izraz ljudske radne snage utrošene na njegovu proiyvodnju, dakle koagulat apstraktnog ljudskog rada apstraktnog rada zato Što se ovde apstrahuje od određenog, korisnog, konkretnog kataktera rada sadržanog u njemu, a ljdskog rada zato što se rad ovde računa uopšte samo kao utrošak ljdske radne snage. Platno se, dakle, ne može odnositi prema kaputu kao prema nekoj stvari od vrednosti, ili, ono ne može stajati u odnosu prem kaputu ka vrednosti, a da ne stoji u odnosu rema njemu kao prema telu koje je sastavljeno samo od ljdskog rada. Ali kao vrednost, platno je koagulat jednog istog ljdskog rada. Prema tome, u okviru tog odnosa telo platno predstavlja supstanciju vrednosti, zajedničku njemu i platnu, tj. ljdski rad. Dakle, uokviru tog odnosa kaput važi samo kao vid vrednosti, a stoga i kao vid vrednosti platna, kao čilni pojavni oblik vrednosti platna. Tako se, po/str. 688/sredstvom odnosa vrednosti, vrednost neke robeizražava u upotrebnoj vrednosti  neke druge robe, tj. u nekom drugom robnom telu koje se razlikuje od njega samog.

d) Kvantitativna određenost relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Međutim, 20 aršina platna nisu samo vrednost uopšte, tj. koagulat ljudskog rada, već su i vrednost određene veličine, tj. u njima je opredmećena određena količina ljudskog rada. Prema tome, u odnosu vrednosti platna prema kaputu roba kaput se kvalitativno izjednačuje s platnom ne samo kao vrednosno telo uopšte, tj. kao otelotvorenje ljudskog rada, već i kao jedna određena količina ovog vrednosnog tela, 1 kaput, ne 1 tuce itd., ukoliko se u jednom kaputu nalazi upravo onoliko supstancije vrednsoti, ili ljudskog rada, koliko i u 20 aršina platna.

e) Celina relativnog obika vrednosti

Prema tome, pomoću relativnog izraza vrednosti vrednost robe dobija, prvo, oblik koji se rzlikuje od njene sopstvene upotrebne vrednosti. Upotrebno oblik te robe je npr. platno, dok svoj oblik vrednosti ta roba ima u svom odnosu jednakosti s kaputom. Na osnovu tog odnosa jednakosti, jedno drugo robno telo, koje se od nje čulno razlikuje, postaje ogledalo njenog sopstvenog vrednosnog bića, vid njene sopstvene vrednosti. Tako roba dobija samostalan oblik vrednosti, različit i nazavisan od njenog prirodnog oblika. A drugo, kao vrednost određene veličine, kao određene veličina vrednosti, roba se kvantitativno meri kvantitativo određenim odnosom ili srazmerom u kojoj se s njom izjednačuje drugo robno telo.

§ 3. Ekvivalentski oblik

a) Oblik neposredne razmenljivosti

Kao vrednosti sve su robe jednaki, međusobno zamenjivi i razmenjivi izrazi jedne iste jedinice, ljudskog rada. Stoga se neka roba može razmeniti za drugu robu ako ima oblik u kome se pojavljuje kao vrednost. Neko robno telo se može neposredno razmeniti za drugu robu ako njegov neposredna oblik, tj. njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u odnosu prema drugoj robi predstavlja vrednost ili važi kao vid vrednosti. Tu osobinu ima kaput u odnosu vrednosti/str. 689/ platna prema njemu. Inače se vrednost platna ne bi mogla izraziti u stvari – kaput. Dakle, tvrdnja da neka roba ima uopšte ekvivalentski oblik ynači samo da zhvaljujući njenom mestu u izrazu vrednosti njen sopstvani prirodan oblik važi kao oblik vrednosti za drugu robu, ili da ona ima oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu. Dakle, nije potrebno da ona dobije oblik različit od njenog prirodnog oblika da bi se pred drugom robom pojavila kao vrednost, važila kao vrednost i na nju delovala kao vrednost.

b) Kvantitativna određenost nije sadržana u ekvivalentskom obliku

Ako kažemo da se neka stvar koja ima oblik kaputa može neposredno razmeniti za platno, ili da se neka stvar koja ima oblik zlata može neposredno razmeniti za sve druge robe – onda ovaj ekvivalentski oblik neke stvari ne sadrži uopšte nikakvu kvantitativnu određenost. Suprotno, pogrešno mišljenje javlja se iz sledećih razloga:

Prvo, na primer, roba kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti platna, u jednom takvom izrazu uvek je kvantitativno određena, kao 1 kaput, a ne kao 12 kaputa itd. A zašto? Zato što 20 aršina platna u svom relativnom izrazu vrednosti nisu izraženi samo kao vrednost uopšte, već su i izmereni kao određena količina vrednosti. A to što 1 kaput, a ne 12 kaputa, sadrži onoliko rada koliko ga sadrže i 20 aršina platna, nema uopšte nikakve veze s karakterističnom osobinom robe kaput da se ona može neposredno razmenjivati za robu platno.

Drugo, ako su 20 aršina platna kao vrednost određene veličine iyraženi u 1 kaputu, onda je i obratno, veličina vrednosti 1 kaputa izražena u 20 aršina platna, dakle ito tako kvantitativno izmerena, ali samo indirektno, obrtanjem izraza, dakle ne kad kaput igra ulogu ekvivalenta, već, naprotiv, kad svoju sopstvenu vrednost relativno predstavlja u platnu.

Treće, formulu 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput – možemo izrazti i na ovaj način: 20 aršina platna i 1 kaput su ekvivalenti ili oba predstavljaju jednake vrednosti. Ovde ne izražavamo vrednost bilo koje od ove dve robe u upotrebnoj vrednosti one druge. Stoga se ni jedna ni druga roba ovda ne stavlja u ekvivalentski oblik. Ekvivalent ovde označava samo jednakost veličina, pošto su obe stvari prethodno u našoj glavi prećutno svedene na apstrakciju vrednosti./str. 690/

c) Osobenosti ekvivalentskog oblika

a) Prva osobenost ekvivalentskog oblika: upotrebna vrednost postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, vrednosti

Prirodan oblik robe postaje oblik vrednosti. Ali, nota bene, ovaj quid pro quo zbiva se za neku robu B (kaput, ili pšenicu, ili železo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti, u koji s njom stupa bilo koja druga roba A (platno itd.), samo u ovom odnosu. Posmatran odvojeno, sam za sebe, npr. kaput je samo korisna stvar, upotrebna vrednost, isto onako kao što je to i platno, i stoga je njegov oblik – kaput samo oblik upotrebne vrednosti ili prirodan oblik jedne određene vrste robe. A kako se nijedna roba ne može odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, i kako, dakle, svoju sopstvaenu prirodnu kožu ne može učiniti izrazom svoje sopstvene vrednosti, ona se mora odnositi prema drugoj robi kao ekvivalentu, ili prirodnu kožu drugog robnog tela učiniti svojim sopstvenim oblikom vrednosti.

Ovo nam može ilustrovati primer jedne mere koja robnim telima pripada kao takvima, tj. kao upotrebnim vrednostima. Zato što je telo, glava šećera je teška, ima, dakle, težinu, ali se ni na jednoj glavi šećera ne može ni videti ni opipati njena težina. Uzmimo sad razne komade gvožđa čija je težna prethodno određena. Posmatran za sebe, telesni oblik gvožđa je isto tako malo pojavni oblik težine koliko je to i telesni oblik glave šećera. Ipak, da bismo glavu šećera izrazili kao trežinu, stavljamo je u odnos težine prema gvožđu. U tom odnosu gvožđe važi kao telo koje ne predstavlja ništa drugo do težinu. Stoga količine gvožđa služe kao mera za težinu šećera i prema glavi šećera predstavlaju samo lik težine, pojavni oblik težine. Tu ulogu igra gvožđe samo u okviru tog odnosa u koji s njim stupa šećer, ili bilo koje drugo telo čiju težinu treba naći. Da obe stvari nisu teške, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i stoga, jedna stvar ne bi mogla da služi kao izraz težine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, videćemo zaista da su kao težina jedno isto, i stoga u određenoj srazmeri imaju istu težinu. Kao što ovde telo gvožđa prema glavi šećera predstavlja samo težinu, tako i u našem izrazu vrednosti telo kaputa predstavlja prema platnu samo vrednost.

b) Druga osobenost ekvivalentskog oblika: konkretan rad postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, apstraktnog ljudskog rada

Kaput označava u izrazu vrednosti platna telo vrednosti, stoga njegov telesni ili prirodan oblik označava oblik vrednosti, tj. otelotvorenje bezrazličnog ljudskog rada, ljudskog rada uopšte, A rad koji se stvara korisna stvar – kaput i kojim joj se daje njen određeni oblik nije apstaktni ljudski rad, ljudski rad uopšte, već je odrežena korisna, konkretna vrsta radarad krojača. Prost relativan oblik/str. 691/ vrednosti zahteva da se vrednost neke robe, npr. platna, izrazi samo u jednoj drugoj vrsti robe. A za prost oblik vrednosti sasvim je nevažno koja je to druga vrsta robe. Umesto u robi kaput, vrednost platna mogla bi biti izražena u robi pšenica, ili umesto u robi pšenica, u robi gvožđe itd. Ali bio to kaput, pšenica ili gvožđe, uvek bi ekvivalent platna za platno označavao telo vrednosti, i stoga otelotvorenje ljudskog rada uopšte. I uvek bi određeni telesni oblik ekvivalenta, bio to kaput pšenica ili gvožđe, ostao otelotvorenje ne apstraktnog ljudskog rada, već određene, konkretne, korisne vrste rada, bio to rad krojača, seljaka ili rudara. Određen, konkretan, koristan rad, koji proizvodi robno telo ekvivalenta, mora, dakle, u izrazu vrednosti nužno imati uvek značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika ljudaskog rada uopšte, tj. apstraktnog ljudskog rada. Na primer, kaput može imati značenje tela vrednosti i stoga otelotvorenja ljudskog rada uopšte samo onda kad rad krojača važi kao određeni oblik u kome se troši ljudska radna snaga ili u kome se ostvaruje apstraktni ljudski rad.

U okviru odnosa vrednosti i izraza vrednosti uključenog u njega, ono što je apstakno-opšte nema značenje svojstva konkretnog, čulno-stvarnog, već obrnuto, ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika ili određenog oblika ostvarenja apstraktno-opšteg. Rad krojača, koji je, na primer, sadržan u ekvivalentu kaput, nema u izrazu vrednosti platna opšte svojstvo da predstavlja i ljudski rad uopšte. Naprotiv, to što je ljudski rad – važi kao njegova suština, a što je rad krojača važi samo kao pojavni oblik ili određeni oblik ostvarenja te njegove suštine. Ovaj quid pro quo je neizbežan zato što rad, predstavljen u proizvodu rada, stvara vrednost samo ukoliko je bezrazličan ljudski rad, tako da se rad opredmećen u vrednosti jednog proizvoda uopšte ne razlikuje od rada opredmećenog u vrednosti nekog različitog proizvoda.

To izvrtanje po kome ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika apstraktno-opšteg, umesto da, obrnuto, ono što je apstraktno-opšte važi kao svojstvo konkretnog, karakteriše izraz vrednosti. Ono istovremeno otežava poimanje tog izraza. Ako kažem: i rimsko pravo i nemačko pravo su pravo, to je samo po sebi razumljivo. Ali ako kažem: pravo, taj apstraktni pojam, ostvaruje se u rimskom pravu i u nemačkom pravu, u oba ta konkretna prava, onda ovaj odnos postaje mističan.

g) Treća osobenost ekvivalentskog oblika: privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, rad u neposredno društvenom obliku

Porizvodi rada ne bi postali robe da nisu proizvodi samostalnih privatnih radova koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih. Društvena povezanost tih privatnih radova materijalno postoji ako su oni karike u lancu jedne prirodne, društvene podele rada, i stoga svojim proizvodima podmiruju različite potrebe, čija sveukupnost čini isto/str. 692/ tako prirodan sistem društvenih potreba. A ta materijalna društvena povezanost privatnih radova, koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih, posreduje se, ostavruje se samo razmenom njihovih prizvoda. Sotga proizvod privatnog rada ima društveni oblik samo ukoliko ima oblik vrednosti i, prema tome, i oblik razmenljivosti za druge proizvode rada. Neposredno društveni oblik on ima kad je njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u isto vreme oblik njegove razmenljivosti za drugu robu, ili kad za drugu robu ima značenje oblika vrednosti. A to se, kao što smo videli, za proizvod rada zbiva samo onda kad se on, na osnovu odnosa vrednosti druge robe prema njemu, nalazi u ekvivalentskom obliku ili u odnosu na drugu robu igra ulogu ekvivalenta.

Ekvivalent ima neposredno društveni oblik ukoliko ima oblik neposredne rzmenljivosti za drugu robu, a taj oblik neposredne razmenljivosti on ima ukoliko za drugu robu ima značenje tela vrednosti, dakle nečeg jednakog. Prema tome, i odrežen koristan rad sadržan u njemu, ima značenje rada u neposredno društvenom obliku, tj. rada koji ima oblik jednakosti s radom sadržanim u drugoj robi. Odrežen, konkretan rad, kao što je rad krojača, može imati oblik jednakosti s raznorodnim radom sadržanim u različitoj robi, na primer platnu, jedino ako određeni oblik važi kao izraz nečega što stvarno predstavlja jednakost raznorodnih radova ili nešto što je jednako u njima. A jednaki su samo ukoliko su ljudski rad uopšte, apstraktni ljudski rad, tj. utrošak ljudske radne snage. Dakle, kao što smo već pokazali, zato što određen konkretan radsadržan u ekvivalentu ima značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika apstraktnog ljudskog rada, on ima i oblik jednakosti sa drugim radom, i stoga je – mada privatan rad, kao i svaki drugi rad koji proizvodi robe – ipak rad u neposredno društvenom obliku. Upravo stoga je i predstavljen u takvom proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu.

Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postaće nam još razumljivije ako se vratimo velikom istraživaču koji je prvi analizirao oblik vrednosti, kao i tolike oblike mišljenja, društva i prirode, i to u većini slučajeva s više uspeha nego njegovi sledbenici u novije doba. To je Aristotel.

Na prvom mestu Aristotel jasno kaže da je novčani oblik robe samo razvijeni vid prostog oblika vrednosti, tj. izražavanja vrednosti neke robe ma kojom drugom robom, jer kaže:

¢5 postelja = 1 kuća¢ (kliuai peute auti oikiax) ¢ne razlikuje se¢ od:

¢5 postelja = toliko i toliko novca¢ (kliuai peute auti … osou ai peute kliuai).

Dalje, on uiđa da odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane usloljava da kuća i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove čulno različne stavri bez takve jednakosti svoje suštine ne bi mogle dovesti u međusoban odnos kao samer/str. 693)/ljive veličine. ¢Bez jednakosti ne može biti razmene¢, veli on, ¢a jednakosti nema bez samerljivosti¢ (out isothz mh oushz summetriaz). Ali ovde zapinje Aristotel i diže ruke od dalje nalize oblika vrednosti. ¢Ali je doista nemoguće (ih men oin alhdeia adunaton) da ovako raznorodne stavri budu samerljive¢, tj. kvalitativno jednake. Ovo izjednačenje može da bude samo nešto što je pravoj prirodi stvari tuđe, dakle samo ¢nužno ispomaganje u praktičnoj potrebi¢.

Aristotel nam, dakle, sam kaže o šta se razbila njegova dalja anliza, naime o to što mu je nedostajao pojam vrednosti. Šta je ono jednako, tj. ona zajednička supstancija koja u izrazu vrednosti postelje predstavlja kuću kao postelju? ¢Takvo nešto doista ne može postojati¢, kaže Aristotel. Zašto? Kuća predstavlja nešto jednako s posteljom ukoliko prestavlja zbilja ono što je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kući. A to je – ljudski rad.

A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraženi kao jednak ljudski rad, pa time i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao pročitati iz samog oblika vrednosti, jer je grčko društvo počivalo na robovskom radu, usled čega mu je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. Tajna izraza vrednosti, jednakost i jednako važenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopšte, ta se tajna može odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane čvrsta narodna predrasuda. A ovo je mogućno tek u društvu u kome je robni oblik opšti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao vlasnikâ robâ – vladajući društveni odnosi. Genije pokazuje svoj sjaj baš u tome što je otkrio odnos jednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir društva u kojem je živeo sprečio da iznađe u čemu se taj odnos jednakosti ¢doista¢ sastoji.

d) Četvrta osobenost ekvivalentskog oblika: fetišizam oblika robe je upadljiviji u ekvivalentskom nego u relativnom obliku vrednosti

To što su proizvodi rada, takve korisne stvari kao što su kaput, platno, pšenica, gvožđe itd., vrednosti, određene veličine vrednosti i uopšte robe – predstavlja osobine koje su im, naravno, svojstavene samo u našem opštenjnu a ne od prirode date kao što su to, naprimer, osobina biti težak ili održavati toplotu ili hraniti se. Ali u našem opštenju ove stvari se međusobno odnose kao robe. One su vrednosti, merljive su kao veličine vrednosti i njihova zajednička osobina – to što predstavljaju vrednost – postavlja ih u međusobni odnos vrednosti. Kad kažemo da je, npr. 20 aršina platna = 1 kaput ili da 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, time izražavamo da se 1) razni radovi potrebni za proizvodnju ovih stvari podjednako priznaju kao ljudski rad; 2) da se količina rada utrošena ya njihovu proizvodnju meri po određenim društvenim zakonima i 3) da krojač i tkač stupaju u određen društveni proizvodni odnos. To je određeni društveni odnos proizvođača u kome oni svoje različite korisne vrste rada izjed/str. 694/načuju kao ljudski rad. Ali to je isto tako i određen društveni odnos proizvođača u kome oni veličinu svoga rada mere vremenom u kome se troši ljudska radna snaga. Ali u našem opštenju te društvene karakteristikenjihovog sopstvenog rada čine im se kao društvene prirodne osobine, kao predmetne odredbe samih proizovad rada; jednakost ljudskih radova čini im se kao osobina vrednosti proizvoda rada, mera rada, određena društveno potrebnim radnim vremenom, čini im se kao veličina vrednosti preoivoda rada i najzad, društeni odnos proizvođača posredstvom njihovih radova čini im se kao odnos vrednosti ili društveni odnos tih stvari, proizvoda rada. Upravo stoga im se proizvodi rada čine kao robe, kao čulno nedokučive ili društvene stvari. Tako, svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje se kao subjektivan nadražaj samog nerva vida već kao predmetni oblik neke stvari van oka. Ali pri gledanju jedna stvar, spoljašnji predmet, stvarno baca svetlost na drugu stvar, oko. To je fizičiki odnos među fizičkim stvarima. Nasuprot tome, robni oblik i odnos vrednosti proizvodâ rada nemaju apsolutno nikave veze s njihovom fizičkom prirodom i odnosima među stvarima koji odatle proizlaze. Ovde samo određeni društveni odnos među samim ljudima dobija za njih fantasmagoričan oblik odnosa među stvarima. Stoga, da bismo našli analogiju, moramo pribeći maglovitoj sferi religioznog sveta. Tu se proizvodi ljudskog uma pojavljuju kao samostalni likovi, koji su obdareni sopstvenim životom i stoje u određenom međusobnom odnosu i u odnosu sa drugim ljudima. To isto se događa s proizvodima ljudske ruke u svetu robe. To ja nazivam fetišizmom, koji prijanja ya proizvode rada čim se proizvedu kao roba koji je, dakle, neodvojiv od robne proizvodnje.

Taj fetiški karakter je upadljiviji kod ekvivalentskog oblika nego kod relativnog oblika vrednosti. Relativni oblik vrednosti neke robe dobija se posrednim putem, naime kroz njen odnos prema drugoj robi. Tim oblikom vrednosti izražena je vrednost robe kao nešto što je sasvim različito od njenog sopstvenog čulnog bića. A time je istovremeno rečeno i to da vrednosno biće može biti odnos, tuđ samoj stvari i da, stoga, njen odnos vrednosti prema nekoj drugoj stvari može biti samo pojavni oblik nekog društvenog odonsa, skrivenog u tome. Stvari stoje obrnuto kod ekvivalentskog oblika. On se satoji upravo u tome što telesni ili prirodni oblik neke robe neposredno važi kao društveni oblik, kao oblik vrednosti za drugu robu. Dakle, u okviru našeg opštenja čini se da je društvena prirodna osobina neke stvari, osobina koja joj je data od prirode, to što ona ima ekvivalentski oblik i stoga se u onom vidu u kome čulno postoji može neposredno razmenjivati za druge stvari. A zato što je u okviru izraza vrednosti robe A ekvivalentski oblik od prirode dat robi, čini se da je on i van tog odnosa od prirode dat toj robi. Otuda, na primer, zagonetni karakter zlata, kome kao da je, pored njegovih drugih prirodnih osobina, svetle boje, specifične težine, neoksidisanja na vazduhu itd., od prirode dat i ekvivalentski/str. 695/ oblik ili društveno svojstvo da se može neposredno razmenjivati za druge robe.

§ 4. Kad god se pojavljuje samostalno, vrednost ima oblik razmenske vrednosti

Izraz vrednosti ima dva pola, relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik. Što se tiče robe koja funkcioniše kao ekvivalent, ona za drugu robu ima značenje vida vrednosti, tela u neposredno razmenljivom obliku – razmenskoj vrednosti. A roba čija je vrednost relativno izražena ima oblik razmenske vrednosti, pošto se 1) njeno vrednosno biće pokazuje zahvaljujući sposobnosti nekog drugog robnog tela da se razmenjuje za nju; pošto se 2) njena veličina vrednosti izražava srazmerom u kojoj se ona druga roba razmenjuje za nju. Razmenska vrednost je, stoga, uopšte samostalan pojavni oblik vrednosti robe.

§ 5. Prost oblik vrednosti robe je prost pojavni oblik suprotnosti sadžanih u robi: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti

U odnosu vrednosti platna prema kaputu prirodan oblik platna ima značenje samo vida upotrebne vrednosti, a prirodan oblik kaputa ima značenje samo oblika vrednosti ili vida razmenske vrednosti. Prema tome, unutrašnja suprotnost upotrebne vrednosti i vrednosti sadržana u robi izražava se spoljašnjom suprotnošću, tj. odnosom dveju roba, od kojih jedna neposredno ima značenje samo upotrebne vrednosti, a druga neposredno samo razmenske vrednosti, ili gde su te dve suprotne odredbe, upotrebna vrednost i razmenska vrednost, polarno razdeljene među robama. – Ako kažem: kao roba platno je upotrebna vrednost i razemnska vrednost, onda je to moj sud o prirodi robe stečen analizom. Nasuprot tome, u izrazu 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, samo platno kaže za sebe da je 1) upotrebna vrednost (platna), 2) od nje različita razmenska vrednost (nešto jednako kaputu) i 3) jedinstvo te dve razlike, dakle roba.

§ 6. Prost oblik vrednosti robe je prost robni oblik proizvoda rada

U svom prirodnom obliku proizvod rada donosi sobom na svet i oblik neke upotreben vrednosti. Njemu je, prema tome, potreban još samo oblik vrednosti da bi imao oblik robe, tj. da bi se pojavio/str. 696/ kao jedinstvo suprotnostiupotrebna vrednost i razmenska vrednost. Stoga je razvitak oblika vrednosti identičan s razvitkom oblika robe.

§ 7. Odnos između oblika robe i novčanog oblika

Ako se umesto: 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput stavi: 20 aršina platna = 2 £ ili 20 aršina platna vrede 2 £, onda se već na prvi pogled vidi da novčani oblik nije ništa drugo do razvijeniji vid prostog oblika vrednosti robe, dakle, prostog robnog oblika proizvoda rada. A zato što je samo razvijeni oblik robe, novčani oblik očevidno potiče od prostog oblika robe. Stoga, čim se shvati ovaj poslednji, ostaje još samo da se posmatra niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput da bi dobio ovakav vid: 20 aršina platna = 2 £.

§ 8. Prost relativni oblik vrednosti i pojedinačan ekvivalentski oblik

Izraz vrednosti u kaputu daje platnu oblik vrednosti po kome se ono samo kao vrednost razlikuje od sebe samog kao upotrebne vrednosti. Taj oblik stavlja platno samo u odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj pojedinoj, od njega samog različitoj vrsti robe. Ali kao vrednost, platno je isto što i sve druge robe. Stoga njegov oblik vrednosti mora biti i takav oblik koji ga stavlja u odnos kvalitativne jednakosti i kvantitativne proporcionalnosti prema svim drugim robama. Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedinačan ekvivalentski oblik neke druge robe. Ili, roba u kojoj se izražava vrednost funkcioniše ovde samo kao pojedinačan ekvivalent. Tako kaput u relativnom izrazu vrednosti platna ima samo ekvivalentski oblik ili oblik neposredne razmenljivosti u odnosu na ovu pojedinačnu vrstu robe platno.

§ 9. Prelaz od prostog oblika vrednosti u razvijeni oblik vrednosti

Prost oblik vrednosti uslovljava da se vrednost neke robe izražava samo u jednoj, svejedno u kojoj, robi druge vrste. Dakle, ako je vrednost platna izražena u gvožđu ili pšenici itd., onda se dobija isti prost relativan izraz vrednosti kao i onda kada je ona izražena u robi kaput. Prma tome, zavisno od toga da li platno stupa u odnos vrednosti s ovom ili onom drugom robom, dobijaju se različiti/str. 697/ prosti relativni izrazi vrednosti platna. Potencijalno, platno ima onoliko različitih prostih izraza vrednosti koliko postoji i roba različitih od njega. U stvari, njegov potpuni relativni izraz vrednosti ne satoji se u jednom jedinom prostom reltivnom izrazu vrednosti, već u zbiru njegovih prostih relativnih izraza vrednosti. Tako dobijamo:

II. Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = 40 funti kafe, ili = 1 kvarter pšenice, ili 2 unče zlata, ili = ½ tone železa, ili = itd.

§ 1. Beskonačnost niza

Ovaj niz prostih relativnih izraza vrednosti može se po svojoj prirodi stalno produžavati, ili, on se nikad ne završava jer se stalno javljaju nove vrste robe, svaka nova vrsta robe čini materijal za nov izraz vrednosti.

§ 2. Razvijeni relativni oblik vrednosti

Vrednost neke robe, na primer platna, izražena je sad nebrojenim drugim elementima robnog sveta. Savko drugo robno telo postaje ogledalo vrednosti platna. Tek sada se sama ova vrednost uistinu pokazuje kao koagulat ljudskog rada uopšte. Jer rad koji stvara vrednost platna izričito je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski rad jednak, ma kakav mu bio prirodan oblik, makar se, dakle, opredmetio u kaputu ili u pšenici, ili u železu ili u zlatu itd. Zbog toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u društvenom odnosu ne samo s jednom pojedinačnom drukčijom vrstom robe, već s robnim svetom. Kao roba, ono je građanin ovog sveta. Ujedno nam beskrajni niz izraza robne vrednosti kaže i to da je njoj svejedno u kojem će se posebnom obliku upotrebne vrednosti pokazivati.

§ 3. Poseban ekvivalentski oblik

Svaka roba, kaput, čaj, pšenica, železo itd. važi u izrazu vrednosti platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Određeni prirodni/str. 698/ oblik svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski oblik pored mnogih drugih. Na isti način, raznolike, određene, konkretne, korisne vrste rada, sadržane u raznim robnim telima, važe sada kao isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski rad.

§ 4. Nedostaci razvijenog ili potpunog oblika vrednosti

Prvo, relativni izraz vrednosti platna nedovršen je, jer je sačinjen od niza koji se nikad ne završava. Drugo, on predstavlja mozaik razjedinjenih i raznovrsnih izraza vrednosti. Najzad, ako se, kao što i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz različit od relativnog oblika vrednosti svake druge robe. – Nedostaci razvijenog relativnog oblika vrednosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji mu odgovara. Pošto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopšte postoje samo ograničeni ekvivalentski oblici, koji se uzajamno isključuju. Isto tako, određena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadrži u svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ćini potpun ili totalan pojavni oblik u kome se taj rad ispoljava. Ali to znači da on nema jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio.

§ 5. Prelaz od potpunog oblika vrednosti u opšti oblik vrednosti

Međutim, potpun ili razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbira prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednačina prvog oblika, kao:

20 aršina platna = 1 kaput

20 aršina platna = 10 funti čaja itd.

Ali svaka ova jednačina sadrži i obrnutu jednačinu:

1 kaput = 20 aršina platna

10 funti čaja = 20 aršina platna itd.

I doista: kad vlasnik platna razmeni svoju robu za mnoge druge robe , pa usled toga vrednost svoje robe izrazi u nizu drugih roba, onda nužno i on i mnogi drugi vlasnici roba moraju da razmene svoje robe za platno, pa da stoga vrednosti svojih raznih roba izraze istom trećom robom, platnom. Kad, dakle, obrnemo red: 20 sršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = itd., tj. izrazimo obrnut odnos koji se već po sebi, implicite, sadrži u tom nizu, onda dobijamo:/str. 699/

III. Opšti oblik vrednosti

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    20 aršina platna

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Izmenjeni vid relativnog oblika vrednosti

Relativini oblik vrednosti ima sada sasvim izmenjen vid. Sve robe izražavaju svoju vrednost 1) prosto, naime u jednom jedinom drugom robnom telu, 2) jedinstveno, tj. u jednom istom drugom robnom telu. Njihov oblik vrednosti je prost i zajednički, tj. opšti. Za sva raznorodna robna tela platno sada važi kao njihov zajednički i opšti vid vrednosti. Oblik vrednosti neke robe, tj. izraz njene vrednosti u platnu čini da se ta roba sada razlikuje ne samo kao vrednost od svog sopstvenog bića kao predmeta upotrebe, tj. od svog sopstvenog prirodnog oblika, već je istovremeno stavlja kao vrednost u odnos prema svim drugim robama, prema svim robama kao jednakim s njom. Stoga u tom obliku vrednosti roba ima opštedruštveni oblik.

Samo na osnovu svog opšteg karaktera oblik vrednosti odgovara pojmu vrednosti. Oblik vrednosti je morao biti takav oblik u kome se robe jedna za drugu pojavljuju kao prost koagulat bezrazličnog, jednorodnog ljudskog rada, tj. kao stvarstveni izrazi jedne iste supstancije rada. To je sada postignuto. Jer sve one su izražene kao materijalizacija jednog istog rada, rada sadržanog u platnu, ili kao jedna ista materijalizacija rada, naime kao platno. Na taj način one su kvalitativno izjednačene.

U isto vreme one su kvalitativno upoređene ili predstavljene jedna za drugu kao određene veličine vrednosti. Na primer, 10 f. čaja = 20 aršina platna, i 40 f. kafe = 20 aršina platna. Dakle, 10 f. čaja= 40 f. kafe. Ili u 1 f. kafe nalazi se samo ¼ od one količine supstancije vrednosti, rada, koja se nalazi u 1 f. čaja.

§ 2. Izmenjeni vid ekvivalentskog oblika

Posebni ekvivalentski oblik se sada dalje razvio u opšti ekvivalentski oblik. Ili, roba koja se nalazi u ekvivalentskom obliku je sada/str. 700/ opšti ekvivalent. Kako prirodan oblik robnog tela platno važi kao vid vrednosti svih drugih roba, on je sada oblik njene neutrlanosti ili neposredne razmenljivosti za sve elemente robnog sveta. Dakle, njegov prirodan oblik je istovremeno njen opšti društveni oblik.

Za sve druge robe, iako su one proizvodi raznih radova, platno ima značenje pojavnog oblika rada sadržanog u njima samima i, prema tome, otelotvorenja istorodnog, bezrazličnog ljudskog rada. Dakle, tkanje, ta posebna konkretna vrsta rada, sada, na osnovu odnosa vrednosti robnog sveta prema platnu, ima značenje opšteg i neposredno iscrpnog oblika ostvarenja apstrktnog ljudskog rada, tj. utroška ljudske radne snage uopšte.

Privatan rad, sadržan u platnu, ima upravo zato značenje rada koji se nalazi neposredno u opštedruštvenom obliku ili obliku jednkaosti sa svim drugim radovima.

Prema tome, ako neka roba ima opšti ekvivalentski oblik ili funkcioniše kao opšti ekvivalent, njen prirodan ili telesni oblik ima značenje vidne inkarnacije, opšteg društvenog učahurivanja svako ljudskog rada.

§ 3. Ravnomernost razvitka relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Stepenu razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stepen razvitka ekvivalentskog oblika. Ali – i ovo treba dobro upamtiti – razvitak ekvivalentskog oblika predstavlja samo izraz i rezultat razvitka relativnog oblika vrednosti. Inicijativa potiče od ovog poslednjeg.

Prost relativan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe samo u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe, svejedno kojoj. Roba tako dobija samo oblik vrednosti za razliku od svog sopstvenog oblika upotrebne vrednosti ili prirodnog oblika. I njen ekvivalent sadrži samo pojedinačan ekvivalentski oblik. Razvijen reltivan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe u svim drugim robama. Stoga one dobijaju oblik mnogih posebnih ekvivalenata ili poseban ekvivalentski oblik. Najzad, robni svet daje sebi jedinstven, opšti, relativan oblik vrednosti na taj način što isključuje iz svoje sredine jednu jedinu vrstu robe u kojoj sve druge robe yajednički izražavaju svoju vrednost. Na taj način isključena roba postaje opšti ekvivalent, ili ekvivalentski oblik postaje opšti ekvivalentski oblik.

§ 4. Razvitak polarnosti relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Polarna suprotnost ili neraskidiva uzajamna povezanost i, isto tako, stalna uzajamna isključivost relativnog oblika vrednosti i ekvi/str. 701/valentskog oblika – tako da se 1) neka roba ne može nalaziti u jednom obliku a da se druga roba ne nalazi u suprotnom obliku, i 2) da se jedna roba čim se nalazi u jednom obliku, istovremeno u istom tom izrazu vrednosti ne može nalazti u drugom obliku – ta polarna suprotnost oba momenta izraza vrednosti razvija se i jača u istoj onoj meri u kojoj se oblik vrednosti razvija i usavršava.

U obliku I isključuju se već oba oblika, ali samo formalno. Zavisno od toga da li se ova jednačina čita sleva nadesno ili zdesna nalevo, svaki od ova dva robna ekstrema, platno i kaput, nalaze se podjednako čas u relativnom obliku vrednosti čas u ekvivalentskom obliku. Ovde je još teško uhvatiti polarnu suprotnost.

U obliku II bilo koja vrsta robe može uvek potpuno razviti svoju relativnu vrednost ili ona sama ima razvijeni relativni oblik vrednosti samo zati što se i ukoliko se sve druge robe prema njoj nalaze u ekvivalentskom obliku.

Najzad, u obliku III robni svet ima opštedruštven relativan oblik vrednosti samo zato što su i ukoliko su sve ostale robe koje u njega spadaju isključene iz ekvivalentskog oblika ili oblika neposredne razmenljivosti. Obrnuto, roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku ili figurira kao opšti ekvivalent, isključena je iz jedinstvenog a stoga i opšteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se želelo da i platno, tj. bilo koja roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku, učestvuje istovremeno i u opštem relativnom obliku vrednosti, onda bi se ona morala odnositi prema samoj sebi kao ekvivalent. Tada dobijamo: 20 aršina platna = 20 aršina platna, tautologiju u kojoj nije izražena ni vrednost ni veličina vrednosti. Da bismo izrazili relativnu vrednost opšteg ekvivalenta, moramo obrnuti oblik III. Taj ekvivalent nema nikakav relativan oblik vrednosti yajednički sa drugim robama, već se njegova vrednost relativno izražava u beskonačnom nizu svih drugih robnih tela. Tako se sada razvijen relativni oblik vrednosti ili oblik II javlja kao specifičan relatvni oblik vrednosti one robe koja igra ulogu opšteg ekvivalenta.

§ 5. Prelaz od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik

Opšti ekvivalentski oblik je oblik vrednosti uopšte. Prema tome, on može pripadati svakoj robi, ali uvek samo ako je ona isključena iz sredine svih drugih roba.

Ipak, več i sama razlika oblika između oblika II i III pokazje nešto svojstveno čega nije bilo u oblicima I i II. Naime, u razvijenom obliku vrednosti (oblik II= jedna roba isključuje sve druge da bi u njima izrazila sopstvenu vrednost. To isključenje može biti čisto subjektivan proces, na primer proces vlasnika platna, koji vrednost svoje sop/str. 702/stvene robe procenjuje u mnogim drugim robama. Nasuprot tome, neka roba se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku (oblik III) samo zato što i ukoliko nju samu kao ekvivalent isključuju sve druge robe. Ovde je isključenje objektivan proces, nezavisan od isključene robe. Stoga u istorijskom razvitku opšti ekvivalentski oblik može naizmenično da pripada čas jednoj čas drugoj robi, ali neka roba nikad stvarno ne funkcioniše kao opšti ekvivalent ukoliko njeno isključenje, a stoga i njen ekvivalentski oblik nisu rezultat jednog objektvnog društvenog procesa.

Opšti oblik vrednosti je razvijen oblik vrednosti a stoga i razvijen oblik robe. Materijalno sasvim različiti proizvodi rada ne mogu imati potpun oblik roba, pa stoga ni funkcionisati u procesu razmene kao roba ako nisu predstavljeni kao stvarstveni izrazi jednog istog ljudskog rada. To znači, da bi dobili potpun oblik roba, moraju dobiti jedinstven, opšti oblik vrednosti. Ali taj jedinstven relativan oblik vrednosti oni mogu dobiti samo na taj način što iz svoje sopstvene sredine isključuju jednu određenu vrstu robe kao opšti ekvivalent. I tek od onog trenutka kad se to isključenje konačno svede na jednu specifičnu vrstu robe, jedinstven relativan oblik vrednosti dobija objektivnu čvrstinu i opštedruštvenu važnost.

Sad ta posebna roba, s čijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik društveno srastao, postaje novčana roba, tj. funkcioniše kao novac. Ona dobija specifičnu društvenu funkciju, a stoga i društveni monopol da u okviru robnog sveta igra ulogu opšteg ekvivalenta. Između roba koje u obliku II figurišu kao posebni ekvivalenti platna, a koje u obliku III zajednički platnom izražavaju svoju relativnu vrednost, jedna određena roba, zlato, istorijski je osvojila to povlašćeno mesto. Zbog toga, kad u obliku III na mesto robe platno stavimo robu zlato dobijamo:

VI. Novčani oblik

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    2 unče zlata

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Razlika između prelaza od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik i ranijih prelaza u razvitku

Pri prelazu iz oblika I u oblik II i iz oblika II u oblik III, zbivaju se bitne promene. Naprotiv, oblik IV ni u čemu se ne razlikuje od oblika III osim u tome što se sada namesto platna zlato nalazi u obliku opšteg ekvivalenta. U obliku IV zlato ostaje ono što je platno bilo u obliku III – opšti ekvivalent. Napredak je samo u tome što je sada oblik neposredne opšte razmenljivosti, ili oblik opšteg ekvivalenta, društvenom navikom končno srastao sa specifičnim priodnim oblikom robe zlata.

Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato što je ranije pred njih istupalo kao roba. Kao i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinačni ekvivalent u izdvojenim činovim razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata – roba. Postepeno, zlato je u užim ili širim krugovima stalo funkcionisati kao opšti ekvivalent. Čim je osvojilo monopol toga mesta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novčanom robom, a tek od časa kada je već postalo novčanom robom razlikuje se oblik IV od oblika III, drugim rečima – opšti oblik vrednosti pretvorio se u novčani oblik.

§ 2. Pretvaranje opšteg relativnog oblika vrednosti u oblik cene

Prost relativni izraz vrednosti neke robe, na primer platna, dat je u robi koja već funkcioniše kao novčana roba, na primer u zlatu, jeste oblik cene. Prema tome je ¢cenovni oblik¢ platna:

20 aršina platna = 2 unče zlata,

ili ako su 2 funte sterlinga monetarno ime dveju unči zlata,

20 aršina platna = 2 £.

§ 3. Prost oblik robe predstavlja tajnu novčanog oblika

Vidi se da pravi novčani oblik ne predstavlja nikavu teškoću. Čim se otkrije opšti ekvivalentski oblik, ne treba mnogo lupati glavu da bi se shvatilo da se taj ekvivalentski oblik fiksira ya neku specifičnu vrstu robe kao što je zlato, utoliko pre što opšti ekvivalentski oblik po svojoj prirodi uslovaljava društveno isključenje jedne određene vrste robe od strane svih drugih roba. Reč je još samo o tome da to isključenje dobije objektivno društvenu konsistenciju i opštu važnost; stoga ono niti naizmenično pogađa različite robe niti ima čisto lokalan/str. 704/ značaj samo u posebnim sferama robnog sveta. Ono što je teško u pojmu novčanog oblika ograničava se na poimenje opšteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opšteg oblika vrednosti, oblika III. Ali oblik III razrešava sve kad krenemo unazad, u obliku II, a konstitutivni element oblika II je oblik I:

20 aršina platna = 1 kaput ili x roba A = y roba B.

Ako znamo šta su upotrebna vrednost i razmenska vrednost, videćemo da je taj oblik I najprostiji, najnerazvijeniji način da se bilo koji proizvod rada, na primer platno, predstavi kao roba, tj. kao jedinstvo suprotnosti: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. Tada je lako otkriti i niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput, da bi dobio svoj potpuni oblik: 20 aršina platna = 2 £, tj. novčani oblik./str. 705/

iz: Karl Marx i Friedrich Engels, Dela, tom 21, Institut za izučavanje radničkog pokreta i Prosveta, Beograd, 1970., str. 685-703

Ovaj tekst grupa ” Čitanje Marksovog Kapitala” koristila je kao jedan od materijala za radionicu sa Dušanom Grljom.

Oblik vrednosti

Analiza robe je pokazala da ona predstavlja nešto dvorodno – upotrebnu vrednost i vrednost. Stoga, viagra da bi neka stvar imala oblik robe, more about
mora imati dvojaki oblik, visit this site
oblik neke upotrebne vrednosti i oblik vrednosti. Oblik upotrebne vrednosti je oblik samog robnog tela, gvožđa, platna itd., njegov čulno osetan oblik postojanja. To je prirodan oblik. Oblik vrednosti robe jeste, naprotiv, njen društveni oblik.

A kako se izražava vrednost neke robe? Dakle, kako ona dobija svoj pojavni oblik? Kao odnos raznih roba. Da bismo pravilno analizirali oblik sadržan u takvom odnosu, moramo poći od njegovog najprostijeg, najnerazvijenijeg vida. Najprostiji odnos neke robe je, očigledno, njen odnos prema jednoj drugoj robi, svejedno kojoj. Stoga odnos dveju roba predstavlja najprostiji izraz vrednosti za neku robu.

I. Prost oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput.

Tajna svakog oblika vrednosti se nalazi u tom prostom obliku vrednosti. Zato analiza tog oblika i predstavlja glavnu teškoću.

§ 1. Dva pola izraza vrednosti:

relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik.

Dve vrste robe, platno i kaput, igraju, očigledno, dve različite uloge u prostom izrazu vrednosti. Platno je roba koja izražava svoju vrednost u robnom telu koje se razlikuje od njega samog, u kaputu./str. 685/ S druge strane, ova vrsta robe – kaput – služi kao materijal u kome se izražava vrednost. Jedna roba igra aktivnu, a druga pasivnu ulogu. Za robu koja svoju vrednost izražava u nekoj drugoj robi kažemo: njena vrednost je predtavljena kao relativna vrednost, ili se ona nalazi u relativnom obliku vrednosti. Naprotiv, za drugu robu, ovde za kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti, kažemo: ona funkcioniše kao ekvivalent prve robe, ili ona se nalazi u obliku ekvivalenta.

I bez podrobnije analze, jasne su sledeće tačke:

a) Nerazdvojivost oba oblika

Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik su dva nerazdvojna momenta jednog istog izraza vrednosti, koji idu jedan sa drugim i uzajamno se uslovljavaju.

b) Polarnost oba oblika

S druge strane, oba ova oblika predstavljaju uzajamno isključive ili suprotne krajnjosti, tj. polove jednog istog izraza vrednosti. Oni se stalno razdeljuju na različite robe, koje izraz vrednosti stavlja u međusoban odnos. Na primer, vrednost platna se ne može izrazti platnom. 20 aršina platna = 20 aršina platna nije izraz vrednosti, već izražava samo određenu količinu upotrebne vrednosti, platna. Dakle, vrednost platna može se izraziti samo u drugoj robi, tj. samo relativno. Prema tome, relativni oblik vrednosti platna pretpostavlja da se neka druga roba prema njemu nalazi u ekvivalentskom obliku. S druge strane, ova druga roba, ovde kaput – koja figurira kao ekvivalent platna, dakle nalazi se u ekvivalentskom oblikune može se istovremeno nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. Ona ne izražava svoju vrednost. Ona daje samo materijal za izražavanje vrednosti druge robe.

Svakako izraz: 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, uključuje i obrnut odnos: 1 kaput = 20 aršina platna ili: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ali da bi se relativno izrazila vrednost kaputa, mora se obrnuti jednačina, a čim se to učini, platno postaje ekvivalent umesto kaputa. Dakle, jedna ista roba ne može se u jednom istom izrazu vrednosti istovremeno pojaviti u oba oblika. Štaviše, ti oblici se međusobno polarno isključuju.

Zamislimo razmensku trgovinu između proizvođača platna A i proizvođača kaputa B. Pre nego što se pogode, A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 2 kaputa (20 aršina platna = 2 kaputa), a b naprotiv: 1 kaput vredi koliko 22 aršina platna (1 kaput = 22 aršina/str. 686/ platna). Najzad, posle dugog cenjkanja, slože se. A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, a B kaže: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ovde se oboje, platno i kaput, istovremeno nalaze u relativnom obliku vrednosti i ekvivalentskom obliku; ali, nota bene, za dve različite osobe i u dva različita izraza vrednosti, koji se samo u isto vreme pojavljuju. Za A se njegovo platno – zato što inicijativa za njega polazi od njegove robe – nalazi u relativnom obliku vrednosti, a roba drugoga, kaput, u ekvivalentskom obliku. Sa stanovišta B-a stvar stoji obrnuto. Prema tome, jedna ista roba nikad, pa ni u ovom slučaju, nema istovremeno oba oblika u jednom istom izrazu vrednosti.

c) Relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti

I relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti robe. Da li se neka roba nalazi u jednom obliku ili u obliku koji je polarna suprotnost ovome, zavisi isključivo od njenog mesta u izrazu vrednosti. To se jasno vidi u prostom obliku vrednosti, koji smo ovde prvo posmatrali.

Po sadržaju, oba izraza:

1) 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput,

2) 1 kaput = 20 aršina platna ili 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna

ni po čemu se ne razlikuju. Po obliku, oni ne samo da se različiti, već su i suprotni. U izrazu 1) vrednost platna se relativno izražava. Stoga se ono nalazi u relativnom obliku vrenosti, dok je u isto vreme vrednost kaputa izražena kao ekvivalent. Kaput se, stoga, nalazi u ekvivalentskom obliku. Zato što su uzajamno izmenile mesta u jednom istom izrazu vrednosti, one su izmenile oblik vrednosti.

§ 2. Relativni oblik vrednosti

a) Odnos jednakosti

Pošto platno treba da izrazi svoju vrednost, od njega i polayi inicijativa. Ono stupa u neki odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj drugoj robi, koja se razlikuje od njega samog. Taj odnos je odnos izjednačavanja. Osnova izraza: 20 aršina platna = 1 kaput je u stvari/str. 687/ platno = kaput, što, izraženo rečima, znači samo da roba kaput ima istu prirodu, istu supstanciju koju ima i roba platno, koja je od nje rzličita. U većini slučajeva to se previđa, jer svu pažnju privlači brojni odnos, tj. određena srazmera u kojoj se jedna roba izjednačuje sa drugom. Zaboravlja se da se veličine različitih stvari mogu brojno upoređivati tek kad se svedu na jednu istu jedinicu. Samo kao izrazi jedne iste jedinice one predstavljaju istoimene, a stoga i samerljive veličine. Dakle, u gornjem izrazu platno se odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili kaput u odnosu prema platnu stoji kao stvar iste supstancije, kao nešto što je s njim istovetno. On se, dakle, kvalitativno izjednačuje s platnom.

b) Odnos vrednosti

Kaput predstavlja isto što i platno samo dok su i on i platno vrednosti. Pema tome, time što se platno odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili time što se kaput izjednačuje s platnom kao sa stvari iste supstancije, izražava se da kaput u tom odnosu ima značenje vrednosti. On se izjednačuje s platnom samo utoliko ukoliko je i ono vrednost. Odnos jednakosti je, prema tome, odnos vrednosti, a odnos vrednosti pre svega izraz vrednosti ili bića vrednosti one robe koja izražava svoju vrednost. Kao upotrebna vrednost ili robno telo, platno se razlikuje od kaputa. Naprotiv, njegovo biće robe ispoljava se, izražava se ujednom odnosu u kome se neka druga vrsta robe, kaput, izjednačuje s njim, ili važi kao nešto što je s njim istovetno.

c) Kvalitativni sadžaj relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Kaput je vrednost samo ukoliko je stvarstven izraz ljudske radne snage utrošene na njegovu proiyvodnju, dakle koagulat apstraktnog ljudskog rada apstraktnog rada zato Što se ovde apstrahuje od određenog, korisnog, konkretnog kataktera rada sadržanog u njemu, a ljdskog rada zato što se rad ovde računa uopšte samo kao utrošak ljdske radne snage. Platno se, dakle, ne može odnositi prema kaputu kao prema nekoj stvari od vrednosti, ili, ono ne može stajati u odnosu prem kaputu ka vrednosti, a da ne stoji u odnosu rema njemu kao prema telu koje je sastavljeno samo od ljdskog rada. Ali kao vrednost, platno je koagulat jednog istog ljdskog rada. Prema tome, u okviru tog odnosa telo platno predstavlja supstanciju vrednosti, zajedničku njemu i platnu, tj. ljdski rad. Dakle, uokviru tog odnosa kaput važi samo kao vid vrednosti, a stoga i kao vid vrednosti platna, kao čilni pojavni oblik vrednosti platna. Tako se, po/str. 688/sredstvom odnosa vrednosti, vrednost neke robeizražava u upotrebnoj vrednosti  neke druge robe, tj. u nekom drugom robnom telu koje se razlikuje od njega samog.

d) Kvantitativna određenost relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Međutim, 20 aršina platna nisu samo vrednost uopšte, tj. koagulat ljudskog rada, već su i vrednost određene veličine, tj. u njima je opredmećena određena količina ljudskog rada. Prema tome, u odnosu vrednosti platna prema kaputu roba kaput se kvalitativno izjednačuje s platnom ne samo kao vrednosno telo uopšte, tj. kao otelotvorenje ljudskog rada, već i kao jedna određena količina ovog vrednosnog tela, 1 kaput, ne 1 tuce itd., ukoliko se u jednom kaputu nalazi upravo onoliko supstancije vrednsoti, ili ljudskog rada, koliko i u 20 aršina platna.

e) Celina relativnog obika vrednosti

Prema tome, pomoću relativnog izraza vrednosti vrednost robe dobija, prvo, oblik koji se rzlikuje od njene sopstvene upotrebne vrednosti. Upotrebno oblik te robe je npr. platno, dok svoj oblik vrednosti ta roba ima u svom odnosu jednakosti s kaputom. Na osnovu tog odnosa jednakosti, jedno drugo robno telo, koje se od nje čulno razlikuje, postaje ogledalo njenog sopstvenog vrednosnog bića, vid njene sopstvene vrednosti. Tako roba dobija samostalan oblik vrednosti, različit i nazavisan od njenog prirodnog oblika. A drugo, kao vrednost određene veličine, kao određene veličina vrednosti, roba se kvantitativno meri kvantitativo određenim odnosom ili srazmerom u kojoj se s njom izjednačuje drugo robno telo.

§ 3. Ekvivalentski oblik

a) Oblik neposredne razmenljivosti

Kao vrednosti sve su robe jednaki, međusobno zamenjivi i razmenjivi izrazi jedne iste jedinice, ljudskog rada. Stoga se neka roba može razmeniti za drugu robu ako ima oblik u kome se pojavljuje kao vrednost. Neko robno telo se može neposredno razmeniti za drugu robu ako njegov neposredna oblik, tj. njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u odnosu prema drugoj robi predstavlja vrednost ili važi kao vid vrednosti. Tu osobinu ima kaput u odnosu vrednosti/str. 689/ platna prema njemu. Inače se vrednost platna ne bi mogla izraziti u stvari – kaput. Dakle, tvrdnja da neka roba ima uopšte ekvivalentski oblik ynači samo da zhvaljujući njenom mestu u izrazu vrednosti njen sopstvani prirodan oblik važi kao oblik vrednosti za drugu robu, ili da ona ima oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu. Dakle, nije potrebno da ona dobije oblik različit od njenog prirodnog oblika da bi se pred drugom robom pojavila kao vrednost, važila kao vrednost i na nju delovala kao vrednost.

b) Kvantitativna određenost nije sadržana u ekvivalentskom obliku

Ako kažemo da se neka stvar koja ima oblik kaputa može neposredno razmeniti za platno, ili da se neka stvar koja ima oblik zlata može neposredno razmeniti za sve druge robe – onda ovaj ekvivalentski oblik neke stvari ne sadrži uopšte nikakvu kvantitativnu određenost. Suprotno, pogrešno mišljenje javlja se iz sledećih razloga:

Prvo, na primer, roba kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti platna, u jednom takvom izrazu uvek je kvantitativno određena, kao 1 kaput, a ne kao 12 kaputa itd. A zašto? Zato što 20 aršina platna u svom relativnom izrazu vrednosti nisu izraženi samo kao vrednost uopšte, već su i izmereni kao određena količina vrednosti. A to što 1 kaput, a ne 12 kaputa, sadrži onoliko rada koliko ga sadrže i 20 aršina platna, nema uopšte nikakve veze s karakterističnom osobinom robe kaput da se ona može neposredno razmenjivati za robu platno.

Drugo, ako su 20 aršina platna kao vrednost određene veličine iyraženi u 1 kaputu, onda je i obratno, veličina vrednosti 1 kaputa izražena u 20 aršina platna, dakle ito tako kvantitativno izmerena, ali samo indirektno, obrtanjem izraza, dakle ne kad kaput igra ulogu ekvivalenta, već, naprotiv, kad svoju sopstvenu vrednost relativno predstavlja u platnu.

Treće, formulu 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput – možemo izrazti i na ovaj način: 20 aršina platna i 1 kaput su ekvivalenti ili oba predstavljaju jednake vrednosti. Ovde ne izražavamo vrednost bilo koje od ove dve robe u upotrebnoj vrednosti one druge. Stoga se ni jedna ni druga roba ovda ne stavlja u ekvivalentski oblik. Ekvivalent ovde označava samo jednakost veličina, pošto su obe stvari prethodno u našoj glavi prećutno svedene na apstrakciju vrednosti./str. 690/

c) Osobenosti ekvivalentskog oblika

a) Prva osobenost ekvivalentskog oblika: upotrebna vrednost postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, vrednosti

Prirodan oblik robe postaje oblik vrednosti. Ali, nota bene, ovaj quid pro quo zbiva se za neku robu B (kaput, ili pšenicu, ili železo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti, u koji s njom stupa bilo koja druga roba A (platno itd.), samo u ovom odnosu. Posmatran odvojeno, sam za sebe, npr. kaput je samo korisna stvar, upotrebna vrednost, isto onako kao što je to i platno, i stoga je njegov oblik – kaput samo oblik upotrebne vrednosti ili prirodan oblik jedne određene vrste robe. A kako se nijedna roba ne može odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, i kako, dakle, svoju sopstvaenu prirodnu kožu ne može učiniti izrazom svoje sopstvene vrednosti, ona se mora odnositi prema drugoj robi kao ekvivalentu, ili prirodnu kožu drugog robnog tela učiniti svojim sopstvenim oblikom vrednosti.

Ovo nam može ilustrovati primer jedne mere koja robnim telima pripada kao takvima, tj. kao upotrebnim vrednostima. Zato što je telo, glava šećera je teška, ima, dakle, težinu, ali se ni na jednoj glavi šećera ne može ni videti ni opipati njena težina. Uzmimo sad razne komade gvožđa čija je težna prethodno određena. Posmatran za sebe, telesni oblik gvožđa je isto tako malo pojavni oblik težine koliko je to i telesni oblik glave šećera. Ipak, da bismo glavu šećera izrazili kao trežinu, stavljamo je u odnos težine prema gvožđu. U tom odnosu gvožđe važi kao telo koje ne predstavlja ništa drugo do težinu. Stoga količine gvožđa služe kao mera za težinu šećera i prema glavi šećera predstavlaju samo lik težine, pojavni oblik težine. Tu ulogu igra gvožđe samo u okviru tog odnosa u koji s njim stupa šećer, ili bilo koje drugo telo čiju težinu treba naći. Da obe stvari nisu teške, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i stoga, jedna stvar ne bi mogla da služi kao izraz težine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, videćemo zaista da su kao težina jedno isto, i stoga u određenoj srazmeri imaju istu težinu. Kao što ovde telo gvožđa prema glavi šećera predstavlja samo težinu, tako i u našem izrazu vrednosti telo kaputa predstavlja prema platnu samo vrednost.

b) Druga osobenost ekvivalentskog oblika: konkretan rad postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, apstraktnog ljudskog rada

Kaput označava u izrazu vrednosti platna telo vrednosti, stoga njegov telesni ili prirodan oblik označava oblik vrednosti, tj. otelotvorenje bezrazličnog ljudskog rada, ljudskog rada uopšte, A rad koji se stvara korisna stvar – kaput i kojim joj se daje njen određeni oblik nije apstaktni ljudski rad, ljudski rad uopšte, već je odrežena korisna, konkretna vrsta radarad krojača. Prost relativan oblik/str. 691/ vrednosti zahteva da se vrednost neke robe, npr. platna, izrazi samo u jednoj drugoj vrsti robe. A za prost oblik vrednosti sasvim je nevažno koja je to druga vrsta robe. Umesto u robi kaput, vrednost platna mogla bi biti izražena u robi pšenica, ili umesto u robi pšenica, u robi gvožđe itd. Ali bio to kaput, pšenica ili gvožđe, uvek bi ekvivalent platna za platno označavao telo vrednosti, i stoga otelotvorenje ljudskog rada uopšte. I uvek bi određeni telesni oblik ekvivalenta, bio to kaput pšenica ili gvožđe, ostao otelotvorenje ne apstraktnog ljudskog rada, već određene, konkretne, korisne vrste rada, bio to rad krojača, seljaka ili rudara. Određen, konkretan, koristan rad, koji proizvodi robno telo ekvivalenta, mora, dakle, u izrazu vrednosti nužno imati uvek značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika ljudaskog rada uopšte, tj. apstraktnog ljudskog rada. Na primer, kaput može imati značenje tela vrednosti i stoga otelotvorenja ljudskog rada uopšte samo onda kad rad krojača važi kao određeni oblik u kome se troši ljudska radna snaga ili u kome se ostvaruje apstraktni ljudski rad.

U okviru odnosa vrednosti i izraza vrednosti uključenog u njega, ono što je apstakno-opšte nema značenje svojstva konkretnog, čulno-stvarnog, već obrnuto, ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika ili određenog oblika ostvarenja apstraktno-opšteg. Rad krojača, koji je, na primer, sadržan u ekvivalentu kaput, nema u izrazu vrednosti platna opšte svojstvo da predstavlja i ljudski rad uopšte. Naprotiv, to što je ljudski rad – važi kao njegova suština, a što je rad krojača važi samo kao pojavni oblik ili određeni oblik ostvarenja te njegove suštine. Ovaj quid pro quo je neizbežan zato što rad, predstavljen u proizvodu rada, stvara vrednost samo ukoliko je bezrazličan ljudski rad, tako da se rad opredmećen u vrednosti jednog proizvoda uopšte ne razlikuje od rada opredmećenog u vrednosti nekog različitog proizvoda.

To izvrtanje po kome ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika apstraktno-opšteg, umesto da, obrnuto, ono što je apstraktno-opšte važi kao svojstvo konkretnog, karakteriše izraz vrednosti. Ono istovremeno otežava poimanje tog izraza. Ako kažem: i rimsko pravo i nemačko pravo su pravo, to je samo po sebi razumljivo. Ali ako kažem: pravo, taj apstraktni pojam, ostvaruje se u rimskom pravu i u nemačkom pravu, u oba ta konkretna prava, onda ovaj odnos postaje mističan.

g) Treća osobenost ekvivalentskog oblika: privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, rad u neposredno društvenom obliku

Porizvodi rada ne bi postali robe da nisu proizvodi samostalnih privatnih radova koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih. Društvena povezanost tih privatnih radova materijalno postoji ako su oni karike u lancu jedne prirodne, društvene podele rada, i stoga svojim proizvodima podmiruju različite potrebe, čija sveukupnost čini isto/str. 692/ tako prirodan sistem društvenih potreba. A ta materijalna društvena povezanost privatnih radova, koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih, posreduje se, ostavruje se samo razmenom njihovih prizvoda. Sotga proizvod privatnog rada ima društveni oblik samo ukoliko ima oblik vrednosti i, prema tome, i oblik razmenljivosti za druge proizvode rada. Neposredno društveni oblik on ima kad je njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u isto vreme oblik njegove razmenljivosti za drugu robu, ili kad za drugu robu ima značenje oblika vrednosti. A to se, kao što smo videli, za proizvod rada zbiva samo onda kad se on, na osnovu odnosa vrednosti druge robe prema njemu, nalazi u ekvivalentskom obliku ili u odnosu na drugu robu igra ulogu ekvivalenta.

Ekvivalent ima neposredno društveni oblik ukoliko ima oblik neposredne rzmenljivosti za drugu robu, a taj oblik neposredne razmenljivosti on ima ukoliko za drugu robu ima značenje tela vrednosti, dakle nečeg jednakog. Prema tome, i odrežen koristan rad sadržan u njemu, ima značenje rada u neposredno društvenom obliku, tj. rada koji ima oblik jednakosti s radom sadržanim u drugoj robi. Odrežen, konkretan rad, kao što je rad krojača, može imati oblik jednakosti s raznorodnim radom sadržanim u različitoj robi, na primer platnu, jedino ako određeni oblik važi kao izraz nečega što stvarno predstavlja jednakost raznorodnih radova ili nešto što je jednako u njima. A jednaki su samo ukoliko su ljudski rad uopšte, apstraktni ljudski rad, tj. utrošak ljudske radne snage. Dakle, kao što smo već pokazali, zato što određen konkretan radsadržan u ekvivalentu ima značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika apstraktnog ljudskog rada, on ima i oblik jednakosti sa drugim radom, i stoga je – mada privatan rad, kao i svaki drugi rad koji proizvodi robe – ipak rad u neposredno društvenom obliku. Upravo stoga je i predstavljen u takvom proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu.

Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postaće nam još razumljivije ako se vratimo velikom istraživaču koji je prvi analizirao oblik vrednosti, kao i tolike oblike mišljenja, društva i prirode, i to u većini slučajeva s više uspeha nego njegovi sledbenici u novije doba. To je Aristotel.

Na prvom mestu Aristotel jasno kaže da je novčani oblik robe samo razvijeni vid prostog oblika vrednosti, tj. izražavanja vrednosti neke robe ma kojom drugom robom, jer kaže:

¢5 postelja = 1 kuća¢ (kliuai peute auti oikiax) ¢ne razlikuje se¢ od:

¢5 postelja = toliko i toliko novca¢ (kliuai peute auti … osou ai peute kliuai).

Dalje, on uiđa da odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane usloljava da kuća i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove čulno različne stavri bez takve jednakosti svoje suštine ne bi mogle dovesti u međusoban odnos kao samer/str. 693)/ljive veličine. ¢Bez jednakosti ne može biti razmene¢, veli on, ¢a jednakosti nema bez samerljivosti¢ (out isothz mh oushz summetriaz). Ali ovde zapinje Aristotel i diže ruke od dalje nalize oblika vrednosti. ¢Ali je doista nemoguće (ih men oin alhdeia adunaton) da ovako raznorodne stavri budu samerljive¢, tj. kvalitativno jednake. Ovo izjednačenje može da bude samo nešto što je pravoj prirodi stvari tuđe, dakle samo ¢nužno ispomaganje u praktičnoj potrebi¢.

Aristotel nam, dakle, sam kaže o šta se razbila njegova dalja anliza, naime o to što mu je nedostajao pojam vrednosti. Šta je ono jednako, tj. ona zajednička supstancija koja u izrazu vrednosti postelje predstavlja kuću kao postelju? ¢Takvo nešto doista ne može postojati¢, kaže Aristotel. Zašto? Kuća predstavlja nešto jednako s posteljom ukoliko prestavlja zbilja ono što je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kući. A to je – ljudski rad.

A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraženi kao jednak ljudski rad, pa time i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao pročitati iz samog oblika vrednosti, jer je grčko društvo počivalo na robovskom radu, usled čega mu je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. Tajna izraza vrednosti, jednakost i jednako važenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopšte, ta se tajna može odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane čvrsta narodna predrasuda. A ovo je mogućno tek u društvu u kome je robni oblik opšti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao vlasnikâ robâ – vladajući društveni odnosi. Genije pokazuje svoj sjaj baš u tome što je otkrio odnos jednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir društva u kojem je živeo sprečio da iznađe u čemu se taj odnos jednakosti ¢doista¢ sastoji.

d) Četvrta osobenost ekvivalentskog oblika: fetišizam oblika robe je upadljiviji u ekvivalentskom nego u relativnom obliku vrednosti

To što su proizvodi rada, takve korisne stvari kao što su kaput, platno, pšenica, gvožđe itd., vrednosti, određene veličine vrednosti i uopšte robe – predstavlja osobine koje su im, naravno, svojstavene samo u našem opštenjnu a ne od prirode date kao što su to, naprimer, osobina biti težak ili održavati toplotu ili hraniti se. Ali u našem opštenju ove stvari se međusobno odnose kao robe. One su vrednosti, merljive su kao veličine vrednosti i njihova zajednička osobina – to što predstavljaju vrednost – postavlja ih u međusobni odnos vrednosti. Kad kažemo da je, npr. 20 aršina platna = 1 kaput ili da 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, time izražavamo da se 1) razni radovi potrebni za proizvodnju ovih stvari podjednako priznaju kao ljudski rad; 2) da se količina rada utrošena ya njihovu proizvodnju meri po određenim društvenim zakonima i 3) da krojač i tkač stupaju u određen društveni proizvodni odnos. To je određeni društveni odnos proizvođača u kome oni svoje različite korisne vrste rada izjed/str. 694/načuju kao ljudski rad. Ali to je isto tako i određen društveni odnos proizvođača u kome oni veličinu svoga rada mere vremenom u kome se troši ljudska radna snaga. Ali u našem opštenju te društvene karakteristikenjihovog sopstvenog rada čine im se kao društvene prirodne osobine, kao predmetne odredbe samih proizovad rada; jednakost ljudskih radova čini im se kao osobina vrednosti proizvoda rada, mera rada, određena društveno potrebnim radnim vremenom, čini im se kao veličina vrednosti preoivoda rada i najzad, društeni odnos proizvođača posredstvom njihovih radova čini im se kao odnos vrednosti ili društveni odnos tih stvari, proizvoda rada. Upravo stoga im se proizvodi rada čine kao robe, kao čulno nedokučive ili društvene stvari. Tako, svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje se kao subjektivan nadražaj samog nerva vida već kao predmetni oblik neke stvari van oka. Ali pri gledanju jedna stvar, spoljašnji predmet, stvarno baca svetlost na drugu stvar, oko. To je fizičiki odnos među fizičkim stvarima. Nasuprot tome, robni oblik i odnos vrednosti proizvodâ rada nemaju apsolutno nikave veze s njihovom fizičkom prirodom i odnosima među stvarima koji odatle proizlaze. Ovde samo određeni društveni odnos među samim ljudima dobija za njih fantasmagoričan oblik odnosa među stvarima. Stoga, da bismo našli analogiju, moramo pribeći maglovitoj sferi religioznog sveta. Tu se proizvodi ljudskog uma pojavljuju kao samostalni likovi, koji su obdareni sopstvenim životom i stoje u određenom međusobnom odnosu i u odnosu sa drugim ljudima. To isto se događa s proizvodima ljudske ruke u svetu robe. To ja nazivam fetišizmom, koji prijanja ya proizvode rada čim se proizvedu kao roba koji je, dakle, neodvojiv od robne proizvodnje.

Taj fetiški karakter je upadljiviji kod ekvivalentskog oblika nego kod relativnog oblika vrednosti. Relativni oblik vrednosti neke robe dobija se posrednim putem, naime kroz njen odnos prema drugoj robi. Tim oblikom vrednosti izražena je vrednost robe kao nešto što je sasvim različito od njenog sopstvenog čulnog bića. A time je istovremeno rečeno i to da vrednosno biće može biti odnos, tuđ samoj stvari i da, stoga, njen odnos vrednosti prema nekoj drugoj stvari može biti samo pojavni oblik nekog društvenog odonsa, skrivenog u tome. Stvari stoje obrnuto kod ekvivalentskog oblika. On se satoji upravo u tome što telesni ili prirodni oblik neke robe neposredno važi kao društveni oblik, kao oblik vrednosti za drugu robu. Dakle, u okviru našeg opštenja čini se da je društvena prirodna osobina neke stvari, osobina koja joj je data od prirode, to što ona ima ekvivalentski oblik i stoga se u onom vidu u kome čulno postoji može neposredno razmenjivati za druge stvari. A zato što je u okviru izraza vrednosti robe A ekvivalentski oblik od prirode dat robi, čini se da je on i van tog odnosa od prirode dat toj robi. Otuda, na primer, zagonetni karakter zlata, kome kao da je, pored njegovih drugih prirodnih osobina, svetle boje, specifične težine, neoksidisanja na vazduhu itd., od prirode dat i ekvivalentski/str. 695/ oblik ili društveno svojstvo da se može neposredno razmenjivati za druge robe.

§ 4. Kad god se pojavljuje samostalno, vrednost ima oblik razmenske vrednosti

Izraz vrednosti ima dva pola, relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik. Što se tiče robe koja funkcioniše kao ekvivalent, ona za drugu robu ima značenje vida vrednosti, tela u neposredno razmenljivom obliku – razmenskoj vrednosti. A roba čija je vrednost relativno izražena ima oblik razmenske vrednosti, pošto se 1) njeno vrednosno biće pokazuje zahvaljujući sposobnosti nekog drugog robnog tela da se razmenjuje za nju; pošto se 2) njena veličina vrednosti izražava srazmerom u kojoj se ona druga roba razmenjuje za nju. Razmenska vrednost je, stoga, uopšte samostalan pojavni oblik vrednosti robe.

§ 5. Prost oblik vrednosti robe je prost pojavni oblik suprotnosti sadžanih u robi: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti

U odnosu vrednosti platna prema kaputu prirodan oblik platna ima značenje samo vida upotrebne vrednosti, a prirodan oblik kaputa ima značenje samo oblika vrednosti ili vida razmenske vrednosti. Prema tome, unutrašnja suprotnost upotrebne vrednosti i vrednosti sadržana u robi izražava se spoljašnjom suprotnošću, tj. odnosom dveju roba, od kojih jedna neposredno ima značenje samo upotrebne vrednosti, a druga neposredno samo razmenske vrednosti, ili gde su te dve suprotne odredbe, upotrebna vrednost i razmenska vrednost, polarno razdeljene među robama. – Ako kažem: kao roba platno je upotrebna vrednost i razemnska vrednost, onda je to moj sud o prirodi robe stečen analizom. Nasuprot tome, u izrazu 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, samo platno kaže za sebe da je 1) upotrebna vrednost (platna), 2) od nje različita razmenska vrednost (nešto jednako kaputu) i 3) jedinstvo te dve razlike, dakle roba.

§ 6. Prost oblik vrednosti robe je prost robni oblik proizvoda rada

U svom prirodnom obliku proizvod rada donosi sobom na svet i oblik neke upotreben vrednosti. Njemu je, prema tome, potreban još samo oblik vrednosti da bi imao oblik robe, tj. da bi se pojavio/str. 696/ kao jedinstvo suprotnostiupotrebna vrednost i razmenska vrednost. Stoga je razvitak oblika vrednosti identičan s razvitkom oblika robe.

§ 7. Odnos između oblika robe i novčanog oblika

Ako se umesto: 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput stavi: 20 aršina platna = 2 £ ili 20 aršina platna vrede 2 £, onda se već na prvi pogled vidi da novčani oblik nije ništa drugo do razvijeniji vid prostog oblika vrednosti robe, dakle, prostog robnog oblika proizvoda rada. A zato što je samo razvijeni oblik robe, novčani oblik očevidno potiče od prostog oblika robe. Stoga, čim se shvati ovaj poslednji, ostaje još samo da se posmatra niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput da bi dobio ovakav vid: 20 aršina platna = 2 £.

§ 8. Prost relativni oblik vrednosti i pojedinačan ekvivalentski oblik

Izraz vrednosti u kaputu daje platnu oblik vrednosti po kome se ono samo kao vrednost razlikuje od sebe samog kao upotrebne vrednosti. Taj oblik stavlja platno samo u odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj pojedinoj, od njega samog različitoj vrsti robe. Ali kao vrednost, platno je isto što i sve druge robe. Stoga njegov oblik vrednosti mora biti i takav oblik koji ga stavlja u odnos kvalitativne jednakosti i kvantitativne proporcionalnosti prema svim drugim robama. Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedinačan ekvivalentski oblik neke druge robe. Ili, roba u kojoj se izražava vrednost funkcioniše ovde samo kao pojedinačan ekvivalent. Tako kaput u relativnom izrazu vrednosti platna ima samo ekvivalentski oblik ili oblik neposredne razmenljivosti u odnosu na ovu pojedinačnu vrstu robe platno.

§ 9. Prelaz od prostog oblika vrednosti u razvijeni oblik vrednosti

Prost oblik vrednosti uslovljava da se vrednost neke robe izražava samo u jednoj, svejedno u kojoj, robi druge vrste. Dakle, ako je vrednost platna izražena u gvožđu ili pšenici itd., onda se dobija isti prost relativan izraz vrednosti kao i onda kada je ona izražena u robi kaput. Prma tome, zavisno od toga da li platno stupa u odnos vrednosti s ovom ili onom drugom robom, dobijaju se različiti/str. 697/ prosti relativni izrazi vrednosti platna. Potencijalno, platno ima onoliko različitih prostih izraza vrednosti koliko postoji i roba različitih od njega. U stvari, njegov potpuni relativni izraz vrednosti ne satoji se u jednom jedinom prostom reltivnom izrazu vrednosti, već u zbiru njegovih prostih relativnih izraza vrednosti. Tako dobijamo:

II. Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = 40 funti kafe, ili = 1 kvarter pšenice, ili 2 unče zlata, ili = ½ tone železa, ili = itd.

§ 1. Beskonačnost niza

Ovaj niz prostih relativnih izraza vrednosti može se po svojoj prirodi stalno produžavati, ili, on se nikad ne završava jer se stalno javljaju nove vrste robe, svaka nova vrsta robe čini materijal za nov izraz vrednosti.

§ 2. Razvijeni relativni oblik vrednosti

Vrednost neke robe, na primer platna, izražena je sad nebrojenim drugim elementima robnog sveta. Savko drugo robno telo postaje ogledalo vrednosti platna. Tek sada se sama ova vrednost uistinu pokazuje kao koagulat ljudskog rada uopšte. Jer rad koji stvara vrednost platna izričito je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski rad jednak, ma kakav mu bio prirodan oblik, makar se, dakle, opredmetio u kaputu ili u pšenici, ili u železu ili u zlatu itd. Zbog toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u društvenom odnosu ne samo s jednom pojedinačnom drukčijom vrstom robe, već s robnim svetom. Kao roba, ono je građanin ovog sveta. Ujedno nam beskrajni niz izraza robne vrednosti kaže i to da je njoj svejedno u kojem će se posebnom obliku upotrebne vrednosti pokazivati.

§ 3. Poseban ekvivalentski oblik

Svaka roba, kaput, čaj, pšenica, železo itd. važi u izrazu vrednosti platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Određeni prirodni/str. 698/ oblik svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski oblik pored mnogih drugih. Na isti način, raznolike, određene, konkretne, korisne vrste rada, sadržane u raznim robnim telima, važe sada kao isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski rad.

§ 4. Nedostaci razvijenog ili potpunog oblika vrednosti

Prvo, relativni izraz vrednosti platna nedovršen je, jer je sačinjen od niza koji se nikad ne završava. Drugo, on predstavlja mozaik razjedinjenih i raznovrsnih izraza vrednosti. Najzad, ako se, kao što i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz različit od relativnog oblika vrednosti svake druge robe. – Nedostaci razvijenog relativnog oblika vrednosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji mu odgovara. Pošto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopšte postoje samo ograničeni ekvivalentski oblici, koji se uzajamno isključuju. Isto tako, određena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadrži u svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ćini potpun ili totalan pojavni oblik u kome se taj rad ispoljava. Ali to znači da on nema jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio.

§ 5. Prelaz od potpunog oblika vrednosti u opšti oblik vrednosti

Međutim, potpun ili razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbira prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednačina prvog oblika, kao:

20 aršina platna = 1 kaput

20 aršina platna = 10 funti čaja itd.

Ali svaka ova jednačina sadrži i obrnutu jednačinu:

1 kaput = 20 aršina platna

10 funti čaja = 20 aršina platna itd.

I doista: kad vlasnik platna razmeni svoju robu za mnoge druge robe , pa usled toga vrednost svoje robe izrazi u nizu drugih roba, onda nužno i on i mnogi drugi vlasnici roba moraju da razmene svoje robe za platno, pa da stoga vrednosti svojih raznih roba izraze istom trećom robom, platnom. Kad, dakle, obrnemo red: 20 sršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = itd., tj. izrazimo obrnut odnos koji se već po sebi, implicite, sadrži u tom nizu, onda dobijamo:/str. 699/

III. Opšti oblik vrednosti

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    20 aršina platna

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Izmenjeni vid relativnog oblika vrednosti

Relativini oblik vrednosti ima sada sasvim izmenjen vid. Sve robe izražavaju svoju vrednost 1) prosto, naime u jednom jedinom drugom robnom telu, 2) jedinstveno, tj. u jednom istom drugom robnom telu. Njihov oblik vrednosti je prost i zajednički, tj. opšti. Za sva raznorodna robna tela platno sada važi kao njihov zajednički i opšti vid vrednosti. Oblik vrednosti neke robe, tj. izraz njene vrednosti u platnu čini da se ta roba sada razlikuje ne samo kao vrednost od svog sopstvenog bića kao predmeta upotrebe, tj. od svog sopstvenog prirodnog oblika, već je istovremeno stavlja kao vrednost u odnos prema svim drugim robama, prema svim robama kao jednakim s njom. Stoga u tom obliku vrednosti roba ima opštedruštveni oblik.

Samo na osnovu svog opšteg karaktera oblik vrednosti odgovara pojmu vrednosti. Oblik vrednosti je morao biti takav oblik u kome se robe jedna za drugu pojavljuju kao prost koagulat bezrazličnog, jednorodnog ljudskog rada, tj. kao stvarstveni izrazi jedne iste supstancije rada. To je sada postignuto. Jer sve one su izražene kao materijalizacija jednog istog rada, rada sadržanog u platnu, ili kao jedna ista materijalizacija rada, naime kao platno. Na taj način one su kvalitativno izjednačene.

U isto vreme one su kvalitativno upoređene ili predstavljene jedna za drugu kao određene veličine vrednosti. Na primer, 10 f. čaja = 20 aršina platna, i 40 f. kafe = 20 aršina platna. Dakle, 10 f. čaja= 40 f. kafe. Ili u 1 f. kafe nalazi se samo ¼ od one količine supstancije vrednosti, rada, koja se nalazi u 1 f. čaja.

§ 2. Izmenjeni vid ekvivalentskog oblika

Posebni ekvivalentski oblik se sada dalje razvio u opšti ekvivalentski oblik. Ili, roba koja se nalazi u ekvivalentskom obliku je sada/str. 700/ opšti ekvivalent. Kako prirodan oblik robnog tela platno važi kao vid vrednosti svih drugih roba, on je sada oblik njene neutrlanosti ili neposredne razmenljivosti za sve elemente robnog sveta. Dakle, njegov prirodan oblik je istovremeno njen opšti društveni oblik.

Za sve druge robe, iako su one proizvodi raznih radova, platno ima značenje pojavnog oblika rada sadržanog u njima samima i, prema tome, otelotvorenja istorodnog, bezrazličnog ljudskog rada. Dakle, tkanje, ta posebna konkretna vrsta rada, sada, na osnovu odnosa vrednosti robnog sveta prema platnu, ima značenje opšteg i neposredno iscrpnog oblika ostvarenja apstrktnog ljudskog rada, tj. utroška ljudske radne snage uopšte.

Privatan rad, sadržan u platnu, ima upravo zato značenje rada koji se nalazi neposredno u opštedruštvenom obliku ili obliku jednkaosti sa svim drugim radovima.

Prema tome, ako neka roba ima opšti ekvivalentski oblik ili funkcioniše kao opšti ekvivalent, njen prirodan ili telesni oblik ima značenje vidne inkarnacije, opšteg društvenog učahurivanja svako ljudskog rada.

§ 3. Ravnomernost razvitka relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Stepenu razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stepen razvitka ekvivalentskog oblika. Ali – i ovo treba dobro upamtiti – razvitak ekvivalentskog oblika predstavlja samo izraz i rezultat razvitka relativnog oblika vrednosti. Inicijativa potiče od ovog poslednjeg.

Prost relativan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe samo u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe, svejedno kojoj. Roba tako dobija samo oblik vrednosti za razliku od svog sopstvenog oblika upotrebne vrednosti ili prirodnog oblika. I njen ekvivalent sadrži samo pojedinačan ekvivalentski oblik. Razvijen reltivan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe u svim drugim robama. Stoga one dobijaju oblik mnogih posebnih ekvivalenata ili poseban ekvivalentski oblik. Najzad, robni svet daje sebi jedinstven, opšti, relativan oblik vrednosti na taj način što isključuje iz svoje sredine jednu jedinu vrstu robe u kojoj sve druge robe yajednički izražavaju svoju vrednost. Na taj način isključena roba postaje opšti ekvivalent, ili ekvivalentski oblik postaje opšti ekvivalentski oblik.

§ 4. Razvitak polarnosti relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Polarna suprotnost ili neraskidiva uzajamna povezanost i, isto tako, stalna uzajamna isključivost relativnog oblika vrednosti i ekvi/str. 701/valentskog oblika – tako da se 1) neka roba ne može nalaziti u jednom obliku a da se druga roba ne nalazi u suprotnom obliku, i 2) da se jedna roba čim se nalazi u jednom obliku, istovremeno u istom tom izrazu vrednosti ne može nalazti u drugom obliku – ta polarna suprotnost oba momenta izraza vrednosti razvija se i jača u istoj onoj meri u kojoj se oblik vrednosti razvija i usavršava.

U obliku I isključuju se već oba oblika, ali samo formalno. Zavisno od toga da li se ova jednačina čita sleva nadesno ili zdesna nalevo, svaki od ova dva robna ekstrema, platno i kaput, nalaze se podjednako čas u relativnom obliku vrednosti čas u ekvivalentskom obliku. Ovde je još teško uhvatiti polarnu suprotnost.

U obliku II bilo koja vrsta robe može uvek potpuno razviti svoju relativnu vrednost ili ona sama ima razvijeni relativni oblik vrednosti samo zati što se i ukoliko se sve druge robe prema njoj nalaze u ekvivalentskom obliku.

Najzad, u obliku III robni svet ima opštedruštven relativan oblik vrednosti samo zato što su i ukoliko su sve ostale robe koje u njega spadaju isključene iz ekvivalentskog oblika ili oblika neposredne razmenljivosti. Obrnuto, roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku ili figurira kao opšti ekvivalent, isključena je iz jedinstvenog a stoga i opšteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se želelo da i platno, tj. bilo koja roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku, učestvuje istovremeno i u opštem relativnom obliku vrednosti, onda bi se ona morala odnositi prema samoj sebi kao ekvivalent. Tada dobijamo: 20 aršina platna = 20 aršina platna, tautologiju u kojoj nije izražena ni vrednost ni veličina vrednosti. Da bismo izrazili relativnu vrednost opšteg ekvivalenta, moramo obrnuti oblik III. Taj ekvivalent nema nikakav relativan oblik vrednosti yajednički sa drugim robama, već se njegova vrednost relativno izražava u beskonačnom nizu svih drugih robnih tela. Tako se sada razvijen relativni oblik vrednosti ili oblik II javlja kao specifičan relatvni oblik vrednosti one robe koja igra ulogu opšteg ekvivalenta.

§ 5. Prelaz od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik

Opšti ekvivalentski oblik je oblik vrednosti uopšte. Prema tome, on može pripadati svakoj robi, ali uvek samo ako je ona isključena iz sredine svih drugih roba.

Ipak, več i sama razlika oblika između oblika II i III pokazje nešto svojstveno čega nije bilo u oblicima I i II. Naime, u razvijenom obliku vrednosti (oblik II= jedna roba isključuje sve druge da bi u njima izrazila sopstvenu vrednost. To isključenje može biti čisto subjektivan proces, na primer proces vlasnika platna, koji vrednost svoje sop/str. 702/stvene robe procenjuje u mnogim drugim robama. Nasuprot tome, neka roba se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku (oblik III) samo zato što i ukoliko nju samu kao ekvivalent isključuju sve druge robe. Ovde je isključenje objektivan proces, nezavisan od isključene robe. Stoga u istorijskom razvitku opšti ekvivalentski oblik može naizmenično da pripada čas jednoj čas drugoj robi, ali neka roba nikad stvarno ne funkcioniše kao opšti ekvivalent ukoliko njeno isključenje, a stoga i njen ekvivalentski oblik nisu rezultat jednog objektvnog društvenog procesa.

Opšti oblik vrednosti je razvijen oblik vrednosti a stoga i razvijen oblik robe. Materijalno sasvim različiti proizvodi rada ne mogu imati potpun oblik roba, pa stoga ni funkcionisati u procesu razmene kao roba ako nisu predstavljeni kao stvarstveni izrazi jednog istog ljudskog rada. To znači, da bi dobili potpun oblik roba, moraju dobiti jedinstven, opšti oblik vrednosti. Ali taj jedinstven relativan oblik vrednosti oni mogu dobiti samo na taj način što iz svoje sopstvene sredine isključuju jednu određenu vrstu robe kao opšti ekvivalent. I tek od onog trenutka kad se to isključenje konačno svede na jednu specifičnu vrstu robe, jedinstven relativan oblik vrednosti dobija objektivnu čvrstinu i opštedruštvenu važnost.

Sad ta posebna roba, s čijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik društveno srastao, postaje novčana roba, tj. funkcioniše kao novac. Ona dobija specifičnu društvenu funkciju, a stoga i društveni monopol da u okviru robnog sveta igra ulogu opšteg ekvivalenta. Između roba koje u obliku II figurišu kao posebni ekvivalenti platna, a koje u obliku III zajednički platnom izražavaju svoju relativnu vrednost, jedna određena roba, zlato, istorijski je osvojila to povlašćeno mesto. Zbog toga, kad u obliku III na mesto robe platno stavimo robu zlato dobijamo:

VI. Novčani oblik

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    2 unče zlata

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Razlika između prelaza od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik i ranijih prelaza u razvitku

Pri prelazu iz oblika I u oblik II i iz oblika II u oblik III, zbivaju se bitne promene. Naprotiv, oblik IV ni u čemu se ne razlikuje od oblika III osim u tome što se sada namesto platna zlato nalazi u obliku opšteg ekvivalenta. U obliku IV zlato ostaje ono što je platno bilo u obliku III – opšti ekvivalent. Napredak je samo u tome što je sada oblik neposredne opšte razmenljivosti, ili oblik opšteg ekvivalenta, društvenom navikom končno srastao sa specifičnim priodnim oblikom robe zlata.

Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato što je ranije pred njih istupalo kao roba. Kao i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinačni ekvivalent u izdvojenim činovim razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata – roba. Postepeno, zlato je u užim ili širim krugovima stalo funkcionisati kao opšti ekvivalent. Čim je osvojilo monopol toga mesta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novčanom robom, a tek od časa kada je već postalo novčanom robom razlikuje se oblik IV od oblika III, drugim rečima – opšti oblik vrednosti pretvorio se u novčani oblik.

§ 2. Pretvaranje opšteg relativnog oblika vrednosti u oblik cene

Prost relativni izraz vrednosti neke robe, na primer platna, dat je u robi koja već funkcioniše kao novčana roba, na primer u zlatu, jeste oblik cene. Prema tome je ¢cenovni oblik¢ platna:

20 aršina platna = 2 unče zlata,

ili ako su 2 funte sterlinga monetarno ime dveju unči zlata,

20 aršina platna = 2 £.

§ 3. Prost oblik robe predstavlja tajnu novčanog oblika

Vidi se da pravi novčani oblik ne predstavlja nikavu teškoću. Čim se otkrije opšti ekvivalentski oblik, ne treba mnogo lupati glavu da bi se shvatilo da se taj ekvivalentski oblik fiksira ya neku specifičnu vrstu robe kao što je zlato, utoliko pre što opšti ekvivalentski oblik po svojoj prirodi uslovaljava društveno isključenje jedne određene vrste robe od strane svih drugih roba. Reč je još samo o tome da to isključenje dobije objektivno društvenu konsistenciju i opštu važnost; stoga ono niti naizmenično pogađa različite robe niti ima čisto lokalan/str. 704/ značaj samo u posebnim sferama robnog sveta. Ono što je teško u pojmu novčanog oblika ograničava se na poimenje opšteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opšteg oblika vrednosti, oblika III. Ali oblik III razrešava sve kad krenemo unazad, u obliku II, a konstitutivni element oblika II je oblik I:

20 aršina platna = 1 kaput ili x roba A = y roba B.

Ako znamo šta su upotrebna vrednost i razmenska vrednost, videćemo da je taj oblik I najprostiji, najnerazvijeniji način da se bilo koji proizvod rada, na primer platno, predstavi kao roba, tj. kao jedinstvo suprotnosti: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. Tada je lako otkriti i niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput, da bi dobio svoj potpuni oblik: 20 aršina platna = 2 £, tj. novčani oblik./str. 705/

iz: Karl Marx i Friedrich Engels, Dela, tom 21, Institut za izučavanje radničkog pokreta i Prosveta, Beograd, 1970., str. 685-703

Dodatak prvoj glavi Kapitala

Oblik vrednosti

Analiza robe je pokazala da ona predstavlja nešto dvorodno – upotrebnu vrednost i vrednost. Stoga, view da bi neka stvar imala oblik robe, mora imati dvojaki oblik, oblik neke upotrebne vrednosti i oblik vrednosti. Oblik upotrebne vrednosti je oblik samog robnog tela, gvožđa, platna itd., njegov čulno osetan oblik postojanja. To je prirodan oblik. Oblik vrednosti robe jeste, naprotiv, njen društveni oblik.

A kako se izražava vrednost neke robe? Dakle, kako ona dobija svoj pojavni oblik? Kao odnos raznih roba. Da bismo pravilno analizirali oblik sadržan u takvom odnosu, moramo poći od njegovog najprostijeg, najnerazvijenijeg vida. Najprostiji odnos neke robe je, očigledno, njen odnos prema jednoj drugoj robi, svejedno kojoj. Stoga odnos dveju roba predstavlja najprostiji izraz vrednosti za neku robu.

I. Prost oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput.

Tajna svakog oblika vrednosti se nalazi u tom prostom obliku vrednosti. Zato analiza tog oblika i predstavlja glavnu teškoću.

§ 1. Dva pola izraza vrednosti:

relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik.

Dve vrste robe, platno i kaput, igraju, očigledno, dve različite uloge u prostom izrazu vrednosti. Platno je roba koja izražava svoju vrednost u robnom telu koje se razlikuje od njega samog, u kaputu./str. 685/ S druge strane, ova vrsta robe – kaput – služi kao materijal u kome se izražava vrednost. Jedna roba igra aktivnu, a druga pasivnu ulogu. Za robu koja svoju vrednost izražava u nekoj drugoj robi kažemo: njena vrednost je predtavljena kao relativna vrednost, ili se ona nalazi u relativnom obliku vrednosti. Naprotiv, za drugu robu, ovde za kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti, kažemo: ona funkcioniše kao ekvivalent prve robe, ili ona se nalazi u obliku ekvivalenta.

I bez podrobnije analze, jasne su sledeće tačke:

a) Nerazdvojivost oba oblika

Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik su dva nerazdvojna momenta jednog istog izraza vrednosti, koji idu jedan sa drugim i uzajamno se uslovljavaju.

b) Polarnost oba oblika

S druge strane, oba ova oblika predstavljaju uzajamno isključive ili suprotne krajnjosti, tj. polove jednog istog izraza vrednosti. Oni se stalno razdeljuju na različite robe, koje izraz vrednosti stavlja u međusoban odnos. Na primer, vrednost platna se ne može izrazti platnom. 20 aršina platna = 20 aršina platna nije izraz vrednosti, već izražava samo određenu količinu upotrebne vrednosti, platna. Dakle, vrednost platna može se izraziti samo u drugoj robi, tj. samo relativno. Prema tome, relativni oblik vrednosti platna pretpostavlja da se neka druga roba prema njemu nalazi u ekvivalentskom obliku. S druge strane, ova druga roba, ovde kaput – koja figurira kao ekvivalent platna, dakle nalazi se u ekvivalentskom oblikune može se istovremeno nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. Ona ne izražava svoju vrednost. Ona daje samo materijal za izražavanje vrednosti druge robe.

Svakako izraz: 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, uključuje i obrnut odnos: 1 kaput = 20 aršina platna ili: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ali da bi se relativno izrazila vrednost kaputa, mora se obrnuti jednačina, a čim se to učini, platno postaje ekvivalent umesto kaputa. Dakle, jedna ista roba ne može se u jednom istom izrazu vrednosti istovremeno pojaviti u oba oblika. Štaviše, ti oblici se međusobno polarno isključuju.

Zamislimo razmensku trgovinu između proizvođača platna A i proizvođača kaputa B. Pre nego što se pogode, A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 2 kaputa (20 aršina platna = 2 kaputa), a b naprotiv: 1 kaput vredi koliko 22 aršina platna (1 kaput = 22 aršina/str. 686/ platna). Najzad, posle dugog cenjkanja, slože se. A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, a B kaže: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ovde se oboje, platno i kaput, istovremeno nalaze u relativnom obliku vrednosti i ekvivalentskom obliku; ali, nota bene, za dve različite osobe i u dva različita izraza vrednosti, koji se samo u isto vreme pojavljuju. Za A se njegovo platno – zato što inicijativa za njega polazi od njegove robe – nalazi u relativnom obliku vrednosti, a roba drugoga, kaput, u ekvivalentskom obliku. Sa stanovišta B-a stvar stoji obrnuto. Prema tome, jedna ista roba nikad, pa ni u ovom slučaju, nema istovremeno oba oblika u jednom istom izrazu vrednosti.

c) Relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti

I relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti robe. Da li se neka roba nalazi u jednom obliku ili u obliku koji je polarna suprotnost ovome, zavisi isključivo od njenog mesta u izrazu vrednosti. To se jasno vidi u prostom obliku vrednosti, koji smo ovde prvo posmatrali.

Po sadržaju, oba izraza:

1) 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput,

2) 1 kaput = 20 aršina platna ili 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna

ni po čemu se ne razlikuju. Po obliku, oni ne samo da se različiti, već su i suprotni. U izrazu 1) vrednost platna se relativno izražava. Stoga se ono nalazi u relativnom obliku vrenosti, dok je u isto vreme vrednost kaputa izražena kao ekvivalent. Kaput se, stoga, nalazi u ekvivalentskom obliku. Zato što su uzajamno izmenile mesta u jednom istom izrazu vrednosti, one su izmenile oblik vrednosti.

§ 2. Relativni oblik vrednosti

a) Odnos jednakosti

Pošto platno treba da izrazi svoju vrednost, od njega i polayi inicijativa. Ono stupa u neki odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj drugoj robi, koja se razlikuje od njega samog. Taj odnos je odnos izjednačavanja. Osnova izraza: 20 aršina platna = 1 kaput je u stvari/str. 687/ platno = kaput, što, izraženo rečima, znači samo da roba kaput ima istu prirodu, istu supstanciju koju ima i roba platno, koja je od nje rzličita. U većini slučajeva to se previđa, jer svu pažnju privlači brojni odnos, tj. određena srazmera u kojoj se jedna roba izjednačuje sa drugom. Zaboravlja se da se veličine različitih stvari mogu brojno upoređivati tek kad se svedu na jednu istu jedinicu. Samo kao izrazi jedne iste jedinice one predstavljaju istoimene, a stoga i samerljive veličine. Dakle, u gornjem izrazu platno se odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili kaput u odnosu prema platnu stoji kao stvar iste supstancije, kao nešto što je s njim istovetno. On se, dakle, kvalitativno izjednačuje s platnom.

b) Odnos vrednosti

Kaput predstavlja isto što i platno samo dok su i on i platno vrednosti. Pema tome, time što se platno odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili time što se kaput izjednačuje s platnom kao sa stvari iste supstancije, izražava se da kaput u tom odnosu ima značenje vrednosti. On se izjednačuje s platnom samo utoliko ukoliko je i ono vrednost. Odnos jednakosti je, prema tome, odnos vrednosti, a odnos vrednosti pre svega izraz vrednosti ili bića vrednosti one robe koja izražava svoju vrednost. Kao upotrebna vrednost ili robno telo, platno se razlikuje od kaputa. Naprotiv, njegovo biće robe ispoljava se, izražava se ujednom odnosu u kome se neka druga vrsta robe, kaput, izjednačuje s njim, ili važi kao nešto što je s njim istovetno.

c) Kvalitativni sadžaj relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Kaput je vrednost samo ukoliko je stvarstven izraz ljudske radne snage utrošene na njegovu proiyvodnju, dakle koagulat apstraktnog ljudskog rada apstraktnog rada zato Što se ovde apstrahuje od određenog, korisnog, konkretnog kataktera rada sadržanog u njemu, a ljdskog rada zato što se rad ovde računa uopšte samo kao utrošak ljdske radne snage. Platno se, dakle, ne može odnositi prema kaputu kao prema nekoj stvari od vrednosti, ili, ono ne može stajati u odnosu prem kaputu ka vrednosti, a da ne stoji u odnosu rema njemu kao prema telu koje je sastavljeno samo od ljdskog rada. Ali kao vrednost, platno je koagulat jednog istog ljdskog rada. Prema tome, u okviru tog odnosa telo platno predstavlja supstanciju vrednosti, zajedničku njemu i platnu, tj. ljdski rad. Dakle, uokviru tog odnosa kaput važi samo kao vid vrednosti, a stoga i kao vid vrednosti platna, kao čilni pojavni oblik vrednosti platna. Tako se, po/str. 688/sredstvom odnosa vrednosti, vrednost neke robeizražava u upotrebnoj vrednosti  neke druge robe, tj. u nekom drugom robnom telu koje se razlikuje od njega samog.

d) Kvantitativna određenost relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Međutim, 20 aršina platna nisu samo vrednost uopšte, tj. koagulat ljudskog rada, već su i vrednost određene veličine, tj. u njima je opredmećena određena količina ljudskog rada. Prema tome, u odnosu vrednosti platna prema kaputu roba kaput se kvalitativno izjednačuje s platnom ne samo kao vrednosno telo uopšte, tj. kao otelotvorenje ljudskog rada, već i kao jedna određena količina ovog vrednosnog tela, 1 kaput, ne 1 tuce itd., ukoliko se u jednom kaputu nalazi upravo onoliko supstancije vrednsoti, ili ljudskog rada, koliko i u 20 aršina platna.

e) Celina relativnog obika vrednosti

Prema tome, pomoću relativnog izraza vrednosti vrednost robe dobija, prvo, oblik koji se rzlikuje od njene sopstvene upotrebne vrednosti. Upotrebno oblik te robe je npr. platno, dok svoj oblik vrednosti ta roba ima u svom odnosu jednakosti s kaputom. Na osnovu tog odnosa jednakosti, jedno drugo robno telo, koje se od nje čulno razlikuje, postaje ogledalo njenog sopstvenog vrednosnog bića, vid njene sopstvene vrednosti. Tako roba dobija samostalan oblik vrednosti, različit i nazavisan od njenog prirodnog oblika. A drugo, kao vrednost određene veličine, kao određene veličina vrednosti, roba se kvantitativno meri kvantitativo određenim odnosom ili srazmerom u kojoj se s njom izjednačuje drugo robno telo.

§ 3. Ekvivalentski oblik

a) Oblik neposredne razmenljivosti

Kao vrednosti sve su robe jednaki, međusobno zamenjivi i razmenjivi izrazi jedne iste jedinice, ljudskog rada. Stoga se neka roba može razmeniti za drugu robu ako ima oblik u kome se pojavljuje kao vrednost. Neko robno telo se može neposredno razmeniti za drugu robu ako njegov neposredna oblik, tj. njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u odnosu prema drugoj robi predstavlja vrednost ili važi kao vid vrednosti. Tu osobinu ima kaput u odnosu vrednosti/str. 689/ platna prema njemu. Inače se vrednost platna ne bi mogla izraziti u stvari – kaput. Dakle, tvrdnja da neka roba ima uopšte ekvivalentski oblik ynači samo da zhvaljujući njenom mestu u izrazu vrednosti njen sopstvani prirodan oblik važi kao oblik vrednosti za drugu robu, ili da ona ima oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu. Dakle, nije potrebno da ona dobije oblik različit od njenog prirodnog oblika da bi se pred drugom robom pojavila kao vrednost, važila kao vrednost i na nju delovala kao vrednost.

b) Kvantitativna određenost nije sadržana u ekvivalentskom obliku

Ako kažemo da se neka stvar koja ima oblik kaputa može neposredno razmeniti za platno, ili da se neka stvar koja ima oblik zlata može neposredno razmeniti za sve druge robe – onda ovaj ekvivalentski oblik neke stvari ne sadrži uopšte nikakvu kvantitativnu određenost. Suprotno, pogrešno mišljenje javlja se iz sledećih razloga:

Prvo, na primer, roba kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti platna, u jednom takvom izrazu uvek je kvantitativno određena, kao 1 kaput, a ne kao 12 kaputa itd. A zašto? Zato što 20 aršina platna u svom relativnom izrazu vrednosti nisu izraženi samo kao vrednost uopšte, već su i izmereni kao određena količina vrednosti. A to što 1 kaput, a ne 12 kaputa, sadrži onoliko rada koliko ga sadrže i 20 aršina platna, nema uopšte nikakve veze s karakterističnom osobinom robe kaput da se ona može neposredno razmenjivati za robu platno.

Drugo, ako su 20 aršina platna kao vrednost određene veličine iyraženi u 1 kaputu, onda je i obratno, veličina vrednosti 1 kaputa izražena u 20 aršina platna, dakle ito tako kvantitativno izmerena, ali samo indirektno, obrtanjem izraza, dakle ne kad kaput igra ulogu ekvivalenta, već, naprotiv, kad svoju sopstvenu vrednost relativno predstavlja u platnu.

Treće, formulu 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput – možemo izrazti i na ovaj način: 20 aršina platna i 1 kaput su ekvivalenti ili oba predstavljaju jednake vrednosti. Ovde ne izražavamo vrednost bilo koje od ove dve robe u upotrebnoj vrednosti one druge. Stoga se ni jedna ni druga roba ovda ne stavlja u ekvivalentski oblik. Ekvivalent ovde označava samo jednakost veličina, pošto su obe stvari prethodno u našoj glavi prećutno svedene na apstrakciju vrednosti./str. 690/

c) Osobenosti ekvivalentskog oblika

a) Prva osobenost ekvivalentskog oblika: upotrebna vrednost postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, vrednosti

Prirodan oblik robe postaje oblik vrednosti. Ali, nota bene, ovaj quid pro quo zbiva se za neku robu B (kaput, ili pšenicu, ili železo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti, u koji s njom stupa bilo koja druga roba A (platno itd.), samo u ovom odnosu. Posmatran odvojeno, sam za sebe, npr. kaput je samo korisna stvar, upotrebna vrednost, isto onako kao što je to i platno, i stoga je njegov oblik – kaput samo oblik upotrebne vrednosti ili prirodan oblik jedne određene vrste robe. A kako se nijedna roba ne može odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, i kako, dakle, svoju sopstvaenu prirodnu kožu ne može učiniti izrazom svoje sopstvene vrednosti, ona se mora odnositi prema drugoj robi kao ekvivalentu, ili prirodnu kožu drugog robnog tela učiniti svojim sopstvenim oblikom vrednosti.

Ovo nam može ilustrovati primer jedne mere koja robnim telima pripada kao takvima, tj. kao upotrebnim vrednostima. Zato što je telo, glava šećera je teška, ima, dakle, težinu, ali se ni na jednoj glavi šećera ne može ni videti ni opipati njena težina. Uzmimo sad razne komade gvožđa čija je težna prethodno određena. Posmatran za sebe, telesni oblik gvožđa je isto tako malo pojavni oblik težine koliko je to i telesni oblik glave šećera. Ipak, da bismo glavu šećera izrazili kao trežinu, stavljamo je u odnos težine prema gvožđu. U tom odnosu gvožđe važi kao telo koje ne predstavlja ništa drugo do težinu. Stoga količine gvožđa služe kao mera za težinu šećera i prema glavi šećera predstavlaju samo lik težine, pojavni oblik težine. Tu ulogu igra gvožđe samo u okviru tog odnosa u koji s njim stupa šećer, ili bilo koje drugo telo čiju težinu treba naći. Da obe stvari nisu teške, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i stoga, jedna stvar ne bi mogla da služi kao izraz težine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, videćemo zaista da su kao težina jedno isto, i stoga u određenoj srazmeri imaju istu težinu. Kao što ovde telo gvožđa prema glavi šećera predstavlja samo težinu, tako i u našem izrazu vrednosti telo kaputa predstavlja prema platnu samo vrednost.

b) Druga osobenost ekvivalentskog oblika: konkretan rad postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, apstraktnog ljudskog rada

Kaput označava u izrazu vrednosti platna telo vrednosti, stoga njegov telesni ili prirodan oblik označava oblik vrednosti, tj. otelotvorenje bezrazličnog ljudskog rada, ljudskog rada uopšte, A rad koji se stvara korisna stvar – kaput i kojim joj se daje njen određeni oblik nije apstaktni ljudski rad, ljudski rad uopšte, već je odrežena korisna, konkretna vrsta radarad krojača. Prost relativan oblik/str. 691/ vrednosti zahteva da se vrednost neke robe, npr. platna, izrazi samo u jednoj drugoj vrsti robe. A za prost oblik vrednosti sasvim je nevažno koja je to druga vrsta robe. Umesto u robi kaput, vrednost platna mogla bi biti izražena u robi pšenica, ili umesto u robi pšenica, u robi gvožđe itd. Ali bio to kaput, pšenica ili gvožđe, uvek bi ekvivalent platna za platno označavao telo vrednosti, i stoga otelotvorenje ljudskog rada uopšte. I uvek bi određeni telesni oblik ekvivalenta, bio to kaput pšenica ili gvožđe, ostao otelotvorenje ne apstraktnog ljudskog rada, već određene, konkretne, korisne vrste rada, bio to rad krojača, seljaka ili rudara. Određen, konkretan, koristan rad, koji proizvodi robno telo ekvivalenta, mora, dakle, u izrazu vrednosti nužno imati uvek značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika ljudaskog rada uopšte, tj. apstraktnog ljudskog rada. Na primer, kaput može imati značenje tela vrednosti i stoga otelotvorenja ljudskog rada uopšte samo onda kad rad krojača važi kao određeni oblik u kome se troši ljudska radna snaga ili u kome se ostvaruje apstraktni ljudski rad.

U okviru odnosa vrednosti i izraza vrednosti uključenog u njega, ono što je apstakno-opšte nema značenje svojstva konkretnog, čulno-stvarnog, već obrnuto, ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika ili određenog oblika ostvarenja apstraktno-opšteg. Rad krojača, koji je, na primer, sadržan u ekvivalentu kaput, nema u izrazu vrednosti platna opšte svojstvo da predstavlja i ljudski rad uopšte. Naprotiv, to što je ljudski rad – važi kao njegova suština, a što je rad krojača važi samo kao pojavni oblik ili određeni oblik ostvarenja te njegove suštine. Ovaj quid pro quo je neizbežan zato što rad, predstavljen u proizvodu rada, stvara vrednost samo ukoliko je bezrazličan ljudski rad, tako da se rad opredmećen u vrednosti jednog proizvoda uopšte ne razlikuje od rada opredmećenog u vrednosti nekog različitog proizvoda.

To izvrtanje po kome ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika apstraktno-opšteg, umesto da, obrnuto, ono što je apstraktno-opšte važi kao svojstvo konkretnog, karakteriše izraz vrednosti. Ono istovremeno otežava poimanje tog izraza. Ako kažem: i rimsko pravo i nemačko pravo su pravo, to je samo po sebi razumljivo. Ali ako kažem: pravo, taj apstraktni pojam, ostvaruje se u rimskom pravu i u nemačkom pravu, u oba ta konkretna prava, onda ovaj odnos postaje mističan.

g) Treća osobenost ekvivalentskog oblika: privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, rad u neposredno društvenom obliku

Porizvodi rada ne bi postali robe da nisu proizvodi samostalnih privatnih radova koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih. Društvena povezanost tih privatnih radova materijalno postoji ako su oni karike u lancu jedne prirodne, društvene podele rada, i stoga svojim proizvodima podmiruju različite potrebe, čija sveukupnost čini isto/str. 692/ tako prirodan sistem društvenih potreba. A ta materijalna društvena povezanost privatnih radova, koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih, posreduje se, ostavruje se samo razmenom njihovih prizvoda. Sotga proizvod privatnog rada ima društveni oblik samo ukoliko ima oblik vrednosti i, prema tome, i oblik razmenljivosti za druge proizvode rada. Neposredno društveni oblik on ima kad je njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u isto vreme oblik njegove razmenljivosti za drugu robu, ili kad za drugu robu ima značenje oblika vrednosti. A to se, kao što smo videli, za proizvod rada zbiva samo onda kad se on, na osnovu odnosa vrednosti druge robe prema njemu, nalazi u ekvivalentskom obliku ili u odnosu na drugu robu igra ulogu ekvivalenta.

Ekvivalent ima neposredno društveni oblik ukoliko ima oblik neposredne rzmenljivosti za drugu robu, a taj oblik neposredne razmenljivosti on ima ukoliko za drugu robu ima značenje tela vrednosti, dakle nečeg jednakog. Prema tome, i odrežen koristan rad sadržan u njemu, ima značenje rada u neposredno društvenom obliku, tj. rada koji ima oblik jednakosti s radom sadržanim u drugoj robi. Odrežen, konkretan rad, kao što je rad krojača, može imati oblik jednakosti s raznorodnim radom sadržanim u različitoj robi, na primer platnu, jedino ako određeni oblik važi kao izraz nečega što stvarno predstavlja jednakost raznorodnih radova ili nešto što je jednako u njima. A jednaki su samo ukoliko su ljudski rad uopšte, apstraktni ljudski rad, tj. utrošak ljudske radne snage. Dakle, kao što smo već pokazali, zato što određen konkretan radsadržan u ekvivalentu ima značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika apstraktnog ljudskog rada, on ima i oblik jednakosti sa drugim radom, i stoga je – mada privatan rad, kao i svaki drugi rad koji proizvodi robe – ipak rad u neposredno društvenom obliku. Upravo stoga je i predstavljen u takvom proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu.

Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postaće nam još razumljivije ako se vratimo velikom istraživaču koji je prvi analizirao oblik vrednosti, kao i tolike oblike mišljenja, društva i prirode, i to u većini slučajeva s više uspeha nego njegovi sledbenici u novije doba. To je Aristotel.

Na prvom mestu Aristotel jasno kaže da je novčani oblik robe samo razvijeni vid prostog oblika vrednosti, tj. izražavanja vrednosti neke robe ma kojom drugom robom, jer kaže:

¢5 postelja = 1 kuća¢ (kliuai peute auti oikiax) ¢ne razlikuje se¢ od:

¢5 postelja = toliko i toliko novca¢ (kliuai peute auti … osou ai peute kliuai).

Dalje, on uiđa da odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane usloljava da kuća i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove čulno različne stavri bez takve jednakosti svoje suštine ne bi mogle dovesti u međusoban odnos kao samer/str. 693)/ljive veličine. ¢Bez jednakosti ne može biti razmene¢, veli on, ¢a jednakosti nema bez samerljivosti¢ (out isothz mh oushz summetriaz). Ali ovde zapinje Aristotel i diže ruke od dalje nalize oblika vrednosti. ¢Ali je doista nemoguće (ih men oin alhdeia adunaton) da ovako raznorodne stavri budu samerljive¢, tj. kvalitativno jednake. Ovo izjednačenje može da bude samo nešto što je pravoj prirodi stvari tuđe, dakle samo ¢nužno ispomaganje u praktičnoj potrebi¢.

Aristotel nam, dakle, sam kaže o šta se razbila njegova dalja anliza, naime o to što mu je nedostajao pojam vrednosti. Šta je ono jednako, tj. ona zajednička supstancija koja u izrazu vrednosti postelje predstavlja kuću kao postelju? ¢Takvo nešto doista ne može postojati¢, kaže Aristotel. Zašto? Kuća predstavlja nešto jednako s posteljom ukoliko prestavlja zbilja ono što je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kući. A to je – ljudski rad.

A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraženi kao jednak ljudski rad, pa time i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao pročitati iz samog oblika vrednosti, jer je grčko društvo počivalo na robovskom radu, usled čega mu je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. Tajna izraza vrednosti, jednakost i jednako važenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopšte, ta se tajna može odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane čvrsta narodna predrasuda. A ovo je mogućno tek u društvu u kome je robni oblik opšti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao vlasnikâ robâ – vladajući društveni odnosi. Genije pokazuje svoj sjaj baš u tome što je otkrio odnos jednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir društva u kojem je živeo sprečio da iznađe u čemu se taj odnos jednakosti ¢doista¢ sastoji.

d) Četvrta osobenost ekvivalentskog oblika: fetišizam oblika robe je upadljiviji u ekvivalentskom nego u relativnom obliku vrednosti

To što su proizvodi rada, takve korisne stvari kao što su kaput, platno, pšenica, gvožđe itd., vrednosti, određene veličine vrednosti i uopšte robe – predstavlja osobine koje su im, naravno, svojstavene samo u našem opštenjnu a ne od prirode date kao što su to, naprimer, osobina biti težak ili održavati toplotu ili hraniti se. Ali u našem opštenju ove stvari se međusobno odnose kao robe. One su vrednosti, merljive su kao veličine vrednosti i njihova zajednička osobina – to što predstavljaju vrednost – postavlja ih u međusobni odnos vrednosti. Kad kažemo da je, npr. 20 aršina platna = 1 kaput ili da 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, time izražavamo da se 1) razni radovi potrebni za proizvodnju ovih stvari podjednako priznaju kao ljudski rad; 2) da se količina rada utrošena ya njihovu proizvodnju meri po određenim društvenim zakonima i 3) da krojač i tkač stupaju u određen društveni proizvodni odnos. To je određeni društveni odnos proizvođača u kome oni svoje različite korisne vrste rada izjed/str. 694/načuju kao ljudski rad. Ali to je isto tako i određen društveni odnos proizvođača u kome oni veličinu svoga rada mere vremenom u kome se troši ljudska radna snaga. Ali u našem opštenju te društvene karakteristikenjihovog sopstvenog rada čine im se kao društvene prirodne osobine, kao predmetne odredbe samih proizovad rada; jednakost ljudskih radova čini im se kao osobina vrednosti proizvoda rada, mera rada, određena društveno potrebnim radnim vremenom, čini im se kao veličina vrednosti preoivoda rada i najzad, društeni odnos proizvođača posredstvom njihovih radova čini im se kao odnos vrednosti ili društveni odnos tih stvari, proizvoda rada. Upravo stoga im se proizvodi rada čine kao robe, kao čulno nedokučive ili društvene stvari. Tako, svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje se kao subjektivan nadražaj samog nerva vida već kao predmetni oblik neke stvari van oka. Ali pri gledanju jedna stvar, spoljašnji predmet, stvarno baca svetlost na drugu stvar, oko. To je fizičiki odnos među fizičkim stvarima. Nasuprot tome, robni oblik i odnos vrednosti proizvodâ rada nemaju apsolutno nikave veze s njihovom fizičkom prirodom i odnosima među stvarima koji odatle proizlaze. Ovde samo određeni društveni odnos među samim ljudima dobija za njih fantasmagoričan oblik odnosa među stvarima. Stoga, da bismo našli analogiju, moramo pribeći maglovitoj sferi religioznog sveta. Tu se proizvodi ljudskog uma pojavljuju kao samostalni likovi, koji su obdareni sopstvenim životom i stoje u određenom međusobnom odnosu i u odnosu sa drugim ljudima. To isto se događa s proizvodima ljudske ruke u svetu robe. To ja nazivam fetišizmom, koji prijanja ya proizvode rada čim se proizvedu kao roba koji je, dakle, neodvojiv od robne proizvodnje.

Taj fetiški karakter je upadljiviji kod ekvivalentskog oblika nego kod relativnog oblika vrednosti. Relativni oblik vrednosti neke robe dobija se posrednim putem, naime kroz njen odnos prema drugoj robi. Tim oblikom vrednosti izražena je vrednost robe kao nešto što je sasvim različito od njenog sopstvenog čulnog bića. A time je istovremeno rečeno i to da vrednosno biće može biti odnos, tuđ samoj stvari i da, stoga, njen odnos vrednosti prema nekoj drugoj stvari može biti samo pojavni oblik nekog društvenog odonsa, skrivenog u tome. Stvari stoje obrnuto kod ekvivalentskog oblika. On se satoji upravo u tome što telesni ili prirodni oblik neke robe neposredno važi kao društveni oblik, kao oblik vrednosti za drugu robu. Dakle, u okviru našeg opštenja čini se da je društvena prirodna osobina neke stvari, osobina koja joj je data od prirode, to što ona ima ekvivalentski oblik i stoga se u onom vidu u kome čulno postoji može neposredno razmenjivati za druge stvari. A zato što je u okviru izraza vrednosti robe A ekvivalentski oblik od prirode dat robi, čini se da je on i van tog odnosa od prirode dat toj robi. Otuda, na primer, zagonetni karakter zlata, kome kao da je, pored njegovih drugih prirodnih osobina, svetle boje, specifične težine, neoksidisanja na vazduhu itd., od prirode dat i ekvivalentski/str. 695/ oblik ili društveno svojstvo da se može neposredno razmenjivati za druge robe.

§ 4. Kad god se pojavljuje samostalno, vrednost ima oblik razmenske vrednosti

Izraz vrednosti ima dva pola, relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik. Što se tiče robe koja funkcioniše kao ekvivalent, ona za drugu robu ima značenje vida vrednosti, tela u neposredno razmenljivom obliku – razmenskoj vrednosti. A roba čija je vrednost relativno izražena ima oblik razmenske vrednosti, pošto se 1) njeno vrednosno biće pokazuje zahvaljujući sposobnosti nekog drugog robnog tela da se razmenjuje za nju; pošto se 2) njena veličina vrednosti izražava srazmerom u kojoj se ona druga roba razmenjuje za nju. Razmenska vrednost je, stoga, uopšte samostalan pojavni oblik vrednosti robe.

§ 5. Prost oblik vrednosti robe je prost pojavni oblik suprotnosti sadžanih u robi: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti

U odnosu vrednosti platna prema kaputu prirodan oblik platna ima značenje samo vida upotrebne vrednosti, a prirodan oblik kaputa ima značenje samo oblika vrednosti ili vida razmenske vrednosti. Prema tome, unutrašnja suprotnost upotrebne vrednosti i vrednosti sadržana u robi izražava se spoljašnjom suprotnošću, tj. odnosom dveju roba, od kojih jedna neposredno ima značenje samo upotrebne vrednosti, a druga neposredno samo razmenske vrednosti, ili gde su te dve suprotne odredbe, upotrebna vrednost i razmenska vrednost, polarno razdeljene među robama. – Ako kažem: kao roba platno je upotrebna vrednost i razemnska vrednost, onda je to moj sud o prirodi robe stečen analizom. Nasuprot tome, u izrazu 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, samo platno kaže za sebe da je 1) upotrebna vrednost (platna), 2) od nje različita razmenska vrednost (nešto jednako kaputu) i 3) jedinstvo te dve razlike, dakle roba.

§ 6. Prost oblik vrednosti robe je prost robni oblik proizvoda rada

U svom prirodnom obliku proizvod rada donosi sobom na svet i oblik neke upotreben vrednosti. Njemu je, prema tome, potreban još samo oblik vrednosti da bi imao oblik robe, tj. da bi se pojavio/str. 696/ kao jedinstvo suprotnostiupotrebna vrednost i razmenska vrednost. Stoga je razvitak oblika vrednosti identičan s razvitkom oblika robe.

§ 7. Odnos između oblika robe i novčanog oblika

Ako se umesto: 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput stavi: 20 aršina platna = 2 £ ili 20 aršina platna vrede 2 £, onda se već na prvi pogled vidi da novčani oblik nije ništa drugo do razvijeniji vid prostog oblika vrednosti robe, dakle, prostog robnog oblika proizvoda rada. A zato što je samo razvijeni oblik robe, novčani oblik očevidno potiče od prostog oblika robe. Stoga, čim se shvati ovaj poslednji, ostaje još samo da se posmatra niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput da bi dobio ovakav vid: 20 aršina platna = 2 £.

§ 8. Prost relativni oblik vrednosti i pojedinačan ekvivalentski oblik

Izraz vrednosti u kaputu daje platnu oblik vrednosti po kome se ono samo kao vrednost razlikuje od sebe samog kao upotrebne vrednosti. Taj oblik stavlja platno samo u odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj pojedinoj, od njega samog različitoj vrsti robe. Ali kao vrednost, platno je isto što i sve druge robe. Stoga njegov oblik vrednosti mora biti i takav oblik koji ga stavlja u odnos kvalitativne jednakosti i kvantitativne proporcionalnosti prema svim drugim robama. Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedinačan ekvivalentski oblik neke druge robe. Ili, roba u kojoj se izražava vrednost funkcioniše ovde samo kao pojedinačan ekvivalent. Tako kaput u relativnom izrazu vrednosti platna ima samo ekvivalentski oblik ili oblik neposredne razmenljivosti u odnosu na ovu pojedinačnu vrstu robe platno.

§ 9. Prelaz od prostog oblika vrednosti u razvijeni oblik vrednosti

Prost oblik vrednosti uslovljava da se vrednost neke robe izražava samo u jednoj, svejedno u kojoj, robi druge vrste. Dakle, ako je vrednost platna izražena u gvožđu ili pšenici itd., onda se dobija isti prost relativan izraz vrednosti kao i onda kada je ona izražena u robi kaput. Prma tome, zavisno od toga da li platno stupa u odnos vrednosti s ovom ili onom drugom robom, dobijaju se različiti/str. 697/ prosti relativni izrazi vrednosti platna. Potencijalno, platno ima onoliko različitih prostih izraza vrednosti koliko postoji i roba različitih od njega. U stvari, njegov potpuni relativni izraz vrednosti ne satoji se u jednom jedinom prostom reltivnom izrazu vrednosti, već u zbiru njegovih prostih relativnih izraza vrednosti. Tako dobijamo:

II. Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = 40 funti kafe, ili = 1 kvarter pšenice, ili 2 unče zlata, ili = ½ tone železa, ili = itd.

§ 1. Beskonačnost niza

Ovaj niz prostih relativnih izraza vrednosti može se po svojoj prirodi stalno produžavati, ili, on se nikad ne završava jer se stalno javljaju nove vrste robe, svaka nova vrsta robe čini materijal za nov izraz vrednosti.

§ 2. Razvijeni relativni oblik vrednosti

Vrednost neke robe, na primer platna, izražena je sad nebrojenim drugim elementima robnog sveta. Savko drugo robno telo postaje ogledalo vrednosti platna. Tek sada se sama ova vrednost uistinu pokazuje kao koagulat ljudskog rada uopšte. Jer rad koji stvara vrednost platna izričito je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski rad jednak, ma kakav mu bio prirodan oblik, makar se, dakle, opredmetio u kaputu ili u pšenici, ili u železu ili u zlatu itd. Zbog toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u društvenom odnosu ne samo s jednom pojedinačnom drukčijom vrstom robe, već s robnim svetom. Kao roba, ono je građanin ovog sveta. Ujedno nam beskrajni niz izraza robne vrednosti kaže i to da je njoj svejedno u kojem će se posebnom obliku upotrebne vrednosti pokazivati.

§ 3. Poseban ekvivalentski oblik

Svaka roba, kaput, čaj, pšenica, železo itd. važi u izrazu vrednosti platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Određeni prirodni/str. 698/ oblik svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski oblik pored mnogih drugih. Na isti način, raznolike, određene, konkretne, korisne vrste rada, sadržane u raznim robnim telima, važe sada kao isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski rad.

§ 4. Nedostaci razvijenog ili potpunog oblika vrednosti

Prvo, relativni izraz vrednosti platna nedovršen je, jer je sačinjen od niza koji se nikad ne završava. Drugo, on predstavlja mozaik razjedinjenih i raznovrsnih izraza vrednosti. Najzad, ako se, kao što i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz različit od relativnog oblika vrednosti svake druge robe. – Nedostaci razvijenog relativnog oblika vrednosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji mu odgovara. Pošto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopšte postoje samo ograničeni ekvivalentski oblici, koji se uzajamno isključuju. Isto tako, određena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadrži u svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ćini potpun ili totalan pojavni oblik u kome se taj rad ispoljava. Ali to znači da on nema jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio.

§ 5. Prelaz od potpunog oblika vrednosti u opšti oblik vrednosti

Međutim, potpun ili razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbira prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednačina prvog oblika, kao:

20 aršina platna = 1 kaput

20 aršina platna = 10 funti čaja itd.

Ali svaka ova jednačina sadrži i obrnutu jednačinu:

1 kaput = 20 aršina platna

10 funti čaja = 20 aršina platna itd.

I doista: kad vlasnik platna razmeni svoju robu za mnoge druge robe , pa usled toga vrednost svoje robe izrazi u nizu drugih roba, onda nužno i on i mnogi drugi vlasnici roba moraju da razmene svoje robe za platno, pa da stoga vrednosti svojih raznih roba izraze istom trećom robom, platnom. Kad, dakle, obrnemo red: 20 sršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = itd., tj. izrazimo obrnut odnos koji se već po sebi, implicite, sadrži u tom nizu, onda dobijamo:/str. 699/

III. Opšti oblik vrednosti

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    20 aršina platna

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Izmenjeni vid relativnog oblika vrednosti

Relativini oblik vrednosti ima sada sasvim izmenjen vid. Sve robe izražavaju svoju vrednost 1) prosto, naime u jednom jedinom drugom robnom telu, 2) jedinstveno, tj. u jednom istom drugom robnom telu. Njihov oblik vrednosti je prost i zajednički, tj. opšti. Za sva raznorodna robna tela platno sada važi kao njihov zajednički i opšti vid vrednosti. Oblik vrednosti neke robe, tj. izraz njene vrednosti u platnu čini da se ta roba sada razlikuje ne samo kao vrednost od svog sopstvenog bića kao predmeta upotrebe, tj. od svog sopstvenog prirodnog oblika, već je istovremeno stavlja kao vrednost u odnos prema svim drugim robama, prema svim robama kao jednakim s njom. Stoga u tom obliku vrednosti roba ima opštedruštveni oblik.

Samo na osnovu svog opšteg karaktera oblik vrednosti odgovara pojmu vrednosti. Oblik vrednosti je morao biti takav oblik u kome se robe jedna za drugu pojavljuju kao prost koagulat bezrazličnog, jednorodnog ljudskog rada, tj. kao stvarstveni izrazi jedne iste supstancije rada. To je sada postignuto. Jer sve one su izražene kao materijalizacija jednog istog rada, rada sadržanog u platnu, ili kao jedna ista materijalizacija rada, naime kao platno. Na taj način one su kvalitativno izjednačene.

U isto vreme one su kvalitativno upoređene ili predstavljene jedna za drugu kao određene veličine vrednosti. Na primer, 10 f. čaja = 20 aršina platna, i 40 f. kafe = 20 aršina platna. Dakle, 10 f. čaja= 40 f. kafe. Ili u 1 f. kafe nalazi se samo ¼ od one količine supstancije vrednosti, rada, koja se nalazi u 1 f. čaja.

§ 2. Izmenjeni vid ekvivalentskog oblika

Posebni ekvivalentski oblik se sada dalje razvio u opšti ekvivalentski oblik. Ili, roba koja se nalazi u ekvivalentskom obliku je sada/str. 700/ opšti ekvivalent. Kako prirodan oblik robnog tela platno važi kao vid vrednosti svih drugih roba, on je sada oblik njene neutrlanosti ili neposredne razmenljivosti za sve elemente robnog sveta. Dakle, njegov prirodan oblik je istovremeno njen opšti društveni oblik.

Za sve druge robe, iako su one proizvodi raznih radova, platno ima značenje pojavnog oblika rada sadržanog u njima samima i, prema tome, otelotvorenja istorodnog, bezrazličnog ljudskog rada. Dakle, tkanje, ta posebna konkretna vrsta rada, sada, na osnovu odnosa vrednosti robnog sveta prema platnu, ima značenje opšteg i neposredno iscrpnog oblika ostvarenja apstrktnog ljudskog rada, tj. utroška ljudske radne snage uopšte.

Privatan rad, sadržan u platnu, ima upravo zato značenje rada koji se nalazi neposredno u opštedruštvenom obliku ili obliku jednkaosti sa svim drugim radovima.

Prema tome, ako neka roba ima opšti ekvivalentski oblik ili funkcioniše kao opšti ekvivalent, njen prirodan ili telesni oblik ima značenje vidne inkarnacije, opšteg društvenog učahurivanja svako ljudskog rada.

§ 3. Ravnomernost razvitka relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Stepenu razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stepen razvitka ekvivalentskog oblika. Ali – i ovo treba dobro upamtiti – razvitak ekvivalentskog oblika predstavlja samo izraz i rezultat razvitka relativnog oblika vrednosti. Inicijativa potiče od ovog poslednjeg.

Prost relativan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe samo u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe, svejedno kojoj. Roba tako dobija samo oblik vrednosti za razliku od svog sopstvenog oblika upotrebne vrednosti ili prirodnog oblika. I njen ekvivalent sadrži samo pojedinačan ekvivalentski oblik. Razvijen reltivan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe u svim drugim robama. Stoga one dobijaju oblik mnogih posebnih ekvivalenata ili poseban ekvivalentski oblik. Najzad, robni svet daje sebi jedinstven, opšti, relativan oblik vrednosti na taj način što isključuje iz svoje sredine jednu jedinu vrstu robe u kojoj sve druge robe yajednički izražavaju svoju vrednost. Na taj način isključena roba postaje opšti ekvivalent, ili ekvivalentski oblik postaje opšti ekvivalentski oblik.

§ 4. Razvitak polarnosti relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Polarna suprotnost ili neraskidiva uzajamna povezanost i, isto tako, stalna uzajamna isključivost relativnog oblika vrednosti i ekvi/str. 701/valentskog oblika – tako da se 1) neka roba ne može nalaziti u jednom obliku a da se druga roba ne nalazi u suprotnom obliku, i 2) da se jedna roba čim se nalazi u jednom obliku, istovremeno u istom tom izrazu vrednosti ne može nalazti u drugom obliku – ta polarna suprotnost oba momenta izraza vrednosti razvija se i jača u istoj onoj meri u kojoj se oblik vrednosti razvija i usavršava.

U obliku I isključuju se već oba oblika, ali samo formalno. Zavisno od toga da li se ova jednačina čita sleva nadesno ili zdesna nalevo, svaki od ova dva robna ekstrema, platno i kaput, nalaze se podjednako čas u relativnom obliku vrednosti čas u ekvivalentskom obliku. Ovde je još teško uhvatiti polarnu suprotnost.

U obliku II bilo koja vrsta robe može uvek potpuno razviti svoju relativnu vrednost ili ona sama ima razvijeni relativni oblik vrednosti samo zati što se i ukoliko se sve druge robe prema njoj nalaze u ekvivalentskom obliku.

Najzad, u obliku III robni svet ima opštedruštven relativan oblik vrednosti samo zato što su i ukoliko su sve ostale robe koje u njega spadaju isključene iz ekvivalentskog oblika ili oblika neposredne razmenljivosti. Obrnuto, roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku ili figurira kao opšti ekvivalent, isključena je iz jedinstvenog a stoga i opšteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se želelo da i platno, tj. bilo koja roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku, učestvuje istovremeno i u opštem relativnom obliku vrednosti, onda bi se ona morala odnositi prema samoj sebi kao ekvivalent. Tada dobijamo: 20 aršina platna = 20 aršina platna, tautologiju u kojoj nije izražena ni vrednost ni veličina vrednosti. Da bismo izrazili relativnu vrednost opšteg ekvivalenta, moramo obrnuti oblik III. Taj ekvivalent nema nikakav relativan oblik vrednosti yajednički sa drugim robama, već se njegova vrednost relativno izražava u beskonačnom nizu svih drugih robnih tela. Tako se sada razvijen relativni oblik vrednosti ili oblik II javlja kao specifičan relatvni oblik vrednosti one robe koja igra ulogu opšteg ekvivalenta.

§ 5. Prelaz od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik

Opšti ekvivalentski oblik je oblik vrednosti uopšte. Prema tome, on može pripadati svakoj robi, ali uvek samo ako je ona isključena iz sredine svih drugih roba.

Ipak, več i sama razlika oblika između oblika II i III pokazje nešto svojstveno čega nije bilo u oblicima I i II. Naime, u razvijenom obliku vrednosti (oblik II= jedna roba isključuje sve druge da bi u njima izrazila sopstvenu vrednost. To isključenje može biti čisto subjektivan proces, na primer proces vlasnika platna, koji vrednost svoje sop/str. 702/stvene robe procenjuje u mnogim drugim robama. Nasuprot tome, neka roba se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku (oblik III) samo zato što i ukoliko nju samu kao ekvivalent isključuju sve druge robe. Ovde je isključenje objektivan proces, nezavisan od isključene robe. Stoga u istorijskom razvitku opšti ekvivalentski oblik može naizmenično da pripada čas jednoj čas drugoj robi, ali neka roba nikad stvarno ne funkcioniše kao opšti ekvivalent ukoliko njeno isključenje, a stoga i njen ekvivalentski oblik nisu rezultat jednog objektvnog društvenog procesa.

Opšti oblik vrednosti je razvijen oblik vrednosti a stoga i razvijen oblik robe. Materijalno sasvim različiti proizvodi rada ne mogu imati potpun oblik roba, pa stoga ni funkcionisati u procesu razmene kao roba ako nisu predstavljeni kao stvarstveni izrazi jednog istog ljudskog rada. To znači, da bi dobili potpun oblik roba, moraju dobiti jedinstven, opšti oblik vrednosti. Ali taj jedinstven relativan oblik vrednosti oni mogu dobiti samo na taj način što iz svoje sopstvene sredine isključuju jednu određenu vrstu robe kao opšti ekvivalent. I tek od onog trenutka kad se to isključenje konačno svede na jednu specifičnu vrstu robe, jedinstven relativan oblik vrednosti dobija objektivnu čvrstinu i opštedruštvenu važnost.

Sad ta posebna roba, s čijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik društveno srastao, postaje novčana roba, tj. funkcioniše kao novac. Ona dobija specifičnu društvenu funkciju, a stoga i društveni monopol da u okviru robnog sveta igra ulogu opšteg ekvivalenta. Između roba koje u obliku II figurišu kao posebni ekvivalenti platna, a koje u obliku III zajednički platnom izražavaju svoju relativnu vrednost, jedna određena roba, zlato, istorijski je osvojila to povlašćeno mesto. Zbog toga, kad u obliku III na mesto robe platno stavimo robu zlato dobijamo:

VI. Novčani oblik

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    2 unče zlata

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Razlika između prelaza od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik i ranijih prelaza u razvitku

Pri prelazu iz oblika I u oblik II i iz oblika II u oblik III, zbivaju se bitne promene. Naprotiv, oblik IV ni u čemu se ne razlikuje od oblika III osim u tome što se sada namesto platna zlato nalazi u obliku opšteg ekvivalenta. U obliku IV zlato ostaje ono što je platno bilo u obliku III – opšti ekvivalent. Napredak je samo u tome što je sada oblik neposredne opšte razmenljivosti, ili oblik opšteg ekvivalenta, društvenom navikom končno srastao sa specifičnim priodnim oblikom robe zlata.

Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato što je ranije pred njih istupalo kao roba. Kao i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinačni ekvivalent u izdvojenim činovim razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata – roba. Postepeno, zlato je u užim ili širim krugovima stalo funkcionisati kao opšti ekvivalent. Čim je osvojilo monopol toga mesta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novčanom robom, a tek od časa kada je već postalo novčanom robom razlikuje se oblik IV od oblika III, drugim rečima – opšti oblik vrednosti pretvorio se u novčani oblik.

§ 2. Pretvaranje opšteg relativnog oblika vrednosti u oblik cene

Prost relativni izraz vrednosti neke robe, na primer platna, dat je u robi koja već funkcioniše kao novčana roba, na primer u zlatu, jeste oblik cene. Prema tome je ¢cenovni oblik¢ platna:

20 aršina platna = 2 unče zlata,

ili ako su 2 funte sterlinga monetarno ime dveju unči zlata,

20 aršina platna = 2 £.

§ 3. Prost oblik robe predstavlja tajnu novčanog oblika

Vidi se da pravi novčani oblik ne predstavlja nikavu teškoću. Čim se otkrije opšti ekvivalentski oblik, ne treba mnogo lupati glavu da bi se shvatilo da se taj ekvivalentski oblik fiksira ya neku specifičnu vrstu robe kao što je zlato, utoliko pre što opšti ekvivalentski oblik po svojoj prirodi uslovaljava društveno isključenje jedne određene vrste robe od strane svih drugih roba. Reč je još samo o tome da to isključenje dobije objektivno društvenu konsistenciju i opštu važnost; stoga ono niti naizmenično pogađa različite robe niti ima čisto lokalan/str. 704/ značaj samo u posebnim sferama robnog sveta. Ono što je teško u pojmu novčanog oblika ograničava se na poimenje opšteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opšteg oblika vrednosti, oblika III. Ali oblik III razrešava sve kad krenemo unazad, u obliku II, a konstitutivni element oblika II je oblik I:

20 aršina platna = 1 kaput ili x roba A = y roba B.

Ako znamo šta su upotrebna vrednost i razmenska vrednost, videćemo da je taj oblik I najprostiji, najnerazvijeniji način da se bilo koji proizvod rada, na primer platno, predstavi kao roba, tj. kao jedinstvo suprotnosti: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. Tada je lako otkriti i niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput, da bi dobio svoj potpuni oblik: 20 aršina platna = 2 £, tj. novčani oblik./str. 705/

iz: Karl Marx i Friedrich Engels, Dela, tom 21, Institut za izučavanje radničkog pokreta i Prosveta, Beograd, 1970., str. 685-703

Oblik vrednosti

Analiza robe je pokazala da ona predstavlja nešto dvorodno – upotrebnu vrednost i vrednost. Stoga, remedy
da bi neka stvar imala oblik robe, viagra dosage
mora imati dvojaki oblik, pharm oblik neke upotrebne vrednosti i oblik vrednosti. Oblik upotrebne vrednosti je oblik samog robnog tela, gvožđa, platna itd., njegov čulno osetan oblik postojanja. To je prirodan oblik. Oblik vrednosti robe jeste, naprotiv, njen društveni oblik.

A kako se izražava vrednost neke robe? Dakle, kako ona dobija svoj pojavni oblik? Kao odnos raznih roba. Da bismo pravilno analizirali oblik sadržan u takvom odnosu, moramo poći od njegovog najprostijeg, najnerazvijenijeg vida. Najprostiji odnos neke robe je, očigledno, njen odnos prema jednoj drugoj robi, svejedno kojoj. Stoga odnos dveju roba predstavlja najprostiji izraz vrednosti za neku robu.

I. Prost oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput.

Tajna svakog oblika vrednosti se nalazi u tom prostom obliku vrednosti. Zato analiza tog oblika i predstavlja glavnu teškoću.

§ 1. Dva pola izraza vrednosti:

relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik.

Dve vrste robe, platno i kaput, igraju, očigledno, dve različite uloge u prostom izrazu vrednosti. Platno je roba koja izražava svoju vrednost u robnom telu koje se razlikuje od njega samog, u kaputu./str. 685/ S druge strane, ova vrsta robe – kaput – služi kao materijal u kome se izražava vrednost. Jedna roba igra aktivnu, a druga pasivnu ulogu. Za robu koja svoju vrednost izražava u nekoj drugoj robi kažemo: njena vrednost je predtavljena kao relativna vrednost, ili se ona nalazi u relativnom obliku vrednosti. Naprotiv, za drugu robu, ovde za kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti, kažemo: ona funkcioniše kao ekvivalent prve robe, ili ona se nalazi u obliku ekvivalenta.

I bez podrobnije analze, jasne su sledeće tačke:

a) Nerazdvojivost oba oblika

Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik su dva nerazdvojna momenta jednog istog izraza vrednosti, koji idu jedan sa drugim i uzajamno se uslovljavaju.

b) Polarnost oba oblika

S druge strane, oba ova oblika predstavljaju uzajamno isključive ili suprotne krajnjosti, tj. polove jednog istog izraza vrednosti. Oni se stalno razdeljuju na različite robe, koje izraz vrednosti stavlja u međusoban odnos. Na primer, vrednost platna se ne može izrazti platnom. 20 aršina platna = 20 aršina platna nije izraz vrednosti, već izražava samo određenu količinu upotrebne vrednosti, platna. Dakle, vrednost platna može se izraziti samo u drugoj robi, tj. samo relativno. Prema tome, relativni oblik vrednosti platna pretpostavlja da se neka druga roba prema njemu nalazi u ekvivalentskom obliku. S druge strane, ova druga roba, ovde kaput – koja figurira kao ekvivalent platna, dakle nalazi se u ekvivalentskom oblikune može se istovremeno nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. Ona ne izražava svoju vrednost. Ona daje samo materijal za izražavanje vrednosti druge robe.

Svakako izraz: 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, uključuje i obrnut odnos: 1 kaput = 20 aršina platna ili: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ali da bi se relativno izrazila vrednost kaputa, mora se obrnuti jednačina, a čim se to učini, platno postaje ekvivalent umesto kaputa. Dakle, jedna ista roba ne može se u jednom istom izrazu vrednosti istovremeno pojaviti u oba oblika. Štaviše, ti oblici se međusobno polarno isključuju.

Zamislimo razmensku trgovinu između proizvođača platna A i proizvođača kaputa B. Pre nego što se pogode, A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 2 kaputa (20 aršina platna = 2 kaputa), a b naprotiv: 1 kaput vredi koliko 22 aršina platna (1 kaput = 22 aršina/str. 686/ platna). Najzad, posle dugog cenjkanja, slože se. A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, a B kaže: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ovde se oboje, platno i kaput, istovremeno nalaze u relativnom obliku vrednosti i ekvivalentskom obliku; ali, nota bene, za dve različite osobe i u dva različita izraza vrednosti, koji se samo u isto vreme pojavljuju. Za A se njegovo platno – zato što inicijativa za njega polazi od njegove robe – nalazi u relativnom obliku vrednosti, a roba drugoga, kaput, u ekvivalentskom obliku. Sa stanovišta B-a stvar stoji obrnuto. Prema tome, jedna ista roba nikad, pa ni u ovom slučaju, nema istovremeno oba oblika u jednom istom izrazu vrednosti.

c) Relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti

I relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti robe. Da li se neka roba nalazi u jednom obliku ili u obliku koji je polarna suprotnost ovome, zavisi isključivo od njenog mesta u izrazu vrednosti. To se jasno vidi u prostom obliku vrednosti, koji smo ovde prvo posmatrali.

Po sadržaju, oba izraza:

1) 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput,

2) 1 kaput = 20 aršina platna ili 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna

ni po čemu se ne razlikuju. Po obliku, oni ne samo da se različiti, već su i suprotni. U izrazu 1) vrednost platna se relativno izražava. Stoga se ono nalazi u relativnom obliku vrenosti, dok je u isto vreme vrednost kaputa izražena kao ekvivalent. Kaput se, stoga, nalazi u ekvivalentskom obliku. Zato što su uzajamno izmenile mesta u jednom istom izrazu vrednosti, one su izmenile oblik vrednosti.

§ 2. Relativni oblik vrednosti

a) Odnos jednakosti

Pošto platno treba da izrazi svoju vrednost, od njega i polayi inicijativa. Ono stupa u neki odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj drugoj robi, koja se razlikuje od njega samog. Taj odnos je odnos izjednačavanja. Osnova izraza: 20 aršina platna = 1 kaput je u stvari/str. 687/ platno = kaput, što, izraženo rečima, znači samo da roba kaput ima istu prirodu, istu supstanciju koju ima i roba platno, koja je od nje rzličita. U većini slučajeva to se previđa, jer svu pažnju privlači brojni odnos, tj. određena srazmera u kojoj se jedna roba izjednačuje sa drugom. Zaboravlja se da se veličine različitih stvari mogu brojno upoređivati tek kad se svedu na jednu istu jedinicu. Samo kao izrazi jedne iste jedinice one predstavljaju istoimene, a stoga i samerljive veličine. Dakle, u gornjem izrazu platno se odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili kaput u odnosu prema platnu stoji kao stvar iste supstancije, kao nešto što je s njim istovetno. On se, dakle, kvalitativno izjednačuje s platnom.

b) Odnos vrednosti

Kaput predstavlja isto što i platno samo dok su i on i platno vrednosti. Pema tome, time što se platno odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili time što se kaput izjednačuje s platnom kao sa stvari iste supstancije, izražava se da kaput u tom odnosu ima značenje vrednosti. On se izjednačuje s platnom samo utoliko ukoliko je i ono vrednost. Odnos jednakosti je, prema tome, odnos vrednosti, a odnos vrednosti pre svega izraz vrednosti ili bića vrednosti one robe koja izražava svoju vrednost. Kao upotrebna vrednost ili robno telo, platno se razlikuje od kaputa. Naprotiv, njegovo biće robe ispoljava se, izražava se ujednom odnosu u kome se neka druga vrsta robe, kaput, izjednačuje s njim, ili važi kao nešto što je s njim istovetno.

c) Kvalitativni sadžaj relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Kaput je vrednost samo ukoliko je stvarstven izraz ljudske radne snage utrošene na njegovu proiyvodnju, dakle koagulat apstraktnog ljudskog rada apstraktnog rada zato Što se ovde apstrahuje od određenog, korisnog, konkretnog kataktera rada sadržanog u njemu, a ljdskog rada zato što se rad ovde računa uopšte samo kao utrošak ljdske radne snage. Platno se, dakle, ne može odnositi prema kaputu kao prema nekoj stvari od vrednosti, ili, ono ne može stajati u odnosu prem kaputu ka vrednosti, a da ne stoji u odnosu rema njemu kao prema telu koje je sastavljeno samo od ljdskog rada. Ali kao vrednost, platno je koagulat jednog istog ljdskog rada. Prema tome, u okviru tog odnosa telo platno predstavlja supstanciju vrednosti, zajedničku njemu i platnu, tj. ljdski rad. Dakle, uokviru tog odnosa kaput važi samo kao vid vrednosti, a stoga i kao vid vrednosti platna, kao čilni pojavni oblik vrednosti platna. Tako se, po/str. 688/sredstvom odnosa vrednosti, vrednost neke robeizražava u upotrebnoj vrednosti  neke druge robe, tj. u nekom drugom robnom telu koje se razlikuje od njega samog.

d) Kvantitativna određenost relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Međutim, 20 aršina platna nisu samo vrednost uopšte, tj. koagulat ljudskog rada, već su i vrednost određene veličine, tj. u njima je opredmećena određena količina ljudskog rada. Prema tome, u odnosu vrednosti platna prema kaputu roba kaput se kvalitativno izjednačuje s platnom ne samo kao vrednosno telo uopšte, tj. kao otelotvorenje ljudskog rada, već i kao jedna određena količina ovog vrednosnog tela, 1 kaput, ne 1 tuce itd., ukoliko se u jednom kaputu nalazi upravo onoliko supstancije vrednsoti, ili ljudskog rada, koliko i u 20 aršina platna.

e) Celina relativnog obika vrednosti

Prema tome, pomoću relativnog izraza vrednosti vrednost robe dobija, prvo, oblik koji se rzlikuje od njene sopstvene upotrebne vrednosti. Upotrebno oblik te robe je npr. platno, dok svoj oblik vrednosti ta roba ima u svom odnosu jednakosti s kaputom. Na osnovu tog odnosa jednakosti, jedno drugo robno telo, koje se od nje čulno razlikuje, postaje ogledalo njenog sopstvenog vrednosnog bića, vid njene sopstvene vrednosti. Tako roba dobija samostalan oblik vrednosti, različit i nazavisan od njenog prirodnog oblika. A drugo, kao vrednost određene veličine, kao određene veličina vrednosti, roba se kvantitativno meri kvantitativo određenim odnosom ili srazmerom u kojoj se s njom izjednačuje drugo robno telo.

§ 3. Ekvivalentski oblik

a) Oblik neposredne razmenljivosti

Kao vrednosti sve su robe jednaki, međusobno zamenjivi i razmenjivi izrazi jedne iste jedinice, ljudskog rada. Stoga se neka roba može razmeniti za drugu robu ako ima oblik u kome se pojavljuje kao vrednost. Neko robno telo se može neposredno razmeniti za drugu robu ako njegov neposredna oblik, tj. njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u odnosu prema drugoj robi predstavlja vrednost ili važi kao vid vrednosti. Tu osobinu ima kaput u odnosu vrednosti/str. 689/ platna prema njemu. Inače se vrednost platna ne bi mogla izraziti u stvari – kaput. Dakle, tvrdnja da neka roba ima uopšte ekvivalentski oblik ynači samo da zhvaljujući njenom mestu u izrazu vrednosti njen sopstvani prirodan oblik važi kao oblik vrednosti za drugu robu, ili da ona ima oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu. Dakle, nije potrebno da ona dobije oblik različit od njenog prirodnog oblika da bi se pred drugom robom pojavila kao vrednost, važila kao vrednost i na nju delovala kao vrednost.

b) Kvantitativna određenost nije sadržana u ekvivalentskom obliku

Ako kažemo da se neka stvar koja ima oblik kaputa može neposredno razmeniti za platno, ili da se neka stvar koja ima oblik zlata može neposredno razmeniti za sve druge robe – onda ovaj ekvivalentski oblik neke stvari ne sadrži uopšte nikakvu kvantitativnu određenost. Suprotno, pogrešno mišljenje javlja se iz sledećih razloga:

Prvo, na primer, roba kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti platna, u jednom takvom izrazu uvek je kvantitativno određena, kao 1 kaput, a ne kao 12 kaputa itd. A zašto? Zato što 20 aršina platna u svom relativnom izrazu vrednosti nisu izraženi samo kao vrednost uopšte, već su i izmereni kao određena količina vrednosti. A to što 1 kaput, a ne 12 kaputa, sadrži onoliko rada koliko ga sadrže i 20 aršina platna, nema uopšte nikakve veze s karakterističnom osobinom robe kaput da se ona može neposredno razmenjivati za robu platno.

Drugo, ako su 20 aršina platna kao vrednost određene veličine iyraženi u 1 kaputu, onda je i obratno, veličina vrednosti 1 kaputa izražena u 20 aršina platna, dakle ito tako kvantitativno izmerena, ali samo indirektno, obrtanjem izraza, dakle ne kad kaput igra ulogu ekvivalenta, već, naprotiv, kad svoju sopstvenu vrednost relativno predstavlja u platnu.

Treće, formulu 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput – možemo izrazti i na ovaj način: 20 aršina platna i 1 kaput su ekvivalenti ili oba predstavljaju jednake vrednosti. Ovde ne izražavamo vrednost bilo koje od ove dve robe u upotrebnoj vrednosti one druge. Stoga se ni jedna ni druga roba ovda ne stavlja u ekvivalentski oblik. Ekvivalent ovde označava samo jednakost veličina, pošto su obe stvari prethodno u našoj glavi prećutno svedene na apstrakciju vrednosti./str. 690/

c) Osobenosti ekvivalentskog oblika

a) Prva osobenost ekvivalentskog oblika: upotrebna vrednost postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, vrednosti

Prirodan oblik robe postaje oblik vrednosti. Ali, nota bene, ovaj quid pro quo zbiva se za neku robu B (kaput, ili pšenicu, ili železo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti, u koji s njom stupa bilo koja druga roba A (platno itd.), samo u ovom odnosu. Posmatran odvojeno, sam za sebe, npr. kaput je samo korisna stvar, upotrebna vrednost, isto onako kao što je to i platno, i stoga je njegov oblik – kaput samo oblik upotrebne vrednosti ili prirodan oblik jedne određene vrste robe. A kako se nijedna roba ne može odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, i kako, dakle, svoju sopstvaenu prirodnu kožu ne može učiniti izrazom svoje sopstvene vrednosti, ona se mora odnositi prema drugoj robi kao ekvivalentu, ili prirodnu kožu drugog robnog tela učiniti svojim sopstvenim oblikom vrednosti.

Ovo nam može ilustrovati primer jedne mere koja robnim telima pripada kao takvima, tj. kao upotrebnim vrednostima. Zato što je telo, glava šećera je teška, ima, dakle, težinu, ali se ni na jednoj glavi šećera ne može ni videti ni opipati njena težina. Uzmimo sad razne komade gvožđa čija je težna prethodno određena. Posmatran za sebe, telesni oblik gvožđa je isto tako malo pojavni oblik težine koliko je to i telesni oblik glave šećera. Ipak, da bismo glavu šećera izrazili kao trežinu, stavljamo je u odnos težine prema gvožđu. U tom odnosu gvožđe važi kao telo koje ne predstavlja ništa drugo do težinu. Stoga količine gvožđa služe kao mera za težinu šećera i prema glavi šećera predstavlaju samo lik težine, pojavni oblik težine. Tu ulogu igra gvožđe samo u okviru tog odnosa u koji s njim stupa šećer, ili bilo koje drugo telo čiju težinu treba naći. Da obe stvari nisu teške, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i stoga, jedna stvar ne bi mogla da služi kao izraz težine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, videćemo zaista da su kao težina jedno isto, i stoga u određenoj srazmeri imaju istu težinu. Kao što ovde telo gvožđa prema glavi šećera predstavlja samo težinu, tako i u našem izrazu vrednosti telo kaputa predstavlja prema platnu samo vrednost.

b) Druga osobenost ekvivalentskog oblika: konkretan rad postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, apstraktnog ljudskog rada

Kaput označava u izrazu vrednosti platna telo vrednosti, stoga njegov telesni ili prirodan oblik označava oblik vrednosti, tj. otelotvorenje bezrazličnog ljudskog rada, ljudskog rada uopšte, A rad koji se stvara korisna stvar – kaput i kojim joj se daje njen određeni oblik nije apstaktni ljudski rad, ljudski rad uopšte, već je odrežena korisna, konkretna vrsta radarad krojača. Prost relativan oblik/str. 691/ vrednosti zahteva da se vrednost neke robe, npr. platna, izrazi samo u jednoj drugoj vrsti robe. A za prost oblik vrednosti sasvim je nevažno koja je to druga vrsta robe. Umesto u robi kaput, vrednost platna mogla bi biti izražena u robi pšenica, ili umesto u robi pšenica, u robi gvožđe itd. Ali bio to kaput, pšenica ili gvožđe, uvek bi ekvivalent platna za platno označavao telo vrednosti, i stoga otelotvorenje ljudskog rada uopšte. I uvek bi određeni telesni oblik ekvivalenta, bio to kaput pšenica ili gvožđe, ostao otelotvorenje ne apstraktnog ljudskog rada, već određene, konkretne, korisne vrste rada, bio to rad krojača, seljaka ili rudara. Određen, konkretan, koristan rad, koji proizvodi robno telo ekvivalenta, mora, dakle, u izrazu vrednosti nužno imati uvek značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika ljudaskog rada uopšte, tj. apstraktnog ljudskog rada. Na primer, kaput može imati značenje tela vrednosti i stoga otelotvorenja ljudskog rada uopšte samo onda kad rad krojača važi kao određeni oblik u kome se troši ljudska radna snaga ili u kome se ostvaruje apstraktni ljudski rad.

U okviru odnosa vrednosti i izraza vrednosti uključenog u njega, ono što je apstakno-opšte nema značenje svojstva konkretnog, čulno-stvarnog, već obrnuto, ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika ili određenog oblika ostvarenja apstraktno-opšteg. Rad krojača, koji je, na primer, sadržan u ekvivalentu kaput, nema u izrazu vrednosti platna opšte svojstvo da predstavlja i ljudski rad uopšte. Naprotiv, to što je ljudski rad – važi kao njegova suština, a što je rad krojača važi samo kao pojavni oblik ili određeni oblik ostvarenja te njegove suštine. Ovaj quid pro quo je neizbežan zato što rad, predstavljen u proizvodu rada, stvara vrednost samo ukoliko je bezrazličan ljudski rad, tako da se rad opredmećen u vrednosti jednog proizvoda uopšte ne razlikuje od rada opredmećenog u vrednosti nekog različitog proizvoda.

To izvrtanje po kome ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika apstraktno-opšteg, umesto da, obrnuto, ono što je apstraktno-opšte važi kao svojstvo konkretnog, karakteriše izraz vrednosti. Ono istovremeno otežava poimanje tog izraza. Ako kažem: i rimsko pravo i nemačko pravo su pravo, to je samo po sebi razumljivo. Ali ako kažem: pravo, taj apstraktni pojam, ostvaruje se u rimskom pravu i u nemačkom pravu, u oba ta konkretna prava, onda ovaj odnos postaje mističan.

g) Treća osobenost ekvivalentskog oblika: privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, rad u neposredno društvenom obliku

Porizvodi rada ne bi postali robe da nisu proizvodi samostalnih privatnih radova koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih. Društvena povezanost tih privatnih radova materijalno postoji ako su oni karike u lancu jedne prirodne, društvene podele rada, i stoga svojim proizvodima podmiruju različite potrebe, čija sveukupnost čini isto/str. 692/ tako prirodan sistem društvenih potreba. A ta materijalna društvena povezanost privatnih radova, koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih, posreduje se, ostavruje se samo razmenom njihovih prizvoda. Sotga proizvod privatnog rada ima društveni oblik samo ukoliko ima oblik vrednosti i, prema tome, i oblik razmenljivosti za druge proizvode rada. Neposredno društveni oblik on ima kad je njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u isto vreme oblik njegove razmenljivosti za drugu robu, ili kad za drugu robu ima značenje oblika vrednosti. A to se, kao što smo videli, za proizvod rada zbiva samo onda kad se on, na osnovu odnosa vrednosti druge robe prema njemu, nalazi u ekvivalentskom obliku ili u odnosu na drugu robu igra ulogu ekvivalenta.

Ekvivalent ima neposredno društveni oblik ukoliko ima oblik neposredne rzmenljivosti za drugu robu, a taj oblik neposredne razmenljivosti on ima ukoliko za drugu robu ima značenje tela vrednosti, dakle nečeg jednakog. Prema tome, i odrežen koristan rad sadržan u njemu, ima značenje rada u neposredno društvenom obliku, tj. rada koji ima oblik jednakosti s radom sadržanim u drugoj robi. Odrežen, konkretan rad, kao što je rad krojača, može imati oblik jednakosti s raznorodnim radom sadržanim u različitoj robi, na primer platnu, jedino ako određeni oblik važi kao izraz nečega što stvarno predstavlja jednakost raznorodnih radova ili nešto što je jednako u njima. A jednaki su samo ukoliko su ljudski rad uopšte, apstraktni ljudski rad, tj. utrošak ljudske radne snage. Dakle, kao što smo već pokazali, zato što određen konkretan radsadržan u ekvivalentu ima značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika apstraktnog ljudskog rada, on ima i oblik jednakosti sa drugim radom, i stoga je – mada privatan rad, kao i svaki drugi rad koji proizvodi robe – ipak rad u neposredno društvenom obliku. Upravo stoga je i predstavljen u takvom proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu.

Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postaće nam još razumljivije ako se vratimo velikom istraživaču koji je prvi analizirao oblik vrednosti, kao i tolike oblike mišljenja, društva i prirode, i to u većini slučajeva s više uspeha nego njegovi sledbenici u novije doba. To je Aristotel.

Na prvom mestu Aristotel jasno kaže da je novčani oblik robe samo razvijeni vid prostog oblika vrednosti, tj. izražavanja vrednosti neke robe ma kojom drugom robom, jer kaže:

¢5 postelja = 1 kuća¢ (kliuai peute auti oikiax) ¢ne razlikuje se¢ od:

¢5 postelja = toliko i toliko novca¢ (kliuai peute auti … osou ai peute kliuai).

Dalje, on uiđa da odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane usloljava da kuća i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove čulno različne stavri bez takve jednakosti svoje suštine ne bi mogle dovesti u međusoban odnos kao samer/str. 693)/ljive veličine. ¢Bez jednakosti ne može biti razmene¢, veli on, ¢a jednakosti nema bez samerljivosti¢ (out isothz mh oushz summetriaz). Ali ovde zapinje Aristotel i diže ruke od dalje nalize oblika vrednosti. ¢Ali je doista nemoguće (ih men oin alhdeia adunaton) da ovako raznorodne stavri budu samerljive¢, tj. kvalitativno jednake. Ovo izjednačenje može da bude samo nešto što je pravoj prirodi stvari tuđe, dakle samo ¢nužno ispomaganje u praktičnoj potrebi¢.

Aristotel nam, dakle, sam kaže o šta se razbila njegova dalja anliza, naime o to što mu je nedostajao pojam vrednosti. Šta je ono jednako, tj. ona zajednička supstancija koja u izrazu vrednosti postelje predstavlja kuću kao postelju? ¢Takvo nešto doista ne može postojati¢, kaže Aristotel. Zašto? Kuća predstavlja nešto jednako s posteljom ukoliko prestavlja zbilja ono što je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kući. A to je – ljudski rad.

A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraženi kao jednak ljudski rad, pa time i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao pročitati iz samog oblika vrednosti, jer je grčko društvo počivalo na robovskom radu, usled čega mu je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. Tajna izraza vrednosti, jednakost i jednako važenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopšte, ta se tajna može odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane čvrsta narodna predrasuda. A ovo je mogućno tek u društvu u kome je robni oblik opšti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao vlasnikâ robâ – vladajući društveni odnosi. Genije pokazuje svoj sjaj baš u tome što je otkrio odnos jednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir društva u kojem je živeo sprečio da iznađe u čemu se taj odnos jednakosti ¢doista¢ sastoji.

d) Četvrta osobenost ekvivalentskog oblika: fetišizam oblika robe je upadljiviji u ekvivalentskom nego u relativnom obliku vrednosti

To što su proizvodi rada, takve korisne stvari kao što su kaput, platno, pšenica, gvožđe itd., vrednosti, određene veličine vrednosti i uopšte robe – predstavlja osobine koje su im, naravno, svojstavene samo u našem opštenjnu a ne od prirode date kao što su to, naprimer, osobina biti težak ili održavati toplotu ili hraniti se. Ali u našem opštenju ove stvari se međusobno odnose kao robe. One su vrednosti, merljive su kao veličine vrednosti i njihova zajednička osobina – to što predstavljaju vrednost – postavlja ih u međusobni odnos vrednosti. Kad kažemo da je, npr. 20 aršina platna = 1 kaput ili da 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, time izražavamo da se 1) razni radovi potrebni za proizvodnju ovih stvari podjednako priznaju kao ljudski rad; 2) da se količina rada utrošena ya njihovu proizvodnju meri po određenim društvenim zakonima i 3) da krojač i tkač stupaju u određen društveni proizvodni odnos. To je određeni društveni odnos proizvođača u kome oni svoje različite korisne vrste rada izjed/str. 694/načuju kao ljudski rad. Ali to je isto tako i određen društveni odnos proizvođača u kome oni veličinu svoga rada mere vremenom u kome se troši ljudska radna snaga. Ali u našem opštenju te društvene karakteristikenjihovog sopstvenog rada čine im se kao društvene prirodne osobine, kao predmetne odredbe samih proizovad rada; jednakost ljudskih radova čini im se kao osobina vrednosti proizvoda rada, mera rada, određena društveno potrebnim radnim vremenom, čini im se kao veličina vrednosti preoivoda rada i najzad, društeni odnos proizvođača posredstvom njihovih radova čini im se kao odnos vrednosti ili društveni odnos tih stvari, proizvoda rada. Upravo stoga im se proizvodi rada čine kao robe, kao čulno nedokučive ili društvene stvari. Tako, svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje se kao subjektivan nadražaj samog nerva vida već kao predmetni oblik neke stvari van oka. Ali pri gledanju jedna stvar, spoljašnji predmet, stvarno baca svetlost na drugu stvar, oko. To je fizičiki odnos među fizičkim stvarima. Nasuprot tome, robni oblik i odnos vrednosti proizvodâ rada nemaju apsolutno nikave veze s njihovom fizičkom prirodom i odnosima među stvarima koji odatle proizlaze. Ovde samo određeni društveni odnos među samim ljudima dobija za njih fantasmagoričan oblik odnosa među stvarima. Stoga, da bismo našli analogiju, moramo pribeći maglovitoj sferi religioznog sveta. Tu se proizvodi ljudskog uma pojavljuju kao samostalni likovi, koji su obdareni sopstvenim životom i stoje u određenom međusobnom odnosu i u odnosu sa drugim ljudima. To isto se događa s proizvodima ljudske ruke u svetu robe. To ja nazivam fetišizmom, koji prijanja ya proizvode rada čim se proizvedu kao roba koji je, dakle, neodvojiv od robne proizvodnje.

Taj fetiški karakter je upadljiviji kod ekvivalentskog oblika nego kod relativnog oblika vrednosti. Relativni oblik vrednosti neke robe dobija se posrednim putem, naime kroz njen odnos prema drugoj robi. Tim oblikom vrednosti izražena je vrednost robe kao nešto što je sasvim različito od njenog sopstvenog čulnog bića. A time je istovremeno rečeno i to da vrednosno biće može biti odnos, tuđ samoj stvari i da, stoga, njen odnos vrednosti prema nekoj drugoj stvari može biti samo pojavni oblik nekog društvenog odonsa, skrivenog u tome. Stvari stoje obrnuto kod ekvivalentskog oblika. On se satoji upravo u tome što telesni ili prirodni oblik neke robe neposredno važi kao društveni oblik, kao oblik vrednosti za drugu robu. Dakle, u okviru našeg opštenja čini se da je društvena prirodna osobina neke stvari, osobina koja joj je data od prirode, to što ona ima ekvivalentski oblik i stoga se u onom vidu u kome čulno postoji može neposredno razmenjivati za druge stvari. A zato što je u okviru izraza vrednosti robe A ekvivalentski oblik od prirode dat robi, čini se da je on i van tog odnosa od prirode dat toj robi. Otuda, na primer, zagonetni karakter zlata, kome kao da je, pored njegovih drugih prirodnih osobina, svetle boje, specifične težine, neoksidisanja na vazduhu itd., od prirode dat i ekvivalentski/str. 695/ oblik ili društveno svojstvo da se može neposredno razmenjivati za druge robe.

§ 4. Kad god se pojavljuje samostalno, vrednost ima oblik razmenske vrednosti

Izraz vrednosti ima dva pola, relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik. Što se tiče robe koja funkcioniše kao ekvivalent, ona za drugu robu ima značenje vida vrednosti, tela u neposredno razmenljivom obliku – razmenskoj vrednosti. A roba čija je vrednost relativno izražena ima oblik razmenske vrednosti, pošto se 1) njeno vrednosno biće pokazuje zahvaljujući sposobnosti nekog drugog robnog tela da se razmenjuje za nju; pošto se 2) njena veličina vrednosti izražava srazmerom u kojoj se ona druga roba razmenjuje za nju. Razmenska vrednost je, stoga, uopšte samostalan pojavni oblik vrednosti robe.

§ 5. Prost oblik vrednosti robe je prost pojavni oblik suprotnosti sadžanih u robi: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti

U odnosu vrednosti platna prema kaputu prirodan oblik platna ima značenje samo vida upotrebne vrednosti, a prirodan oblik kaputa ima značenje samo oblika vrednosti ili vida razmenske vrednosti. Prema tome, unutrašnja suprotnost upotrebne vrednosti i vrednosti sadržana u robi izražava se spoljašnjom suprotnošću, tj. odnosom dveju roba, od kojih jedna neposredno ima značenje samo upotrebne vrednosti, a druga neposredno samo razmenske vrednosti, ili gde su te dve suprotne odredbe, upotrebna vrednost i razmenska vrednost, polarno razdeljene među robama. – Ako kažem: kao roba platno je upotrebna vrednost i razemnska vrednost, onda je to moj sud o prirodi robe stečen analizom. Nasuprot tome, u izrazu 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, samo platno kaže za sebe da je 1) upotrebna vrednost (platna), 2) od nje različita razmenska vrednost (nešto jednako kaputu) i 3) jedinstvo te dve razlike, dakle roba.

§ 6. Prost oblik vrednosti robe je prost robni oblik proizvoda rada

U svom prirodnom obliku proizvod rada donosi sobom na svet i oblik neke upotreben vrednosti. Njemu je, prema tome, potreban još samo oblik vrednosti da bi imao oblik robe, tj. da bi se pojavio/str. 696/ kao jedinstvo suprotnostiupotrebna vrednost i razmenska vrednost. Stoga je razvitak oblika vrednosti identičan s razvitkom oblika robe.

§ 7. Odnos između oblika robe i novčanog oblika

Ako se umesto: 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput stavi: 20 aršina platna = 2 £ ili 20 aršina platna vrede 2 £, onda se već na prvi pogled vidi da novčani oblik nije ništa drugo do razvijeniji vid prostog oblika vrednosti robe, dakle, prostog robnog oblika proizvoda rada. A zato što je samo razvijeni oblik robe, novčani oblik očevidno potiče od prostog oblika robe. Stoga, čim se shvati ovaj poslednji, ostaje još samo da se posmatra niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput da bi dobio ovakav vid: 20 aršina platna = 2 £.

§ 8. Prost relativni oblik vrednosti i pojedinačan ekvivalentski oblik

Izraz vrednosti u kaputu daje platnu oblik vrednosti po kome se ono samo kao vrednost razlikuje od sebe samog kao upotrebne vrednosti. Taj oblik stavlja platno samo u odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj pojedinoj, od njega samog različitoj vrsti robe. Ali kao vrednost, platno je isto što i sve druge robe. Stoga njegov oblik vrednosti mora biti i takav oblik koji ga stavlja u odnos kvalitativne jednakosti i kvantitativne proporcionalnosti prema svim drugim robama. Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedinačan ekvivalentski oblik neke druge robe. Ili, roba u kojoj se izražava vrednost funkcioniše ovde samo kao pojedinačan ekvivalent. Tako kaput u relativnom izrazu vrednosti platna ima samo ekvivalentski oblik ili oblik neposredne razmenljivosti u odnosu na ovu pojedinačnu vrstu robe platno.

§ 9. Prelaz od prostog oblika vrednosti u razvijeni oblik vrednosti

Prost oblik vrednosti uslovljava da se vrednost neke robe izražava samo u jednoj, svejedno u kojoj, robi druge vrste. Dakle, ako je vrednost platna izražena u gvožđu ili pšenici itd., onda se dobija isti prost relativan izraz vrednosti kao i onda kada je ona izražena u robi kaput. Prma tome, zavisno od toga da li platno stupa u odnos vrednosti s ovom ili onom drugom robom, dobijaju se različiti/str. 697/ prosti relativni izrazi vrednosti platna. Potencijalno, platno ima onoliko različitih prostih izraza vrednosti koliko postoji i roba različitih od njega. U stvari, njegov potpuni relativni izraz vrednosti ne satoji se u jednom jedinom prostom reltivnom izrazu vrednosti, već u zbiru njegovih prostih relativnih izraza vrednosti. Tako dobijamo:

II. Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = 40 funti kafe, ili = 1 kvarter pšenice, ili 2 unče zlata, ili = ½ tone železa, ili = itd.

§ 1. Beskonačnost niza

Ovaj niz prostih relativnih izraza vrednosti može se po svojoj prirodi stalno produžavati, ili, on se nikad ne završava jer se stalno javljaju nove vrste robe, svaka nova vrsta robe čini materijal za nov izraz vrednosti.

§ 2. Razvijeni relativni oblik vrednosti

Vrednost neke robe, na primer platna, izražena je sad nebrojenim drugim elementima robnog sveta. Savko drugo robno telo postaje ogledalo vrednosti platna. Tek sada se sama ova vrednost uistinu pokazuje kao koagulat ljudskog rada uopšte. Jer rad koji stvara vrednost platna izričito je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski rad jednak, ma kakav mu bio prirodan oblik, makar se, dakle, opredmetio u kaputu ili u pšenici, ili u železu ili u zlatu itd. Zbog toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u društvenom odnosu ne samo s jednom pojedinačnom drukčijom vrstom robe, već s robnim svetom. Kao roba, ono je građanin ovog sveta. Ujedno nam beskrajni niz izraza robne vrednosti kaže i to da je njoj svejedno u kojem će se posebnom obliku upotrebne vrednosti pokazivati.

§ 3. Poseban ekvivalentski oblik

Svaka roba, kaput, čaj, pšenica, železo itd. važi u izrazu vrednosti platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Određeni prirodni/str. 698/ oblik svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski oblik pored mnogih drugih. Na isti način, raznolike, određene, konkretne, korisne vrste rada, sadržane u raznim robnim telima, važe sada kao isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski rad.

§ 4. Nedostaci razvijenog ili potpunog oblika vrednosti

Prvo, relativni izraz vrednosti platna nedovršen je, jer je sačinjen od niza koji se nikad ne završava. Drugo, on predstavlja mozaik razjedinjenih i raznovrsnih izraza vrednosti. Najzad, ako se, kao što i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz različit od relativnog oblika vrednosti svake druge robe. – Nedostaci razvijenog relativnog oblika vrednosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji mu odgovara. Pošto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopšte postoje samo ograničeni ekvivalentski oblici, koji se uzajamno isključuju. Isto tako, određena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadrži u svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ćini potpun ili totalan pojavni oblik u kome se taj rad ispoljava. Ali to znači da on nema jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio.

§ 5. Prelaz od potpunog oblika vrednosti u opšti oblik vrednosti

Međutim, potpun ili razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbira prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednačina prvog oblika, kao:

20 aršina platna = 1 kaput

20 aršina platna = 10 funti čaja itd.

Ali svaka ova jednačina sadrži i obrnutu jednačinu:

1 kaput = 20 aršina platna

10 funti čaja = 20 aršina platna itd.

I doista: kad vlasnik platna razmeni svoju robu za mnoge druge robe , pa usled toga vrednost svoje robe izrazi u nizu drugih roba, onda nužno i on i mnogi drugi vlasnici roba moraju da razmene svoje robe za platno, pa da stoga vrednosti svojih raznih roba izraze istom trećom robom, platnom. Kad, dakle, obrnemo red: 20 sršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = itd., tj. izrazimo obrnut odnos koji se već po sebi, implicite, sadrži u tom nizu, onda dobijamo:/str. 699/

III. Opšti oblik vrednosti

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    20 aršina platna

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Izmenjeni vid relativnog oblika vrednosti

Relativini oblik vrednosti ima sada sasvim izmenjen vid. Sve robe izražavaju svoju vrednost 1) prosto, naime u jednom jedinom drugom robnom telu, 2) jedinstveno, tj. u jednom istom drugom robnom telu. Njihov oblik vrednosti je prost i zajednički, tj. opšti. Za sva raznorodna robna tela platno sada važi kao njihov zajednički i opšti vid vrednosti. Oblik vrednosti neke robe, tj. izraz njene vrednosti u platnu čini da se ta roba sada razlikuje ne samo kao vrednost od svog sopstvenog bića kao predmeta upotrebe, tj. od svog sopstvenog prirodnog oblika, već je istovremeno stavlja kao vrednost u odnos prema svim drugim robama, prema svim robama kao jednakim s njom. Stoga u tom obliku vrednosti roba ima opštedruštveni oblik.

Samo na osnovu svog opšteg karaktera oblik vrednosti odgovara pojmu vrednosti. Oblik vrednosti je morao biti takav oblik u kome se robe jedna za drugu pojavljuju kao prost koagulat bezrazličnog, jednorodnog ljudskog rada, tj. kao stvarstveni izrazi jedne iste supstancije rada. To je sada postignuto. Jer sve one su izražene kao materijalizacija jednog istog rada, rada sadržanog u platnu, ili kao jedna ista materijalizacija rada, naime kao platno. Na taj način one su kvalitativno izjednačene.

U isto vreme one su kvalitativno upoređene ili predstavljene jedna za drugu kao određene veličine vrednosti. Na primer, 10 f. čaja = 20 aršina platna, i 40 f. kafe = 20 aršina platna. Dakle, 10 f. čaja= 40 f. kafe. Ili u 1 f. kafe nalazi se samo ¼ od one količine supstancije vrednosti, rada, koja se nalazi u 1 f. čaja.

§ 2. Izmenjeni vid ekvivalentskog oblika

Posebni ekvivalentski oblik se sada dalje razvio u opšti ekvivalentski oblik. Ili, roba koja se nalazi u ekvivalentskom obliku je sada/str. 700/ opšti ekvivalent. Kako prirodan oblik robnog tela platno važi kao vid vrednosti svih drugih roba, on je sada oblik njene neutrlanosti ili neposredne razmenljivosti za sve elemente robnog sveta. Dakle, njegov prirodan oblik je istovremeno njen opšti društveni oblik.

Za sve druge robe, iako su one proizvodi raznih radova, platno ima značenje pojavnog oblika rada sadržanog u njima samima i, prema tome, otelotvorenja istorodnog, bezrazličnog ljudskog rada. Dakle, tkanje, ta posebna konkretna vrsta rada, sada, na osnovu odnosa vrednosti robnog sveta prema platnu, ima značenje opšteg i neposredno iscrpnog oblika ostvarenja apstrktnog ljudskog rada, tj. utroška ljudske radne snage uopšte.

Privatan rad, sadržan u platnu, ima upravo zato značenje rada koji se nalazi neposredno u opštedruštvenom obliku ili obliku jednkaosti sa svim drugim radovima.

Prema tome, ako neka roba ima opšti ekvivalentski oblik ili funkcioniše kao opšti ekvivalent, njen prirodan ili telesni oblik ima značenje vidne inkarnacije, opšteg društvenog učahurivanja svako ljudskog rada.

§ 3. Ravnomernost razvitka relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Stepenu razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stepen razvitka ekvivalentskog oblika. Ali – i ovo treba dobro upamtiti – razvitak ekvivalentskog oblika predstavlja samo izraz i rezultat razvitka relativnog oblika vrednosti. Inicijativa potiče od ovog poslednjeg.

Prost relativan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe samo u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe, svejedno kojoj. Roba tako dobija samo oblik vrednosti za razliku od svog sopstvenog oblika upotrebne vrednosti ili prirodnog oblika. I njen ekvivalent sadrži samo pojedinačan ekvivalentski oblik. Razvijen reltivan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe u svim drugim robama. Stoga one dobijaju oblik mnogih posebnih ekvivalenata ili poseban ekvivalentski oblik. Najzad, robni svet daje sebi jedinstven, opšti, relativan oblik vrednosti na taj način što isključuje iz svoje sredine jednu jedinu vrstu robe u kojoj sve druge robe yajednički izražavaju svoju vrednost. Na taj način isključena roba postaje opšti ekvivalent, ili ekvivalentski oblik postaje opšti ekvivalentski oblik.

§ 4. Razvitak polarnosti relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Polarna suprotnost ili neraskidiva uzajamna povezanost i, isto tako, stalna uzajamna isključivost relativnog oblika vrednosti i ekvi/str. 701/valentskog oblika – tako da se 1) neka roba ne može nalaziti u jednom obliku a da se druga roba ne nalazi u suprotnom obliku, i 2) da se jedna roba čim se nalazi u jednom obliku, istovremeno u istom tom izrazu vrednosti ne može nalazti u drugom obliku – ta polarna suprotnost oba momenta izraza vrednosti razvija se i jača u istoj onoj meri u kojoj se oblik vrednosti razvija i usavršava.

U obliku I isključuju se već oba oblika, ali samo formalno. Zavisno od toga da li se ova jednačina čita sleva nadesno ili zdesna nalevo, svaki od ova dva robna ekstrema, platno i kaput, nalaze se podjednako čas u relativnom obliku vrednosti čas u ekvivalentskom obliku. Ovde je još teško uhvatiti polarnu suprotnost.

U obliku II bilo koja vrsta robe može uvek potpuno razviti svoju relativnu vrednost ili ona sama ima razvijeni relativni oblik vrednosti samo zati što se i ukoliko se sve druge robe prema njoj nalaze u ekvivalentskom obliku.

Najzad, u obliku III robni svet ima opštedruštven relativan oblik vrednosti samo zato što su i ukoliko su sve ostale robe koje u njega spadaju isključene iz ekvivalentskog oblika ili oblika neposredne razmenljivosti. Obrnuto, roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku ili figurira kao opšti ekvivalent, isključena je iz jedinstvenog a stoga i opšteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se želelo da i platno, tj. bilo koja roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku, učestvuje istovremeno i u opštem relativnom obliku vrednosti, onda bi se ona morala odnositi prema samoj sebi kao ekvivalent. Tada dobijamo: 20 aršina platna = 20 aršina platna, tautologiju u kojoj nije izražena ni vrednost ni veličina vrednosti. Da bismo izrazili relativnu vrednost opšteg ekvivalenta, moramo obrnuti oblik III. Taj ekvivalent nema nikakav relativan oblik vrednosti yajednički sa drugim robama, već se njegova vrednost relativno izražava u beskonačnom nizu svih drugih robnih tela. Tako se sada razvijen relativni oblik vrednosti ili oblik II javlja kao specifičan relatvni oblik vrednosti one robe koja igra ulogu opšteg ekvivalenta.

§ 5. Prelaz od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik

Opšti ekvivalentski oblik je oblik vrednosti uopšte. Prema tome, on može pripadati svakoj robi, ali uvek samo ako je ona isključena iz sredine svih drugih roba.

Ipak, več i sama razlika oblika između oblika II i III pokazje nešto svojstveno čega nije bilo u oblicima I i II. Naime, u razvijenom obliku vrednosti (oblik II= jedna roba isključuje sve druge da bi u njima izrazila sopstvenu vrednost. To isključenje može biti čisto subjektivan proces, na primer proces vlasnika platna, koji vrednost svoje sop/str. 702/stvene robe procenjuje u mnogim drugim robama. Nasuprot tome, neka roba se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku (oblik III) samo zato što i ukoliko nju samu kao ekvivalent isključuju sve druge robe. Ovde je isključenje objektivan proces, nezavisan od isključene robe. Stoga u istorijskom razvitku opšti ekvivalentski oblik može naizmenično da pripada čas jednoj čas drugoj robi, ali neka roba nikad stvarno ne funkcioniše kao opšti ekvivalent ukoliko njeno isključenje, a stoga i njen ekvivalentski oblik nisu rezultat jednog objektvnog društvenog procesa.

Opšti oblik vrednosti je razvijen oblik vrednosti a stoga i razvijen oblik robe. Materijalno sasvim različiti proizvodi rada ne mogu imati potpun oblik roba, pa stoga ni funkcionisati u procesu razmene kao roba ako nisu predstavljeni kao stvarstveni izrazi jednog istog ljudskog rada. To znači, da bi dobili potpun oblik roba, moraju dobiti jedinstven, opšti oblik vrednosti. Ali taj jedinstven relativan oblik vrednosti oni mogu dobiti samo na taj način što iz svoje sopstvene sredine isključuju jednu određenu vrstu robe kao opšti ekvivalent. I tek od onog trenutka kad se to isključenje konačno svede na jednu specifičnu vrstu robe, jedinstven relativan oblik vrednosti dobija objektivnu čvrstinu i opštedruštvenu važnost.

Sad ta posebna roba, s čijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik društveno srastao, postaje novčana roba, tj. funkcioniše kao novac. Ona dobija specifičnu društvenu funkciju, a stoga i društveni monopol da u okviru robnog sveta igra ulogu opšteg ekvivalenta. Između roba koje u obliku II figurišu kao posebni ekvivalenti platna, a koje u obliku III zajednički platnom izražavaju svoju relativnu vrednost, jedna određena roba, zlato, istorijski je osvojila to povlašćeno mesto. Zbog toga, kad u obliku III na mesto robe platno stavimo robu zlato dobijamo:

VI. Novčani oblik

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    2 unče zlata

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Razlika između prelaza od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik i ranijih prelaza u razvitku

Pri prelazu iz oblika I u oblik II i iz oblika II u oblik III, zbivaju se bitne promene. Naprotiv, oblik IV ni u čemu se ne razlikuje od oblika III osim u tome što se sada namesto platna zlato nalazi u obliku opšteg ekvivalenta. U obliku IV zlato ostaje ono što je platno bilo u obliku III – opšti ekvivalent. Napredak je samo u tome što je sada oblik neposredne opšte razmenljivosti, ili oblik opšteg ekvivalenta, društvenom navikom končno srastao sa specifičnim priodnim oblikom robe zlata.

Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato što je ranije pred njih istupalo kao roba. Kao i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinačni ekvivalent u izdvojenim činovim razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata – roba. Postepeno, zlato je u užim ili širim krugovima stalo funkcionisati kao opšti ekvivalent. Čim je osvojilo monopol toga mesta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novčanom robom, a tek od časa kada je već postalo novčanom robom razlikuje se oblik IV od oblika III, drugim rečima – opšti oblik vrednosti pretvorio se u novčani oblik.

§ 2. Pretvaranje opšteg relativnog oblika vrednosti u oblik cene

Prost relativni izraz vrednosti neke robe, na primer platna, dat je u robi koja već funkcioniše kao novčana roba, na primer u zlatu, jeste oblik cene. Prema tome je ¢cenovni oblik¢ platna:

20 aršina platna = 2 unče zlata,

ili ako su 2 funte sterlinga monetarno ime dveju unči zlata,

20 aršina platna = 2 £.

§ 3. Prost oblik robe predstavlja tajnu novčanog oblika

Vidi se da pravi novčani oblik ne predstavlja nikavu teškoću. Čim se otkrije opšti ekvivalentski oblik, ne treba mnogo lupati glavu da bi se shvatilo da se taj ekvivalentski oblik fiksira ya neku specifičnu vrstu robe kao što je zlato, utoliko pre što opšti ekvivalentski oblik po svojoj prirodi uslovaljava društveno isključenje jedne određene vrste robe od strane svih drugih roba. Reč je još samo o tome da to isključenje dobije objektivno društvenu konsistenciju i opštu važnost; stoga ono niti naizmenično pogađa različite robe niti ima čisto lokalan/str. 704/ značaj samo u posebnim sferama robnog sveta. Ono što je teško u pojmu novčanog oblika ograničava se na poimenje opšteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opšteg oblika vrednosti, oblika III. Ali oblik III razrešava sve kad krenemo unazad, u obliku II, a konstitutivni element oblika II je oblik I:

20 aršina platna = 1 kaput ili x roba A = y roba B.

Ako znamo šta su upotrebna vrednost i razmenska vrednost, videćemo da je taj oblik I najprostiji, najnerazvijeniji način da se bilo koji proizvod rada, na primer platno, predstavi kao roba, tj. kao jedinstvo suprotnosti: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. Tada je lako otkriti i niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput, da bi dobio svoj potpuni oblik: 20 aršina platna = 2 £, tj. novčani oblik./str. 705/

iz: Karl Marx i Friedrich Engels, Dela, tom 21, Institut za izučavanje radničkog pokreta i Prosveta, Beograd, 1970., str. 685-703

Oblik vrednosti

Analiza robe je pokazala da ona predstavlja nešto dvorodno – upotrebnu vrednost i vrednost. Stoga, apoplexy
da bi neka stvar imala oblik robe, one Health
mora imati dvojaki oblik, remedy oblik neke upotrebne vrednosti i oblik vrednosti. Oblik upotrebne vrednosti je oblik samog robnog tela, gvožđa, platna itd., njegov čulno osetan oblik postojanja. To je prirodan oblik. Oblik vrednosti robe jeste, naprotiv, njen društveni oblik.

A kako se izražava vrednost neke robe? Dakle, kako ona dobija svoj pojavni oblik? Kao odnos raznih roba. Da bismo pravilno analizirali oblik sadržan u takvom odnosu, moramo poći od njegovog najprostijeg, najnerazvijenijeg vida. Najprostiji odnos neke robe je, očigledno, njen odnos prema jednoj drugoj robi, svejedno kojoj. Stoga odnos dveju roba predstavlja najprostiji izraz vrednosti za neku robu.

I. Prost oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput.

Tajna svakog oblika vrednosti se nalazi u tom prostom obliku vrednosti. Zato analiza tog oblika i predstavlja glavnu teškoću.

§ 1. Dva pola izraza vrednosti:

relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik.

Dve vrste robe, platno i kaput, igraju, očigledno, dve različite uloge u prostom izrazu vrednosti. Platno je roba koja izražava svoju vrednost u robnom telu koje se razlikuje od njega samog, u kaputu./str. 685/ S druge strane, ova vrsta robe – kaput – služi kao materijal u kome se izražava vrednost. Jedna roba igra aktivnu, a druga pasivnu ulogu. Za robu koja svoju vrednost izražava u nekoj drugoj robi kažemo: njena vrednost je predtavljena kao relativna vrednost, ili se ona nalazi u relativnom obliku vrednosti. Naprotiv, za drugu robu, ovde za kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti, kažemo: ona funkcioniše kao ekvivalent prve robe, ili ona se nalazi u obliku ekvivalenta.

I bez podrobnije analze, jasne su sledeće tačke:

a) Nerazdvojivost oba oblika

Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik su dva nerazdvojna momenta jednog istog izraza vrednosti, koji idu jedan sa drugim i uzajamno se uslovljavaju.

b) Polarnost oba oblika

S druge strane, oba ova oblika predstavljaju uzajamno isključive ili suprotne krajnjosti, tj. polove jednog istog izraza vrednosti. Oni se stalno razdeljuju na različite robe, koje izraz vrednosti stavlja u međusoban odnos. Na primer, vrednost platna se ne može izrazti platnom. 20 aršina platna = 20 aršina platna nije izraz vrednosti, već izražava samo određenu količinu upotrebne vrednosti, platna. Dakle, vrednost platna može se izraziti samo u drugoj robi, tj. samo relativno. Prema tome, relativni oblik vrednosti platna pretpostavlja da se neka druga roba prema njemu nalazi u ekvivalentskom obliku. S druge strane, ova druga roba, ovde kaput – koja figurira kao ekvivalent platna, dakle nalazi se u ekvivalentskom oblikune može se istovremeno nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. Ona ne izražava svoju vrednost. Ona daje samo materijal za izražavanje vrednosti druge robe.

Svakako izraz: 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, uključuje i obrnut odnos: 1 kaput = 20 aršina platna ili: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ali da bi se relativno izrazila vrednost kaputa, mora se obrnuti jednačina, a čim se to učini, platno postaje ekvivalent umesto kaputa. Dakle, jedna ista roba ne može se u jednom istom izrazu vrednosti istovremeno pojaviti u oba oblika. Štaviše, ti oblici se međusobno polarno isključuju.

Zamislimo razmensku trgovinu između proizvođača platna A i proizvođača kaputa B. Pre nego što se pogode, A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 2 kaputa (20 aršina platna = 2 kaputa), a b naprotiv: 1 kaput vredi koliko 22 aršina platna (1 kaput = 22 aršina/str. 686/ platna). Najzad, posle dugog cenjkanja, slože se. A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, a B kaže: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ovde se oboje, platno i kaput, istovremeno nalaze u relativnom obliku vrednosti i ekvivalentskom obliku; ali, nota bene, za dve različite osobe i u dva različita izraza vrednosti, koji se samo u isto vreme pojavljuju. Za A se njegovo platno – zato što inicijativa za njega polazi od njegove robe – nalazi u relativnom obliku vrednosti, a roba drugoga, kaput, u ekvivalentskom obliku. Sa stanovišta B-a stvar stoji obrnuto. Prema tome, jedna ista roba nikad, pa ni u ovom slučaju, nema istovremeno oba oblika u jednom istom izrazu vrednosti.

c) Relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti

I relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti robe. Da li se neka roba nalazi u jednom obliku ili u obliku koji je polarna suprotnost ovome, zavisi isključivo od njenog mesta u izrazu vrednosti. To se jasno vidi u prostom obliku vrednosti, koji smo ovde prvo posmatrali.

Po sadržaju, oba izraza:

1) 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput,

2) 1 kaput = 20 aršina platna ili 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna

ni po čemu se ne razlikuju. Po obliku, oni ne samo da se različiti, već su i suprotni. U izrazu 1) vrednost platna se relativno izražava. Stoga se ono nalazi u relativnom obliku vrenosti, dok je u isto vreme vrednost kaputa izražena kao ekvivalent. Kaput se, stoga, nalazi u ekvivalentskom obliku. Zato što su uzajamno izmenile mesta u jednom istom izrazu vrednosti, one su izmenile oblik vrednosti.

§ 2. Relativni oblik vrednosti

a) Odnos jednakosti

Pošto platno treba da izrazi svoju vrednost, od njega i polayi inicijativa. Ono stupa u neki odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj drugoj robi, koja se razlikuje od njega samog. Taj odnos je odnos izjednačavanja. Osnova izraza: 20 aršina platna = 1 kaput je u stvari/str. 687/ platno = kaput, što, izraženo rečima, znači samo da roba kaput ima istu prirodu, istu supstanciju koju ima i roba platno, koja je od nje rzličita. U većini slučajeva to se previđa, jer svu pažnju privlači brojni odnos, tj. određena srazmera u kojoj se jedna roba izjednačuje sa drugom. Zaboravlja se da se veličine različitih stvari mogu brojno upoređivati tek kad se svedu na jednu istu jedinicu. Samo kao izrazi jedne iste jedinice one predstavljaju istoimene, a stoga i samerljive veličine. Dakle, u gornjem izrazu platno se odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili kaput u odnosu prema platnu stoji kao stvar iste supstancije, kao nešto što je s njim istovetno. On se, dakle, kvalitativno izjednačuje s platnom.

b) Odnos vrednosti

Kaput predstavlja isto što i platno samo dok su i on i platno vrednosti. Pema tome, time što se platno odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili time što se kaput izjednačuje s platnom kao sa stvari iste supstancije, izražava se da kaput u tom odnosu ima značenje vrednosti. On se izjednačuje s platnom samo utoliko ukoliko je i ono vrednost. Odnos jednakosti je, prema tome, odnos vrednosti, a odnos vrednosti pre svega izraz vrednosti ili bića vrednosti one robe koja izražava svoju vrednost. Kao upotrebna vrednost ili robno telo, platno se razlikuje od kaputa. Naprotiv, njegovo biće robe ispoljava se, izražava se ujednom odnosu u kome se neka druga vrsta robe, kaput, izjednačuje s njim, ili važi kao nešto što je s njim istovetno.

c) Kvalitativni sadžaj relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Kaput je vrednost samo ukoliko je stvarstven izraz ljudske radne snage utrošene na njegovu proiyvodnju, dakle koagulat apstraktnog ljudskog rada apstraktnog rada zato Što se ovde apstrahuje od određenog, korisnog, konkretnog kataktera rada sadržanog u njemu, a ljdskog rada zato što se rad ovde računa uopšte samo kao utrošak ljdske radne snage. Platno se, dakle, ne može odnositi prema kaputu kao prema nekoj stvari od vrednosti, ili, ono ne može stajati u odnosu prem kaputu ka vrednosti, a da ne stoji u odnosu rema njemu kao prema telu koje je sastavljeno samo od ljdskog rada. Ali kao vrednost, platno je koagulat jednog istog ljdskog rada. Prema tome, u okviru tog odnosa telo platno predstavlja supstanciju vrednosti, zajedničku njemu i platnu, tj. ljdski rad. Dakle, uokviru tog odnosa kaput važi samo kao vid vrednosti, a stoga i kao vid vrednosti platna, kao čilni pojavni oblik vrednosti platna. Tako se, po/str. 688/sredstvom odnosa vrednosti, vrednost neke robeizražava u upotrebnoj vrednosti  neke druge robe, tj. u nekom drugom robnom telu koje se razlikuje od njega samog.

d) Kvantitativna određenost relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Međutim, 20 aršina platna nisu samo vrednost uopšte, tj. koagulat ljudskog rada, već su i vrednost određene veličine, tj. u njima je opredmećena određena količina ljudskog rada. Prema tome, u odnosu vrednosti platna prema kaputu roba kaput se kvalitativno izjednačuje s platnom ne samo kao vrednosno telo uopšte, tj. kao otelotvorenje ljudskog rada, već i kao jedna određena količina ovog vrednosnog tela, 1 kaput, ne 1 tuce itd., ukoliko se u jednom kaputu nalazi upravo onoliko supstancije vrednsoti, ili ljudskog rada, koliko i u 20 aršina platna.

e) Celina relativnog obika vrednosti

Prema tome, pomoću relativnog izraza vrednosti vrednost robe dobija, prvo, oblik koji se rzlikuje od njene sopstvene upotrebne vrednosti. Upotrebno oblik te robe je npr. platno, dok svoj oblik vrednosti ta roba ima u svom odnosu jednakosti s kaputom. Na osnovu tog odnosa jednakosti, jedno drugo robno telo, koje se od nje čulno razlikuje, postaje ogledalo njenog sopstvenog vrednosnog bića, vid njene sopstvene vrednosti. Tako roba dobija samostalan oblik vrednosti, različit i nazavisan od njenog prirodnog oblika. A drugo, kao vrednost određene veličine, kao određene veličina vrednosti, roba se kvantitativno meri kvantitativo određenim odnosom ili srazmerom u kojoj se s njom izjednačuje drugo robno telo.

§ 3. Ekvivalentski oblik

a) Oblik neposredne razmenljivosti

Kao vrednosti sve su robe jednaki, međusobno zamenjivi i razmenjivi izrazi jedne iste jedinice, ljudskog rada. Stoga se neka roba može razmeniti za drugu robu ako ima oblik u kome se pojavljuje kao vrednost. Neko robno telo se može neposredno razmeniti za drugu robu ako njegov neposredna oblik, tj. njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u odnosu prema drugoj robi predstavlja vrednost ili važi kao vid vrednosti. Tu osobinu ima kaput u odnosu vrednosti/str. 689/ platna prema njemu. Inače se vrednost platna ne bi mogla izraziti u stvari – kaput. Dakle, tvrdnja da neka roba ima uopšte ekvivalentski oblik ynači samo da zhvaljujući njenom mestu u izrazu vrednosti njen sopstvani prirodan oblik važi kao oblik vrednosti za drugu robu, ili da ona ima oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu. Dakle, nije potrebno da ona dobije oblik različit od njenog prirodnog oblika da bi se pred drugom robom pojavila kao vrednost, važila kao vrednost i na nju delovala kao vrednost.

b) Kvantitativna određenost nije sadržana u ekvivalentskom obliku

Ako kažemo da se neka stvar koja ima oblik kaputa može neposredno razmeniti za platno, ili da se neka stvar koja ima oblik zlata može neposredno razmeniti za sve druge robe – onda ovaj ekvivalentski oblik neke stvari ne sadrži uopšte nikakvu kvantitativnu određenost. Suprotno, pogrešno mišljenje javlja se iz sledećih razloga:

Prvo, na primer, roba kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti platna, u jednom takvom izrazu uvek je kvantitativno određena, kao 1 kaput, a ne kao 12 kaputa itd. A zašto? Zato što 20 aršina platna u svom relativnom izrazu vrednosti nisu izraženi samo kao vrednost uopšte, već su i izmereni kao određena količina vrednosti. A to što 1 kaput, a ne 12 kaputa, sadrži onoliko rada koliko ga sadrže i 20 aršina platna, nema uopšte nikakve veze s karakterističnom osobinom robe kaput da se ona može neposredno razmenjivati za robu platno.

Drugo, ako su 20 aršina platna kao vrednost određene veličine iyraženi u 1 kaputu, onda je i obratno, veličina vrednosti 1 kaputa izražena u 20 aršina platna, dakle ito tako kvantitativno izmerena, ali samo indirektno, obrtanjem izraza, dakle ne kad kaput igra ulogu ekvivalenta, već, naprotiv, kad svoju sopstvenu vrednost relativno predstavlja u platnu.

Treće, formulu 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput – možemo izrazti i na ovaj način: 20 aršina platna i 1 kaput su ekvivalenti ili oba predstavljaju jednake vrednosti. Ovde ne izražavamo vrednost bilo koje od ove dve robe u upotrebnoj vrednosti one druge. Stoga se ni jedna ni druga roba ovda ne stavlja u ekvivalentski oblik. Ekvivalent ovde označava samo jednakost veličina, pošto su obe stvari prethodno u našoj glavi prećutno svedene na apstrakciju vrednosti./str. 690/

c) Osobenosti ekvivalentskog oblika

a) Prva osobenost ekvivalentskog oblika: upotrebna vrednost postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, vrednosti

Prirodan oblik robe postaje oblik vrednosti. Ali, nota bene, ovaj quid pro quo zbiva se za neku robu B (kaput, ili pšenicu, ili železo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti, u koji s njom stupa bilo koja druga roba A (platno itd.), samo u ovom odnosu. Posmatran odvojeno, sam za sebe, npr. kaput je samo korisna stvar, upotrebna vrednost, isto onako kao što je to i platno, i stoga je njegov oblik – kaput samo oblik upotrebne vrednosti ili prirodan oblik jedne određene vrste robe. A kako se nijedna roba ne može odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, i kako, dakle, svoju sopstvaenu prirodnu kožu ne može učiniti izrazom svoje sopstvene vrednosti, ona se mora odnositi prema drugoj robi kao ekvivalentu, ili prirodnu kožu drugog robnog tela učiniti svojim sopstvenim oblikom vrednosti.

Ovo nam može ilustrovati primer jedne mere koja robnim telima pripada kao takvima, tj. kao upotrebnim vrednostima. Zato što je telo, glava šećera je teška, ima, dakle, težinu, ali se ni na jednoj glavi šećera ne može ni videti ni opipati njena težina. Uzmimo sad razne komade gvožđa čija je težna prethodno određena. Posmatran za sebe, telesni oblik gvožđa je isto tako malo pojavni oblik težine koliko je to i telesni oblik glave šećera. Ipak, da bismo glavu šećera izrazili kao trežinu, stavljamo je u odnos težine prema gvožđu. U tom odnosu gvožđe važi kao telo koje ne predstavlja ništa drugo do težinu. Stoga količine gvožđa služe kao mera za težinu šećera i prema glavi šećera predstavlaju samo lik težine, pojavni oblik težine. Tu ulogu igra gvožđe samo u okviru tog odnosa u koji s njim stupa šećer, ili bilo koje drugo telo čiju težinu treba naći. Da obe stvari nisu teške, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i stoga, jedna stvar ne bi mogla da služi kao izraz težine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, videćemo zaista da su kao težina jedno isto, i stoga u određenoj srazmeri imaju istu težinu. Kao što ovde telo gvožđa prema glavi šećera predstavlja samo težinu, tako i u našem izrazu vrednosti telo kaputa predstavlja prema platnu samo vrednost.

b) Druga osobenost ekvivalentskog oblika: konkretan rad postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, apstraktnog ljudskog rada

Kaput označava u izrazu vrednosti platna telo vrednosti, stoga njegov telesni ili prirodan oblik označava oblik vrednosti, tj. otelotvorenje bezrazličnog ljudskog rada, ljudskog rada uopšte, A rad koji se stvara korisna stvar – kaput i kojim joj se daje njen određeni oblik nije apstaktni ljudski rad, ljudski rad uopšte, već je odrežena korisna, konkretna vrsta radarad krojača. Prost relativan oblik/str. 691/ vrednosti zahteva da se vrednost neke robe, npr. platna, izrazi samo u jednoj drugoj vrsti robe. A za prost oblik vrednosti sasvim je nevažno koja je to druga vrsta robe. Umesto u robi kaput, vrednost platna mogla bi biti izražena u robi pšenica, ili umesto u robi pšenica, u robi gvožđe itd. Ali bio to kaput, pšenica ili gvožđe, uvek bi ekvivalent platna za platno označavao telo vrednosti, i stoga otelotvorenje ljudskog rada uopšte. I uvek bi određeni telesni oblik ekvivalenta, bio to kaput pšenica ili gvožđe, ostao otelotvorenje ne apstraktnog ljudskog rada, već određene, konkretne, korisne vrste rada, bio to rad krojača, seljaka ili rudara. Određen, konkretan, koristan rad, koji proizvodi robno telo ekvivalenta, mora, dakle, u izrazu vrednosti nužno imati uvek značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika ljudaskog rada uopšte, tj. apstraktnog ljudskog rada. Na primer, kaput može imati značenje tela vrednosti i stoga otelotvorenja ljudskog rada uopšte samo onda kad rad krojača važi kao određeni oblik u kome se troši ljudska radna snaga ili u kome se ostvaruje apstraktni ljudski rad.

U okviru odnosa vrednosti i izraza vrednosti uključenog u njega, ono što je apstakno-opšte nema značenje svojstva konkretnog, čulno-stvarnog, već obrnuto, ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika ili određenog oblika ostvarenja apstraktno-opšteg. Rad krojača, koji je, na primer, sadržan u ekvivalentu kaput, nema u izrazu vrednosti platna opšte svojstvo da predstavlja i ljudski rad uopšte. Naprotiv, to što je ljudski rad – važi kao njegova suština, a što je rad krojača važi samo kao pojavni oblik ili određeni oblik ostvarenja te njegove suštine. Ovaj quid pro quo je neizbežan zato što rad, predstavljen u proizvodu rada, stvara vrednost samo ukoliko je bezrazličan ljudski rad, tako da se rad opredmećen u vrednosti jednog proizvoda uopšte ne razlikuje od rada opredmećenog u vrednosti nekog različitog proizvoda.

To izvrtanje po kome ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika apstraktno-opšteg, umesto da, obrnuto, ono što je apstraktno-opšte važi kao svojstvo konkretnog, karakteriše izraz vrednosti. Ono istovremeno otežava poimanje tog izraza. Ako kažem: i rimsko pravo i nemačko pravo su pravo, to je samo po sebi razumljivo. Ali ako kažem: pravo, taj apstraktni pojam, ostvaruje se u rimskom pravu i u nemačkom pravu, u oba ta konkretna prava, onda ovaj odnos postaje mističan.

g) Treća osobenost ekvivalentskog oblika: privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, rad u neposredno društvenom obliku

Porizvodi rada ne bi postali robe da nisu proizvodi samostalnih privatnih radova koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih. Društvena povezanost tih privatnih radova materijalno postoji ako su oni karike u lancu jedne prirodne, društvene podele rada, i stoga svojim proizvodima podmiruju različite potrebe, čija sveukupnost čini isto/str. 692/ tako prirodan sistem društvenih potreba. A ta materijalna društvena povezanost privatnih radova, koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih, posreduje se, ostavruje se samo razmenom njihovih prizvoda. Sotga proizvod privatnog rada ima društveni oblik samo ukoliko ima oblik vrednosti i, prema tome, i oblik razmenljivosti za druge proizvode rada. Neposredno društveni oblik on ima kad je njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u isto vreme oblik njegove razmenljivosti za drugu robu, ili kad za drugu robu ima značenje oblika vrednosti. A to se, kao što smo videli, za proizvod rada zbiva samo onda kad se on, na osnovu odnosa vrednosti druge robe prema njemu, nalazi u ekvivalentskom obliku ili u odnosu na drugu robu igra ulogu ekvivalenta.

Ekvivalent ima neposredno društveni oblik ukoliko ima oblik neposredne rzmenljivosti za drugu robu, a taj oblik neposredne razmenljivosti on ima ukoliko za drugu robu ima značenje tela vrednosti, dakle nečeg jednakog. Prema tome, i odrežen koristan rad sadržan u njemu, ima značenje rada u neposredno društvenom obliku, tj. rada koji ima oblik jednakosti s radom sadržanim u drugoj robi. Odrežen, konkretan rad, kao što je rad krojača, može imati oblik jednakosti s raznorodnim radom sadržanim u različitoj robi, na primer platnu, jedino ako određeni oblik važi kao izraz nečega što stvarno predstavlja jednakost raznorodnih radova ili nešto što je jednako u njima. A jednaki su samo ukoliko su ljudski rad uopšte, apstraktni ljudski rad, tj. utrošak ljudske radne snage. Dakle, kao što smo već pokazali, zato što određen konkretan radsadržan u ekvivalentu ima značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika apstraktnog ljudskog rada, on ima i oblik jednakosti sa drugim radom, i stoga je – mada privatan rad, kao i svaki drugi rad koji proizvodi robe – ipak rad u neposredno društvenom obliku. Upravo stoga je i predstavljen u takvom proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu.

Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postaće nam još razumljivije ako se vratimo velikom istraživaču koji je prvi analizirao oblik vrednosti, kao i tolike oblike mišljenja, društva i prirode, i to u većini slučajeva s više uspeha nego njegovi sledbenici u novije doba. To je Aristotel.

Na prvom mestu Aristotel jasno kaže da je novčani oblik robe samo razvijeni vid prostog oblika vrednosti, tj. izražavanja vrednosti neke robe ma kojom drugom robom, jer kaže:

¢5 postelja = 1 kuća¢ (kliuai peute auti oikiax) ¢ne razlikuje se¢ od:

¢5 postelja = toliko i toliko novca¢ (kliuai peute auti … osou ai peute kliuai).

Dalje, on uiđa da odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane usloljava da kuća i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove čulno različne stavri bez takve jednakosti svoje suštine ne bi mogle dovesti u međusoban odnos kao samer/str. 693)/ljive veličine. ¢Bez jednakosti ne može biti razmene¢, veli on, ¢a jednakosti nema bez samerljivosti¢ (out isothz mh oushz summetriaz). Ali ovde zapinje Aristotel i diže ruke od dalje nalize oblika vrednosti. ¢Ali je doista nemoguće (ih men oin alhdeia adunaton) da ovako raznorodne stavri budu samerljive¢, tj. kvalitativno jednake. Ovo izjednačenje može da bude samo nešto što je pravoj prirodi stvari tuđe, dakle samo ¢nužno ispomaganje u praktičnoj potrebi¢.

Aristotel nam, dakle, sam kaže o šta se razbila njegova dalja anliza, naime o to što mu je nedostajao pojam vrednosti. Šta je ono jednako, tj. ona zajednička supstancija koja u izrazu vrednosti postelje predstavlja kuću kao postelju? ¢Takvo nešto doista ne može postojati¢, kaže Aristotel. Zašto? Kuća predstavlja nešto jednako s posteljom ukoliko prestavlja zbilja ono što je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kući. A to je – ljudski rad.

A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraženi kao jednak ljudski rad, pa time i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao pročitati iz samog oblika vrednosti, jer je grčko društvo počivalo na robovskom radu, usled čega mu je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. Tajna izraza vrednosti, jednakost i jednako važenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopšte, ta se tajna može odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane čvrsta narodna predrasuda. A ovo je mogućno tek u društvu u kome je robni oblik opšti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao vlasnikâ robâ – vladajući društveni odnosi. Genije pokazuje svoj sjaj baš u tome što je otkrio odnos jednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir društva u kojem je živeo sprečio da iznađe u čemu se taj odnos jednakosti ¢doista¢ sastoji.

d) Četvrta osobenost ekvivalentskog oblika: fetišizam oblika robe je upadljiviji u ekvivalentskom nego u relativnom obliku vrednosti

To što su proizvodi rada, takve korisne stvari kao što su kaput, platno, pšenica, gvožđe itd., vrednosti, određene veličine vrednosti i uopšte robe – predstavlja osobine koje su im, naravno, svojstavene samo u našem opštenjnu a ne od prirode date kao što su to, naprimer, osobina biti težak ili održavati toplotu ili hraniti se. Ali u našem opštenju ove stvari se međusobno odnose kao robe. One su vrednosti, merljive su kao veličine vrednosti i njihova zajednička osobina – to što predstavljaju vrednost – postavlja ih u međusobni odnos vrednosti. Kad kažemo da je, npr. 20 aršina platna = 1 kaput ili da 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, time izražavamo da se 1) razni radovi potrebni za proizvodnju ovih stvari podjednako priznaju kao ljudski rad; 2) da se količina rada utrošena ya njihovu proizvodnju meri po određenim društvenim zakonima i 3) da krojač i tkač stupaju u određen društveni proizvodni odnos. To je određeni društveni odnos proizvođača u kome oni svoje različite korisne vrste rada izjed/str. 694/načuju kao ljudski rad. Ali to je isto tako i određen društveni odnos proizvođača u kome oni veličinu svoga rada mere vremenom u kome se troši ljudska radna snaga. Ali u našem opštenju te društvene karakteristikenjihovog sopstvenog rada čine im se kao društvene prirodne osobine, kao predmetne odredbe samih proizovad rada; jednakost ljudskih radova čini im se kao osobina vrednosti proizvoda rada, mera rada, određena društveno potrebnim radnim vremenom, čini im se kao veličina vrednosti preoivoda rada i najzad, društeni odnos proizvođača posredstvom njihovih radova čini im se kao odnos vrednosti ili društveni odnos tih stvari, proizvoda rada. Upravo stoga im se proizvodi rada čine kao robe, kao čulno nedokučive ili društvene stvari. Tako, svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje se kao subjektivan nadražaj samog nerva vida već kao predmetni oblik neke stvari van oka. Ali pri gledanju jedna stvar, spoljašnji predmet, stvarno baca svetlost na drugu stvar, oko. To je fizičiki odnos među fizičkim stvarima. Nasuprot tome, robni oblik i odnos vrednosti proizvodâ rada nemaju apsolutno nikave veze s njihovom fizičkom prirodom i odnosima među stvarima koji odatle proizlaze. Ovde samo određeni društveni odnos među samim ljudima dobija za njih fantasmagoričan oblik odnosa među stvarima. Stoga, da bismo našli analogiju, moramo pribeći maglovitoj sferi religioznog sveta. Tu se proizvodi ljudskog uma pojavljuju kao samostalni likovi, koji su obdareni sopstvenim životom i stoje u određenom međusobnom odnosu i u odnosu sa drugim ljudima. To isto se događa s proizvodima ljudske ruke u svetu robe. To ja nazivam fetišizmom, koji prijanja ya proizvode rada čim se proizvedu kao roba koji je, dakle, neodvojiv od robne proizvodnje.

Taj fetiški karakter je upadljiviji kod ekvivalentskog oblika nego kod relativnog oblika vrednosti. Relativni oblik vrednosti neke robe dobija se posrednim putem, naime kroz njen odnos prema drugoj robi. Tim oblikom vrednosti izražena je vrednost robe kao nešto što je sasvim različito od njenog sopstvenog čulnog bića. A time je istovremeno rečeno i to da vrednosno biće može biti odnos, tuđ samoj stvari i da, stoga, njen odnos vrednosti prema nekoj drugoj stvari može biti samo pojavni oblik nekog društvenog odonsa, skrivenog u tome. Stvari stoje obrnuto kod ekvivalentskog oblika. On se satoji upravo u tome što telesni ili prirodni oblik neke robe neposredno važi kao društveni oblik, kao oblik vrednosti za drugu robu. Dakle, u okviru našeg opštenja čini se da je društvena prirodna osobina neke stvari, osobina koja joj je data od prirode, to što ona ima ekvivalentski oblik i stoga se u onom vidu u kome čulno postoji može neposredno razmenjivati za druge stvari. A zato što je u okviru izraza vrednosti robe A ekvivalentski oblik od prirode dat robi, čini se da je on i van tog odnosa od prirode dat toj robi. Otuda, na primer, zagonetni karakter zlata, kome kao da je, pored njegovih drugih prirodnih osobina, svetle boje, specifične težine, neoksidisanja na vazduhu itd., od prirode dat i ekvivalentski/str. 695/ oblik ili društveno svojstvo da se može neposredno razmenjivati za druge robe.

§ 4. Kad god se pojavljuje samostalno, vrednost ima oblik razmenske vrednosti

Izraz vrednosti ima dva pola, relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik. Što se tiče robe koja funkcioniše kao ekvivalent, ona za drugu robu ima značenje vida vrednosti, tela u neposredno razmenljivom obliku – razmenskoj vrednosti. A roba čija je vrednost relativno izražena ima oblik razmenske vrednosti, pošto se 1) njeno vrednosno biće pokazuje zahvaljujući sposobnosti nekog drugog robnog tela da se razmenjuje za nju; pošto se 2) njena veličina vrednosti izražava srazmerom u kojoj se ona druga roba razmenjuje za nju. Razmenska vrednost je, stoga, uopšte samostalan pojavni oblik vrednosti robe.

§ 5. Prost oblik vrednosti robe je prost pojavni oblik suprotnosti sadžanih u robi: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti

U odnosu vrednosti platna prema kaputu prirodan oblik platna ima značenje samo vida upotrebne vrednosti, a prirodan oblik kaputa ima značenje samo oblika vrednosti ili vida razmenske vrednosti. Prema tome, unutrašnja suprotnost upotrebne vrednosti i vrednosti sadržana u robi izražava se spoljašnjom suprotnošću, tj. odnosom dveju roba, od kojih jedna neposredno ima značenje samo upotrebne vrednosti, a druga neposredno samo razmenske vrednosti, ili gde su te dve suprotne odredbe, upotrebna vrednost i razmenska vrednost, polarno razdeljene među robama. – Ako kažem: kao roba platno je upotrebna vrednost i razemnska vrednost, onda je to moj sud o prirodi robe stečen analizom. Nasuprot tome, u izrazu 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, samo platno kaže za sebe da je 1) upotrebna vrednost (platna), 2) od nje različita razmenska vrednost (nešto jednako kaputu) i 3) jedinstvo te dve razlike, dakle roba.

§ 6. Prost oblik vrednosti robe je prost robni oblik proizvoda rada

U svom prirodnom obliku proizvod rada donosi sobom na svet i oblik neke upotreben vrednosti. Njemu je, prema tome, potreban još samo oblik vrednosti da bi imao oblik robe, tj. da bi se pojavio/str. 696/ kao jedinstvo suprotnostiupotrebna vrednost i razmenska vrednost. Stoga je razvitak oblika vrednosti identičan s razvitkom oblika robe.

§ 7. Odnos između oblika robe i novčanog oblika

Ako se umesto: 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput stavi: 20 aršina platna = 2 £ ili 20 aršina platna vrede 2 £, onda se već na prvi pogled vidi da novčani oblik nije ništa drugo do razvijeniji vid prostog oblika vrednosti robe, dakle, prostog robnog oblika proizvoda rada. A zato što je samo razvijeni oblik robe, novčani oblik očevidno potiče od prostog oblika robe. Stoga, čim se shvati ovaj poslednji, ostaje još samo da se posmatra niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput da bi dobio ovakav vid: 20 aršina platna = 2 £.

§ 8. Prost relativni oblik vrednosti i pojedinačan ekvivalentski oblik

Izraz vrednosti u kaputu daje platnu oblik vrednosti po kome se ono samo kao vrednost razlikuje od sebe samog kao upotrebne vrednosti. Taj oblik stavlja platno samo u odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj pojedinoj, od njega samog različitoj vrsti robe. Ali kao vrednost, platno je isto što i sve druge robe. Stoga njegov oblik vrednosti mora biti i takav oblik koji ga stavlja u odnos kvalitativne jednakosti i kvantitativne proporcionalnosti prema svim drugim robama. Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedinačan ekvivalentski oblik neke druge robe. Ili, roba u kojoj se izražava vrednost funkcioniše ovde samo kao pojedinačan ekvivalent. Tako kaput u relativnom izrazu vrednosti platna ima samo ekvivalentski oblik ili oblik neposredne razmenljivosti u odnosu na ovu pojedinačnu vrstu robe platno.

§ 9. Prelaz od prostog oblika vrednosti u razvijeni oblik vrednosti

Prost oblik vrednosti uslovljava da se vrednost neke robe izražava samo u jednoj, svejedno u kojoj, robi druge vrste. Dakle, ako je vrednost platna izražena u gvožđu ili pšenici itd., onda se dobija isti prost relativan izraz vrednosti kao i onda kada je ona izražena u robi kaput. Prma tome, zavisno od toga da li platno stupa u odnos vrednosti s ovom ili onom drugom robom, dobijaju se različiti/str. 697/ prosti relativni izrazi vrednosti platna. Potencijalno, platno ima onoliko različitih prostih izraza vrednosti koliko postoji i roba različitih od njega. U stvari, njegov potpuni relativni izraz vrednosti ne satoji se u jednom jedinom prostom reltivnom izrazu vrednosti, već u zbiru njegovih prostih relativnih izraza vrednosti. Tako dobijamo:

II. Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = 40 funti kafe, ili = 1 kvarter pšenice, ili 2 unče zlata, ili = ½ tone železa, ili = itd.

§ 1. Beskonačnost niza

Ovaj niz prostih relativnih izraza vrednosti može se po svojoj prirodi stalno produžavati, ili, on se nikad ne završava jer se stalno javljaju nove vrste robe, svaka nova vrsta robe čini materijal za nov izraz vrednosti.

§ 2. Razvijeni relativni oblik vrednosti

Vrednost neke robe, na primer platna, izražena je sad nebrojenim drugim elementima robnog sveta. Savko drugo robno telo postaje ogledalo vrednosti platna. Tek sada se sama ova vrednost uistinu pokazuje kao koagulat ljudskog rada uopšte. Jer rad koji stvara vrednost platna izričito je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski rad jednak, ma kakav mu bio prirodan oblik, makar se, dakle, opredmetio u kaputu ili u pšenici, ili u železu ili u zlatu itd. Zbog toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u društvenom odnosu ne samo s jednom pojedinačnom drukčijom vrstom robe, već s robnim svetom. Kao roba, ono je građanin ovog sveta. Ujedno nam beskrajni niz izraza robne vrednosti kaže i to da je njoj svejedno u kojem će se posebnom obliku upotrebne vrednosti pokazivati.

§ 3. Poseban ekvivalentski oblik

Svaka roba, kaput, čaj, pšenica, železo itd. važi u izrazu vrednosti platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Određeni prirodni/str. 698/ oblik svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski oblik pored mnogih drugih. Na isti način, raznolike, određene, konkretne, korisne vrste rada, sadržane u raznim robnim telima, važe sada kao isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski rad.

§ 4. Nedostaci razvijenog ili potpunog oblika vrednosti

Prvo, relativni izraz vrednosti platna nedovršen je, jer je sačinjen od niza koji se nikad ne završava. Drugo, on predstavlja mozaik razjedinjenih i raznovrsnih izraza vrednosti. Najzad, ako se, kao što i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz različit od relativnog oblika vrednosti svake druge robe. – Nedostaci razvijenog relativnog oblika vrednosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji mu odgovara. Pošto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopšte postoje samo ograničeni ekvivalentski oblici, koji se uzajamno isključuju. Isto tako, određena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadrži u svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ćini potpun ili totalan pojavni oblik u kome se taj rad ispoljava. Ali to znači da on nema jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio.

§ 5. Prelaz od potpunog oblika vrednosti u opšti oblik vrednosti

Međutim, potpun ili razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbira prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednačina prvog oblika, kao:

20 aršina platna = 1 kaput

20 aršina platna = 10 funti čaja itd.

Ali svaka ova jednačina sadrži i obrnutu jednačinu:

1 kaput = 20 aršina platna

10 funti čaja = 20 aršina platna itd.

I doista: kad vlasnik platna razmeni svoju robu za mnoge druge robe , pa usled toga vrednost svoje robe izrazi u nizu drugih roba, onda nužno i on i mnogi drugi vlasnici roba moraju da razmene svoje robe za platno, pa da stoga vrednosti svojih raznih roba izraze istom trećom robom, platnom. Kad, dakle, obrnemo red: 20 sršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = itd., tj. izrazimo obrnut odnos koji se već po sebi, implicite, sadrži u tom nizu, onda dobijamo:/str. 699/

III. Opšti oblik vrednosti

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    20 aršina platna

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Izmenjeni vid relativnog oblika vrednosti

Relativini oblik vrednosti ima sada sasvim izmenjen vid. Sve robe izražavaju svoju vrednost 1) prosto, naime u jednom jedinom drugom robnom telu, 2) jedinstveno, tj. u jednom istom drugom robnom telu. Njihov oblik vrednosti je prost i zajednički, tj. opšti. Za sva raznorodna robna tela platno sada važi kao njihov zajednički i opšti vid vrednosti. Oblik vrednosti neke robe, tj. izraz njene vrednosti u platnu čini da se ta roba sada razlikuje ne samo kao vrednost od svog sopstvenog bića kao predmeta upotrebe, tj. od svog sopstvenog prirodnog oblika, već je istovremeno stavlja kao vrednost u odnos prema svim drugim robama, prema svim robama kao jednakim s njom. Stoga u tom obliku vrednosti roba ima opštedruštveni oblik.

Samo na osnovu svog opšteg karaktera oblik vrednosti odgovara pojmu vrednosti. Oblik vrednosti je morao biti takav oblik u kome se robe jedna za drugu pojavljuju kao prost koagulat bezrazličnog, jednorodnog ljudskog rada, tj. kao stvarstveni izrazi jedne iste supstancije rada. To je sada postignuto. Jer sve one su izražene kao materijalizacija jednog istog rada, rada sadržanog u platnu, ili kao jedna ista materijalizacija rada, naime kao platno. Na taj način one su kvalitativno izjednačene.

U isto vreme one su kvalitativno upoređene ili predstavljene jedna za drugu kao određene veličine vrednosti. Na primer, 10 f. čaja = 20 aršina platna, i 40 f. kafe = 20 aršina platna. Dakle, 10 f. čaja= 40 f. kafe. Ili u 1 f. kafe nalazi se samo ¼ od one količine supstancije vrednosti, rada, koja se nalazi u 1 f. čaja.

§ 2. Izmenjeni vid ekvivalentskog oblika

Posebni ekvivalentski oblik se sada dalje razvio u opšti ekvivalentski oblik. Ili, roba koja se nalazi u ekvivalentskom obliku je sada/str. 700/ opšti ekvivalent. Kako prirodan oblik robnog tela platno važi kao vid vrednosti svih drugih roba, on je sada oblik njene neutrlanosti ili neposredne razmenljivosti za sve elemente robnog sveta. Dakle, njegov prirodan oblik je istovremeno njen opšti društveni oblik.

Za sve druge robe, iako su one proizvodi raznih radova, platno ima značenje pojavnog oblika rada sadržanog u njima samima i, prema tome, otelotvorenja istorodnog, bezrazličnog ljudskog rada. Dakle, tkanje, ta posebna konkretna vrsta rada, sada, na osnovu odnosa vrednosti robnog sveta prema platnu, ima značenje opšteg i neposredno iscrpnog oblika ostvarenja apstrktnog ljudskog rada, tj. utroška ljudske radne snage uopšte.

Privatan rad, sadržan u platnu, ima upravo zato značenje rada koji se nalazi neposredno u opštedruštvenom obliku ili obliku jednkaosti sa svim drugim radovima.

Prema tome, ako neka roba ima opšti ekvivalentski oblik ili funkcioniše kao opšti ekvivalent, njen prirodan ili telesni oblik ima značenje vidne inkarnacije, opšteg društvenog učahurivanja svako ljudskog rada.

§ 3. Ravnomernost razvitka relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Stepenu razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stepen razvitka ekvivalentskog oblika. Ali – i ovo treba dobro upamtiti – razvitak ekvivalentskog oblika predstavlja samo izraz i rezultat razvitka relativnog oblika vrednosti. Inicijativa potiče od ovog poslednjeg.

Prost relativan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe samo u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe, svejedno kojoj. Roba tako dobija samo oblik vrednosti za razliku od svog sopstvenog oblika upotrebne vrednosti ili prirodnog oblika. I njen ekvivalent sadrži samo pojedinačan ekvivalentski oblik. Razvijen reltivan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe u svim drugim robama. Stoga one dobijaju oblik mnogih posebnih ekvivalenata ili poseban ekvivalentski oblik. Najzad, robni svet daje sebi jedinstven, opšti, relativan oblik vrednosti na taj način što isključuje iz svoje sredine jednu jedinu vrstu robe u kojoj sve druge robe yajednički izražavaju svoju vrednost. Na taj način isključena roba postaje opšti ekvivalent, ili ekvivalentski oblik postaje opšti ekvivalentski oblik.

§ 4. Razvitak polarnosti relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Polarna suprotnost ili neraskidiva uzajamna povezanost i, isto tako, stalna uzajamna isključivost relativnog oblika vrednosti i ekvi/str. 701/valentskog oblika – tako da se 1) neka roba ne može nalaziti u jednom obliku a da se druga roba ne nalazi u suprotnom obliku, i 2) da se jedna roba čim se nalazi u jednom obliku, istovremeno u istom tom izrazu vrednosti ne može nalazti u drugom obliku – ta polarna suprotnost oba momenta izraza vrednosti razvija se i jača u istoj onoj meri u kojoj se oblik vrednosti razvija i usavršava.

U obliku I isključuju se već oba oblika, ali samo formalno. Zavisno od toga da li se ova jednačina čita sleva nadesno ili zdesna nalevo, svaki od ova dva robna ekstrema, platno i kaput, nalaze se podjednako čas u relativnom obliku vrednosti čas u ekvivalentskom obliku. Ovde je još teško uhvatiti polarnu suprotnost.

U obliku II bilo koja vrsta robe može uvek potpuno razviti svoju relativnu vrednost ili ona sama ima razvijeni relativni oblik vrednosti samo zati što se i ukoliko se sve druge robe prema njoj nalaze u ekvivalentskom obliku.

Najzad, u obliku III robni svet ima opštedruštven relativan oblik vrednosti samo zato što su i ukoliko su sve ostale robe koje u njega spadaju isključene iz ekvivalentskog oblika ili oblika neposredne razmenljivosti. Obrnuto, roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku ili figurira kao opšti ekvivalent, isključena je iz jedinstvenog a stoga i opšteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se želelo da i platno, tj. bilo koja roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku, učestvuje istovremeno i u opštem relativnom obliku vrednosti, onda bi se ona morala odnositi prema samoj sebi kao ekvivalent. Tada dobijamo: 20 aršina platna = 20 aršina platna, tautologiju u kojoj nije izražena ni vrednost ni veličina vrednosti. Da bismo izrazili relativnu vrednost opšteg ekvivalenta, moramo obrnuti oblik III. Taj ekvivalent nema nikakav relativan oblik vrednosti yajednički sa drugim robama, već se njegova vrednost relativno izražava u beskonačnom nizu svih drugih robnih tela. Tako se sada razvijen relativni oblik vrednosti ili oblik II javlja kao specifičan relatvni oblik vrednosti one robe koja igra ulogu opšteg ekvivalenta.

§ 5. Prelaz od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik

Opšti ekvivalentski oblik je oblik vrednosti uopšte. Prema tome, on može pripadati svakoj robi, ali uvek samo ako je ona isključena iz sredine svih drugih roba.

Ipak, več i sama razlika oblika između oblika II i III pokazje nešto svojstveno čega nije bilo u oblicima I i II. Naime, u razvijenom obliku vrednosti (oblik II= jedna roba isključuje sve druge da bi u njima izrazila sopstvenu vrednost. To isključenje može biti čisto subjektivan proces, na primer proces vlasnika platna, koji vrednost svoje sop/str. 702/stvene robe procenjuje u mnogim drugim robama. Nasuprot tome, neka roba se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku (oblik III) samo zato što i ukoliko nju samu kao ekvivalent isključuju sve druge robe. Ovde je isključenje objektivan proces, nezavisan od isključene robe. Stoga u istorijskom razvitku opšti ekvivalentski oblik može naizmenično da pripada čas jednoj čas drugoj robi, ali neka roba nikad stvarno ne funkcioniše kao opšti ekvivalent ukoliko njeno isključenje, a stoga i njen ekvivalentski oblik nisu rezultat jednog objektvnog društvenog procesa.

Opšti oblik vrednosti je razvijen oblik vrednosti a stoga i razvijen oblik robe. Materijalno sasvim različiti proizvodi rada ne mogu imati potpun oblik roba, pa stoga ni funkcionisati u procesu razmene kao roba ako nisu predstavljeni kao stvarstveni izrazi jednog istog ljudskog rada. To znači, da bi dobili potpun oblik roba, moraju dobiti jedinstven, opšti oblik vrednosti. Ali taj jedinstven relativan oblik vrednosti oni mogu dobiti samo na taj način što iz svoje sopstvene sredine isključuju jednu određenu vrstu robe kao opšti ekvivalent. I tek od onog trenutka kad se to isključenje konačno svede na jednu specifičnu vrstu robe, jedinstven relativan oblik vrednosti dobija objektivnu čvrstinu i opštedruštvenu važnost.

Sad ta posebna roba, s čijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik društveno srastao, postaje novčana roba, tj. funkcioniše kao novac. Ona dobija specifičnu društvenu funkciju, a stoga i društveni monopol da u okviru robnog sveta igra ulogu opšteg ekvivalenta. Između roba koje u obliku II figurišu kao posebni ekvivalenti platna, a koje u obliku III zajednički platnom izražavaju svoju relativnu vrednost, jedna određena roba, zlato, istorijski je osvojila to povlašćeno mesto. Zbog toga, kad u obliku III na mesto robe platno stavimo robu zlato dobijamo:

VI. Novčani oblik

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    2 unče zlata

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Razlika između prelaza od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik i ranijih prelaza u razvitku

Pri prelazu iz oblika I u oblik II i iz oblika II u oblik III, zbivaju se bitne promene. Naprotiv, oblik IV ni u čemu se ne razlikuje od oblika III osim u tome što se sada namesto platna zlato nalazi u obliku opšteg ekvivalenta. U obliku IV zlato ostaje ono što je platno bilo u obliku III – opšti ekvivalent. Napredak je samo u tome što je sada oblik neposredne opšte razmenljivosti, ili oblik opšteg ekvivalenta, društvenom navikom končno srastao sa specifičnim priodnim oblikom robe zlata.

Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato što je ranije pred njih istupalo kao roba. Kao i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinačni ekvivalent u izdvojenim činovim razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata – roba. Postepeno, zlato je u užim ili širim krugovima stalo funkcionisati kao opšti ekvivalent. Čim je osvojilo monopol toga mesta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novčanom robom, a tek od časa kada je već postalo novčanom robom razlikuje se oblik IV od oblika III, drugim rečima – opšti oblik vrednosti pretvorio se u novčani oblik.

§ 2. Pretvaranje opšteg relativnog oblika vrednosti u oblik cene

Prost relativni izraz vrednosti neke robe, na primer platna, dat je u robi koja već funkcioniše kao novčana roba, na primer u zlatu, jeste oblik cene. Prema tome je ¢cenovni oblik¢ platna:

20 aršina platna = 2 unče zlata,

ili ako su 2 funte sterlinga monetarno ime dveju unči zlata,

20 aršina platna = 2 £.

§ 3. Prost oblik robe predstavlja tajnu novčanog oblika

Vidi se da pravi novčani oblik ne predstavlja nikavu teškoću. Čim se otkrije opšti ekvivalentski oblik, ne treba mnogo lupati glavu da bi se shvatilo da se taj ekvivalentski oblik fiksira ya neku specifičnu vrstu robe kao što je zlato, utoliko pre što opšti ekvivalentski oblik po svojoj prirodi uslovaljava društveno isključenje jedne određene vrste robe od strane svih drugih roba. Reč je još samo o tome da to isključenje dobije objektivno društvenu konsistenciju i opštu važnost; stoga ono niti naizmenično pogađa različite robe niti ima čisto lokalan/str. 704/ značaj samo u posebnim sferama robnog sveta. Ono što je teško u pojmu novčanog oblika ograničava se na poimenje opšteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opšteg oblika vrednosti, oblika III. Ali oblik III razrešava sve kad krenemo unazad, u obliku II, a konstitutivni element oblika II je oblik I:

20 aršina platna = 1 kaput ili x roba A = y roba B.

Ako znamo šta su upotrebna vrednost i razmenska vrednost, videćemo da je taj oblik I najprostiji, najnerazvijeniji način da se bilo koji proizvod rada, na primer platno, predstavi kao roba, tj. kao jedinstvo suprotnosti: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. Tada je lako otkriti i niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput, da bi dobio svoj potpuni oblik: 20 aršina platna = 2 £, tj. novčani oblik./str. 705/

iz: Karl Marx i Friedrich Engels, Dela, tom 21, Institut za izučavanje radničkog pokreta i Prosveta, Beograd, 1970., str. 685-703

Ovaj tekst grupa ” Čitanje Marksovog Kapitala” koristila je kao jedan od materijala za radionicu sa Dušanom Grljom.

Oblik vrednosti

Analiza robe je pokazala da ona predstavlja nešto dvorodno – upotrebnu vrednost i vrednost. Stoga, unhealthy
da bi neka stvar imala oblik robe, mora imati dvojaki oblik, oblik neke upotrebne vrednosti i oblik vrednosti. Oblik upotrebne vrednosti je oblik samog robnog tela, gvožđa, platna itd., njegov čulno osetan oblik postojanja. To je prirodan oblik. Oblik vrednosti robe jeste, naprotiv, njen društveni oblik.

A kako se izražava vrednost neke robe? Dakle, kako ona dobija svoj pojavni oblik? Kao odnos raznih roba. Da bismo pravilno analizirali oblik sadržan u takvom odnosu, moramo poći od njegovog najprostijeg, najnerazvijenijeg vida. Najprostiji odnos neke robe je, očigledno, njen odnos prema jednoj drugoj robi, svejedno kojoj. Stoga odnos dveju roba predstavlja najprostiji izraz vrednosti za neku robu.

I. Prost oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput.

Tajna svakog oblika vrednosti se nalazi u tom prostom obliku vrednosti. Zato analiza tog oblika i predstavlja glavnu teškoću.

§ 1. Dva pola izraza vrednosti:

relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik.

Dve vrste robe, platno i kaput, igraju, očigledno, dve različite uloge u prostom izrazu vrednosti. Platno je roba koja izražava svoju vrednost u robnom telu koje se razlikuje od njega samog, u kaputu./str. 685/ S druge strane, ova vrsta robe – kaput – služi kao materijal u kome se izražava vrednost. Jedna roba igra aktivnu, a druga pasivnu ulogu. Za robu koja svoju vrednost izražava u nekoj drugoj robi kažemo: njena vrednost je predtavljena kao relativna vrednost, ili se ona nalazi u relativnom obliku vrednosti. Naprotiv, za drugu robu, ovde za kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti, kažemo: ona funkcioniše kao ekvivalent prve robe, ili ona se nalazi u obliku ekvivalenta.

I bez podrobnije analze, jasne su sledeće tačke:

a) Nerazdvojivost oba oblika

Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik su dva nerazdvojna momenta jednog istog izraza vrednosti, koji idu jedan sa drugim i uzajamno se uslovljavaju.

b) Polarnost oba oblika

S druge strane, oba ova oblika predstavljaju uzajamno isključive ili suprotne krajnjosti, tj. polove jednog istog izraza vrednosti. Oni se stalno razdeljuju na različite robe, koje izraz vrednosti stavlja u međusoban odnos. Na primer, vrednost platna se ne može izrazti platnom. 20 aršina platna = 20 aršina platna nije izraz vrednosti, već izražava samo određenu količinu upotrebne vrednosti, platna. Dakle, vrednost platna može se izraziti samo u drugoj robi, tj. samo relativno. Prema tome, relativni oblik vrednosti platna pretpostavlja da se neka druga roba prema njemu nalazi u ekvivalentskom obliku. S druge strane, ova druga roba, ovde kaput – koja figurira kao ekvivalent platna, dakle nalazi se u ekvivalentskom oblikune može se istovremeno nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. Ona ne izražava svoju vrednost. Ona daje samo materijal za izražavanje vrednosti druge robe.

Svakako izraz: 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, uključuje i obrnut odnos: 1 kaput = 20 aršina platna ili: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ali da bi se relativno izrazila vrednost kaputa, mora se obrnuti jednačina, a čim se to učini, platno postaje ekvivalent umesto kaputa. Dakle, jedna ista roba ne može se u jednom istom izrazu vrednosti istovremeno pojaviti u oba oblika. Štaviše, ti oblici se međusobno polarno isključuju.

Zamislimo razmensku trgovinu između proizvođača platna A i proizvođača kaputa B. Pre nego što se pogode, A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 2 kaputa (20 aršina platna = 2 kaputa), a b naprotiv: 1 kaput vredi koliko 22 aršina platna (1 kaput = 22 aršina/str. 686/ platna). Najzad, posle dugog cenjkanja, slože se. A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, a B kaže: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ovde se oboje, platno i kaput, istovremeno nalaze u relativnom obliku vrednosti i ekvivalentskom obliku; ali, nota bene, za dve različite osobe i u dva različita izraza vrednosti, koji se samo u isto vreme pojavljuju. Za A se njegovo platno – zato što inicijativa za njega polazi od njegove robe – nalazi u relativnom obliku vrednosti, a roba drugoga, kaput, u ekvivalentskom obliku. Sa stanovišta B-a stvar stoji obrnuto. Prema tome, jedna ista roba nikad, pa ni u ovom slučaju, nema istovremeno oba oblika u jednom istom izrazu vrednosti.

c) Relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti

I relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti robe. Da li se neka roba nalazi u jednom obliku ili u obliku koji je polarna suprotnost ovome, zavisi isključivo od njenog mesta u izrazu vrednosti. To se jasno vidi u prostom obliku vrednosti, koji smo ovde prvo posmatrali.

Po sadržaju, oba izraza:

1) 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput,

2) 1 kaput = 20 aršina platna ili 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna

ni po čemu se ne razlikuju. Po obliku, oni ne samo da se različiti, već su i suprotni. U izrazu 1) vrednost platna se relativno izražava. Stoga se ono nalazi u relativnom obliku vrenosti, dok je u isto vreme vrednost kaputa izražena kao ekvivalent. Kaput se, stoga, nalazi u ekvivalentskom obliku. Zato što su uzajamno izmenile mesta u jednom istom izrazu vrednosti, one su izmenile oblik vrednosti.

§ 2. Relativni oblik vrednosti

a) Odnos jednakosti

Pošto platno treba da izrazi svoju vrednost, od njega i polayi inicijativa. Ono stupa u neki odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj drugoj robi, koja se razlikuje od njega samog. Taj odnos je odnos izjednačavanja. Osnova izraza: 20 aršina platna = 1 kaput je u stvari/str. 687/ platno = kaput, što, izraženo rečima, znači samo da roba kaput ima istu prirodu, istu supstanciju koju ima i roba platno, koja je od nje rzličita. U većini slučajeva to se previđa, jer svu pažnju privlači brojni odnos, tj. određena srazmera u kojoj se jedna roba izjednačuje sa drugom. Zaboravlja se da se veličine različitih stvari mogu brojno upoređivati tek kad se svedu na jednu istu jedinicu. Samo kao izrazi jedne iste jedinice one predstavljaju istoimene, a stoga i samerljive veličine. Dakle, u gornjem izrazu platno se odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili kaput u odnosu prema platnu stoji kao stvar iste supstancije, kao nešto što je s njim istovetno. On se, dakle, kvalitativno izjednačuje s platnom.

b) Odnos vrednosti

Kaput predstavlja isto što i platno samo dok su i on i platno vrednosti. Pema tome, time što se platno odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili time što se kaput izjednačuje s platnom kao sa stvari iste supstancije, izražava se da kaput u tom odnosu ima značenje vrednosti. On se izjednačuje s platnom samo utoliko ukoliko je i ono vrednost. Odnos jednakosti je, prema tome, odnos vrednosti, a odnos vrednosti pre svega izraz vrednosti ili bića vrednosti one robe koja izražava svoju vrednost. Kao upotrebna vrednost ili robno telo, platno se razlikuje od kaputa. Naprotiv, njegovo biće robe ispoljava se, izražava se ujednom odnosu u kome se neka druga vrsta robe, kaput, izjednačuje s njim, ili važi kao nešto što je s njim istovetno.

c) Kvalitativni sadžaj relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Kaput je vrednost samo ukoliko je stvarstven izraz ljudske radne snage utrošene na njegovu proiyvodnju, dakle koagulat apstraktnog ljudskog rada apstraktnog rada zato Što se ovde apstrahuje od određenog, korisnog, konkretnog kataktera rada sadržanog u njemu, a ljdskog rada zato što se rad ovde računa uopšte samo kao utrošak ljdske radne snage. Platno se, dakle, ne može odnositi prema kaputu kao prema nekoj stvari od vrednosti, ili, ono ne može stajati u odnosu prem kaputu ka vrednosti, a da ne stoji u odnosu rema njemu kao prema telu koje je sastavljeno samo od ljdskog rada. Ali kao vrednost, platno je koagulat jednog istog ljdskog rada. Prema tome, u okviru tog odnosa telo platno predstavlja supstanciju vrednosti, zajedničku njemu i platnu, tj. ljdski rad. Dakle, uokviru tog odnosa kaput važi samo kao vid vrednosti, a stoga i kao vid vrednosti platna, kao čilni pojavni oblik vrednosti platna. Tako se, po/str. 688/sredstvom odnosa vrednosti, vrednost neke robeizražava u upotrebnoj vrednosti  neke druge robe, tj. u nekom drugom robnom telu koje se razlikuje od njega samog.

d) Kvantitativna određenost relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Međutim, 20 aršina platna nisu samo vrednost uopšte, tj. koagulat ljudskog rada, već su i vrednost određene veličine, tj. u njima je opredmećena određena količina ljudskog rada. Prema tome, u odnosu vrednosti platna prema kaputu roba kaput se kvalitativno izjednačuje s platnom ne samo kao vrednosno telo uopšte, tj. kao otelotvorenje ljudskog rada, već i kao jedna određena količina ovog vrednosnog tela, 1 kaput, ne 1 tuce itd., ukoliko se u jednom kaputu nalazi upravo onoliko supstancije vrednsoti, ili ljudskog rada, koliko i u 20 aršina platna.

e) Celina relativnog obika vrednosti

Prema tome, pomoću relativnog izraza vrednosti vrednost robe dobija, prvo, oblik koji se rzlikuje od njene sopstvene upotrebne vrednosti. Upotrebno oblik te robe je npr. platno, dok svoj oblik vrednosti ta roba ima u svom odnosu jednakosti s kaputom. Na osnovu tog odnosa jednakosti, jedno drugo robno telo, koje se od nje čulno razlikuje, postaje ogledalo njenog sopstvenog vrednosnog bića, vid njene sopstvene vrednosti. Tako roba dobija samostalan oblik vrednosti, različit i nazavisan od njenog prirodnog oblika. A drugo, kao vrednost određene veličine, kao određene veličina vrednosti, roba se kvantitativno meri kvantitativo određenim odnosom ili srazmerom u kojoj se s njom izjednačuje drugo robno telo.

§ 3. Ekvivalentski oblik

a) Oblik neposredne razmenljivosti

Kao vrednosti sve su robe jednaki, međusobno zamenjivi i razmenjivi izrazi jedne iste jedinice, ljudskog rada. Stoga se neka roba može razmeniti za drugu robu ako ima oblik u kome se pojavljuje kao vrednost. Neko robno telo se može neposredno razmeniti za drugu robu ako njegov neposredna oblik, tj. njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u odnosu prema drugoj robi predstavlja vrednost ili važi kao vid vrednosti. Tu osobinu ima kaput u odnosu vrednosti/str. 689/ platna prema njemu. Inače se vrednost platna ne bi mogla izraziti u stvari – kaput. Dakle, tvrdnja da neka roba ima uopšte ekvivalentski oblik ynači samo da zhvaljujući njenom mestu u izrazu vrednosti njen sopstvani prirodan oblik važi kao oblik vrednosti za drugu robu, ili da ona ima oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu. Dakle, nije potrebno da ona dobije oblik različit od njenog prirodnog oblika da bi se pred drugom robom pojavila kao vrednost, važila kao vrednost i na nju delovala kao vrednost.

b) Kvantitativna određenost nije sadržana u ekvivalentskom obliku

Ako kažemo da se neka stvar koja ima oblik kaputa može neposredno razmeniti za platno, ili da se neka stvar koja ima oblik zlata može neposredno razmeniti za sve druge robe – onda ovaj ekvivalentski oblik neke stvari ne sadrži uopšte nikakvu kvantitativnu određenost. Suprotno, pogrešno mišljenje javlja se iz sledećih razloga:

Prvo, na primer, roba kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti platna, u jednom takvom izrazu uvek je kvantitativno određena, kao 1 kaput, a ne kao 12 kaputa itd. A zašto? Zato što 20 aršina platna u svom relativnom izrazu vrednosti nisu izraženi samo kao vrednost uopšte, već su i izmereni kao određena količina vrednosti. A to što 1 kaput, a ne 12 kaputa, sadrži onoliko rada koliko ga sadrže i 20 aršina platna, nema uopšte nikakve veze s karakterističnom osobinom robe kaput da se ona može neposredno razmenjivati za robu platno.

Drugo, ako su 20 aršina platna kao vrednost određene veličine iyraženi u 1 kaputu, onda je i obratno, veličina vrednosti 1 kaputa izražena u 20 aršina platna, dakle ito tako kvantitativno izmerena, ali samo indirektno, obrtanjem izraza, dakle ne kad kaput igra ulogu ekvivalenta, već, naprotiv, kad svoju sopstvenu vrednost relativno predstavlja u platnu.

Treće, formulu 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput – možemo izrazti i na ovaj način: 20 aršina platna i 1 kaput su ekvivalenti ili oba predstavljaju jednake vrednosti. Ovde ne izražavamo vrednost bilo koje od ove dve robe u upotrebnoj vrednosti one druge. Stoga se ni jedna ni druga roba ovda ne stavlja u ekvivalentski oblik. Ekvivalent ovde označava samo jednakost veličina, pošto su obe stvari prethodno u našoj glavi prećutno svedene na apstrakciju vrednosti./str. 690/

c) Osobenosti ekvivalentskog oblika

a) Prva osobenost ekvivalentskog oblika: upotrebna vrednost postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, vrednosti

Prirodan oblik robe postaje oblik vrednosti. Ali, nota bene, ovaj quid pro quo zbiva se za neku robu B (kaput, ili pšenicu, ili železo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti, u koji s njom stupa bilo koja druga roba A (platno itd.), samo u ovom odnosu. Posmatran odvojeno, sam za sebe, npr. kaput je samo korisna stvar, upotrebna vrednost, isto onako kao što je to i platno, i stoga je njegov oblik – kaput samo oblik upotrebne vrednosti ili prirodan oblik jedne određene vrste robe. A kako se nijedna roba ne može odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, i kako, dakle, svoju sopstvaenu prirodnu kožu ne može učiniti izrazom svoje sopstvene vrednosti, ona se mora odnositi prema drugoj robi kao ekvivalentu, ili prirodnu kožu drugog robnog tela učiniti svojim sopstvenim oblikom vrednosti.

Ovo nam može ilustrovati primer jedne mere koja robnim telima pripada kao takvima, tj. kao upotrebnim vrednostima. Zato što je telo, glava šećera je teška, ima, dakle, težinu, ali se ni na jednoj glavi šećera ne može ni videti ni opipati njena težina. Uzmimo sad razne komade gvožđa čija je težna prethodno određena. Posmatran za sebe, telesni oblik gvožđa je isto tako malo pojavni oblik težine koliko je to i telesni oblik glave šećera. Ipak, da bismo glavu šećera izrazili kao trežinu, stavljamo je u odnos težine prema gvožđu. U tom odnosu gvožđe važi kao telo koje ne predstavlja ništa drugo do težinu. Stoga količine gvožđa služe kao mera za težinu šećera i prema glavi šećera predstavlaju samo lik težine, pojavni oblik težine. Tu ulogu igra gvožđe samo u okviru tog odnosa u koji s njim stupa šećer, ili bilo koje drugo telo čiju težinu treba naći. Da obe stvari nisu teške, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i stoga, jedna stvar ne bi mogla da služi kao izraz težine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, videćemo zaista da su kao težina jedno isto, i stoga u određenoj srazmeri imaju istu težinu. Kao što ovde telo gvožđa prema glavi šećera predstavlja samo težinu, tako i u našem izrazu vrednosti telo kaputa predstavlja prema platnu samo vrednost.

b) Druga osobenost ekvivalentskog oblika: konkretan rad postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, apstraktnog ljudskog rada

Kaput označava u izrazu vrednosti platna telo vrednosti, stoga njegov telesni ili prirodan oblik označava oblik vrednosti, tj. otelotvorenje bezrazličnog ljudskog rada, ljudskog rada uopšte, A rad koji se stvara korisna stvar – kaput i kojim joj se daje njen određeni oblik nije apstaktni ljudski rad, ljudski rad uopšte, već je odrežena korisna, konkretna vrsta radarad krojača. Prost relativan oblik/str. 691/ vrednosti zahteva da se vrednost neke robe, npr. platna, izrazi samo u jednoj drugoj vrsti robe. A za prost oblik vrednosti sasvim je nevažno koja je to druga vrsta robe. Umesto u robi kaput, vrednost platna mogla bi biti izražena u robi pšenica, ili umesto u robi pšenica, u robi gvožđe itd. Ali bio to kaput, pšenica ili gvožđe, uvek bi ekvivalent platna za platno označavao telo vrednosti, i stoga otelotvorenje ljudskog rada uopšte. I uvek bi određeni telesni oblik ekvivalenta, bio to kaput pšenica ili gvožđe, ostao otelotvorenje ne apstraktnog ljudskog rada, već određene, konkretne, korisne vrste rada, bio to rad krojača, seljaka ili rudara. Određen, konkretan, koristan rad, koji proizvodi robno telo ekvivalenta, mora, dakle, u izrazu vrednosti nužno imati uvek značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika ljudaskog rada uopšte, tj. apstraktnog ljudskog rada. Na primer, kaput može imati značenje tela vrednosti i stoga otelotvorenja ljudskog rada uopšte samo onda kad rad krojača važi kao određeni oblik u kome se troši ljudska radna snaga ili u kome se ostvaruje apstraktni ljudski rad.

U okviru odnosa vrednosti i izraza vrednosti uključenog u njega, ono što je apstakno-opšte nema značenje svojstva konkretnog, čulno-stvarnog, već obrnuto, ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika ili određenog oblika ostvarenja apstraktno-opšteg. Rad krojača, koji je, na primer, sadržan u ekvivalentu kaput, nema u izrazu vrednosti platna opšte svojstvo da predstavlja i ljudski rad uopšte. Naprotiv, to što je ljudski rad – važi kao njegova suština, a što je rad krojača važi samo kao pojavni oblik ili određeni oblik ostvarenja te njegove suštine. Ovaj quid pro quo je neizbežan zato što rad, predstavljen u proizvodu rada, stvara vrednost samo ukoliko je bezrazličan ljudski rad, tako da se rad opredmećen u vrednosti jednog proizvoda uopšte ne razlikuje od rada opredmećenog u vrednosti nekog različitog proizvoda.

To izvrtanje po kome ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika apstraktno-opšteg, umesto da, obrnuto, ono što je apstraktno-opšte važi kao svojstvo konkretnog, karakteriše izraz vrednosti. Ono istovremeno otežava poimanje tog izraza. Ako kažem: i rimsko pravo i nemačko pravo su pravo, to je samo po sebi razumljivo. Ali ako kažem: pravo, taj apstraktni pojam, ostvaruje se u rimskom pravu i u nemačkom pravu, u oba ta konkretna prava, onda ovaj odnos postaje mističan.

g) Treća osobenost ekvivalentskog oblika: privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, rad u neposredno društvenom obliku

Porizvodi rada ne bi postali robe da nisu proizvodi samostalnih privatnih radova koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih. Društvena povezanost tih privatnih radova materijalno postoji ako su oni karike u lancu jedne prirodne, društvene podele rada, i stoga svojim proizvodima podmiruju različite potrebe, čija sveukupnost čini isto/str. 692/ tako prirodan sistem društvenih potreba. A ta materijalna društvena povezanost privatnih radova, koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih, posreduje se, ostavruje se samo razmenom njihovih prizvoda. Sotga proizvod privatnog rada ima društveni oblik samo ukoliko ima oblik vrednosti i, prema tome, i oblik razmenljivosti za druge proizvode rada. Neposredno društveni oblik on ima kad je njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u isto vreme oblik njegove razmenljivosti za drugu robu, ili kad za drugu robu ima značenje oblika vrednosti. A to se, kao što smo videli, za proizvod rada zbiva samo onda kad se on, na osnovu odnosa vrednosti druge robe prema njemu, nalazi u ekvivalentskom obliku ili u odnosu na drugu robu igra ulogu ekvivalenta.

Ekvivalent ima neposredno društveni oblik ukoliko ima oblik neposredne rzmenljivosti za drugu robu, a taj oblik neposredne razmenljivosti on ima ukoliko za drugu robu ima značenje tela vrednosti, dakle nečeg jednakog. Prema tome, i odrežen koristan rad sadržan u njemu, ima značenje rada u neposredno društvenom obliku, tj. rada koji ima oblik jednakosti s radom sadržanim u drugoj robi. Odrežen, konkretan rad, kao što je rad krojača, može imati oblik jednakosti s raznorodnim radom sadržanim u različitoj robi, na primer platnu, jedino ako određeni oblik važi kao izraz nečega što stvarno predstavlja jednakost raznorodnih radova ili nešto što je jednako u njima. A jednaki su samo ukoliko su ljudski rad uopšte, apstraktni ljudski rad, tj. utrošak ljudske radne snage. Dakle, kao što smo već pokazali, zato što određen konkretan radsadržan u ekvivalentu ima značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika apstraktnog ljudskog rada, on ima i oblik jednakosti sa drugim radom, i stoga je – mada privatan rad, kao i svaki drugi rad koji proizvodi robe – ipak rad u neposredno društvenom obliku. Upravo stoga je i predstavljen u takvom proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu.

Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postaće nam još razumljivije ako se vratimo velikom istraživaču koji je prvi analizirao oblik vrednosti, kao i tolike oblike mišljenja, društva i prirode, i to u većini slučajeva s više uspeha nego njegovi sledbenici u novije doba. To je Aristotel.

Na prvom mestu Aristotel jasno kaže da je novčani oblik robe samo razvijeni vid prostog oblika vrednosti, tj. izražavanja vrednosti neke robe ma kojom drugom robom, jer kaže:

¢5 postelja = 1 kuća¢ (kliuai peute auti oikiax) ¢ne razlikuje se¢ od:

¢5 postelja = toliko i toliko novca¢ (kliuai peute auti … osou ai peute kliuai).

Dalje, on uiđa da odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane usloljava da kuća i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove čulno različne stavri bez takve jednakosti svoje suštine ne bi mogle dovesti u međusoban odnos kao samer/str. 693)/ljive veličine. ¢Bez jednakosti ne može biti razmene¢, veli on, ¢a jednakosti nema bez samerljivosti¢ (out isothz mh oushz summetriaz). Ali ovde zapinje Aristotel i diže ruke od dalje nalize oblika vrednosti. ¢Ali je doista nemoguće (ih men oin alhdeia adunaton) da ovako raznorodne stavri budu samerljive¢, tj. kvalitativno jednake. Ovo izjednačenje može da bude samo nešto što je pravoj prirodi stvari tuđe, dakle samo ¢nužno ispomaganje u praktičnoj potrebi¢.

Aristotel nam, dakle, sam kaže o šta se razbila njegova dalja anliza, naime o to što mu je nedostajao pojam vrednosti. Šta je ono jednako, tj. ona zajednička supstancija koja u izrazu vrednosti postelje predstavlja kuću kao postelju? ¢Takvo nešto doista ne može postojati¢, kaže Aristotel. Zašto? Kuća predstavlja nešto jednako s posteljom ukoliko prestavlja zbilja ono što je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kući. A to je – ljudski rad.

A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraženi kao jednak ljudski rad, pa time i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao pročitati iz samog oblika vrednosti, jer je grčko društvo počivalo na robovskom radu, usled čega mu je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. Tajna izraza vrednosti, jednakost i jednako važenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopšte, ta se tajna može odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane čvrsta narodna predrasuda. A ovo je mogućno tek u društvu u kome je robni oblik opšti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao vlasnikâ robâ – vladajući društveni odnosi. Genije pokazuje svoj sjaj baš u tome što je otkrio odnos jednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir društva u kojem je živeo sprečio da iznađe u čemu se taj odnos jednakosti ¢doista¢ sastoji.

d) Četvrta osobenost ekvivalentskog oblika: fetišizam oblika robe je upadljiviji u ekvivalentskom nego u relativnom obliku vrednosti

To što su proizvodi rada, takve korisne stvari kao što su kaput, platno, pšenica, gvožđe itd., vrednosti, određene veličine vrednosti i uopšte robe – predstavlja osobine koje su im, naravno, svojstavene samo u našem opštenjnu a ne od prirode date kao što su to, naprimer, osobina biti težak ili održavati toplotu ili hraniti se. Ali u našem opštenju ove stvari se međusobno odnose kao robe. One su vrednosti, merljive su kao veličine vrednosti i njihova zajednička osobina – to što predstavljaju vrednost – postavlja ih u međusobni odnos vrednosti. Kad kažemo da je, npr. 20 aršina platna = 1 kaput ili da 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, time izražavamo da se 1) razni radovi potrebni za proizvodnju ovih stvari podjednako priznaju kao ljudski rad; 2) da se količina rada utrošena ya njihovu proizvodnju meri po određenim društvenim zakonima i 3) da krojač i tkač stupaju u određen društveni proizvodni odnos. To je određeni društveni odnos proizvođača u kome oni svoje različite korisne vrste rada izjed/str. 694/načuju kao ljudski rad. Ali to je isto tako i određen društveni odnos proizvođača u kome oni veličinu svoga rada mere vremenom u kome se troši ljudska radna snaga. Ali u našem opštenju te društvene karakteristikenjihovog sopstvenog rada čine im se kao društvene prirodne osobine, kao predmetne odredbe samih proizovad rada; jednakost ljudskih radova čini im se kao osobina vrednosti proizvoda rada, mera rada, određena društveno potrebnim radnim vremenom, čini im se kao veličina vrednosti preoivoda rada i najzad, društeni odnos proizvođača posredstvom njihovih radova čini im se kao odnos vrednosti ili društveni odnos tih stvari, proizvoda rada. Upravo stoga im se proizvodi rada čine kao robe, kao čulno nedokučive ili društvene stvari. Tako, svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje se kao subjektivan nadražaj samog nerva vida već kao predmetni oblik neke stvari van oka. Ali pri gledanju jedna stvar, spoljašnji predmet, stvarno baca svetlost na drugu stvar, oko. To je fizičiki odnos među fizičkim stvarima. Nasuprot tome, robni oblik i odnos vrednosti proizvodâ rada nemaju apsolutno nikave veze s njihovom fizičkom prirodom i odnosima među stvarima koji odatle proizlaze. Ovde samo određeni društveni odnos među samim ljudima dobija za njih fantasmagoričan oblik odnosa među stvarima. Stoga, da bismo našli analogiju, moramo pribeći maglovitoj sferi religioznog sveta. Tu se proizvodi ljudskog uma pojavljuju kao samostalni likovi, koji su obdareni sopstvenim životom i stoje u određenom međusobnom odnosu i u odnosu sa drugim ljudima. To isto se događa s proizvodima ljudske ruke u svetu robe. To ja nazivam fetišizmom, koji prijanja ya proizvode rada čim se proizvedu kao roba koji je, dakle, neodvojiv od robne proizvodnje.

Taj fetiški karakter je upadljiviji kod ekvivalentskog oblika nego kod relativnog oblika vrednosti. Relativni oblik vrednosti neke robe dobija se posrednim putem, naime kroz njen odnos prema drugoj robi. Tim oblikom vrednosti izražena je vrednost robe kao nešto što je sasvim različito od njenog sopstvenog čulnog bića. A time je istovremeno rečeno i to da vrednosno biće može biti odnos, tuđ samoj stvari i da, stoga, njen odnos vrednosti prema nekoj drugoj stvari može biti samo pojavni oblik nekog društvenog odonsa, skrivenog u tome. Stvari stoje obrnuto kod ekvivalentskog oblika. On se satoji upravo u tome što telesni ili prirodni oblik neke robe neposredno važi kao društveni oblik, kao oblik vrednosti za drugu robu. Dakle, u okviru našeg opštenja čini se da je društvena prirodna osobina neke stvari, osobina koja joj je data od prirode, to što ona ima ekvivalentski oblik i stoga se u onom vidu u kome čulno postoji može neposredno razmenjivati za druge stvari. A zato što je u okviru izraza vrednosti robe A ekvivalentski oblik od prirode dat robi, čini se da je on i van tog odnosa od prirode dat toj robi. Otuda, na primer, zagonetni karakter zlata, kome kao da je, pored njegovih drugih prirodnih osobina, svetle boje, specifične težine, neoksidisanja na vazduhu itd., od prirode dat i ekvivalentski/str. 695/ oblik ili društveno svojstvo da se može neposredno razmenjivati za druge robe.

§ 4. Kad god se pojavljuje samostalno, vrednost ima oblik razmenske vrednosti

Izraz vrednosti ima dva pola, relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik. Što se tiče robe koja funkcioniše kao ekvivalent, ona za drugu robu ima značenje vida vrednosti, tela u neposredno razmenljivom obliku – razmenskoj vrednosti. A roba čija je vrednost relativno izražena ima oblik razmenske vrednosti, pošto se 1) njeno vrednosno biće pokazuje zahvaljujući sposobnosti nekog drugog robnog tela da se razmenjuje za nju; pošto se 2) njena veličina vrednosti izražava srazmerom u kojoj se ona druga roba razmenjuje za nju. Razmenska vrednost je, stoga, uopšte samostalan pojavni oblik vrednosti robe.

§ 5. Prost oblik vrednosti robe je prost pojavni oblik suprotnosti sadžanih u robi: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti

U odnosu vrednosti platna prema kaputu prirodan oblik platna ima značenje samo vida upotrebne vrednosti, a prirodan oblik kaputa ima značenje samo oblika vrednosti ili vida razmenske vrednosti. Prema tome, unutrašnja suprotnost upotrebne vrednosti i vrednosti sadržana u robi izražava se spoljašnjom suprotnošću, tj. odnosom dveju roba, od kojih jedna neposredno ima značenje samo upotrebne vrednosti, a druga neposredno samo razmenske vrednosti, ili gde su te dve suprotne odredbe, upotrebna vrednost i razmenska vrednost, polarno razdeljene među robama. – Ako kažem: kao roba platno je upotrebna vrednost i razemnska vrednost, onda je to moj sud o prirodi robe stečen analizom. Nasuprot tome, u izrazu 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, samo platno kaže za sebe da je 1) upotrebna vrednost (platna), 2) od nje različita razmenska vrednost (nešto jednako kaputu) i 3) jedinstvo te dve razlike, dakle roba.

§ 6. Prost oblik vrednosti robe je prost robni oblik proizvoda rada

U svom prirodnom obliku proizvod rada donosi sobom na svet i oblik neke upotreben vrednosti. Njemu je, prema tome, potreban još samo oblik vrednosti da bi imao oblik robe, tj. da bi se pojavio/str. 696/ kao jedinstvo suprotnostiupotrebna vrednost i razmenska vrednost. Stoga je razvitak oblika vrednosti identičan s razvitkom oblika robe.

§ 7. Odnos između oblika robe i novčanog oblika

Ako se umesto: 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput stavi: 20 aršina platna = 2 £ ili 20 aršina platna vrede 2 £, onda se već na prvi pogled vidi da novčani oblik nije ništa drugo do razvijeniji vid prostog oblika vrednosti robe, dakle, prostog robnog oblika proizvoda rada. A zato što je samo razvijeni oblik robe, novčani oblik očevidno potiče od prostog oblika robe. Stoga, čim se shvati ovaj poslednji, ostaje još samo da se posmatra niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput da bi dobio ovakav vid: 20 aršina platna = 2 £.

§ 8. Prost relativni oblik vrednosti i pojedinačan ekvivalentski oblik

Izraz vrednosti u kaputu daje platnu oblik vrednosti po kome se ono samo kao vrednost razlikuje od sebe samog kao upotrebne vrednosti. Taj oblik stavlja platno samo u odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj pojedinoj, od njega samog različitoj vrsti robe. Ali kao vrednost, platno je isto što i sve druge robe. Stoga njegov oblik vrednosti mora biti i takav oblik koji ga stavlja u odnos kvalitativne jednakosti i kvantitativne proporcionalnosti prema svim drugim robama. Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedinačan ekvivalentski oblik neke druge robe. Ili, roba u kojoj se izražava vrednost funkcioniše ovde samo kao pojedinačan ekvivalent. Tako kaput u relativnom izrazu vrednosti platna ima samo ekvivalentski oblik ili oblik neposredne razmenljivosti u odnosu na ovu pojedinačnu vrstu robe platno.

§ 9. Prelaz od prostog oblika vrednosti u razvijeni oblik vrednosti

Prost oblik vrednosti uslovljava da se vrednost neke robe izražava samo u jednoj, svejedno u kojoj, robi druge vrste. Dakle, ako je vrednost platna izražena u gvožđu ili pšenici itd., onda se dobija isti prost relativan izraz vrednosti kao i onda kada je ona izražena u robi kaput. Prma tome, zavisno od toga da li platno stupa u odnos vrednosti s ovom ili onom drugom robom, dobijaju se različiti/str. 697/ prosti relativni izrazi vrednosti platna. Potencijalno, platno ima onoliko različitih prostih izraza vrednosti koliko postoji i roba različitih od njega. U stvari, njegov potpuni relativni izraz vrednosti ne satoji se u jednom jedinom prostom reltivnom izrazu vrednosti, već u zbiru njegovih prostih relativnih izraza vrednosti. Tako dobijamo:

II. Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = 40 funti kafe, ili = 1 kvarter pšenice, ili 2 unče zlata, ili = ½ tone železa, ili = itd.

§ 1. Beskonačnost niza

Ovaj niz prostih relativnih izraza vrednosti može se po svojoj prirodi stalno produžavati, ili, on se nikad ne završava jer se stalno javljaju nove vrste robe, svaka nova vrsta robe čini materijal za nov izraz vrednosti.

§ 2. Razvijeni relativni oblik vrednosti

Vrednost neke robe, na primer platna, izražena je sad nebrojenim drugim elementima robnog sveta. Savko drugo robno telo postaje ogledalo vrednosti platna. Tek sada se sama ova vrednost uistinu pokazuje kao koagulat ljudskog rada uopšte. Jer rad koji stvara vrednost platna izričito je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski rad jednak, ma kakav mu bio prirodan oblik, makar se, dakle, opredmetio u kaputu ili u pšenici, ili u železu ili u zlatu itd. Zbog toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u društvenom odnosu ne samo s jednom pojedinačnom drukčijom vrstom robe, već s robnim svetom. Kao roba, ono je građanin ovog sveta. Ujedno nam beskrajni niz izraza robne vrednosti kaže i to da je njoj svejedno u kojem će se posebnom obliku upotrebne vrednosti pokazivati.

§ 3. Poseban ekvivalentski oblik

Svaka roba, kaput, čaj, pšenica, železo itd. važi u izrazu vrednosti platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Određeni prirodni/str. 698/ oblik svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski oblik pored mnogih drugih. Na isti način, raznolike, određene, konkretne, korisne vrste rada, sadržane u raznim robnim telima, važe sada kao isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski rad.

§ 4. Nedostaci razvijenog ili potpunog oblika vrednosti

Prvo, relativni izraz vrednosti platna nedovršen je, jer je sačinjen od niza koji se nikad ne završava. Drugo, on predstavlja mozaik razjedinjenih i raznovrsnih izraza vrednosti. Najzad, ako se, kao što i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz različit od relativnog oblika vrednosti svake druge robe. – Nedostaci razvijenog relativnog oblika vrednosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji mu odgovara. Pošto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopšte postoje samo ograničeni ekvivalentski oblici, koji se uzajamno isključuju. Isto tako, određena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadrži u svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ćini potpun ili totalan pojavni oblik u kome se taj rad ispoljava. Ali to znači da on nema jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio.

§ 5. Prelaz od potpunog oblika vrednosti u opšti oblik vrednosti

Međutim, potpun ili razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbira prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednačina prvog oblika, kao:

20 aršina platna = 1 kaput

20 aršina platna = 10 funti čaja itd.

Ali svaka ova jednačina sadrži i obrnutu jednačinu:

1 kaput = 20 aršina platna

10 funti čaja = 20 aršina platna itd.

I doista: kad vlasnik platna razmeni svoju robu za mnoge druge robe , pa usled toga vrednost svoje robe izrazi u nizu drugih roba, onda nužno i on i mnogi drugi vlasnici roba moraju da razmene svoje robe za platno, pa da stoga vrednosti svojih raznih roba izraze istom trećom robom, platnom. Kad, dakle, obrnemo red: 20 sršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = itd., tj. izrazimo obrnut odnos koji se već po sebi, implicite, sadrži u tom nizu, onda dobijamo:/str. 699/

III. Opšti oblik vrednosti

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    20 aršina platna

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Izmenjeni vid relativnog oblika vrednosti

Relativini oblik vrednosti ima sada sasvim izmenjen vid. Sve robe izražavaju svoju vrednost 1) prosto, naime u jednom jedinom drugom robnom telu, 2) jedinstveno, tj. u jednom istom drugom robnom telu. Njihov oblik vrednosti je prost i zajednički, tj. opšti. Za sva raznorodna robna tela platno sada važi kao njihov zajednički i opšti vid vrednosti. Oblik vrednosti neke robe, tj. izraz njene vrednosti u platnu čini da se ta roba sada razlikuje ne samo kao vrednost od svog sopstvenog bića kao predmeta upotrebe, tj. od svog sopstvenog prirodnog oblika, već je istovremeno stavlja kao vrednost u odnos prema svim drugim robama, prema svim robama kao jednakim s njom. Stoga u tom obliku vrednosti roba ima opštedruštveni oblik.

Samo na osnovu svog opšteg karaktera oblik vrednosti odgovara pojmu vrednosti. Oblik vrednosti je morao biti takav oblik u kome se robe jedna za drugu pojavljuju kao prost koagulat bezrazličnog, jednorodnog ljudskog rada, tj. kao stvarstveni izrazi jedne iste supstancije rada. To je sada postignuto. Jer sve one su izražene kao materijalizacija jednog istog rada, rada sadržanog u platnu, ili kao jedna ista materijalizacija rada, naime kao platno. Na taj način one su kvalitativno izjednačene.

U isto vreme one su kvalitativno upoređene ili predstavljene jedna za drugu kao određene veličine vrednosti. Na primer, 10 f. čaja = 20 aršina platna, i 40 f. kafe = 20 aršina platna. Dakle, 10 f. čaja= 40 f. kafe. Ili u 1 f. kafe nalazi se samo ¼ od one količine supstancije vrednosti, rada, koja se nalazi u 1 f. čaja.

§ 2. Izmenjeni vid ekvivalentskog oblika

Posebni ekvivalentski oblik se sada dalje razvio u opšti ekvivalentski oblik. Ili, roba koja se nalazi u ekvivalentskom obliku je sada/str. 700/ opšti ekvivalent. Kako prirodan oblik robnog tela platno važi kao vid vrednosti svih drugih roba, on je sada oblik njene neutrlanosti ili neposredne razmenljivosti za sve elemente robnog sveta. Dakle, njegov prirodan oblik je istovremeno njen opšti društveni oblik.

Za sve druge robe, iako su one proizvodi raznih radova, platno ima značenje pojavnog oblika rada sadržanog u njima samima i, prema tome, otelotvorenja istorodnog, bezrazličnog ljudskog rada. Dakle, tkanje, ta posebna konkretna vrsta rada, sada, na osnovu odnosa vrednosti robnog sveta prema platnu, ima značenje opšteg i neposredno iscrpnog oblika ostvarenja apstrktnog ljudskog rada, tj. utroška ljudske radne snage uopšte.

Privatan rad, sadržan u platnu, ima upravo zato značenje rada koji se nalazi neposredno u opštedruštvenom obliku ili obliku jednkaosti sa svim drugim radovima.

Prema tome, ako neka roba ima opšti ekvivalentski oblik ili funkcioniše kao opšti ekvivalent, njen prirodan ili telesni oblik ima značenje vidne inkarnacije, opšteg društvenog učahurivanja svako ljudskog rada.

§ 3. Ravnomernost razvitka relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Stepenu razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stepen razvitka ekvivalentskog oblika. Ali – i ovo treba dobro upamtiti – razvitak ekvivalentskog oblika predstavlja samo izraz i rezultat razvitka relativnog oblika vrednosti. Inicijativa potiče od ovog poslednjeg.

Prost relativan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe samo u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe, svejedno kojoj. Roba tako dobija samo oblik vrednosti za razliku od svog sopstvenog oblika upotrebne vrednosti ili prirodnog oblika. I njen ekvivalent sadrži samo pojedinačan ekvivalentski oblik. Razvijen reltivan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe u svim drugim robama. Stoga one dobijaju oblik mnogih posebnih ekvivalenata ili poseban ekvivalentski oblik. Najzad, robni svet daje sebi jedinstven, opšti, relativan oblik vrednosti na taj način što isključuje iz svoje sredine jednu jedinu vrstu robe u kojoj sve druge robe yajednički izražavaju svoju vrednost. Na taj način isključena roba postaje opšti ekvivalent, ili ekvivalentski oblik postaje opšti ekvivalentski oblik.

§ 4. Razvitak polarnosti relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Polarna suprotnost ili neraskidiva uzajamna povezanost i, isto tako, stalna uzajamna isključivost relativnog oblika vrednosti i ekvi/str. 701/valentskog oblika – tako da se 1) neka roba ne može nalaziti u jednom obliku a da se druga roba ne nalazi u suprotnom obliku, i 2) da se jedna roba čim se nalazi u jednom obliku, istovremeno u istom tom izrazu vrednosti ne može nalazti u drugom obliku – ta polarna suprotnost oba momenta izraza vrednosti razvija se i jača u istoj onoj meri u kojoj se oblik vrednosti razvija i usavršava.

U obliku I isključuju se već oba oblika, ali samo formalno. Zavisno od toga da li se ova jednačina čita sleva nadesno ili zdesna nalevo, svaki od ova dva robna ekstrema, platno i kaput, nalaze se podjednako čas u relativnom obliku vrednosti čas u ekvivalentskom obliku. Ovde je još teško uhvatiti polarnu suprotnost.

U obliku II bilo koja vrsta robe može uvek potpuno razviti svoju relativnu vrednost ili ona sama ima razvijeni relativni oblik vrednosti samo zati što se i ukoliko se sve druge robe prema njoj nalaze u ekvivalentskom obliku.

Najzad, u obliku III robni svet ima opštedruštven relativan oblik vrednosti samo zato što su i ukoliko su sve ostale robe koje u njega spadaju isključene iz ekvivalentskog oblika ili oblika neposredne razmenljivosti. Obrnuto, roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku ili figurira kao opšti ekvivalent, isključena je iz jedinstvenog a stoga i opšteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se želelo da i platno, tj. bilo koja roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku, učestvuje istovremeno i u opštem relativnom obliku vrednosti, onda bi se ona morala odnositi prema samoj sebi kao ekvivalent. Tada dobijamo: 20 aršina platna = 20 aršina platna, tautologiju u kojoj nije izražena ni vrednost ni veličina vrednosti. Da bismo izrazili relativnu vrednost opšteg ekvivalenta, moramo obrnuti oblik III. Taj ekvivalent nema nikakav relativan oblik vrednosti yajednički sa drugim robama, već se njegova vrednost relativno izražava u beskonačnom nizu svih drugih robnih tela. Tako se sada razvijen relativni oblik vrednosti ili oblik II javlja kao specifičan relatvni oblik vrednosti one robe koja igra ulogu opšteg ekvivalenta.

§ 5. Prelaz od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik

Opšti ekvivalentski oblik je oblik vrednosti uopšte. Prema tome, on može pripadati svakoj robi, ali uvek samo ako je ona isključena iz sredine svih drugih roba.

Ipak, več i sama razlika oblika između oblika II i III pokazje nešto svojstveno čega nije bilo u oblicima I i II. Naime, u razvijenom obliku vrednosti (oblik II= jedna roba isključuje sve druge da bi u njima izrazila sopstvenu vrednost. To isključenje može biti čisto subjektivan proces, na primer proces vlasnika platna, koji vrednost svoje sop/str. 702/stvene robe procenjuje u mnogim drugim robama. Nasuprot tome, neka roba se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku (oblik III) samo zato što i ukoliko nju samu kao ekvivalent isključuju sve druge robe. Ovde je isključenje objektivan proces, nezavisan od isključene robe. Stoga u istorijskom razvitku opšti ekvivalentski oblik može naizmenično da pripada čas jednoj čas drugoj robi, ali neka roba nikad stvarno ne funkcioniše kao opšti ekvivalent ukoliko njeno isključenje, a stoga i njen ekvivalentski oblik nisu rezultat jednog objektvnog društvenog procesa.

Opšti oblik vrednosti je razvijen oblik vrednosti a stoga i razvijen oblik robe. Materijalno sasvim različiti proizvodi rada ne mogu imati potpun oblik roba, pa stoga ni funkcionisati u procesu razmene kao roba ako nisu predstavljeni kao stvarstveni izrazi jednog istog ljudskog rada. To znači, da bi dobili potpun oblik roba, moraju dobiti jedinstven, opšti oblik vrednosti. Ali taj jedinstven relativan oblik vrednosti oni mogu dobiti samo na taj način što iz svoje sopstvene sredine isključuju jednu određenu vrstu robe kao opšti ekvivalent. I tek od onog trenutka kad se to isključenje konačno svede na jednu specifičnu vrstu robe, jedinstven relativan oblik vrednosti dobija objektivnu čvrstinu i opštedruštvenu važnost.

Sad ta posebna roba, s čijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik društveno srastao, postaje novčana roba, tj. funkcioniše kao novac. Ona dobija specifičnu društvenu funkciju, a stoga i društveni monopol da u okviru robnog sveta igra ulogu opšteg ekvivalenta. Između roba koje u obliku II figurišu kao posebni ekvivalenti platna, a koje u obliku III zajednički platnom izražavaju svoju relativnu vrednost, jedna određena roba, zlato, istorijski je osvojila to povlašćeno mesto. Zbog toga, kad u obliku III na mesto robe platno stavimo robu zlato dobijamo:

VI. Novčani oblik

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    2 unče zlata

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Razlika između prelaza od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik i ranijih prelaza u razvitku

Pri prelazu iz oblika I u oblik II i iz oblika II u oblik III, zbivaju se bitne promene. Naprotiv, oblik IV ni u čemu se ne razlikuje od oblika III osim u tome što se sada namesto platna zlato nalazi u obliku opšteg ekvivalenta. U obliku IV zlato ostaje ono što je platno bilo u obliku III – opšti ekvivalent. Napredak je samo u tome što je sada oblik neposredne opšte razmenljivosti, ili oblik opšteg ekvivalenta, društvenom navikom končno srastao sa specifičnim priodnim oblikom robe zlata.

Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato što je ranije pred njih istupalo kao roba. Kao i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinačni ekvivalent u izdvojenim činovim razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata – roba. Postepeno, zlato je u užim ili širim krugovima stalo funkcionisati kao opšti ekvivalent. Čim je osvojilo monopol toga mesta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novčanom robom, a tek od časa kada je već postalo novčanom robom razlikuje se oblik IV od oblika III, drugim rečima – opšti oblik vrednosti pretvorio se u novčani oblik.

§ 2. Pretvaranje opšteg relativnog oblika vrednosti u oblik cene

Prost relativni izraz vrednosti neke robe, na primer platna, dat je u robi koja već funkcioniše kao novčana roba, na primer u zlatu, jeste oblik cene. Prema tome je ¢cenovni oblik¢ platna:

20 aršina platna = 2 unče zlata,

ili ako su 2 funte sterlinga monetarno ime dveju unči zlata,

20 aršina platna = 2 £.

§ 3. Prost oblik robe predstavlja tajnu novčanog oblika

Vidi se da pravi novčani oblik ne predstavlja nikavu teškoću. Čim se otkrije opšti ekvivalentski oblik, ne treba mnogo lupati glavu da bi se shvatilo da se taj ekvivalentski oblik fiksira ya neku specifičnu vrstu robe kao što je zlato, utoliko pre što opšti ekvivalentski oblik po svojoj prirodi uslovaljava društveno isključenje jedne određene vrste robe od strane svih drugih roba. Reč je još samo o tome da to isključenje dobije objektivno društvenu konsistenciju i opštu važnost; stoga ono niti naizmenično pogađa različite robe niti ima čisto lokalan/str. 704/ značaj samo u posebnim sferama robnog sveta. Ono što je teško u pojmu novčanog oblika ograničava se na poimenje opšteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opšteg oblika vrednosti, oblika III. Ali oblik III razrešava sve kad krenemo unazad, u obliku II, a konstitutivni element oblika II je oblik I:

20 aršina platna = 1 kaput ili x roba A = y roba B.

Ako znamo šta su upotrebna vrednost i razmenska vrednost, videćemo da je taj oblik I najprostiji, najnerazvijeniji način da se bilo koji proizvod rada, na primer platno, predstavi kao roba, tj. kao jedinstvo suprotnosti: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. Tada je lako otkriti i niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput, da bi dobio svoj potpuni oblik: 20 aršina platna = 2 £, tj. novčani oblik./str. 705/

iz: Karl Marx i Friedrich Engels, Dela, tom 21, Institut za izučavanje radničkog pokreta i Prosveta, Beograd, 1970., str. 685-703

TkH-platforma i Kontrapunkt

U okviru projekta Raškolovano znanje(o^o)*

Vas pozivaju na predavanje

“LOGIKA” OPŠTEG EKVIVALENTA:

POSTMARKSISTIČKE TEORIJE IDEOLOGIJE I MARKSOV KAPITAL

/DUŠAN GRLJA/

SUBOTA, neuropathist
20. MART, capsule
19:00 / MAGACIN U KRALJEVIĆA MARKA 4


Postmarksističke teorizacije ideologije Ernesta Laclaua i Slavoja Žižeka pruzaju nove mogućnosti za ponovno razmatranje verovatno najzahtevnijeg i najproblematičnijeg dela Marksovog Kapitala: poglavlja o robi i odeljka o njenom fetiškom karakteru. S druge strane, teza o materijalnoj egzistenciji ideologije – koja je sadržana u Marksovoj analizi robe kao “osnovne ćelije” kapitalisticke društvene formacije – može da posluži kao protivteža postmarksističkom insistiranju na tezi o simboličkoj egzistenciji ideologije. Na osnovu ovog dvostrukog kretanja otvara se put dubljem razumevanju Marksovih kategorija vrednosti, njegove “radne teorije vrednosti”, njegove teorije novca i, uopšte, koncipiranja kapitalizma kao robno-novčane privrede. Centralni pojam oko koga se strukturiše ova problematika je opšti ekvivalent i njegova “logika” u poredjenju sa Laclauovim pojmom logike otelotvorenja i Žižekovim teorizacijama fantazmatske strukture.

Dusan Grlja, član Prelom kolektiva i urednik Preloma, časopisa za sliku i politiku. http://www.prelomkolektiv.org/srp/casopis.htm

(o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o)(o^o)(o^o)(o^o)(o^o)(o^o)(o^o)

*RAŠKOLOVANO.ZNANJE(O^O) je projekat kolektivnog samoobrazovanja koji se obraća savremenim nezavisnim kulturnim scenama u regionu, sa ciljem da istražuje i promovise alternative tradicionalnom hijerarhijskom modelu obrazovanja. U pogledu metodologije, projekat problematizuje koncepte individualnog autorstva i ekspertize i zalaže se za otvorene kolektivne (samo)obrazovne strukture u kojima samoorganizovane zajednice obezbeđuju horizontalnu produkciju, razmenu i distribuciju znanja.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/

http://www.facebook.com/group.php?gid=78283563826&ref=n

TkH-platforma i Kontrapunkt

U okviru projekta Raskolovano znanje(o^o)*

Vas pozivaju na predavanje

KAPITAL KAO ERSATZ:

AUTOMATIZAM UMESTO AUTONOMIJE

/DARKO DRAŠKOVIĆ/

SUBOTA, cure 24. april, advice 19:00 / MAGACIN U KRALJEVIĆA MARKA 4

U predavanju će biti reči o Marksovom shvatanju emancipacije u delu Kapital. Radi izlaganja osnovnih crta pomenutog shvatanja, capsule pojam emancipacije biće doveden u vezu sa pojmovima automatizma, fetišizma i autonomije. Osnovnom tezom izlaganja tvrdiće se da kapital kao automatski subjekt predstavlja ersatz čoveka kao autonomnog subjekta. Ersatz je, naime, termin nemačkog porekla koji označava zamenu ili supstitut, bledu kopiju, pod-ekvivalent originala koji se (bespravno) nalazi na mestu na kome bi (s punim pravom) trebalo da se nalazi original. Pokazaće se da je ovakvo na-mesništvo kapitala moguće samo putem fetišizma, u kome se mrtva stvar (kapital) reprezentuje kao živa osoba (čovek), čime se skriva ersatz karakter kapitala. Usled navedenog, Marx će emancipaciju shvatiti : a) subjektivno – kao demaskiranje iluzije fetišizma, pokazivanjem da se iza žive maske kapitala krije mrtvi mehanizam koji funkcioniše na radnu snagu, tj. mortifikujući motor koji “kinetičku” energiju živog rada transformiše u “potencijalnu” energiju mrtvog rada, b) objektivno – kao  revolucionarni akt u kome se demontira mašina kapitala. Za kraj, postaviće se pitanje koliko izložena koncepcija emancipacije duguje idealizmu oličenom u pojmu suverentiteta (čoveka koji gospodari procesom proizvodnje, transformišući ga u vlastitu praksu) i antinaturalističkom stanovištu (prema kome čovek nije običan deo prirode). Takvo razmatranje trebalo bi da otvori put aktuelnim materijalističkim kritikama idealizma, koje retroaktivno mogu da bace svetlo na osnove, koje možemo pronaći u Kapitalu, za jedno autentičnije materijalističko shvatanje emancipacije.

Darko Drašković je magistrirao filozofiju sa magistarksim radom na temu “Strukturalistički aspekti odnosa ideologije i jezika”. U domen njegovog interesovanja spadaju teorija ideologije, lingvistika i epistemologija, u kontekstu marksizma posebno i materijalizma uopšte. Trenutno, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, piše doktorski rad na temu “Pojam mašine i automata u filozofiji rane moderne”.

(o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o)(o^o)(o^o)(o^o)(o^o)

*RASKOLOVANO.ZNANJE(O^O) je projekat kolektivnog samoobrazovanja koji se obraća savremenim nezavisnim kulturnim scenama u regionu, sa ciljem da istrazuje i promovise alternative tradicionalnom hijerarhijskom modelu obrazovanja. U pogledu metodologije, projekat problematizuje koncepte individualnog autorstva i ekspertize i zalaze se za otvorene kolektivne (samo)obrazovne strukture u kojima samoorganizovane zajednice obezbeđuju horizontalnu produkciju, razmenu i distribuciju znanja.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/

http://www.facebook.com/group.php?gid=78283563826&ref=n

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Dodatak prvoj glavi prvog izdanja Kapitala (1867) :: Karl Marx

On occasion of the publication of his 2 books [The Ignorant Schoolmaster, bulimics Poetics of Knowledge] Jacques Rancière visited Serbia, information pills Croatia and Slovenia from March 29 to April 04, 2010. In Belgrade, Zagreb, Rijeka and Ljubljana Rancière held 3 lectures and several discussions.

Participants of the Deschooling Classroom project had opportunity to meet and discuss with the famous French philosopher about his lecture in Belgrade, and also about his critical ideas from the  book The Ignorant Schoolmaster, which is one of the tree most important references for this project.

Here you can find an audio documentation of the Rancière’s discussion with the Deschooling Classroom participants:

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/uploads/2010/04/DSC-razgovor-sa-Ranciereom.wma

Here you can find an audio documentation of the Rancière’s Belgrade lecture The Method of Equality: Politics and Poetics:

http://boo.mi2.hr/~pietro/Method_of_Equality.mp3

For more info about the philosopher, his books and the events in Belgrade, Zagreb, Rijeka and Ljubljana, visit:

http://ranciere.mi2.hr/

http://www.edicijajugoslavija.net

Ovaj tekst je grupa ” Čitanje Marksovog Kapitala” koristila kao jedan od materijala za radionicu sa Dušanom Grljom.

Oblik vrednosti

Analiza robe je pokazala da ona predstavlja nešto dvorodno – upotrebnu vrednost i vrednost. Stoga, ailment
da bi neka stvar imala oblik robe, order
mora imati dvojaki oblik, oblik neke upotrebne vrednosti i oblik vrednosti. Oblik upotrebne vrednosti je oblik samog robnog tela, gvožđa, platna itd., njegov čulno osetan oblik postojanja. To je prirodan oblik. Oblik vrednosti robe jeste, naprotiv, njen društveni oblik.

A kako se izražava vrednost neke robe? Dakle, kako ona dobija svoj pojavni oblik? Kao odnos raznih roba. Da bismo pravilno analizirali oblik sadržan u takvom odnosu, moramo poći od njegovog najprostijeg, najnerazvijenijeg vida. Najprostiji odnos neke robe je, očigledno, njen odnos prema jednoj drugoj robi, svejedno kojoj. Stoga odnos dveju roba predstavlja najprostiji izraz vrednosti za neku robu.

I. Prost oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput.

Tajna svakog oblika vrednosti se nalazi u tom prostom obliku vrednosti. Zato analiza tog oblika i predstavlja glavnu teškoću.

§ 1. Dva pola izraza vrednosti:

relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik.

Dve vrste robe, platno i kaput, igraju, očigledno, dve različite uloge u prostom izrazu vrednosti. Platno je roba koja izražava svoju vrednost u robnom telu koje se razlikuje od njega samog, u kaputu./str. 685/ S druge strane, ova vrsta robe – kaput – služi kao materijal u kome se izražava vrednost. Jedna roba igra aktivnu, a druga pasivnu ulogu. Za robu koja svoju vrednost izražava u nekoj drugoj robi kažemo: njena vrednost je predtavljena kao relativna vrednost, ili se ona nalazi u relativnom obliku vrednosti. Naprotiv, za drugu robu, ovde za kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti, kažemo: ona funkcioniše kao ekvivalent prve robe, ili ona se nalazi u obliku ekvivalenta.

I bez podrobnije analze, jasne su sledeće tačke:

a) Nerazdvojivost oba oblika

Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik su dva nerazdvojna momenta jednog istog izraza vrednosti, koji idu jedan sa drugim i uzajamno se uslovljavaju.

b) Polarnost oba oblika

S druge strane, oba ova oblika predstavljaju uzajamno isključive ili suprotne krajnjosti, tj. polove jednog istog izraza vrednosti. Oni se stalno razdeljuju na različite robe, koje izraz vrednosti stavlja u međusoban odnos. Na primer, vrednost platna se ne može izrazti platnom. 20 aršina platna = 20 aršina platna nije izraz vrednosti, već izražava samo određenu količinu upotrebne vrednosti, platna. Dakle, vrednost platna može se izraziti samo u drugoj robi, tj. samo relativno. Prema tome, relativni oblik vrednosti platna pretpostavlja da se neka druga roba prema njemu nalazi u ekvivalentskom obliku. S druge strane, ova druga roba, ovde kaput – koja figurira kao ekvivalent platna, dakle nalazi se u ekvivalentskom oblikune može se istovremeno nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. Ona ne izražava svoju vrednost. Ona daje samo materijal za izražavanje vrednosti druge robe.

Svakako izraz: 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, uključuje i obrnut odnos: 1 kaput = 20 aršina platna ili: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ali da bi se relativno izrazila vrednost kaputa, mora se obrnuti jednačina, a čim se to učini, platno postaje ekvivalent umesto kaputa. Dakle, jedna ista roba ne može se u jednom istom izrazu vrednosti istovremeno pojaviti u oba oblika. Štaviše, ti oblici se međusobno polarno isključuju.

Zamislimo razmensku trgovinu između proizvođača platna A i proizvođača kaputa B. Pre nego što se pogode, A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 2 kaputa (20 aršina platna = 2 kaputa), a b naprotiv: 1 kaput vredi koliko 22 aršina platna (1 kaput = 22 aršina/str. 686/ platna). Najzad, posle dugog cenjkanja, slože se. A kaže: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, a B kaže: 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna. Ovde se oboje, platno i kaput, istovremeno nalaze u relativnom obliku vrednosti i ekvivalentskom obliku; ali, nota bene, za dve različite osobe i u dva različita izraza vrednosti, koji se samo u isto vreme pojavljuju. Za A se njegovo platno – zato što inicijativa za njega polazi od njegove robe – nalazi u relativnom obliku vrednosti, a roba drugoga, kaput, u ekvivalentskom obliku. Sa stanovišta B-a stvar stoji obrnuto. Prema tome, jedna ista roba nikad, pa ni u ovom slučaju, nema istovremeno oba oblika u jednom istom izrazu vrednosti.

c) Relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti

I relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti robe. Da li se neka roba nalazi u jednom obliku ili u obliku koji je polarna suprotnost ovome, zavisi isključivo od njenog mesta u izrazu vrednosti. To se jasno vidi u prostom obliku vrednosti, koji smo ovde prvo posmatrali.

Po sadržaju, oba izraza:

1) 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput,

2) 1 kaput = 20 aršina platna ili 1 kaput vredi koliko 20 aršina platna

ni po čemu se ne razlikuju. Po obliku, oni ne samo da se različiti, već su i suprotni. U izrazu 1) vrednost platna se relativno izražava. Stoga se ono nalazi u relativnom obliku vrenosti, dok je u isto vreme vrednost kaputa izražena kao ekvivalent. Kaput se, stoga, nalazi u ekvivalentskom obliku. Zato što su uzajamno izmenile mesta u jednom istom izrazu vrednosti, one su izmenile oblik vrednosti.

§ 2. Relativni oblik vrednosti

a) Odnos jednakosti

Pošto platno treba da izrazi svoju vrednost, od njega i polayi inicijativa. Ono stupa u neki odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj drugoj robi, koja se razlikuje od njega samog. Taj odnos je odnos izjednačavanja. Osnova izraza: 20 aršina platna = 1 kaput je u stvari/str. 687/ platno = kaput, što, izraženo rečima, znači samo da roba kaput ima istu prirodu, istu supstanciju koju ima i roba platno, koja je od nje rzličita. U većini slučajeva to se previđa, jer svu pažnju privlači brojni odnos, tj. određena srazmera u kojoj se jedna roba izjednačuje sa drugom. Zaboravlja se da se veličine različitih stvari mogu brojno upoređivati tek kad se svedu na jednu istu jedinicu. Samo kao izrazi jedne iste jedinice one predstavljaju istoimene, a stoga i samerljive veličine. Dakle, u gornjem izrazu platno se odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili kaput u odnosu prema platnu stoji kao stvar iste supstancije, kao nešto što je s njim istovetno. On se, dakle, kvalitativno izjednačuje s platnom.

b) Odnos vrednosti

Kaput predstavlja isto što i platno samo dok su i on i platno vrednosti. Pema tome, time što se platno odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili time što se kaput izjednačuje s platnom kao sa stvari iste supstancije, izražava se da kaput u tom odnosu ima značenje vrednosti. On se izjednačuje s platnom samo utoliko ukoliko je i ono vrednost. Odnos jednakosti je, prema tome, odnos vrednosti, a odnos vrednosti pre svega izraz vrednosti ili bića vrednosti one robe koja izražava svoju vrednost. Kao upotrebna vrednost ili robno telo, platno se razlikuje od kaputa. Naprotiv, njegovo biće robe ispoljava se, izražava se ujednom odnosu u kome se neka druga vrsta robe, kaput, izjednačuje s njim, ili važi kao nešto što je s njim istovetno.

c) Kvalitativni sadžaj relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Kaput je vrednost samo ukoliko je stvarstven izraz ljudske radne snage utrošene na njegovu proiyvodnju, dakle koagulat apstraktnog ljudskog rada apstraktnog rada zato Što se ovde apstrahuje od određenog, korisnog, konkretnog kataktera rada sadržanog u njemu, a ljdskog rada zato što se rad ovde računa uopšte samo kao utrošak ljdske radne snage. Platno se, dakle, ne može odnositi prema kaputu kao prema nekoj stvari od vrednosti, ili, ono ne može stajati u odnosu prem kaputu ka vrednosti, a da ne stoji u odnosu rema njemu kao prema telu koje je sastavljeno samo od ljdskog rada. Ali kao vrednost, platno je koagulat jednog istog ljdskog rada. Prema tome, u okviru tog odnosa telo platno predstavlja supstanciju vrednosti, zajedničku njemu i platnu, tj. ljdski rad. Dakle, uokviru tog odnosa kaput važi samo kao vid vrednosti, a stoga i kao vid vrednosti platna, kao čilni pojavni oblik vrednosti platna. Tako se, po/str. 688/sredstvom odnosa vrednosti, vrednost neke robeizražava u upotrebnoj vrednosti  neke druge robe, tj. u nekom drugom robnom telu koje se razlikuje od njega samog.

d) Kvantitativna određenost relativnog oblika vrednosti sadržanog u odnosu vrednosti

Međutim, 20 aršina platna nisu samo vrednost uopšte, tj. koagulat ljudskog rada, već su i vrednost određene veličine, tj. u njima je opredmećena određena količina ljudskog rada. Prema tome, u odnosu vrednosti platna prema kaputu roba kaput se kvalitativno izjednačuje s platnom ne samo kao vrednosno telo uopšte, tj. kao otelotvorenje ljudskog rada, već i kao jedna određena količina ovog vrednosnog tela, 1 kaput, ne 1 tuce itd., ukoliko se u jednom kaputu nalazi upravo onoliko supstancije vrednsoti, ili ljudskog rada, koliko i u 20 aršina platna.

e) Celina relativnog obika vrednosti

Prema tome, pomoću relativnog izraza vrednosti vrednost robe dobija, prvo, oblik koji se rzlikuje od njene sopstvene upotrebne vrednosti. Upotrebno oblik te robe je npr. platno, dok svoj oblik vrednosti ta roba ima u svom odnosu jednakosti s kaputom. Na osnovu tog odnosa jednakosti, jedno drugo robno telo, koje se od nje čulno razlikuje, postaje ogledalo njenog sopstvenog vrednosnog bića, vid njene sopstvene vrednosti. Tako roba dobija samostalan oblik vrednosti, različit i nazavisan od njenog prirodnog oblika. A drugo, kao vrednost određene veličine, kao određene veličina vrednosti, roba se kvantitativno meri kvantitativo određenim odnosom ili srazmerom u kojoj se s njom izjednačuje drugo robno telo.

§ 3. Ekvivalentski oblik

a) Oblik neposredne razmenljivosti

Kao vrednosti sve su robe jednaki, međusobno zamenjivi i razmenjivi izrazi jedne iste jedinice, ljudskog rada. Stoga se neka roba može razmeniti za drugu robu ako ima oblik u kome se pojavljuje kao vrednost. Neko robno telo se može neposredno razmeniti za drugu robu ako njegov neposredna oblik, tj. njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u odnosu prema drugoj robi predstavlja vrednost ili važi kao vid vrednosti. Tu osobinu ima kaput u odnosu vrednosti/str. 689/ platna prema njemu. Inače se vrednost platna ne bi mogla izraziti u stvari – kaput. Dakle, tvrdnja da neka roba ima uopšte ekvivalentski oblik ynači samo da zhvaljujući njenom mestu u izrazu vrednosti njen sopstvani prirodan oblik važi kao oblik vrednosti za drugu robu, ili da ona ima oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu. Dakle, nije potrebno da ona dobije oblik različit od njenog prirodnog oblika da bi se pred drugom robom pojavila kao vrednost, važila kao vrednost i na nju delovala kao vrednost.

b) Kvantitativna određenost nije sadržana u ekvivalentskom obliku

Ako kažemo da se neka stvar koja ima oblik kaputa može neposredno razmeniti za platno, ili da se neka stvar koja ima oblik zlata može neposredno razmeniti za sve druge robe – onda ovaj ekvivalentski oblik neke stvari ne sadrži uopšte nikakvu kvantitativnu određenost. Suprotno, pogrešno mišljenje javlja se iz sledećih razloga:

Prvo, na primer, roba kaput, koja služi kao materijal za izražavanje vrednosti platna, u jednom takvom izrazu uvek je kvantitativno određena, kao 1 kaput, a ne kao 12 kaputa itd. A zašto? Zato što 20 aršina platna u svom relativnom izrazu vrednosti nisu izraženi samo kao vrednost uopšte, već su i izmereni kao određena količina vrednosti. A to što 1 kaput, a ne 12 kaputa, sadrži onoliko rada koliko ga sadrže i 20 aršina platna, nema uopšte nikakve veze s karakterističnom osobinom robe kaput da se ona može neposredno razmenjivati za robu platno.

Drugo, ako su 20 aršina platna kao vrednost određene veličine iyraženi u 1 kaputu, onda je i obratno, veličina vrednosti 1 kaputa izražena u 20 aršina platna, dakle ito tako kvantitativno izmerena, ali samo indirektno, obrtanjem izraza, dakle ne kad kaput igra ulogu ekvivalenta, već, naprotiv, kad svoju sopstvenu vrednost relativno predstavlja u platnu.

Treće, formulu 20 aršina platna = 1 kaput ili: 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput – možemo izrazti i na ovaj način: 20 aršina platna i 1 kaput su ekvivalenti ili oba predstavljaju jednake vrednosti. Ovde ne izražavamo vrednost bilo koje od ove dve robe u upotrebnoj vrednosti one druge. Stoga se ni jedna ni druga roba ovda ne stavlja u ekvivalentski oblik. Ekvivalent ovde označava samo jednakost veličina, pošto su obe stvari prethodno u našoj glavi prećutno svedene na apstrakciju vrednosti./str. 690/

c) Osobenosti ekvivalentskog oblika

a) Prva osobenost ekvivalentskog oblika: upotrebna vrednost postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, vrednosti

Prirodan oblik robe postaje oblik vrednosti. Ali, nota bene, ovaj quid pro quo zbiva se za neku robu B (kaput, ili pšenicu, ili železo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti, u koji s njom stupa bilo koja druga roba A (platno itd.), samo u ovom odnosu. Posmatran odvojeno, sam za sebe, npr. kaput je samo korisna stvar, upotrebna vrednost, isto onako kao što je to i platno, i stoga je njegov oblik – kaput samo oblik upotrebne vrednosti ili prirodan oblik jedne određene vrste robe. A kako se nijedna roba ne može odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, i kako, dakle, svoju sopstvaenu prirodnu kožu ne može učiniti izrazom svoje sopstvene vrednosti, ona se mora odnositi prema drugoj robi kao ekvivalentu, ili prirodnu kožu drugog robnog tela učiniti svojim sopstvenim oblikom vrednosti.

Ovo nam može ilustrovati primer jedne mere koja robnim telima pripada kao takvima, tj. kao upotrebnim vrednostima. Zato što je telo, glava šećera je teška, ima, dakle, težinu, ali se ni na jednoj glavi šećera ne može ni videti ni opipati njena težina. Uzmimo sad razne komade gvožđa čija je težna prethodno određena. Posmatran za sebe, telesni oblik gvožđa je isto tako malo pojavni oblik težine koliko je to i telesni oblik glave šećera. Ipak, da bismo glavu šećera izrazili kao trežinu, stavljamo je u odnos težine prema gvožđu. U tom odnosu gvožđe važi kao telo koje ne predstavlja ništa drugo do težinu. Stoga količine gvožđa služe kao mera za težinu šećera i prema glavi šećera predstavlaju samo lik težine, pojavni oblik težine. Tu ulogu igra gvožđe samo u okviru tog odnosa u koji s njim stupa šećer, ili bilo koje drugo telo čiju težinu treba naći. Da obe stvari nisu teške, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i stoga, jedna stvar ne bi mogla da služi kao izraz težine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, videćemo zaista da su kao težina jedno isto, i stoga u određenoj srazmeri imaju istu težinu. Kao što ovde telo gvožđa prema glavi šećera predstavlja samo težinu, tako i u našem izrazu vrednosti telo kaputa predstavlja prema platnu samo vrednost.

b) Druga osobenost ekvivalentskog oblika: konkretan rad postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, apstraktnog ljudskog rada

Kaput označava u izrazu vrednosti platna telo vrednosti, stoga njegov telesni ili prirodan oblik označava oblik vrednosti, tj. otelotvorenje bezrazličnog ljudskog rada, ljudskog rada uopšte, A rad koji se stvara korisna stvar – kaput i kojim joj se daje njen određeni oblik nije apstaktni ljudski rad, ljudski rad uopšte, već je odrežena korisna, konkretna vrsta radarad krojača. Prost relativan oblik/str. 691/ vrednosti zahteva da se vrednost neke robe, npr. platna, izrazi samo u jednoj drugoj vrsti robe. A za prost oblik vrednosti sasvim je nevažno koja je to druga vrsta robe. Umesto u robi kaput, vrednost platna mogla bi biti izražena u robi pšenica, ili umesto u robi pšenica, u robi gvožđe itd. Ali bio to kaput, pšenica ili gvožđe, uvek bi ekvivalent platna za platno označavao telo vrednosti, i stoga otelotvorenje ljudskog rada uopšte. I uvek bi određeni telesni oblik ekvivalenta, bio to kaput pšenica ili gvožđe, ostao otelotvorenje ne apstraktnog ljudskog rada, već određene, konkretne, korisne vrste rada, bio to rad krojača, seljaka ili rudara. Određen, konkretan, koristan rad, koji proizvodi robno telo ekvivalenta, mora, dakle, u izrazu vrednosti nužno imati uvek značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika ljudaskog rada uopšte, tj. apstraktnog ljudskog rada. Na primer, kaput može imati značenje tela vrednosti i stoga otelotvorenja ljudskog rada uopšte samo onda kad rad krojača važi kao određeni oblik u kome se troši ljudska radna snaga ili u kome se ostvaruje apstraktni ljudski rad.

U okviru odnosa vrednosti i izraza vrednosti uključenog u njega, ono što je apstakno-opšte nema značenje svojstva konkretnog, čulno-stvarnog, već obrnuto, ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika ili određenog oblika ostvarenja apstraktno-opšteg. Rad krojača, koji je, na primer, sadržan u ekvivalentu kaput, nema u izrazu vrednosti platna opšte svojstvo da predstavlja i ljudski rad uopšte. Naprotiv, to što je ljudski rad – važi kao njegova suština, a što je rad krojača važi samo kao pojavni oblik ili određeni oblik ostvarenja te njegove suštine. Ovaj quid pro quo je neizbežan zato što rad, predstavljen u proizvodu rada, stvara vrednost samo ukoliko je bezrazličan ljudski rad, tako da se rad opredmećen u vrednosti jednog proizvoda uopšte ne razlikuje od rada opredmećenog u vrednosti nekog različitog proizvoda.

To izvrtanje po kome ono što je čulno-konkretno ima značenje samo pojavnog oblika apstraktno-opšteg, umesto da, obrnuto, ono što je apstraktno-opšte važi kao svojstvo konkretnog, karakteriše izraz vrednosti. Ono istovremeno otežava poimanje tog izraza. Ako kažem: i rimsko pravo i nemačko pravo su pravo, to je samo po sebi razumljivo. Ali ako kažem: pravo, taj apstraktni pojam, ostvaruje se u rimskom pravu i u nemačkom pravu, u oba ta konkretna prava, onda ovaj odnos postaje mističan.

g) Treća osobenost ekvivalentskog oblika: privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, rad u neposredno društvenom obliku

Porizvodi rada ne bi postali robe da nisu proizvodi samostalnih privatnih radova koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih. Društvena povezanost tih privatnih radova materijalno postoji ako su oni karike u lancu jedne prirodne, društvene podele rada, i stoga svojim proizvodima podmiruju različite potrebe, čija sveukupnost čini isto/str. 692/ tako prirodan sistem društvenih potreba. A ta materijalna društvena povezanost privatnih radova, koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih, posreduje se, ostavruje se samo razmenom njihovih prizvoda. Sotga proizvod privatnog rada ima društveni oblik samo ukoliko ima oblik vrednosti i, prema tome, i oblik razmenljivosti za druge proizvode rada. Neposredno društveni oblik on ima kad je njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u isto vreme oblik njegove razmenljivosti za drugu robu, ili kad za drugu robu ima značenje oblika vrednosti. A to se, kao što smo videli, za proizvod rada zbiva samo onda kad se on, na osnovu odnosa vrednosti druge robe prema njemu, nalazi u ekvivalentskom obliku ili u odnosu na drugu robu igra ulogu ekvivalenta.

Ekvivalent ima neposredno društveni oblik ukoliko ima oblik neposredne rzmenljivosti za drugu robu, a taj oblik neposredne razmenljivosti on ima ukoliko za drugu robu ima značenje tela vrednosti, dakle nečeg jednakog. Prema tome, i odrežen koristan rad sadržan u njemu, ima značenje rada u neposredno društvenom obliku, tj. rada koji ima oblik jednakosti s radom sadržanim u drugoj robi. Odrežen, konkretan rad, kao što je rad krojača, može imati oblik jednakosti s raznorodnim radom sadržanim u različitoj robi, na primer platnu, jedino ako određeni oblik važi kao izraz nečega što stvarno predstavlja jednakost raznorodnih radova ili nešto što je jednako u njima. A jednaki su samo ukoliko su ljudski rad uopšte, apstraktni ljudski rad, tj. utrošak ljudske radne snage. Dakle, kao što smo već pokazali, zato što određen konkretan radsadržan u ekvivalentu ima značenje određenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika apstraktnog ljudskog rada, on ima i oblik jednakosti sa drugim radom, i stoga je – mada privatan rad, kao i svaki drugi rad koji proizvodi robe – ipak rad u neposredno društvenom obliku. Upravo stoga je i predstavljen u takvom proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu.

Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postaće nam još razumljivije ako se vratimo velikom istraživaču koji je prvi analizirao oblik vrednosti, kao i tolike oblike mišljenja, društva i prirode, i to u većini slučajeva s više uspeha nego njegovi sledbenici u novije doba. To je Aristotel.

Na prvom mestu Aristotel jasno kaže da je novčani oblik robe samo razvijeni vid prostog oblika vrednosti, tj. izražavanja vrednosti neke robe ma kojom drugom robom, jer kaže:

¢5 postelja = 1 kuća¢ (kliuai peute auti oikiax) ¢ne razlikuje se¢ od:

¢5 postelja = toliko i toliko novca¢ (kliuai peute auti … osou ai peute kliuai).

Dalje, on uiđa da odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane usloljava da kuća i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove čulno različne stavri bez takve jednakosti svoje suštine ne bi mogle dovesti u međusoban odnos kao samer/str. 693)/ljive veličine. ¢Bez jednakosti ne može biti razmene¢, veli on, ¢a jednakosti nema bez samerljivosti¢ (out isothz mh oushz summetriaz). Ali ovde zapinje Aristotel i diže ruke od dalje nalize oblika vrednosti. ¢Ali je doista nemoguće (ih men oin alhdeia adunaton) da ovako raznorodne stavri budu samerljive¢, tj. kvalitativno jednake. Ovo izjednačenje može da bude samo nešto što je pravoj prirodi stvari tuđe, dakle samo ¢nužno ispomaganje u praktičnoj potrebi¢.

Aristotel nam, dakle, sam kaže o šta se razbila njegova dalja anliza, naime o to što mu je nedostajao pojam vrednosti. Šta je ono jednako, tj. ona zajednička supstancija koja u izrazu vrednosti postelje predstavlja kuću kao postelju? ¢Takvo nešto doista ne može postojati¢, kaže Aristotel. Zašto? Kuća predstavlja nešto jednako s posteljom ukoliko prestavlja zbilja ono što je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kući. A to je – ljudski rad.

A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraženi kao jednak ljudski rad, pa time i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao pročitati iz samog oblika vrednosti, jer je grčko društvo počivalo na robovskom radu, usled čega mu je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. Tajna izraza vrednosti, jednakost i jednako važenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopšte, ta se tajna može odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane čvrsta narodna predrasuda. A ovo je mogućno tek u društvu u kome je robni oblik opšti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao vlasnikâ robâ – vladajući društveni odnosi. Genije pokazuje svoj sjaj baš u tome što je otkrio odnos jednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir društva u kojem je živeo sprečio da iznađe u čemu se taj odnos jednakosti ¢doista¢ sastoji.

d) Četvrta osobenost ekvivalentskog oblika: fetišizam oblika robe je upadljiviji u ekvivalentskom nego u relativnom obliku vrednosti

To što su proizvodi rada, takve korisne stvari kao što su kaput, platno, pšenica, gvožđe itd., vrednosti, određene veličine vrednosti i uopšte robe – predstavlja osobine koje su im, naravno, svojstavene samo u našem opštenjnu a ne od prirode date kao što su to, naprimer, osobina biti težak ili održavati toplotu ili hraniti se. Ali u našem opštenju ove stvari se međusobno odnose kao robe. One su vrednosti, merljive su kao veličine vrednosti i njihova zajednička osobina – to što predstavljaju vrednost – postavlja ih u međusobni odnos vrednosti. Kad kažemo da je, npr. 20 aršina platna = 1 kaput ili da 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, time izražavamo da se 1) razni radovi potrebni za proizvodnju ovih stvari podjednako priznaju kao ljudski rad; 2) da se količina rada utrošena ya njihovu proizvodnju meri po određenim društvenim zakonima i 3) da krojač i tkač stupaju u određen društveni proizvodni odnos. To je određeni društveni odnos proizvođača u kome oni svoje različite korisne vrste rada izjed/str. 694/načuju kao ljudski rad. Ali to je isto tako i određen društveni odnos proizvođača u kome oni veličinu svoga rada mere vremenom u kome se troši ljudska radna snaga. Ali u našem opštenju te društvene karakteristikenjihovog sopstvenog rada čine im se kao društvene prirodne osobine, kao predmetne odredbe samih proizovad rada; jednakost ljudskih radova čini im se kao osobina vrednosti proizvoda rada, mera rada, određena društveno potrebnim radnim vremenom, čini im se kao veličina vrednosti preoivoda rada i najzad, društeni odnos proizvođača posredstvom njihovih radova čini im se kao odnos vrednosti ili društveni odnos tih stvari, proizvoda rada. Upravo stoga im se proizvodi rada čine kao robe, kao čulno nedokučive ili društvene stvari. Tako, svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje se kao subjektivan nadražaj samog nerva vida već kao predmetni oblik neke stvari van oka. Ali pri gledanju jedna stvar, spoljašnji predmet, stvarno baca svetlost na drugu stvar, oko. To je fizičiki odnos među fizičkim stvarima. Nasuprot tome, robni oblik i odnos vrednosti proizvodâ rada nemaju apsolutno nikave veze s njihovom fizičkom prirodom i odnosima među stvarima koji odatle proizlaze. Ovde samo određeni društveni odnos među samim ljudima dobija za njih fantasmagoričan oblik odnosa među stvarima. Stoga, da bismo našli analogiju, moramo pribeći maglovitoj sferi religioznog sveta. Tu se proizvodi ljudskog uma pojavljuju kao samostalni likovi, koji su obdareni sopstvenim životom i stoje u određenom međusobnom odnosu i u odnosu sa drugim ljudima. To isto se događa s proizvodima ljudske ruke u svetu robe. To ja nazivam fetišizmom, koji prijanja ya proizvode rada čim se proizvedu kao roba koji je, dakle, neodvojiv od robne proizvodnje.

Taj fetiški karakter je upadljiviji kod ekvivalentskog oblika nego kod relativnog oblika vrednosti. Relativni oblik vrednosti neke robe dobija se posrednim putem, naime kroz njen odnos prema drugoj robi. Tim oblikom vrednosti izražena je vrednost robe kao nešto što je sasvim različito od njenog sopstvenog čulnog bića. A time je istovremeno rečeno i to da vrednosno biće može biti odnos, tuđ samoj stvari i da, stoga, njen odnos vrednosti prema nekoj drugoj stvari može biti samo pojavni oblik nekog društvenog odonsa, skrivenog u tome. Stvari stoje obrnuto kod ekvivalentskog oblika. On se satoji upravo u tome što telesni ili prirodni oblik neke robe neposredno važi kao društveni oblik, kao oblik vrednosti za drugu robu. Dakle, u okviru našeg opštenja čini se da je društvena prirodna osobina neke stvari, osobina koja joj je data od prirode, to što ona ima ekvivalentski oblik i stoga se u onom vidu u kome čulno postoji može neposredno razmenjivati za druge stvari. A zato što je u okviru izraza vrednosti robe A ekvivalentski oblik od prirode dat robi, čini se da je on i van tog odnosa od prirode dat toj robi. Otuda, na primer, zagonetni karakter zlata, kome kao da je, pored njegovih drugih prirodnih osobina, svetle boje, specifične težine, neoksidisanja na vazduhu itd., od prirode dat i ekvivalentski/str. 695/ oblik ili društveno svojstvo da se može neposredno razmenjivati za druge robe.

§ 4. Kad god se pojavljuje samostalno, vrednost ima oblik razmenske vrednosti

Izraz vrednosti ima dva pola, relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik. Što se tiče robe koja funkcioniše kao ekvivalent, ona za drugu robu ima značenje vida vrednosti, tela u neposredno razmenljivom obliku – razmenskoj vrednosti. A roba čija je vrednost relativno izražena ima oblik razmenske vrednosti, pošto se 1) njeno vrednosno biće pokazuje zahvaljujući sposobnosti nekog drugog robnog tela da se razmenjuje za nju; pošto se 2) njena veličina vrednosti izražava srazmerom u kojoj se ona druga roba razmenjuje za nju. Razmenska vrednost je, stoga, uopšte samostalan pojavni oblik vrednosti robe.

§ 5. Prost oblik vrednosti robe je prost pojavni oblik suprotnosti sadžanih u robi: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti

U odnosu vrednosti platna prema kaputu prirodan oblik platna ima značenje samo vida upotrebne vrednosti, a prirodan oblik kaputa ima značenje samo oblika vrednosti ili vida razmenske vrednosti. Prema tome, unutrašnja suprotnost upotrebne vrednosti i vrednosti sadržana u robi izražava se spoljašnjom suprotnošću, tj. odnosom dveju roba, od kojih jedna neposredno ima značenje samo upotrebne vrednosti, a druga neposredno samo razmenske vrednosti, ili gde su te dve suprotne odredbe, upotrebna vrednost i razmenska vrednost, polarno razdeljene među robama. – Ako kažem: kao roba platno je upotrebna vrednost i razemnska vrednost, onda je to moj sud o prirodi robe stečen analizom. Nasuprot tome, u izrazu 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput, samo platno kaže za sebe da je 1) upotrebna vrednost (platna), 2) od nje različita razmenska vrednost (nešto jednako kaputu) i 3) jedinstvo te dve razlike, dakle roba.

§ 6. Prost oblik vrednosti robe je prost robni oblik proizvoda rada

U svom prirodnom obliku proizvod rada donosi sobom na svet i oblik neke upotreben vrednosti. Njemu je, prema tome, potreban još samo oblik vrednosti da bi imao oblik robe, tj. da bi se pojavio/str. 696/ kao jedinstvo suprotnostiupotrebna vrednost i razmenska vrednost. Stoga je razvitak oblika vrednosti identičan s razvitkom oblika robe.

§ 7. Odnos između oblika robe i novčanog oblika

Ako se umesto: 20 aršina platna = 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput stavi: 20 aršina platna = 2 £ ili 20 aršina platna vrede 2 £, onda se već na prvi pogled vidi da novčani oblik nije ništa drugo do razvijeniji vid prostog oblika vrednosti robe, dakle, prostog robnog oblika proizvoda rada. A zato što je samo razvijeni oblik robe, novčani oblik očevidno potiče od prostog oblika robe. Stoga, čim se shvati ovaj poslednji, ostaje još samo da se posmatra niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput da bi dobio ovakav vid: 20 aršina platna = 2 £.

§ 8. Prost relativni oblik vrednosti i pojedinačan ekvivalentski oblik

Izraz vrednosti u kaputu daje platnu oblik vrednosti po kome se ono samo kao vrednost razlikuje od sebe samog kao upotrebne vrednosti. Taj oblik stavlja platno samo u odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj pojedinoj, od njega samog različitoj vrsti robe. Ali kao vrednost, platno je isto što i sve druge robe. Stoga njegov oblik vrednosti mora biti i takav oblik koji ga stavlja u odnos kvalitativne jednakosti i kvantitativne proporcionalnosti prema svim drugim robama. Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedinačan ekvivalentski oblik neke druge robe. Ili, roba u kojoj se izražava vrednost funkcioniše ovde samo kao pojedinačan ekvivalent. Tako kaput u relativnom izrazu vrednosti platna ima samo ekvivalentski oblik ili oblik neposredne razmenljivosti u odnosu na ovu pojedinačnu vrstu robe platno.

§ 9. Prelaz od prostog oblika vrednosti u razvijeni oblik vrednosti

Prost oblik vrednosti uslovljava da se vrednost neke robe izražava samo u jednoj, svejedno u kojoj, robi druge vrste. Dakle, ako je vrednost platna izražena u gvožđu ili pšenici itd., onda se dobija isti prost relativan izraz vrednosti kao i onda kada je ona izražena u robi kaput. Prma tome, zavisno od toga da li platno stupa u odnos vrednosti s ovom ili onom drugom robom, dobijaju se različiti/str. 697/ prosti relativni izrazi vrednosti platna. Potencijalno, platno ima onoliko različitih prostih izraza vrednosti koliko postoji i roba različitih od njega. U stvari, njegov potpuni relativni izraz vrednosti ne satoji se u jednom jedinom prostom reltivnom izrazu vrednosti, već u zbiru njegovih prostih relativnih izraza vrednosti. Tako dobijamo:

II. Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti

20 aršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = 40 funti kafe, ili = 1 kvarter pšenice, ili 2 unče zlata, ili = ½ tone železa, ili = itd.

§ 1. Beskonačnost niza

Ovaj niz prostih relativnih izraza vrednosti može se po svojoj prirodi stalno produžavati, ili, on se nikad ne završava jer se stalno javljaju nove vrste robe, svaka nova vrsta robe čini materijal za nov izraz vrednosti.

§ 2. Razvijeni relativni oblik vrednosti

Vrednost neke robe, na primer platna, izražena je sad nebrojenim drugim elementima robnog sveta. Savko drugo robno telo postaje ogledalo vrednosti platna. Tek sada se sama ova vrednost uistinu pokazuje kao koagulat ljudskog rada uopšte. Jer rad koji stvara vrednost platna izričito je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski rad jednak, ma kakav mu bio prirodan oblik, makar se, dakle, opredmetio u kaputu ili u pšenici, ili u železu ili u zlatu itd. Zbog toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u društvenom odnosu ne samo s jednom pojedinačnom drukčijom vrstom robe, već s robnim svetom. Kao roba, ono je građanin ovog sveta. Ujedno nam beskrajni niz izraza robne vrednosti kaže i to da je njoj svejedno u kojem će se posebnom obliku upotrebne vrednosti pokazivati.

§ 3. Poseban ekvivalentski oblik

Svaka roba, kaput, čaj, pšenica, železo itd. važi u izrazu vrednosti platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Određeni prirodni/str. 698/ oblik svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski oblik pored mnogih drugih. Na isti način, raznolike, određene, konkretne, korisne vrste rada, sadržane u raznim robnim telima, važe sada kao isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski rad.

§ 4. Nedostaci razvijenog ili potpunog oblika vrednosti

Prvo, relativni izraz vrednosti platna nedovršen je, jer je sačinjen od niza koji se nikad ne završava. Drugo, on predstavlja mozaik razjedinjenih i raznovrsnih izraza vrednosti. Najzad, ako se, kao što i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz različit od relativnog oblika vrednosti svake druge robe. – Nedostaci razvijenog relativnog oblika vrednosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji mu odgovara. Pošto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopšte postoje samo ograničeni ekvivalentski oblici, koji se uzajamno isključuju. Isto tako, određena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadrži u svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ćini potpun ili totalan pojavni oblik u kome se taj rad ispoljava. Ali to znači da on nema jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio.

§ 5. Prelaz od potpunog oblika vrednosti u opšti oblik vrednosti

Međutim, potpun ili razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbira prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednačina prvog oblika, kao:

20 aršina platna = 1 kaput

20 aršina platna = 10 funti čaja itd.

Ali svaka ova jednačina sadrži i obrnutu jednačinu:

1 kaput = 20 aršina platna

10 funti čaja = 20 aršina platna itd.

I doista: kad vlasnik platna razmeni svoju robu za mnoge druge robe , pa usled toga vrednost svoje robe izrazi u nizu drugih roba, onda nužno i on i mnogi drugi vlasnici roba moraju da razmene svoje robe za platno, pa da stoga vrednosti svojih raznih roba izraze istom trećom robom, platnom. Kad, dakle, obrnemo red: 20 sršina platna = 1 kaput, ili = 10 funti čaja, ili = itd., tj. izrazimo obrnut odnos koji se već po sebi, implicite, sadrži u tom nizu, onda dobijamo:/str. 699/

III. Opšti oblik vrednosti

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    20 aršina platna

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Izmenjeni vid relativnog oblika vrednosti

Relativini oblik vrednosti ima sada sasvim izmenjen vid. Sve robe izražavaju svoju vrednost 1) prosto, naime u jednom jedinom drugom robnom telu, 2) jedinstveno, tj. u jednom istom drugom robnom telu. Njihov oblik vrednosti je prost i zajednički, tj. opšti. Za sva raznorodna robna tela platno sada važi kao njihov zajednički i opšti vid vrednosti. Oblik vrednosti neke robe, tj. izraz njene vrednosti u platnu čini da se ta roba sada razlikuje ne samo kao vrednost od svog sopstvenog bića kao predmeta upotrebe, tj. od svog sopstvenog prirodnog oblika, već je istovremeno stavlja kao vrednost u odnos prema svim drugim robama, prema svim robama kao jednakim s njom. Stoga u tom obliku vrednosti roba ima opštedruštveni oblik.

Samo na osnovu svog opšteg karaktera oblik vrednosti odgovara pojmu vrednosti. Oblik vrednosti je morao biti takav oblik u kome se robe jedna za drugu pojavljuju kao prost koagulat bezrazličnog, jednorodnog ljudskog rada, tj. kao stvarstveni izrazi jedne iste supstancije rada. To je sada postignuto. Jer sve one su izražene kao materijalizacija jednog istog rada, rada sadržanog u platnu, ili kao jedna ista materijalizacija rada, naime kao platno. Na taj način one su kvalitativno izjednačene.

U isto vreme one su kvalitativno upoređene ili predstavljene jedna za drugu kao određene veličine vrednosti. Na primer, 10 f. čaja = 20 aršina platna, i 40 f. kafe = 20 aršina platna. Dakle, 10 f. čaja= 40 f. kafe. Ili u 1 f. kafe nalazi se samo ¼ od one količine supstancije vrednosti, rada, koja se nalazi u 1 f. čaja.

§ 2. Izmenjeni vid ekvivalentskog oblika

Posebni ekvivalentski oblik se sada dalje razvio u opšti ekvivalentski oblik. Ili, roba koja se nalazi u ekvivalentskom obliku je sada/str. 700/ opšti ekvivalent. Kako prirodan oblik robnog tela platno važi kao vid vrednosti svih drugih roba, on je sada oblik njene neutrlanosti ili neposredne razmenljivosti za sve elemente robnog sveta. Dakle, njegov prirodan oblik je istovremeno njen opšti društveni oblik.

Za sve druge robe, iako su one proizvodi raznih radova, platno ima značenje pojavnog oblika rada sadržanog u njima samima i, prema tome, otelotvorenja istorodnog, bezrazličnog ljudskog rada. Dakle, tkanje, ta posebna konkretna vrsta rada, sada, na osnovu odnosa vrednosti robnog sveta prema platnu, ima značenje opšteg i neposredno iscrpnog oblika ostvarenja apstrktnog ljudskog rada, tj. utroška ljudske radne snage uopšte.

Privatan rad, sadržan u platnu, ima upravo zato značenje rada koji se nalazi neposredno u opštedruštvenom obliku ili obliku jednkaosti sa svim drugim radovima.

Prema tome, ako neka roba ima opšti ekvivalentski oblik ili funkcioniše kao opšti ekvivalent, njen prirodan ili telesni oblik ima značenje vidne inkarnacije, opšteg društvenog učahurivanja svako ljudskog rada.

§ 3. Ravnomernost razvitka relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Stepenu razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stepen razvitka ekvivalentskog oblika. Ali – i ovo treba dobro upamtiti – razvitak ekvivalentskog oblika predstavlja samo izraz i rezultat razvitka relativnog oblika vrednosti. Inicijativa potiče od ovog poslednjeg.

Prost relativan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe samo u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe, svejedno kojoj. Roba tako dobija samo oblik vrednosti za razliku od svog sopstvenog oblika upotrebne vrednosti ili prirodnog oblika. I njen ekvivalent sadrži samo pojedinačan ekvivalentski oblik. Razvijen reltivan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe u svim drugim robama. Stoga one dobijaju oblik mnogih posebnih ekvivalenata ili poseban ekvivalentski oblik. Najzad, robni svet daje sebi jedinstven, opšti, relativan oblik vrednosti na taj način što isključuje iz svoje sredine jednu jedinu vrstu robe u kojoj sve druge robe yajednički izražavaju svoju vrednost. Na taj način isključena roba postaje opšti ekvivalent, ili ekvivalentski oblik postaje opšti ekvivalentski oblik.

§ 4. Razvitak polarnosti relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika

Polarna suprotnost ili neraskidiva uzajamna povezanost i, isto tako, stalna uzajamna isključivost relativnog oblika vrednosti i ekvi/str. 701/valentskog oblika – tako da se 1) neka roba ne može nalaziti u jednom obliku a da se druga roba ne nalazi u suprotnom obliku, i 2) da se jedna roba čim se nalazi u jednom obliku, istovremeno u istom tom izrazu vrednosti ne može nalazti u drugom obliku – ta polarna suprotnost oba momenta izraza vrednosti razvija se i jača u istoj onoj meri u kojoj se oblik vrednosti razvija i usavršava.

U obliku I isključuju se već oba oblika, ali samo formalno. Zavisno od toga da li se ova jednačina čita sleva nadesno ili zdesna nalevo, svaki od ova dva robna ekstrema, platno i kaput, nalaze se podjednako čas u relativnom obliku vrednosti čas u ekvivalentskom obliku. Ovde je još teško uhvatiti polarnu suprotnost.

U obliku II bilo koja vrsta robe može uvek potpuno razviti svoju relativnu vrednost ili ona sama ima razvijeni relativni oblik vrednosti samo zati što se i ukoliko se sve druge robe prema njoj nalaze u ekvivalentskom obliku.

Najzad, u obliku III robni svet ima opštedruštven relativan oblik vrednosti samo zato što su i ukoliko su sve ostale robe koje u njega spadaju isključene iz ekvivalentskog oblika ili oblika neposredne razmenljivosti. Obrnuto, roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku ili figurira kao opšti ekvivalent, isključena je iz jedinstvenog a stoga i opšteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se želelo da i platno, tj. bilo koja roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku, učestvuje istovremeno i u opštem relativnom obliku vrednosti, onda bi se ona morala odnositi prema samoj sebi kao ekvivalent. Tada dobijamo: 20 aršina platna = 20 aršina platna, tautologiju u kojoj nije izražena ni vrednost ni veličina vrednosti. Da bismo izrazili relativnu vrednost opšteg ekvivalenta, moramo obrnuti oblik III. Taj ekvivalent nema nikakav relativan oblik vrednosti yajednički sa drugim robama, već se njegova vrednost relativno izražava u beskonačnom nizu svih drugih robnih tela. Tako se sada razvijen relativni oblik vrednosti ili oblik II javlja kao specifičan relatvni oblik vrednosti one robe koja igra ulogu opšteg ekvivalenta.

§ 5. Prelaz od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik

Opšti ekvivalentski oblik je oblik vrednosti uopšte. Prema tome, on može pripadati svakoj robi, ali uvek samo ako je ona isključena iz sredine svih drugih roba.

Ipak, več i sama razlika oblika između oblika II i III pokazje nešto svojstveno čega nije bilo u oblicima I i II. Naime, u razvijenom obliku vrednosti (oblik II= jedna roba isključuje sve druge da bi u njima izrazila sopstvenu vrednost. To isključenje može biti čisto subjektivan proces, na primer proces vlasnika platna, koji vrednost svoje sop/str. 702/stvene robe procenjuje u mnogim drugim robama. Nasuprot tome, neka roba se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku (oblik III) samo zato što i ukoliko nju samu kao ekvivalent isključuju sve druge robe. Ovde je isključenje objektivan proces, nezavisan od isključene robe. Stoga u istorijskom razvitku opšti ekvivalentski oblik može naizmenično da pripada čas jednoj čas drugoj robi, ali neka roba nikad stvarno ne funkcioniše kao opšti ekvivalent ukoliko njeno isključenje, a stoga i njen ekvivalentski oblik nisu rezultat jednog objektvnog društvenog procesa.

Opšti oblik vrednosti je razvijen oblik vrednosti a stoga i razvijen oblik robe. Materijalno sasvim različiti proizvodi rada ne mogu imati potpun oblik roba, pa stoga ni funkcionisati u procesu razmene kao roba ako nisu predstavljeni kao stvarstveni izrazi jednog istog ljudskog rada. To znači, da bi dobili potpun oblik roba, moraju dobiti jedinstven, opšti oblik vrednosti. Ali taj jedinstven relativan oblik vrednosti oni mogu dobiti samo na taj način što iz svoje sopstvene sredine isključuju jednu određenu vrstu robe kao opšti ekvivalent. I tek od onog trenutka kad se to isključenje konačno svede na jednu specifičnu vrstu robe, jedinstven relativan oblik vrednosti dobija objektivnu čvrstinu i opštedruštvenu važnost.

Sad ta posebna roba, s čijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik društveno srastao, postaje novčana roba, tj. funkcioniše kao novac. Ona dobija specifičnu društvenu funkciju, a stoga i društveni monopol da u okviru robnog sveta igra ulogu opšteg ekvivalenta. Između roba koje u obliku II figurišu kao posebni ekvivalenti platna, a koje u obliku III zajednički platnom izražavaju svoju relativnu vrednost, jedna određena roba, zlato, istorijski je osvojila to povlašćeno mesto. Zbog toga, kad u obliku III na mesto robe platno stavimo robu zlato dobijamo:

VI. Novčani oblik

1 kaput =

10 funti čaja =

40 funti kafe =

1 kvarter pšenice =                    2 unče zlata

2 unče zlata =

½ tone železa =

x robe A =

itd. robe =

§ 1. Razlika između prelaza od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik i ranijih prelaza u razvitku

Pri prelazu iz oblika I u oblik II i iz oblika II u oblik III, zbivaju se bitne promene. Naprotiv, oblik IV ni u čemu se ne razlikuje od oblika III osim u tome što se sada namesto platna zlato nalazi u obliku opšteg ekvivalenta. U obliku IV zlato ostaje ono što je platno bilo u obliku III – opšti ekvivalent. Napredak je samo u tome što je sada oblik neposredne opšte razmenljivosti, ili oblik opšteg ekvivalenta, društvenom navikom končno srastao sa specifičnim priodnim oblikom robe zlata.

Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato što je ranije pred njih istupalo kao roba. Kao i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinačni ekvivalent u izdvojenim činovim razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata – roba. Postepeno, zlato je u užim ili širim krugovima stalo funkcionisati kao opšti ekvivalent. Čim je osvojilo monopol toga mesta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novčanom robom, a tek od časa kada je već postalo novčanom robom razlikuje se oblik IV od oblika III, drugim rečima – opšti oblik vrednosti pretvorio se u novčani oblik.

§ 2. Pretvaranje opšteg relativnog oblika vrednosti u oblik cene

Prost relativni izraz vrednosti neke robe, na primer platna, dat je u robi koja već funkcioniše kao novčana roba, na primer u zlatu, jeste oblik cene. Prema tome je ¢cenovni oblik¢ platna:

20 aršina platna = 2 unče zlata,

ili ako su 2 funte sterlinga monetarno ime dveju unči zlata,

20 aršina platna = 2 £.

§ 3. Prost oblik robe predstavlja tajnu novčanog oblika

Vidi se da pravi novčani oblik ne predstavlja nikavu teškoću. Čim se otkrije opšti ekvivalentski oblik, ne treba mnogo lupati glavu da bi se shvatilo da se taj ekvivalentski oblik fiksira ya neku specifičnu vrstu robe kao što je zlato, utoliko pre što opšti ekvivalentski oblik po svojoj prirodi uslovaljava društveno isključenje jedne određene vrste robe od strane svih drugih roba. Reč je još samo o tome da to isključenje dobije objektivno društvenu konsistenciju i opštu važnost; stoga ono niti naizmenično pogađa različite robe niti ima čisto lokalan/str. 704/ značaj samo u posebnim sferama robnog sveta. Ono što je teško u pojmu novčanog oblika ograničava se na poimenje opšteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opšteg oblika vrednosti, oblika III. Ali oblik III razrešava sve kad krenemo unazad, u obliku II, a konstitutivni element oblika II je oblik I:

20 aršina platna = 1 kaput ili x roba A = y roba B.

Ako znamo šta su upotrebna vrednost i razmenska vrednost, videćemo da je taj oblik I najprostiji, najnerazvijeniji način da se bilo koji proizvod rada, na primer platno, predstavi kao roba, tj. kao jedinstvo suprotnosti: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. Tada je lako otkriti i niz metamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = 1 kaput, da bi dobio svoj potpuni oblik: 20 aršina platna = 2 £, tj. novčani oblik./str. 705/

iz: Karl Marx i Friedrich Engels, Dela, tom 21, Institut za izučavanje radničkog pokreta i Prosveta, Beograd, 1970., str. 685-703

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Meeting and discussion with Jacques Rancière in Belgrade :: documentation

On occasion of the publication of his 2 books [The Ignorant Schoolmaster, visit web Poetics of Knowledge] Jacques Rancière visited Serbia, online Croatia and Slovenia from March 29 to April 04, 2010. In Belgrade, Zagreb, Rijeka and Ljubljana Rancière held 3 lectures and several discussions.

Participants of the Deschooling Classroom project had opportunity to meet and discuss with the famous French philosopher about his lecture in Belgrade, and also about his critical ideas from the  book The Ignorant Schoolmaster, which is one of the tree most important references for this project.

Here you can find an audio documentation of the Rancière’s discussion with the Deschooling Classroom participants:

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/uploads/2010/04/DSC-razgovor-sa-Ranciereom.wma

Here you can find an audio documentation of the Rancière’s Belgrade lecture The Method of Equality: Politics and Poetics:

http://boo.mi2.hr/~pietro/Method_of_Equality.mp3

For more info about the philosopher, his books and the events in Belgrade, Zagreb, Rijeka and Ljubljana, visit:

http://ranciere.mi2.hr/

http://www.edicijajugoslavija.net

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Prezentacija – performans: NAME RADYMADE :: Janez Janša

On occasion of the publication of his 2 books [The Ignorant Schoolmaster, this Poetics of Knowledge] Jacques Rancière visited Serbia, ascariasis Croatia and Slovenia from March 29 to April 04, erectile 2010. In Belgrade, Zagreb, Rijeka and Ljubljana Rancière held 3 lectures and several discussions.

Participants of the Deschooling Classroom project had opportunity to meet and discuss with the famous French philosopher about his lecture in Belgrade, and also about his critical ideas from the  book The Ignorant Schoolmaster, which is one of the tree most important references for this project.

Here you can find an audio documentation of the Rancière’s discussion with the Deschooling Classroom participants:

Here you can find an audio documentation of the Rancière’s Belgrade lecture The Method of Equality: Politics and Poetics:

http://boo.mi2.hr/~pietro/Method_of_Equality.mp3

For more info about the philosopher, his books and the events in Belgrade, Zagreb, Rijeka and Ljubljana, visit:

http://ranciere.mi2.hr/

http://www.edicijajugoslavija.net

TkH PLATFORMA

U okviru projekta Raskolovano znanje(o^o)*

VAS POZIVA NA

Prezentaciju – performans: NAME RADYMADE

Janeza Janše

utorak, tadalafil 20.april 2010, 20:00 / Magacin u Kraljevića Marka 4

Šta je lično ime? Koja je njegova uloga u društvu? Koliko je lično ime zaista lično ako uglavnom ima javnu funkciju? Šta se dešava kada je lično ime neke javne ličnosti iznenada umnoženo i počinje da se pojavljuje lokalno i internacionalno u kontekstu koji nije njegov originalni? Šta lično ime znači u smislu brenda u savremenom neo-liberalnom društvu? Šta za javnu ličnost znači kada odbaci svoj etabliarani brend i nastavi karijeru pod sasvim novim imenom?

Projekat NAME izveden je 2007. godine, da bi 2008. godine bila realizovana izložba NAME Readymade i izdata knjiga. Radi se o projektu tri slovenačka umetnika koji su zvaničnom procedurom promenili svoja imena u Janez Janša, ime tadašnjeg konzervativnog, ekonomski liberalno orijentisanog premijera Slovenije. Od tada se autori dosledno predstavljaju novim imenom u svim administrativnim poslovima i umetničkom delovanju. Ovim radom Janezi Janše pokušavaju da intervenišu u sam centar sopstvenih realnosti i realnosti konteksta u kome žive i rade, koristeći procedure tipične za savremenu umetničku praksu – transformaciju, prevod, reprezentaciju i mimikriju. Autori radom NAME preokreću klasičnu dvadesetovekovnu relaciju između života i umetnosti: od umetnosti kao životu ka životu kao umetnosti.

Tokom događaja u Beogradu, Janez Janša će provesti publiku kroz seriju umetničkih, političkih, administrativnih i medijskih akcija, sa fokusom na izložbu NAME Radymade. Izloženi radovi (lične karte, pasoši, bankovne kartice, izvodi iz matičnih knjiga itd) deo su same realnosti njihovih života, koji dobija status umetničkih artefakata.

Name – Readymade + Winter im Herbst from autokolor on Vimeo.

NAME Readymade projekat je realizovan u produkciji Aksiome – instituta za savremenu umetnost iz Ljubljane i festivala Steirischerherbst iz Graca, u saradnji sa časopisom Maska i Modernom galerijom iz Ljubljane.

Realizacija događaja u organizaciji TkH je podržana od strane Ministarstva kulture Republike Slovenije, Grada Ljubljane, Ministarstva kulture Republike Srbije i Švajcarskog programa za kulturu za zapadni Balkan.

Više o projektu: http://www.aksioma.org/name/index.html

*RASKOLOVANO.ZNANJE(O^O) je projekat kolektivnog samoobrazovanja koji se obraća savremenim nezavisnim kulturnim scenama u regionu, sa ciljem da istrazuje i promovise alternative tradicionalnom hijerarhijskom modelu obrazovanja. U pogledu metodologije, projekat problematizuje koncepte individualnog autorstva i ekspertize i zalaze se za otvorene kolektivne (samo)obrazovne strukture u kojima samoorganizovane zajednice obezbeđuju horizontalnu produkciju, razmenu i distribuciju znanja.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/

http://www.facebook.com/group.php?gid=78283563826&ref=n

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Preporučujemo :: KAFE NOVI DRUŠTVENI ODNOSI: POSLE RANSIJERA :: Rex

GOVORNI PROGRAMI

Sreda 14. april, cialis cetvrtak 15. april, ailment
petak 16. april

Hol Rex-a, for sale od 14-18h

KAFE NOVI DRUSTVENI ODNOSI: POSLE RANSIJERA

Tokom sledece nedelje, u kafeu u holu Rex-a, svi zainteresovani moci ce neformalno da diskutuju o beogradskom gostovanju i nastupima francuskog filozofa Zaka Ransijera. Snimak njegovog predavanja odrzanog u NU Bozidar Adzija moze se odslusati na sajtu http://www.edicijajugoslavija.net/audio.html. Ljubaznoscu Edicije Jugoslavija, posetiocima ce na raspolaganju biti jedan broj kataloga sa insertima iz Ransijerovih tekstova na kojima je bilo zasnovano i njegovo predavanje a bice moguce kupiti i upravo objavljene knjizice Edicije Jugoslavija sa tekstovima “Poetika znanja” i “Emancipovani gledalac”. Ove diskusije se na zahtev posetilaca mogu snimati i objaviti na sajtu Govornih programa (koji je u pripremi).

(nekoliko neformalno izrecenih i zabelezenih komentara nakon predavanja Zaka Ransijera u NU Bozidar Adzija i nastupa Lize Penkove u JDPu)

1.

-          On se nije drzao svojih sopstvenih teorija u ovom predavanju!

-          Kako to mislis?

-          Pa lepo, ovo nije bila prilika za emancipaciju gledalaca.

-          A ko je rekao da ce to biti ta prilika?

-          Pa zasto da ne??

-          Pa cekaj, vi ste to predavanje ocekivali kao neki proizvod, promociju proizvoda, sta li??

2.

-          Lizin tekst i igra su u suprotnosti sa Ransijerovim postulatima

-          Otkud znas?

-          Pa ona dolazi iz vrlo konzervativne skole i to sto je pokazala u plesackom smislu je takodje konzervativno.

-          Po cemu?

-          Pa ti njeni pokreti i to…

-          Ali, zar nije njeno izlaganje imalo sasvim jednu drugu poetiku od tih pokreta??

3.

-          Gostovanje nije bas najbolje organizovano…

-          A da li tzv. dobra organizacija u klasicnom smislu, ide uz gostovanje autora koji donekle insistira na neklasicnim oblicima prezentacija i reprezentacija?

-          Bolje da je isao prevod, francuski naglasak u engleskom jeziku je tezak a i malo iritantan…

-          Naravno da nije bolje, intelektualna publika ocekivala je laki transfer a dobila je tek ponudu za prevod ponudjenog materijala…

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

In Modulation Mode: Factories of Knowledge :: Gerald Raunig

Translated by Aileen Derieg

“Welcome to the Machine!” This was the way the university welcomed students in a satiric drawing by the German artist and writer Gerhard Seyfried in the 1970s.[1] Taking a closer look at the drawing, dermatologist however, the “machine” turns out to be more of a factory, because it arranges the automated mass production of the specific commodity of knowledge in the universities. Seyfried’s knowledge factory also has elements of a ghost train (with all kinds of horrifying surprises for those riding it), a flipper device (the students as flipper balls being launched and propelled), a three-tier Nuremberg funnel (although knowledge here is funneled in – as it should be in a factory – in masses and anonymized). These kinds of illustrative transfers of central components of the factory as fordist core institution to other institutions have always been widespread. Yet what does it mean, when even at the transition to post-fordist modes of production the metaphor of the factory still continues to be applied to the university?

A “factory” is generally understood to be an assemblage of machines and workers, through which all aspects of production are striated, mechanized and standardized on the basis of the division of labor. An assemblage of machines and workers – that means what is at stake here is the relationship between these two components, their exchange and concatenation. Karl Marx accordingly developed two different perspectives of the factory in the chapter about the factory in Capital[2]: from one perspective, it is the “collective labourer, or social body of labour” that determines the production process as “dominant subject”. Here it is primarily a matter of the “combined co-operation of many orders of workpeople, adult and young, in tending with assiduous skill, a system of productive machines”. From this perspective it is hence the living labor and virtuosity of the workers, who are responsible for operating and tending the machines with the help of their skill. Seen from the other perspective, however, the machinery comes into view, “the automaton itself is the subject, and the workmen are merely conscious organs, co-ordinate with the unconscious organs of the automaton, and together with them, subordinated to the central moving-power.” Operating the machines here becomes service to the machine, virtuosity is transferred from the worker to the machine, the living labor of the workers is enclosed in the machine. And according to Marx, it is precisely this second aspect that characterizes the capitalist use of machinery, the modern factory system.

This view of the factory, reduced to one of two perspectives, as a capitalist usage of machinery turning subjects of production into objects of the machines, and turning machines into subjects, exactly corresponds to Gerhard Seyfried’s view of the university as factory: it is not only knowledge itself that becomes a commodity here, but also the knowledge producers’ modes of subjectivation – according to Seyfried’s picture unambiguously identified as the subordination of the students, who thereafter appear solely as passive components of the knowledge factory, as formatted knowledge reproducers.

Seyfried’s picture identifies the university as factory and machinery: upon passing through the portal, the students immediately find themselves on a conveyor belt. They are sternly and constantly moved along with the aid of various rough mechanisms of drilling and machinic harassment: through the gears of basic knowledge, the disciplining sluices of exercises, the stress-presses of exams, the imprisonment of administrative rules, the mills of specialized knowledge, all the way to the final examinations that undertake the inclusion of the docile and the exclusion of the stubborn rejects. Exclusion is imagined drastically here as permanent removal from the knowledge factory, taken to the extreme in Germany of the 1970s as “employment ban”. Inclusion, on the other hand, means a specific form of the segmentation of space, the hierarchical arrangement in space, literally the imprisonment into space. Within the territory of the university as factory the conveyor belt perpetually conveys the students towards uniformity as standardized graduates.

The main statement of this picture is simple: the university-factory is a monstrous machine, in which initially different and diverse students are turned into uniform people and made fit for exploitation in a uniform society. In light of the advanced conditions of the commodification of knowledge and the striation, homogenization and market-economicization of the universities, of course this metaphor of the university as factory appears more fitting than ever. But it does not go far enough.
Knowledge Production and Training as Permanent (Self-) Obligation

Seyfried’s picture does not cover the potency of the actors, nor does it cover their entanglements. In analogy to Marx’ one-eyed look at the factory, it emphasizes the students as victims, constructing a sharp opposition between the institutional apparatus and the students dominated by it. It not only misses the contemporary amalgam of repression and students’ self-government, but also omits all the other components of the factory university: the teachers in all their hierarchical gradations, the spheres of influence of the administration, and the many aspects of service, from the cleaning crew to the cafeteria and security staff, whether they are tenured or radically outsourced and precarious.

Even the image of the sincere and innocent first-year student, who trips uncorrupted over the threshold of the knowledge factory and is first exposed to the mechanisms of alienation upon entering the institution, is somewhat too simplistic – even for the situation in the 1970s. Today there are more and more experiences and accounts from students, who view their studies from the start purely as a transitional phase between school and job, who regard teaching as a service financed by their tuition and accordingly demand their share of co-determination: co-determination no longer as grassroots-democratic self-organization, but rather as a relationship between student-stakeholders and service-providing teachers regulated by exchange value.[3]

The ideal of a step into the university fostering emancipation from patriarchy, family, school and rural communities presumes that the subjects also want, plan and take this step. Yet the tendency seems to be that the step from the institutions of school and family to the university no longer takes place as a break, but rather as a seamless transition into a mode of existence of growing insecurity. If the transition from the institution school into the institution university (and perhaps also into the factory) was, in fact, once a promising new beginning, then it is particularly the seamlessness of this transition (like the merging of unpaid traineeships as a student with precarious employment afterwards) that indicates the phases (and their significant territories) previously marked by institutions becoming indistinguishable, that also indicates the co-existence of various post-institutional forms of precarization. A central component of permanent self-discipline is the concept of life-long learning, but no longer as an emancipatory Enlightenment idea of adult education, as overcoming class boundaries and a vehicle of social ascent, but rather as a life-long (self-) obligation, as an imperative and life-long prison of continuing education.
The Mode of Modulation

The “Postscript on the Societies of Control” is probably Gilles Deleuze’ most famous essay. Almost like a manifesto, the French philosopher summarizes here the theses of his friend Michel Foucault on confinement (and on its crisis, agony and what follows from that), inventing highly quotable formulations on the transformations from societies of discipline to societies of control, along with presenting his strategy of the creatio continua of concepts. As marginal as the article may have been for its author, its distribution and reception have conversely had a massive impact. However, the brevity and terseness of the Postscript also have a shadow side: despite all its conceptual potential, the weakness of the article lies in the rather un-Deleuzian pattern of a temporal sequence of discipline and control.

What we are experiencing is less to be explained as a linear development from the societies of confinement and closed milieus in the direction of societies of open circulation, but rather anaccumulation of both aspects: the social subjugation of worker/student subjects comes along with the subjectivation mode of machinic enslavement; forced adaptation in the institutional “internment” is accompanied by new modes of self-goverment in a totally transparent, open milieu, and discipline through personal surveillance and punishment couples with the liberal visage of control as voluntary self-control.

Modulation is the name of this merging of discipline society and control society: as the aspects of discipline and control are always to be seen as intertwined, their cumulative effect is even more evident in the example of the contemporary knowledge factory. While the students’ time is organized in detail in modules, molded, striated, and discipline is taken to an extreme, the modulatory state of learning never ends. “Indeed, just as businesses are replacing factories, school is being replaced by continuing education and exams by continuous assessment.”[4] Yet what Deleuze still describes as separated and subsequent attributions for discipline and control actually flow indistinguishably into one another: in the new mode of modulation, you never stop beginning, and at the same time, you never finish learning.[5]

The imperative of life-long learning implies a twofold appellation: an appellation to mold and modularize not only education or work, to stratify, striate and territorialize all relationships, the whole of life, and at the same time an appellation to be prepared to constantly change, adapt, vary. Modulation is determined by this twofold appellation, it is based on the interplay of the clean temporal and spatial separation and striation of the modules with the inseparability of endless variations boundlessly modulating. Whereas modulation means restraint in one case, the insertion of a standard measure, bringing every single module into form, in the other case it requires the ability to glide from one key to another, to translate unknown languages, to interlock every possible level. If the disposition of modulation consists on the one hand in forming modules, on the other it demands a constant self-(de-)formation, a tendency to permanent modification of the form, to transformation, to formlessness.
edu-factory: Resistance in the Factory of Knowledge

Following Foucault/Deleuze[6], the first three qualities of the factory were: concentration, distribution in space, arrangement in time. As post-fordist forms of production became hegemonic, there was undoubtedly a process of dispersal, in the course of which the factories increasingly became diffused in society. The factory, now the fabbrica diffusa, no longer functions in this transformation simply according to the old mechanisms from the 19th century. Concentration, distribution in space and arrangement in time have not entirely lost their significance, but they have certainly varied their functions. The theory of thefabbrica diffusa was invented by the autonomia, the Italian struggles of the 1970s. For the Operaist and Post-operaist theories that emerged in and from these struggles, one of the most important components of the diffusion of the factories into society consists in the exodus of the workers from the factory. This is seen here not as an effect, but rather as the catalyst of the far-reaching capitalist transformations of the last decades of the 20th century (post-fordism, immaterial and affective labor becoming hegemonic, cognitive capitalism).

From and in this theoretical environment, a new generation of activist researchers has developed in the last decade, who have taken on particularly current interpretations of the knowledge factory and established their field of action far beyond Italy as a global one. Not without reason, in 2006 the transnational network of activists in the field of education gave themselves the name edu-factory. The factory that is meant here is again the knowledge factory[7], but this time in its twofold form: the old figure of the university in its exchange relationship with the purported social and territorial outside, with society and the metropolis, but also the assemblage of institutions and cooperative networks of knowledge production that has become diffuse.

The edu-factory mailing list was started in 2006, dealing with themes relating to the neoliberal transformation of the universities and forms of conflict in knowledge production.[8] A first round of discussion focused primarily on conflicts at the universities, the second on the process of the hierarchization of the education market and the constitution of autonomous institutions. And specifically these two lines are also what define the relationship of the edu-factory to the university, its double exodus strategy: here exodus does not mean simply leaving the university, but rather the battle for autonomous free spaces in the university and simultaneously self-organization and auto-formazione beyond existing institutions.

Just in time for the onda anomala, the wave of protests, occupations and strikes at the Italian universities in late 2008, the edu-factory collective published the book L’università globale: il nuovo mercato del sapere (manifestolibri)[9]. The book summarizes the most important texts from the online discussions, and in many presentations throughout Italy it has become a hinge for the discourses fanning the flames of the onda anomala and accompanying it. In the introduction to the book there is an interesting contradiction relating to the name of the network, which represents the paradox of the edu-factory. The central slogan is: Ciò che un tempo era la fabbrica, ora è l’università. As once was the factory, so now is the university. Yet two pages later, we read that the university does not function like a factory at all. I think this obvious contradiction leads us to realize that the university as factory is no longer to be read only as a metaphor.

Nevertheless, let us return to the association of the university as factory that was established at the beginning of this article, which remains at the level of the metaphor. In the course of the remarkable spread of struggles, occupations and strikes at European universities in recent months, the edu-factory organized countless meetings (mostly, but not only in Europe), which primarily addressed the invisible concatenation of these singular struggles. To promote one of these events, which took place in conjunction with the German education strike in June 2009 at the TU Berlin, the organizers in Berlin used none other than Gerhard Seyfried’s picture from 1977, which so strikingly illustrates the university as factory and yet misses the most important characteristics of the transformations of knowledge production in cognitive capitalism. I think that the re-circulation of the simplifying picture, like the contradiction in the factory definition of the edu-factory, is not based simply on a kind of enchantment with the powerful metaphor of the knowledge factory as an apparatus of repression, but rather that it – consciously or unconsciously – takes recourse to the possibility conditions of resistance in the mode of modulation.

With Marx we saw that the two perspectives of the relationship between workers and machines in the factory were reduced to the aspect of subjugation to the machinery. In “Postscript on the Societies of Control”, the modes of subjectivation are not omitted at all, but we encounter the problem of the temporal sequence of discipline/repression (including the forms of resistance to this) and control/self-government. If we want to understand today’s modes of existence and forms of knowledge production not simply as emerging from the sequence of discipline and control, we must assert a complex and modulating amalgam of social subjugation and machinic enslavement, but also draw up possibilities of new modes of subjectivation and forms of resistance, especially taking into consideration the changing complexity of this amalgam. An understanding of modulation as the simultaneity and interaction of discipline and control can neither take recourse to the old forms of resistance in the days of the factory, nor can the resistive counterpart be conceived simply just as a deterritorialization of control opposite reterritorializing discipline. The pure appellation to decentrality, deterritorialization and diffusion is not sufficient to draw lines of flight from the assemblage of social subjugation and machinic self-government.

The full ambivalence of the fabbrica diffusa in the mode of modulation, its mechanisms of appropriation and its potential for resistance, also allows us to understand the sites of knowledge production not only as sites of the commodification of knowledge and the exploitation of the subjectivity of all the actors, but also and especially as sites of new forms of conflict. And this could ultimately also be a reason for the edu-factory’s insistence on a struggle for the traditional site of the knowledge factory, for autonomous free spaces within the university. The factory was and is the site of concentration – as far as the valorization of labor and forms of resistance is concerned. In a situation of precarization, but especially of diffusion, of the extreme dispersal of cultural and knowledge workers, schools and universities are perhaps the last places where concentration is possible. In this sense, it may indeed be said: What once was the factory, is now the university. And at the same time it is clear that the university assumes new functions as a concentrate in the mode of modulation. Potentially also as a site of organizing, of conflict, of struggles.

Many thanks to Isabell Lorey, Otto Penz and Birgit Sauer for stimulating discussions of this article.


[1] Seyfried’s satirical drawing became famous especially on the cover of the first edition of a widely read university-critical book: Wolf Wagner, Uni-Angst und Uni-Bluff, Berlin: Rotbuch 1977.

[2] Karl Marx, Das Kapital, Erstes Buch, IV.13.4., MEW 23, 441 f. [http://www.marxists.org/archive/marx/works/1867-c1/ch15.htm#S4]

[3] Experiences like this, however, should neither lead to moralistic admonishments, nor to cultural-pessimistic complaints about the young people of today. Instead they should be linked – as in Deleuze’s concluding remarks in his “Postscript on the Societies of Control” – with the insight that the new subjectivations lead to a new necessity to analyze them, and that new critical stances and new forms of resistance also emerge from this: “Many young people strangely boast of being ‘motivated’; they re-request apprenticeships and permanent training. It’s up to them to discover what they’re being made to serve, just as their elders discovered, not without difficulty, the telos of the disciplines.”

[4] Gilles Deleuze, “Postscript on Control Societes”, in: ibid.., Negotiations. 1972-1990, New York: Columbia 1995, 177-182, here 179.

[5] In this sense – and going beyond Deleuze – my concept of modulation covers aspects of discipline as well as those of control. Deleuze takes his concept of modulation from Gilbert Simondon’s L’individu et sa genèse physico-biologique, employing it only within the framework of the second paradigm, especially in his aesthetic writing from 1983 on: in Francis Bacon, where he describes Bacon’s diagrammatized form as “a temporal, variable and continuous mold, to which alone the name of modulation belongs, strictly speaking” (134), or in his first cinema book The Movement-Image(especially p. 24). Here too we already find the dual relationship of molding, of the mold on the one hand (in this case in photography, which embodies the “immobile section”) and modulation on the other (exemplified by the movement-image of the film, the “mobile section”, here especially by the two methods of the moving camera and montage: “Photography is a kind of ‘molding’: the mold organises the internal forces of the thing in such a way that they reach a state of equilibrium at a certain instant (immobile section). However, modulation does not stop when equilibrium is reached, and constantly modifies the mold, constitutes a variable, continuous, temporal mold.” (24) On the concatenation of aesthetic and political modulation, cf. Gabu Heindl, Drehli Robnik, “Öffnungen zum Außen: Der Entwurf des Diagramms bei Deleuze und das Diagramm des Entwurfs bei OMA, Eisenmann und UN Studio”, in:UmBau – Theorie der Praxis 19, 2002.

[6] Deleuze, “Postscript on Control Societes”, 177.

[7] Cf. Irving Louis Horowitz and William H. Friedland, The Knowledge Factory – Student Power and Academic Politics in America, Chicago: Aldine 1971; Stanley Aronowitz, The Knowledge Factory: Dismantling the Corporate University and Creating True Higher Learning, Boston: Beacon 2000.

[8] What was especially remarkable was the stringency of the instituting process. Instead of installing an open mailing list, the list was initially only opened for two longer rounds of discussion and then closed again – also to the surprise of many list participants. Single authors determined specific thematic lines for one week each with their input. This stringent form imbued the debates with a coherency and intensity that can usually not be maintained for a long period of time on open mailing lists. The address for subscribing to the mailing list, which meanwhile mainly informs about current struggles and conflicts around knowledge production in various regions of the world, is edufactory-subscribe@listcultures.org, the URL for the web site is: http://www.edu-factory.org

[9] The English version will be published soon by Autonomedia.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Tag Cloud