deschooling.classroom(o^o)

Icon

collective self-education in the arts and culture…

BLOG RESSUME: SHARP THOUGHTS The independent scene’s strategies and tactics

Sharp thougts je format javne debate, ailment
osimšljen tako da razjasni značenje pojmova oko kojih postoje dileme. Diskusiju vodi dvoje učesnika, s unapred pripremljenim, jasnim i preciznim tezama. Pošto ih iznesu u tri kruga izlaganja, učesnici pozivaju i publiku, da se uključi sa svojim pitanjima. Debata traje oko 45 minuta. Ovaj format diskusije osmislila je Ana Vujanović, a na Raškolovanom znanju, isproban je u toku prve letnje škole na Ohridu.

Sharp thougts s pitanjem: Da li nezavisnoj sceni trebaju strategije ili taktike?, vodile su Marijana Cvetković i Jelena Vesić.

U prvoj replici, Marijana Cvetković dala je kratki uvod o razvoju onoga što danas označavamo kao nezavisnu scenu. Govorila je o međusobnom povezivanju alternativnih, umetničkih praksi na prostoru bivše Jugoslavije i antiratnim akcijama koje su ove grupe sprovodile tokom devedesetih godina, u kontekstu bujanja nacionalnih država i nacionalističkih sistema. Nakon toga, govorila je o tome kako su novoformirane nacionalne države iskusile prodor „turbo-kapitalizma“ i tako definisala uslove u kojim funkcionišu nezavisne kulturno-umetničke scene.

Kao prvu važnu strategiju ovih scena, prepoznala je odluku da se njihovi akteri udruže u različite vrste mreža, platformi, kolektiva i plenuma. Kao primere navela je Asocijaciju iz Ljubljane, mrežu Clubture, Nomad dance akademy, Nezavisnu kulturnu scenu Srbije i Drugu scenu, koja je nedavno reorganizovana u formu plenuma. Odluke o udruživanju, za Marijanu Cvetković biloe su strategija opredeljivanja za rad, znanje i udruživanje resursa. „Svim akterima bilo je jasno da ukoliko ostanu da svije umetničke prakse realizuju van konteksta kulturne politike, neće imati dovoljno mogućnosti da ih učine vidljivim“, navela je.

Kao drugu strategiju, izdvojila je strategiju javnog zagovaranja, nastalu iz potrebe da se promene prakse lobiranja, partokratskog i „burazersko-kumskog“ odlučivanja, odomaćene u našim društvima. Navela je da ova strategija predstavlja emancipatorski koncept, koji je potekao upravo sa nezavisne scene.

Kao treću strategiju izdvojila je strategiju samoobrazovanja, navodeći da ova stretgija istovremeno razvija znanje ali i problematizuje njegovu klasifikaciju jer utiče na prpcese vezane za tržište i kapital. Strategiju samoobrazovanja prepoznala je kao značajnu i zato što predstavlja kontrabalans čudnim, obrazovnim praksama koje su se uspostavile na umetničkim univerzitetima, a kako jednu od takvih navela je pojavu „doktoranata u oblasti umetnosti“, izrazivši svoju skeptičnost prema relevantnosti diploma stečenih u ovoj oblasti.

Jelena Vesić odgovorila joj je da kao strategiju prepoznaje delovanje aktera scene u pravcu kulturnih politika. Navela je da onaj ko proizvodi sadržaj (u ovom slučaju: kulturni ili umetnički) brine o okviru produkcije i trudi se da ga menja…. Definisala je kako se nezavisnost  scene odnosi pre svega na državni aparat i zaključila da u odnosu na „kumsko-burazersko“ odlučivanje koje se praktikuje u državnim institucijama kulture, nezavisna scena pokušava da svoje poslovanje postavi u transparentniji okvir.  Skrenula je pažnju na činjenicu da termini strategija i taktika, podrazumevaju set manevara i da je interesantno to što su preuzeti iz militarističkog rečnika.  Navela je da strategija podrazumeva akciju koja treba da traje, i da pred sebe postavi dugogodišnji cilj. Taktičkim delovanjem nazvala je delovanje u okolnostima koje su „ovde i sada“, ali je zatim postavila i svokje ključno pitanje: u odnosu na šta je nezavisna, scena koju označavamo kao nezavisnu? „Sam termin nezavisnost pledira na neku vrstu automije, ali ako smo definisali da ga nezavisna scena ima u odnosu na državni aparat, pitanje je koji aparat kulture određuje naše mišljenje? Da li je on državni ili super –državni aparat?“, pitala je i zatim pojasnila, „Konkretno: da li je to aparat Evropske unije?“ … Nakon što je postavila ovo pitanje, Jelena Vesić iznela je tezu da nezavisna scena čak ni politički nije nezavisna od tog super-državnog aparata. Navela je da EU želi sektor dinamičnih radnika i radnica u kulturi, jer su ekonomični i sposbni da smanje troškove rada masovnih i glomaznih kulturnih institucija. „Dok otvaramo put u smeru nezavisnosti, zapravo srljamo u ralje zavisnosti“, kazala je.

Marijana Cvetković je nezavisnost scene, pokušala da definiše kao želju da se bude nezavisan, a ovu želju objasnila je zamajcem koji akteri ove scene dobijaju iz umetnosti i kulture. Baveći se različitim i autorskim estetikama i praksama, radnici u kulturi imaju potrebu da budu prepoznati kao nezavisni.

To je specifičnost kulture, kao sektora u kom rade. „Kultura“, kazala je Cvetković, „Nikada ne može biti servis za sprovođenje odluka Evropske unije“. Navela je organizacije koje rade u oblasti zaštite ljudskih prava ili životne sredine i uporedila ih sa NVO organizacijama koje se bave umetnošću i kulturom, pa je izvela tezu o tome da se nezavisnost umetničke scene mogo pre odnosi na umetničku želju da se bude nezavisan, nego na faktičku nezavisnost od fondova ili tržišta.

Jelena Vesić je preformulisala ovu tezu, kazavši da je nezavisnost zapravo cilj ove scene, ali je još jednom naglasila svoje pitanje o tome u odnosu na šta se ona uspostavlja. „Upadamo u spekulativnu strukturu koja je država umetnosti, i to država birokratizovana do krajnje mere“, zaključila je. Zapitala se da li su NVO samo nova vrsta institucija.

U Sharp thoughts diskusiju, zatim se uključila i publika a razgovor se dalje vodio u pravcu termninoloških razlika između strategije i taktike, kao i oko adekvatnog prevoda za engleski termin advocacy (javno zagovaranje).

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Category: Announcements, Lectures Archive

Tagged:

Leave a Reply

Deschooling Classroom

Deschooling Classroom is a project that addresses the contemporary independent cultural scenes in the region, researching and offering an alternative to the hierarchical models of education in the art and culture. Methodologically, the project moves away from the concepts of individual authorship and expertise, and advocates open collective educational structures where self-organised communities facilitate horizontal production, exchange and distribution of knowledge.