raškolovano.znanje(o^o)

Icon

kolektivno samoobrazovanje u umetnosti i kulturi…

Ex-Yu gostovanje Jacquesa Rancièra :: Beograd – Zagreb – Rijeka – Ljubljana :: 29. 03. – 04. 04

29.03.2010. u 20:00h,

Narodni univerzitet “Božidar Adžija”,

Radoslava Grujića 3 (nekadašnja ulica Božidara Adžije)

predavanje: “Metoda jednakosti: politika i poetika”

i

30.03.2010. u 20:30h,

Jugoslovensko dramsko pozorište,

Kralja Milana 50 (nekadašnja ulica Maršala Tita)

razgovor “Emancipovani gledalac/ emancipovani stvaralac”,


IDEJA JEDNAKOSTI, METODA JEDNAKOSTI

Mislilac jednakosti i emancipacije, Žak RANSIJER ostavlja već danas

neizbrisiv trag na terenu primenjene pedagogije, politike, estetike.

29.03.2010. u 20:00h, Narodni univerzitet “Božidar Adžija”,

predavanje: “Metoda jednakosti: politika i poetika”

30.03.2010. u 20:30h, Jugoslovensko dramsko pozorište, razgovor

“Emancipovani gledalac/ emancipovani stvaralac”, prema tezama iz

knjige autora.

(tekst “The Emancipated Spectator” možete pogledati na ovom sajtu

http://www.tkh-generator.net/sr/openedsource/the-emancipated-spectator)

Predavanja su na engleskom, uz konsekutivni prevod

ulaz slobodan.


Jacques Rancière je ona vrsta intelektualca kojoj je zaista teško dodjeliti neko mjesto na intelektualnoj karti sveta. Kojom god temom da se bavi, pedagogijom, filmom, književnošću, političkom teorijom ili estetikom, njegova će metoda biti pronalaženje raskoraka značenja u svakome od tih tematskih krajolika i održavanje trajne napetosti među tim značenjima. Samo je tako moguće oduprijeti se reduktivističkoj kušnji odnosno kušnji amputacije jednog dijela stvarnosti kako bismo lakše potvrdili svoju tezu. Rancière tako po definiciji ne pripada nijednoj filozofskoj školi ili struji, ali zato dijeli jedno suštinsko iskustvo svoje generacije kojemu će uvijek biti vjeran: događaj pariškog Svibnja ‘68. Polazeći od iskustva i refleksije tog događaja, Ransijer će izgraditi vlastitu ideju politike koja se temelji na jednakosti, kao i svojevrsnu teoriju emancipacije. Upravo će se pomoću te teorije intelektualne emancipacije odreći svih onih draži u kojima filozofi, ali i naučnici obično najviše uživaju: a to je pozicija onoga koji zna, pozicija više inteligencije.


U organizaciji:

Beograd: Edicija JugoslavijaStudentski kulturni centar Novi Sad

Zagreb: Mulitmedijalni institut

Rijeka: Mulitmedijalni institut u suradnji s Drugim morem

Ljubljana: Delavsko-punkerska univerza


Besplatan prevoz za sve zainteresovane iz Novog Sada organizovan je

29. marta 2010., sa parkinga ispred gimnazije Isidora Sekulic, sa

polaskom u 17:30h. Povratak je nakon završetka predavanja. Prijave

slati na skcns@sezampro.rs, pod šifrom: autobus-Ransijer. Broj mesta

je ograničen.


Pogledati online:

http://ranciere.mi2.hr/

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

(English) (Makedonski) ДВЕ ПРЕДАВАЊА НА ЖАРКО ТРАЈАНОСКИ :: Симболи и колективни идентитети / Родови и сексуални политики на идентитет :: 18. и 19. 03. 2010, 19.00 :: Културниот центар Точка

BIBLIOGRAFIJA

ZA KOLEKTIVNO SAMOOBRAZOVANJE U UMETNOSTI I KULTURI

Osnovna literatura

  • Derrida & Education, Gert J. J Biesta, Denise Egéa-Kuehne (ur.), London – Njujork, Routledge, 2001.
  • Michel Foucault, Znanje i moć, Globus, Zagreb, 1994.
  • Paulo Freire, Pedagogy of the Oppressed, Continuum, London, 1970.
  • Jacques Ranciere, The Ignorant Schoolmaster: Five Lessons in Intellectual Emancipation, Stanford University Press, Stanford, 1991.
  • Gregory L. Ulmer, Applied Grammatology; Post(e)-pedagogy from Jacques Lacan to Joseph Beuys, Johns Hopkinks University Press, Baltimor – London, 1987; englesko izdanje dostupno onlajn na: http://aaaaarg.org/files/textz/10508-applied_grammatology.pdf

Šira literatura i izvori

Knjige:

  • Michael Apple, Education and Power, Routledge, London – Njujork, 1995.
  • Derrida & Education, Gert J. J Biesta, Denise Egéa-Kuehne (ur.), Routledge, London – Njujork, 2001.
  • Feminist Critique of Education, C. Skelton, Becky Francis (ur.), Taylor & Francis, 2006.
  • Michel Foucault, Znanje i moć, Globus, Zagreb, 1994.
  • Paulo Freire, Pedagogy of the Oppressed, Continuum, London, 1970.
  • Henri Giroux, Ideology, Culture and the Process of Schooling, Temple University Press, Filadelfija, 1981.

  • Peter McLaren, Nathalia Jaramilo, Pedagogy and Praxis in the Age of Empire: Towards a New Humanism, Sense Publishers, 2008.

  • Naming the Multiple: Poststructuralism and Education, Michael Peters (ur.), Bergin & Garvey, Vestport, Konektikat – London, 1998.
  • Greta Hofmann Nemiroff, Reconstructing Education; Toward a Pedagogy of Critical Humanism, Bergin & Garvey, Vestport, Konektikat – London, 1992.
  • Jacques Ranciere, The Ignorant Schoolmaster: Five Lessons in Intellectual Emancipation, Stanford University Press, Stanford, 1991.
  • Renewing Dialogues in Marxism and Education: Opennings, Anthony Green, Glenn Rikowski, Helen Raduntz (ur.), Palgrave Macmillan, Njujork, 2007.
  • Miško Šuvaković, Epistemologija umetnosti, Orion art, Beograd, 2008.
  • Gregory L. Ulmer, Applied Grammatology; Post(e)-pedagogy from Jacques Lacan to Joseph Beuys, Johns Hopkinks University Press, Baltimor – London, 1987.

Časopisi i tekstovi:

  • Beatrice von Bismarck, “Academy Effects; Project Work as Emancipatory Practice”, Republicart, 2004; dostupno onlajn na: www.republicart.net
  • Chto Delat?, A Newspaper for Engaged Creativity, specijalno izdanje: “Knowledge in Action”, Moskva – St. Petersburg, 2008; dostupno onlajn na: www.chtodelat.org

Preporučeni tekstovi:

o       Uredništvo, “Knowledge is Power”

o       Pavel Arsenijev, Aleksander Skidan, Artiom Magun, “A nother Knowledge Is Possible”

o       Pavel Arsenijev, “Performative Knowledge”

  • Chto Delat?, br. 14: “Self-education”, Moskva – St. Petersburg, 2006; dostupno onlajn na: www.chtodelat.org

Preporučeni tekstovi:

o       Dmitri Vilenski, “Theses on Self-Education”

o       Zanny Begg, “Self-Education through Collective Action”

o       Marta Gregorčič, “Radical Education as Critical Capacity to Make Choices and to Transform our Everyday Reality” (srpska verzija dostupna u TkH br. 13)

o       Erroristas Internationale (& Etcetera…), “Notes on De-Education and Errorism”

o       Thomas Campbell, “Ranciere’s Lessons”

  • International Journal of Education & the Arts, dostupno onlajn na: www.ijea.org
  • Monica Prendergast, “Teacher as Performer: Unpacking a Metaphor in Performance Theory and Critical Performative Pedagogy”, International Journal of Education & the Arts, god. 9 br. 2, dostupno onlajn na: www.ijea.org/v9n2/index.html
  • TkH, časopis za teoriju izvođačkih umetnosti, br. 13: “Samoobrazovanje – Dokumenta 12 časopisi ‘Šta da se radi? (obrazovanje)’”, Beograd, 2007; dostupno onlajn na: www.tkh-generator.net

Preporučeni tekstovi:

    • Stewart Martin, “Estetsko obrazovanje protiv estetskog obrazovanja”
    • Irit Rogoff, “Akademija kao potencijalnost”
    • Esther Leslie, “Činiti nešto i ne činiti ništa”
    • Oksana Timofejeva, Od ‘neoperativne zajednice’ do ‘radne grupe’
    • Marta Gregorčič, „Doprinos: Radikalno obrazovanje – kritički kapaciteti za pravljenje izbora i transformaciju naše svakodnevne realnosti”

  • TkH, br. 14: “Samoobrazovanje – s-o-s projekat”, Beograd, 2007; dostupno onlajn na: www.tkh-generator.net (dvojezično izdanje)
  • TkH, br. 15: “Samoobrazovanje – Kozje staze samoobrazovanja”, Beograd, 2008; dostupno onlajn na: www.tkh-generator.net (englesko izdanje)

Preporučeni tekstovi:

o       Milena Dragićević-Šešić: “New Learning Strategies; Peer learning as the method in the teaching cultural cooperation in Europe”

o       Marijana Mitrović: “Merit in Education and the Age of Incommensurability”

o       Marina Gržinić: “The Impurity of Education, Knowledge and Self-organization”

o       Katherina Zakravsky: “Mutant School; Some Critical Remarks on the Education Boom”

o       kratke prezentacije nekoliko samoobrazovnih inicijativa u Evropi

  • TkH, br. 11: “Samoorganizacija”, Beograd, 2006; dostupno onlajn na: www.tkh-generator.net (englesko izdanje)

Preporučeni tekstovi:

o       Ulrike Melzwig, Conrad Noack, “The Bazaar in the Cathedral” – on PAF

o       Nicolas Siepen, “Degegen Debei/Thereby Against; Fight for Relevance, or the Relation between self-organisation, institutionalisation and Power (Berlin)”

o       Iskra Gešoska, “The Archaeology of Solidarity” – on Clubture regional initiative

o       kratke prezentacije nekoliko kulturno-umetničkih samoorganizacija u Evropi

Video/audio predavanja, razgovori, intervjui:

  • Jacques Derrida, “The Future of the Profession or the Unconditional University” – predavanje, University at Albany, SAD; dostupno onlajn na: www.albany.edu/history/derrida.html

Во рамки на Расшколувано знаење, партнерски проект на ТkH – платформата од Белград и на Контрапункт од Скопје, на 18 и на 19 март во Културниот центар Точка ќе одржат две предавања на Жарко Трајаноски проследени со разговор.

Жарко Трајаноски е истражувач, колумнист, активист за човекови права и ко-уредник на списанието за род, политика и култура – „Идентитети“. Има магистрирано на тема „Сексуалноста и човековите права“. Во моментов, работи на книга со работен наслов „Симболи и Идентитет: идеологиите на македонскиот етнонационализам“.

Целта на овие средби со Трајаноски е со алатките и методологијата на критичкото мислење да се отворат прашањата на две теми:

18. 03. 2010 (19.00 часот)

Симболи и колективни идентитети: улогата на симболите во изградбата на македонскиот национален идентитет

-          Државната химна и државниот грб (симболи на континуитет со СРМ)

-          „Националните“ знамиња во Република Македонија

-          Спорот за државното име – спор за „националниот“ идентитет?

-          Државни празници

-          Културни политики и симболички практики: историски ревизионизам, злоупотреба на археологијата, музејски поставки, споменици, Македонската енциклопедија, „Скопје 2014“

19. 03. 2010 (19.00 часот)

Родови и сексуални политики на идентитет

-          Политики на родова еднаквост

-          Родови улоги и родови идентитети во образованието

-          Политики на сексуална еднаквост

-          Сексуалноста во образованието

-          Борбата против дискриминацијата врз основа на пол, род и сексуална ориентација

*РАСШКОЛУВАНО.ЗНАЕЊЕ (О^O) е проект за самообразование кој се обраќа на современите независни културни сцени во регионот, со цел да ги истражува и промовира алтернативите на традиционалниот хиерархиски модел во образованието. Во поглед на методологијата, проектот ги проблематизира концептите на индивидуално авторство и експертиза и се заложува за отворени колективни (само)образовни структури во кои самоорганизираните заедници обезбедуваат хоризонтална продукција, размена и дистрибуција на знаења.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

PREDAVANJE DUŠANA GRLJE :: Postmarksističke teorije ideologije i Marksov Kapital :: 20. mart, 19:00 :: Magacin u Kraljevića Marka 4

BIBLIOGRAFIJA

ZA KOLEKTIVNO SAMOOBRAZOVANJE U UMETNOSTI I KULTURI

Osnovna literatura

  • Derrida & Education, Gert J. J Biesta, Denise Egéa-Kuehne (ur.), London – Njujork, Routledge, 2001.
  • Michel Foucault, Znanje i moć, Globus, Zagreb, 1994.
  • Paulo Freire, Pedagogy of the Oppressed, Continuum, London, 1970.
  • Jacques Ranciere, The Ignorant Schoolmaster: Five Lessons in Intellectual Emancipation, Stanford University Press, Stanford, 1991.
  • Gregory L. Ulmer, Applied Grammatology; Post(e)-pedagogy from Jacques Lacan to Joseph Beuys, Johns Hopkinks University Press, Baltimor – London, 1987; englesko izdanje dostupno onlajn na: http://aaaaarg.org/files/textz/10508-applied_grammatology.pdf

Šira literatura i izvori

Knjige:

  • Michael Apple, Education and Power, Routledge, London – Njujork, 1995.
  • Derrida & Education, Gert J. J Biesta, Denise Egéa-Kuehne (ur.), Routledge, London – Njujork, 2001.
  • Feminist Critique of Education, C. Skelton, Becky Francis (ur.), Taylor & Francis, 2006.
  • Michel Foucault, Znanje i moć, Globus, Zagreb, 1994.
  • Paulo Freire, Pedagogy of the Oppressed, Continuum, London, 1970.
  • Henri Giroux, Ideology, Culture and the Process of Schooling, Temple University Press, Filadelfija, 1981.

  • Peter McLaren, Nathalia Jaramilo, Pedagogy and Praxis in the Age of Empire: Towards a New Humanism, Sense Publishers, 2008.

  • Naming the Multiple: Poststructuralism and Education, Michael Peters (ur.), Bergin & Garvey, Vestport, Konektikat – London, 1998.
  • Greta Hofmann Nemiroff, Reconstructing Education; Toward a Pedagogy of Critical Humanism, Bergin & Garvey, Vestport, Konektikat – London, 1992.
  • Jacques Ranciere, The Ignorant Schoolmaster: Five Lessons in Intellectual Emancipation, Stanford University Press, Stanford, 1991.
  • Renewing Dialogues in Marxism and Education: Opennings, Anthony Green, Glenn Rikowski, Helen Raduntz (ur.), Palgrave Macmillan, Njujork, 2007.
  • Miško Šuvaković, Epistemologija umetnosti, Orion art, Beograd, 2008.
  • Gregory L. Ulmer, Applied Grammatology; Post(e)-pedagogy from Jacques Lacan to Joseph Beuys, Johns Hopkinks University Press, Baltimor – London, 1987.

Časopisi i tekstovi:

  • Beatrice von Bismarck, “Academy Effects; Project Work as Emancipatory Practice”, Republicart, 2004; dostupno onlajn na: www.republicart.net
  • Chto Delat?, A Newspaper for Engaged Creativity, specijalno izdanje: “Knowledge in Action”, Moskva – St. Petersburg, 2008; dostupno onlajn na: www.chtodelat.org

Preporučeni tekstovi:

o       Uredništvo, “Knowledge is Power”

o       Pavel Arsenijev, Aleksander Skidan, Artiom Magun, “A nother Knowledge Is Possible”

o       Pavel Arsenijev, “Performative Knowledge”

  • Chto Delat?, br. 14: “Self-education”, Moskva – St. Petersburg, 2006; dostupno onlajn na: www.chtodelat.org

Preporučeni tekstovi:

o       Dmitri Vilenski, “Theses on Self-Education”

o       Zanny Begg, “Self-Education through Collective Action”

o       Marta Gregorčič, “Radical Education as Critical Capacity to Make Choices and to Transform our Everyday Reality” (srpska verzija dostupna u TkH br. 13)

o       Erroristas Internationale (& Etcetera…), “Notes on De-Education and Errorism”

o       Thomas Campbell, “Ranciere’s Lessons”

  • International Journal of Education & the Arts, dostupno onlajn na: www.ijea.org
  • Monica Prendergast, “Teacher as Performer: Unpacking a Metaphor in Performance Theory and Critical Performative Pedagogy”, International Journal of Education & the Arts, god. 9 br. 2, dostupno onlajn na: www.ijea.org/v9n2/index.html
  • TkH, časopis za teoriju izvođačkih umetnosti, br. 13: “Samoobrazovanje – Dokumenta 12 časopisi ‘Šta da se radi? (obrazovanje)’”, Beograd, 2007; dostupno onlajn na: www.tkh-generator.net

Preporučeni tekstovi:

    • Stewart Martin, “Estetsko obrazovanje protiv estetskog obrazovanja”
    • Irit Rogoff, “Akademija kao potencijalnost”
    • Esther Leslie, “Činiti nešto i ne činiti ništa”
    • Oksana Timofejeva, Od ‘neoperativne zajednice’ do ‘radne grupe’
    • Marta Gregorčič, „Doprinos: Radikalno obrazovanje – kritički kapaciteti za pravljenje izbora i transformaciju naše svakodnevne realnosti”

  • TkH, br. 14: “Samoobrazovanje – s-o-s projekat”, Beograd, 2007; dostupno onlajn na: www.tkh-generator.net (dvojezično izdanje)
  • TkH, br. 15: “Samoobrazovanje – Kozje staze samoobrazovanja”, Beograd, 2008; dostupno onlajn na: www.tkh-generator.net (englesko izdanje)

Preporučeni tekstovi:

o       Milena Dragićević-Šešić: “New Learning Strategies; Peer learning as the method in the teaching cultural cooperation in Europe”

o       Marijana Mitrović: “Merit in Education and the Age of Incommensurability”

o       Marina Gržinić: “The Impurity of Education, Knowledge and Self-organization”

o       Katherina Zakravsky: “Mutant School; Some Critical Remarks on the Education Boom”

o       kratke prezentacije nekoliko samoobrazovnih inicijativa u Evropi

  • TkH, br. 11: “Samoorganizacija”, Beograd, 2006; dostupno onlajn na: www.tkh-generator.net (englesko izdanje)

Preporučeni tekstovi:

o       Ulrike Melzwig, Conrad Noack, “The Bazaar in the Cathedral” – on PAF

o       Nicolas Siepen, “Degegen Debei/Thereby Against; Fight for Relevance, or the Relation between self-organisation, institutionalisation and Power (Berlin)”

o       Iskra Gešoska, “The Archaeology of Solidarity” – on Clubture regional initiative

o       kratke prezentacije nekoliko kulturno-umetničkih samoorganizacija u Evropi

Video/audio predavanja, razgovori, intervjui:

  • Jacques Derrida, “The Future of the Profession or the Unconditional University” – predavanje, University at Albany, SAD; dostupno onlajn na: www.albany.edu/history/derrida.html

TkH-platforma i Kontrapunkt

U okviru projekta Raškolovano znanje(o^o)*

Vas pozivaju na predavanje

“LOGIKA” OPŠTEG EKVIVALENTA:

POSTMARKSISTIČKE TEORIJE IDEOLOGIJE I MARKSOV KAPITAL

/DUŠAN GRLJA/

SUBOTA, 20. MART, 19:00 / MAGACIN U KRALJEVIĆA MARKA 4

Postmarksističke teorizacije ideologije Ernesta Laclaua i Slavoja Žižeka pruzaju nove mogućnosti za ponovno razmatranje verovatno najzahtevnijeg i najproblematičnijeg dela Marksovog Kapitala: poglavlja o robi i odeljka o njenom fetiškom karakteru. S druge strane, teza o materijalnoj egzistenciji ideologije – koja je sadržana u Marksovoj analizi robe kao “osnovne ćelije” kapitalisticke društvene formacije – može da posluži kao protivteža postmarksističkom insistiranju na tezi o simboličkoj egzistenciji ideologije. Na osnovu ovog dvostrukog kretanja otvara se put dubljem razumevanju Marksovih kategorija vrednosti, njegove “radne teorije vrednosti”, njegove teorije novca i, uopšte, koncipiranja kapitalizma kao robno-novčane privrede. Centralni pojam oko koga se strukturiše ova problematika je opšti ekvivalent i njegova “logika” u poredjenju sa Laclauovim pojmom logike otelotvorenja i Žižekovim teorizacijama fantazmatske strukture.

Dusan Grlja, član Prelom kolektiva i urednik Preloma, časopisa za sliku i politiku. http://www.prelomkolektiv.org/srp/casopis.htm

(o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o) (o^o)(o^o)(o^o)(o^o)(o^o)(o^o)(o^o)

*RAŠKOLOVANO.ZNANJE(O^O) je projekat kolektivnog samoobrazovanja koji se obraća savremenim nezavisnim kulturnim scenama u regionu, sa ciljem da istražuje i promovise alternative tradicionalnom hijerarhijskom modelu obrazovanja. U pogledu metodologije, projekat problematizuje koncepte individualnog autorstva i ekspertize i zalaže se za otvorene kolektivne (samo)obrazovne strukture u kojima samoorganizovane zajednice obezbeđuju horizontalnu produkciju, razmenu i distribuciju znanja.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/

http://www.facebook.com/group.php?gid=78283563826&ref=n

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

“VIDEO POJMOVNIK UMETNOSTI 20. VEKA” :: sesije gledanja i diskusije sa autorom Miškom Šuvakovićem 02

TkH i Kontrapunkt u okviru projekta RAŠKOLOVANO ZNANJE (o^o) Vas pozivaju na:

“Video pojmovnik Miška Šuvakovića”

U okviru projekta Raškolovano znanje, radna grupa Termini organizuje sesije gledanja i diskusija TV serije dr Miška Šuvakovića “Video pojmovnik”. Sesije će se organizovati paralelno u Beogradu (Magacin u Kraljevića Marka) i Skoplju (Točka), putem video linka. Tokom programa, organizovano je i nekoliko susreta i razgovora sa autorom serije u Beogradu, takođe putem video linka dostupnih i u Skoplju.

Prvi sesija i razgovor sa autorom će biti održana:

u Magacinu u Kraljevića Marka,

u petak, 15. januara 2010, sa početkom u 16 h – projekcija TV serije i u 17 h – razgovor sa autorom.

Tema razgovora je: kako se baviti ključnim i karakterističnim terminima, a ne praviti rečnik ili leksikon savremene umetnosti; kako pristupiti definicijama, i odrediti metode, formate, postupke, tehnike, procedure i strategije rada.

Program je otvoren za sve zainteresovane.

Video pojmovnik umetnosti 20. veka je nastao u produkciji ART televizije u Beogradu 1998-2001. godine. Osnova serije je knjiga Miška Šuvakovića Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950 (SANU i Prometej, Beograd i Novi Sad, 1999).

Pojmovnik je zamišljen kao video reprezentacija disciplina moderne i postmoderne umetnosti za širu (televizijsku) publiku. Korišćen je TV medij za prezentaciju osnovnih koncepata i programa moderne i postmoderne umetnosti, sa posebnom pažnjom usmerenom na prezentaciju interdisciplinarnih odnosa likovnih umentosti, fotografije, filma i izvođačkih umetnosti.

Miško (Miodrag) Šuvaković, estetičar i teoretičar umetnosti, rođen je 1954. godine u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 1993. U zvanje redovnog profesora  za predmet  “Primenjena estetika” izabran je 2002. godine na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Na umetničkoj sceni je aktivan od sredine 1970ih godina. Bio je član konceptualističke Grupe 143 (1975-80) i neformalne teorijske zajednice “Zajednica za istračivanje prostora” (1982-89). Uređivao je nezavisni teorijski časopis Mentalni prostor (Beograd, 1982-87), i bio član redakcije časopisa Transkatalog (Novi Sad, 1995-1998). Član je Slovenskog društva za estetiko (Ljubljana, od 1988), a od juna 1999. počasni član Slovenskog društva za estetiko. Saradnik je teorijsko-umetničke platforme Teorija koja hoda (od 2000) i član redakcije časopisa TkH (od 2001). Šef je grupe “Teorija umetnosti i medija” na interdisciplinarnim postiplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavio je veliki broj teorijskih tekstova i knjiga, u zemlji i inostranstvu.
TkH i Kontrapunkt u okviru projekta RAŠKOLOVANO ZNANJE (o^o) Vas pozivaju na:

“Video pojmovnik Miška Šuvakovića”

U okviru projekta Raškolovano znanje, more about
radna grupa Termini organizuje sesije gledanja i diskusija TV serije dr Miška Šuvakovića “Video pojmovnik”. Sesije će se organizovati paralelno u Beogradu (Magacin u Kraljevića Marka) i Skoplju (Točka), putem video linka. Tokom programa, organizovano je i nekoliko susreta i razgovora sa autorom serije u Beogradu, takođe putem video linka dostupnih i u Skoplju.

Prvi sesija i razgovor sa autorom će biti održana:

u Magacinu u Kraljevića Marka,

u petak, 15. januara 2010, sa početkom u 16 h – projekcija TV serije i u 17 h – razgovor sa autorom.

Tema razgovora je: kako se baviti ključnim i karakterističnim terminima, a ne praviti rečnik ili leksikon savremene umetnosti; kako pristupiti definicijama, i odrediti metode, formate, postupke, tehnike, procedure i strategije rada.

Program je otvoren za sve zainteresovane.

Video pojmovnik umetnosti 20. veka je nastao u produkciji ART televizije u Beogradu 1998-2001. godine. Osnova serije je knjiga Miška Šuvakovića Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950 (SANU i Prometej, Beograd i Novi Sad, 1999).

Pojmovnik je zamišljen kao video reprezentacija disciplina moderne i postmoderne umetnosti za širu (televizijsku) publiku. Korišćen je TV medij za prezentaciju osnovnih koncepata i programa moderne i postmoderne umetnosti, sa posebnom pažnjom usmerenom na prezentaciju interdisciplinarnih odnosa likovnih umentosti, fotografije, filma i izvođačkih umetnosti.

Miško (Miodrag) Šuvaković, estetičar i teoretičar umetnosti, rođen je 1954. godine u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 1993. U zvanje redovnog profesora  za predmet  “Primenjena estetika” izabran je 2002. godine na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Na umetničkoj sceni je aktivan od sredine 1970ih godina. Bio je član konceptualističke Grupe 143 (1975-80) i neformalne teorijske zajednice “Zajednica za istračivanje prostora” (1982-89). Uređivao je nezavisni teorijski časopis Mentalni prostor (Beograd, 1982-87), i bio član redakcije časopisa Transkatalog (Novi Sad, 1995-1998). Član je Slovenskog društva za estetiko (Ljubljana, od 1988), a od juna 1999. počasni član Slovenskog društva za estetiko. Saradnik je teorijsko-umetničke platforme Teorija koja hoda (od 2000) i član redakcije časopisa TkH (od 2001). Šef je grupe “Teorija umetnosti i medija” na interdisciplinarnim postiplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavio je veliki broj teorijskih tekstova i knjiga, u zemlji i inostranstvu.
TkH i Kontrapunkt u okviru projekta RAŠKOLOVANO ZNANJE (o^o) Vas pozivaju na:

“Video pojmovnik Miška Šuvakovića”

U okviru projekta Raškolovano znanje, order
radna grupa Termini organizuje sesije gledanja i diskusija TV serije dr Miška Šuvakovića “Video pojmovnik”. Sesije će se organizovati paralelno u Beogradu (Magacin u Kraljevića Marka) i Skoplju (Točka), healing
putem video linka. Tokom programa, glands
organizovano je i nekoliko susreta i razgovora sa autorom serije u Beogradu, takođe putem video linka dostupnih i u Skoplju.

Prvi sesija i razgovor sa autorom će biti održana:

u Magacinu u Kraljevića Marka,

u petak, 15. januara 2010, sa početkom u 16 h – projekcija TV serije i u 17 h – razgovor sa autorom.

Tema razgovora je: kako se baviti ključnim i karakterističnim terminima, a ne praviti rečnik ili leksikon savremene umetnosti; kako pristupiti definicijama, i odrediti metode, formate, postupke, tehnike, procedure i strategije rada.

Program je otvoren za sve zainteresovane.

Video pojmovnik umetnosti 20. veka je nastao u produkciji ART televizije u Beogradu 1998-2001. godine. Osnova serije je knjiga Miška Šuvakovića Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950 (SANU i Prometej, Beograd i Novi Sad, 1999).

Pojmovnik je zamišljen kao video reprezentacija disciplina moderne i postmoderne umetnosti za širu (televizijsku) publiku. Korišćen je TV medij za prezentaciju osnovnih koncepata i programa moderne i postmoderne umetnosti, sa posebnom pažnjom usmerenom na prezentaciju interdisciplinarnih odnosa likovnih umentosti, fotografije, filma i izvođačkih umetnosti.

Miško (Miodrag) Šuvaković, estetičar i teoretičar umetnosti, rođen je 1954. godine u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 1993. U zvanje redovnog profesora  za predmet  “Primenjena estetika” izabran je 2002. godine na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Na umetničkoj sceni je aktivan od sredine 1970ih godina. Bio je član konceptualističke Grupe 143 (1975-80) i neformalne teorijske zajednice “Zajednica za istračivanje prostora” (1982-89). Uređivao je nezavisni teorijski časopis Mentalni prostor (Beograd, 1982-87), i bio član redakcije časopisa Transkatalog (Novi Sad, 1995-1998). Član je Slovenskog društva za estetiko (Ljubljana, od 1988), a od juna 1999. počasni član Slovenskog društva za estetiko. Saradnik je teorijsko-umetničke platforme Teorija koja hoda (od 2000) i član redakcije časopisa TkH (od 2001). Šef je grupe “Teorija umetnosti i medija” na interdisciplinarnim postiplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavio je veliki broj teorijskih tekstova i knjiga, u zemlji i inostranstvu.

TkH i Kontrapunkt u okviru projekta RAŠKOLOVANO ZNANJE (o^o) Vas pozivaju na:

“VIDEO POJMOVNIK MIŠKA ŠUVAKOVIĆA”

U okviru projekta Raškolovano znanje, radna grupa Termini organizuje sesije gledanja i diskusija TV serije dr Miška Šuvakovića “Video pojmovnik”. Sesije će se organizovati paralelno u Beogradu (Magacin u Kraljevića Marka) i Skoplju (Točka), putem video linka. Tokom programa, organizovano je i nekoliko susreta i razgovora sa autorom serije u Beogradu, takođe putem video linka dostupnih i u Skoplju.

Druga sesija i razgovor sa autorom će biti održana:

u Magacinu u Kraljevića Marka,

u petak, 29. januara 2010, sa početkom u 16 h – projekcija TV serije i u 17 h – razgovor sa autorom.

Diskusija ce biti vodjena s ciljem da se preciznije definisu termini i pojmovi: metod, format, praksa, postupak, tehnika, strategija i procedura u kontekstu savremene umetnicke produkcije. Koje su razlike izmedju ovih termina/pojmova? Na koje se sve nacine mogu upotrebljavati, u razlicitim kontekstima i u kakve medjusobne odnose ovi termini stupaju? Kakvo je poreklo tih termina i na kakve platforme se referisu, kada su upotrebljeni u kontekstu analize nekog umetnickog dela?

Program je otvoren za sve zainteresovane.

Video pojmovnik umetnosti 20. veka je nastao u produkciji ART televizije u Beogradu 1998-2001. godine. Osnova serije je knjiga Miška Šuvakovića Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950 (SANU i Prometej, Beograd i Novi Sad, 1999).

Pojmovnik je zamišljen kao video reprezentacija disciplina moderne i postmoderne umetnosti za širu (televizijsku) publiku. Korišćen je TV medij za prezentaciju osnovnih koncepata i programa moderne i postmoderne umetnosti, sa posebnom pažnjom usmerenom na prezentaciju interdisciplinarnih odnosa likovnih umentosti, fotografije, filma i izvođačkih umetnosti.

Miško (Miodrag) Šuvaković, estetičar i teoretičar umetnosti, rođen je 1954. godine u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 1993. U zvanje redovnog profesora  za predmet  “Primenjena estetika” izabran je 2002. godine na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Na umetničkoj sceni je aktivan od sredine 1970ih godina. Bio je član konceptualističke Grupe 143 (1975-80) i neformalne teorijske zajednice “Zajednica za istračivanje prostora” (1982-89). Uređivao je nezavisni teorijski časopis Mentalni prostor (Beograd, 1982-87), i bio član redakcije časopisa Transkatalog (Novi Sad, 1995-1998). Član je Slovenskog društva za estetiko (Ljubljana, od 1988), a od juna 1999. počasni član Slovenskog društva za estetiko. Saradnik je teorijsko-umetničke platforme Teorija koja hoda (od 2000) i član redakcije časopisa TkH (od 2001). Šef je grupe “Teorija umetnosti i medija” na interdisciplinarnim postiplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavio je veliki broj teorijskih tekstova i knjiga, u zemlji i inostranstvu.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

“VIDEO POJMOVNIK UMETNOSTI 20. VEKA” :: sesije gledanja i diskusije sa autorom Miškom Šuvakovićem

TkH i Kontrapunkt u okviru projekta RAŠKOLOVANO ZNANJE (o^o) Vas pozivaju na:

“Video pojmovnik Miška Šuvakovića”

U okviru projekta Raškolovano znanje, radna grupa Termini organizuje sesije gledanja i diskusija TV serije dr Miška Šuvakovića “Video pojmovnik”. Sesije će se organizovati paralelno u Beogradu (Magacin u Kraljevića Marka) i Skoplju (Točka), putem video linka. Tokom programa, organizovano je i nekoliko susreta i razgovora sa autorom serije u Beogradu, takođe putem video linka dostupnih i u Skoplju.

Prvi sesija i razgovor sa autorom će biti održana:

u Magacinu u Kraljevića Marka,

u petak, 15. januara 2010, sa početkom u 16 h – projekcija TV serije i u 17 h – razgovor sa autorom.

Tema razgovora je: kako se baviti ključnim i karakterističnim terminima, a ne praviti rečnik ili leksikon savremene umetnosti; kako pristupiti definicijama, i odrediti metode, formate, postupke, tehnike, procedure i strategije rada.

Program je otvoren za sve zainteresovane.

Video pojmovnik umetnosti 20. veka je nastao u produkciji ART televizije u Beogradu 1998-2001. godine. Osnova serije je knjiga Miška Šuvakovića Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950 (SANU i Prometej, Beograd i Novi Sad, 1999).

Pojmovnik je zamišljen kao video reprezentacija disciplina moderne i postmoderne umetnosti za širu (televizijsku) publiku. Korišćen je TV medij za prezentaciju osnovnih koncepata i programa moderne i postmoderne umetnosti, sa posebnom pažnjom usmerenom na prezentaciju interdisciplinarnih odnosa likovnih umentosti, fotografije, filma i izvođačkih umetnosti.

Miško (Miodrag) Šuvaković, estetičar i teoretičar umetnosti, rođen je 1954. godine u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 1993. U zvanje redovnog profesora  za predmet  “Primenjena estetika” izabran je 2002. godine na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Na umetničkoj sceni je aktivan od sredine 1970ih godina. Bio je član konceptualističke Grupe 143 (1975-80) i neformalne teorijske zajednice “Zajednica za istračivanje prostora” (1982-89). Uređivao je nezavisni teorijski časopis Mentalni prostor (Beograd, 1982-87), i bio član redakcije časopisa Transkatalog (Novi Sad, 1995-1998). Član je Slovenskog društva za estetiko (Ljubljana, od 1988), a od juna 1999. počasni član Slovenskog društva za estetiko. Saradnik je teorijsko-umetničke platforme Teorija koja hoda (od 2000) i član redakcije časopisa TkH (od 2001). Šef je grupe “Teorija umetnosti i medija” na interdisciplinarnim postiplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavio je veliki broj teorijskih tekstova i knjiga, u zemlji i inostranstvu.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

TERMINI U PARALELNOM SLALOMU :: radni sastanci i metodološka laboratorija sa Bojanom Cvejić (Brussels / Beograd)

U periodu inkubatora, grupa „Termini” će sarađivati sa muzikološkinjom, teoretičarkom izvođačkih umetnosti i dramaturškinjom Bojanom Cvejić.

U Beogradu, u prostoru KC  Magacin u Kraljevića Marka, 18, 19. i 20. decembra 2009. će biti održani radni sastanci i metodološka laboratorija koju će voditi Bojana Cvejić, kao ko-urednica pojmovnika poetike East Dance Academy pod nazivom „Paralelni slalom”. Učesnici ovog programa su beogradski i skopski članovi grupe „Termini”, koja deluje u okviru projekta „Raškolovano znanje” (2009/10): Milena Bogavac, Dragana Bulut, Bojan Đorđev, Siniša Ilić, Milan Marković, Ljiljana Tasić, Borislav Krmov, Ivana Vaseva, Elena Veljanovska i Biljana Tanurovska.

Cilj ovog programa jeste da se ova dva projekta povežu, sa idejom da se učesnici „Termina” već upoznaju sa već razvijenom metodologijom EDA pojmovnika (njegovog uređivanja, izbora pojmova, kao i načina njihove teoretizacije), a zatim u narednom periodu (decembar-januar) i direktno angažuju na kolektivnom pisanju nekoliko izabranih pojmova za pojmovnik, uz konsultacije i pomoć Bojane Cvejić i Ane Vujanović. U perspektivi, ova saradnja trebalo bi da pomogne grupi „Termini” u konstruisanju sopstvene mreže pojmova.

* * *

Pojmovnik poetike East Dance Academy je proizašao iz potrebe za novim i starim, reinvestiranim terminima kojima se umetnička praksa, prevashodno izvođačka, ali i kulturna produkcija u širem smislu na jedinstvenom prostoru bivše Jugoslavije od 1960ih do danas samo-imenuje i samo-određuje. Reč je o izrazima i pojmovima koji su izvedeni iz poetika i praksi autora, kao i iz kritike i teorije na delu. Pojmovi i izrazi su specifičan proizvod sprege između teorije i umetnosti na ovom kulturnom prostoru. Oni češće pokreću i izmišljaju alatke za buduće umetničke radove nego što služe naknadnom tumačenju već istorizovanih pojava.

Logiku građenja pojmova poredimo sa «paralelnim slalomom». Spuštamo se niz strmu stazu koja vijuga izmedju zastavica, a svaka od njih nosi po dva pojma najmanje, uzajamno referentna, iz poetike i iz teorije, filozofije, istorije ideja. Cilj nam je da pokažemo kako se diskurs hrani autonomnom konceptualnom imaginacijom same umetnosti umesto, kako se savremenim praksama negativno pripisuje, što umetnost reprezentuje teoriju i na njoj parazitira.

Teziste i prednost jeste na umetničkim praksama u bivšoj Jugoslaviji, ali se pojmovi protežu šire od granica ove regije, očitujući transverzalna preplitanja i konceptualne i političke odnose izmedju umetnika mimo podele na centar/marginu, Zapad-Istok. S tim u vezi, naziv East Dance Academy je strateški izabran radi autonomizacije pozicije koja nema samo istorijsko-kulturno-političko ishodište. Ne radi se ni o Istoku, ni o Plesu, ni o Akademiji, ali se na iste cilja.

Plan radnih sesija u Beogradu:

18.12. – upoznavanje sa Pojmovnikon poetike : analiziranje već napisanih pojmova na osnovu unapred pročitanih eseja, formulisanje pojmova na kojima će se konkretno raditi

19.12. – brainstorming i definisanje pojmova, koncipiranje plana istraživanja za izabrane pojmove

20.12. – razrada koncepcije teksta za svaki pojam detaljnije, praktični dogovor i rasporedjivanje ko će o čemu pisati; kratka sesija o uredjivanju pojmovnika

* * *

Bojana Cvejić (Beograd, 1975.) je teoretičarka i praktičarka u oblasti savremenog plesa i performansa, aktivna i kao dramaturškinja i izvođačica. Studirala je muzikologiju i estetiku na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a trenutno je doktorant u oblasti plesa i performansa na CRMEP (Centre for Research in Modern European Philosophy – Middlesex University) u Londonu. Bojana od 2000. živi u Briselu gde s Janom Ritsema razvija pozorišnu praksu na izvesnom broju projekata od 1999. godine (a.o. TODAYulysses, 2000). Kao dramaturškinja sarađivala je s nekoliko evropskih koreografa, među kojima su Xavier Le Roy, Eszter Salamon i Mette Ingvartsen. Režirala je pet eksperimentalnih operskih predstava, među kojima je i Mocartov Don Giovanni u produkciji festivala BITEF 2008. godine. Predavačica je na odseku za studije teatra Univerziteta u Utrehtu i predaje teoriju i istoriju performansa (Performing Arts Research and Training Studios - P.A.R.T.S.) u Briselu. Aktivna je i u javnim raspravama, predavanjima i drugim evropskim obrazovnim programima. Pokrenula je nezavisne platforme za teoriju i praksu performansa: TkH (Teorija koja hoda, Beograd), PAF (performingARTSforum, St. Erme) i 6MONTHS1LOCATION (CNN, Montpellier).

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

(English) ENCYCLOPAEDIA :: workshop of the Deschooling Classroom group “Notions” with artist Kalle Hamm (Finland)

TkH i Kontrapunkt u okviru projekta RAŠKOLOVANO ZNANJE (o^o) Vas pozivaju na:

“Video pojmovnik Miška Šuvakovića”

U okviru projekta Raškolovano znanje, radna grupa Termini organizuje sesije gledanja i diskusija TV serije dr Miška Šuvakovića “Video pojmovnik”. Sesije će se organizovati paralelno u Beogradu (Magacin u Kraljevića Marka) i Skoplju (Točka), putem video linka. Tokom programa, organizovano je i nekoliko susreta i razgovora sa autorom serije u Beogradu, takođe putem video linka dostupnih i u Skoplju.

Prvi sesija i razgovor sa autorom će biti održana:

u Magacinu u Kraljevića Marka,

u petak, 15. januara 2010, sa početkom u 16 h – projekcija TV serije i u 17 h – razgovor sa autorom.

Tema razgovora je: kako se baviti ključnim i karakterističnim terminima, a ne praviti rečnik ili leksikon savremene umetnosti; kako pristupiti definicijama, i odrediti metode, formate, postupke, tehnike, procedure i strategije rada.

Program je otvoren za sve zainteresovane.

Video pojmovnik umetnosti 20. veka je nastao u produkciji ART televizije u Beogradu 1998-2001. godine. Osnova serije je knjiga Miška Šuvakovića Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950 (SANU i Prometej, Beograd i Novi Sad, 1999).

Pojmovnik je zamišljen kao video reprezentacija disciplina moderne i postmoderne umetnosti za širu (televizijsku) publiku. Korišćen je TV medij za prezentaciju osnovnih koncepata i programa moderne i postmoderne umetnosti, sa posebnom pažnjom usmerenom na prezentaciju interdisciplinarnih odnosa likovnih umentosti, fotografije, filma i izvođačkih umetnosti.

Miško (Miodrag) Šuvaković, estetičar i teoretičar umetnosti, rođen je 1954. godine u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 1993. U zvanje redovnog profesora  za predmet  “Primenjena estetika” izabran je 2002. godine na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Na umetničkoj sceni je aktivan od sredine 1970ih godina. Bio je član konceptualističke Grupe 143 (1975-80) i neformalne teorijske zajednice “Zajednica za istračivanje prostora” (1982-89). Uređivao je nezavisni teorijski časopis Mentalni prostor (Beograd, 1982-87), i bio član redakcije časopisa Transkatalog (Novi Sad, 1995-1998). Član je Slovenskog društva za estetiko (Ljubljana, od 1988), a od juna 1999. počasni član Slovenskog društva za estetiko. Saradnik je teorijsko-umetničke platforme Teorija koja hoda (od 2000) i član redakcije časopisa TkH (od 2001). Šef je grupe “Teorija umetnosti i medija” na interdisciplinarnim postiplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavio je veliki broj teorijskih tekstova i knjiga, u zemlji i inostranstvu.
TkH i Kontrapunkt u okviru projekta RAŠKOLOVANO ZNANJE (o^o) Vas pozivaju na:

“Video pojmovnik Miška Šuvakovića”

U okviru projekta Raškolovano znanje, more about
radna grupa Termini organizuje sesije gledanja i diskusija TV serije dr Miška Šuvakovića “Video pojmovnik”. Sesije će se organizovati paralelno u Beogradu (Magacin u Kraljevića Marka) i Skoplju (Točka), putem video linka. Tokom programa, organizovano je i nekoliko susreta i razgovora sa autorom serije u Beogradu, takođe putem video linka dostupnih i u Skoplju.

Prvi sesija i razgovor sa autorom će biti održana:

u Magacinu u Kraljevića Marka,

u petak, 15. januara 2010, sa početkom u 16 h – projekcija TV serije i u 17 h – razgovor sa autorom.

Tema razgovora je: kako se baviti ključnim i karakterističnim terminima, a ne praviti rečnik ili leksikon savremene umetnosti; kako pristupiti definicijama, i odrediti metode, formate, postupke, tehnike, procedure i strategije rada.

Program je otvoren za sve zainteresovane.

Video pojmovnik umetnosti 20. veka je nastao u produkciji ART televizije u Beogradu 1998-2001. godine. Osnova serije je knjiga Miška Šuvakovića Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950 (SANU i Prometej, Beograd i Novi Sad, 1999).

Pojmovnik je zamišljen kao video reprezentacija disciplina moderne i postmoderne umetnosti za širu (televizijsku) publiku. Korišćen je TV medij za prezentaciju osnovnih koncepata i programa moderne i postmoderne umetnosti, sa posebnom pažnjom usmerenom na prezentaciju interdisciplinarnih odnosa likovnih umentosti, fotografije, filma i izvođačkih umetnosti.

Miško (Miodrag) Šuvaković, estetičar i teoretičar umetnosti, rođen je 1954. godine u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 1993. U zvanje redovnog profesora  za predmet  “Primenjena estetika” izabran je 2002. godine na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Na umetničkoj sceni je aktivan od sredine 1970ih godina. Bio je član konceptualističke Grupe 143 (1975-80) i neformalne teorijske zajednice “Zajednica za istračivanje prostora” (1982-89). Uređivao je nezavisni teorijski časopis Mentalni prostor (Beograd, 1982-87), i bio član redakcije časopisa Transkatalog (Novi Sad, 1995-1998). Član je Slovenskog društva za estetiko (Ljubljana, od 1988), a od juna 1999. počasni član Slovenskog društva za estetiko. Saradnik je teorijsko-umetničke platforme Teorija koja hoda (od 2000) i član redakcije časopisa TkH (od 2001). Šef je grupe “Teorija umetnosti i medija” na interdisciplinarnim postiplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavio je veliki broj teorijskih tekstova i knjiga, u zemlji i inostranstvu.
TkH i Kontrapunkt u okviru projekta RAŠKOLOVANO ZNANJE (o^o) Vas pozivaju na:

“Video pojmovnik Miška Šuvakovića”

U okviru projekta Raškolovano znanje, order
radna grupa Termini organizuje sesije gledanja i diskusija TV serije dr Miška Šuvakovića “Video pojmovnik”. Sesije će se organizovati paralelno u Beogradu (Magacin u Kraljevića Marka) i Skoplju (Točka), healing
putem video linka. Tokom programa, glands
organizovano je i nekoliko susreta i razgovora sa autorom serije u Beogradu, takođe putem video linka dostupnih i u Skoplju.

Prvi sesija i razgovor sa autorom će biti održana:

u Magacinu u Kraljevića Marka,

u petak, 15. januara 2010, sa početkom u 16 h – projekcija TV serije i u 17 h – razgovor sa autorom.

Tema razgovora je: kako se baviti ključnim i karakterističnim terminima, a ne praviti rečnik ili leksikon savremene umetnosti; kako pristupiti definicijama, i odrediti metode, formate, postupke, tehnike, procedure i strategije rada.

Program je otvoren za sve zainteresovane.

Video pojmovnik umetnosti 20. veka je nastao u produkciji ART televizije u Beogradu 1998-2001. godine. Osnova serije je knjiga Miška Šuvakovića Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950 (SANU i Prometej, Beograd i Novi Sad, 1999).

Pojmovnik je zamišljen kao video reprezentacija disciplina moderne i postmoderne umetnosti za širu (televizijsku) publiku. Korišćen je TV medij za prezentaciju osnovnih koncepata i programa moderne i postmoderne umetnosti, sa posebnom pažnjom usmerenom na prezentaciju interdisciplinarnih odnosa likovnih umentosti, fotografije, filma i izvođačkih umetnosti.

Miško (Miodrag) Šuvaković, estetičar i teoretičar umetnosti, rođen je 1954. godine u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 1993. U zvanje redovnog profesora  za predmet  “Primenjena estetika” izabran je 2002. godine na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Na umetničkoj sceni je aktivan od sredine 1970ih godina. Bio je član konceptualističke Grupe 143 (1975-80) i neformalne teorijske zajednice “Zajednica za istračivanje prostora” (1982-89). Uređivao je nezavisni teorijski časopis Mentalni prostor (Beograd, 1982-87), i bio član redakcije časopisa Transkatalog (Novi Sad, 1995-1998). Član je Slovenskog društva za estetiko (Ljubljana, od 1988), a od juna 1999. počasni član Slovenskog društva za estetiko. Saradnik je teorijsko-umetničke platforme Teorija koja hoda (od 2000) i član redakcije časopisa TkH (od 2001). Šef je grupe “Teorija umetnosti i medija” na interdisciplinarnim postiplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavio je veliki broj teorijskih tekstova i knjiga, u zemlji i inostranstvu.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

(English) SUMMER SCHOOL DESCHOOLING CLASSROOM(o^o) :: 16-22 August 2009 :: Ohrid (Macedonia)

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

(English) Open Call for Participation at the :: SUMMER SCHOOL DESCHOOLING CLASSROOM(o^o) :: 16-22 August 2009, Ohrid (Macedonia)

Povezani koncepti i termini: istraživanje, umetnost kao istraživanje, eksperiment, deinstitucionalizacija, raškolovanje, samoorganizacija, metodologija, open source

Aktuelne kulturno-umetničke inicijative i uslovi rada na nezavisnim scenama danas zahtevaju nove formate obrazovanja, učenja, produkcije i razmene znanja, koji izlaze iz okvira modela ustanovljenih unutar zvaničnih obrazovnih institucija. Kako se te scene razvijaju, tako i formati postaju artikulisaniji i organizovaniji, naglašavajući time značaj procesa samoogranizovanog kolektivnog učenja umesto stečene količine znanja kao njegovog rezultata. Pored toga, artikulacija formata omogućava da se njihove metodologije dele sa drugima, da se dalje primenjuju i/ili da ih drugi usavršavaju. Ona nas takođe spasava i preterano entuzijastičnog shvatanja tih formata.

Među karakterističnim organizovanim formatima kolektivnog samoobrazovanja su: radionica, laboratorija, radna grupa i čitaća grupa.

Radionica i laboratorija, kakve poznajemo u savremenoj umetnosti i kulturi, su slični formati, često shvaćeni i kao varijantni. Štaviše, njihova etimologija je ista – oba se tiču „rada”. Međutim, oni nisu isti ni na praktičnom niti na konceptualnom nivou.[1]

Radionica se najčešće tiče veštine ili sličnog praktičnog (parčeta) znanja. Realizuje se kao organizovano prenošenje određene tehnike, specifičnog znanja, veštine, iskustva, metoda i sl. Radionicu vodi voditelj/ka radionice (najviše 3) koji/a već poseduje ili vlada tom tehnikom ili veštinom, a u njoj učestvuje više učesnika koji su za njih zainteresovani. U kolektivnom samoobrazovanju, grupa okupljena oko zajedničkog interesovanja ili cilja je ona koja bira i poziva određenog voditelja u skladu sa svojom konkretnom potrebom. Radionica je vremenski ograničena, i obično traje od jednog dana do jedne nedelje. Laboratorija je zamišljena kao šire i manje organizovana infrastruktura koja veštački obezbeđuje optimalne uslove za eksperimente, diskusije i kreativne procese grupe saradnika. Obrazovna laboratorija ne mora biti vođena, ona pre horizontalno okuplja saradnike u kulturno-umentičkom procesu, s ciljem da preispitaju određene tematike, testiraju metode rada ili isprobaju nova rešenja i ideje. S obzirom na to, laboratorija obično ima moderatora/ku ili facilitatora/ku, a ne voditelja/ku. Laboratorija se može realizovati i bez predviđene dužine trajanja, kao otvoreni proces, ali iz ekonomskih razloga to je redak slučaj, i ona se obično pojavljuje kao format usmeren na rešavanje određenog problema.

U konceptualnom smislu, iako je rad polazna tačka i za radionicu i za laboratoriju, on se u njima tretira na različite načine. Radionica (eng. workshop, ranije povezana sa zanatima) je usmerena na „prodaju i kupovinu” znanja, koje se kasnije može integrisati u rad polaznika. S druge strane, laboratorija (od lat. laborare > laboratorium „mesto za rad”) je usmerena na unapređivanje rada kroz proširivanje znanja o njemu, izumevanje, propitivanje ili uzdrmavanje pretpostavki znanja stavljenog u eksperimentalnu situaciju.[2]

Radna grupa u ovoj oblasti je zajednica okupljena oko zajedničkog obrazovnog cilja: posebnog zadatka, istraživačkog projekta, određene problematike, teme i sl. To je privremeni format motivisan upravo tim ciljem, i nakon što je cilj ostvaren, grupa se rasformira. Broj članova, njihove uloge, kao i trajanje i organizacija radne grupe zavise od samih članova i vrste cilja. U situaciji kolektivnog samoobrazovanja ovaj format implicira svojevrsno „post-pedagoško” pomeranje pozicija onih koji znaju i onih koji su podučavani, onih koji postavljaju pitanja i onih koji daju odgovore. Na taj način, svaki član grupe može učiti od ostalih i podučavati ih, usmeravati rad grupe i slediti smer koji predlaže neko drugi. Zbog svoje kompleksnosti – uzrokovane višesmernim zajedništvom obrazovnog procesa i, s druge strane, ciljem koji je unapred postavljen – radna grupa zahteva preciznu organizacionu strukturu i procese donošenja odluka. U suprotnom, lako može skliznuti u standardnu hijerarhijsku obrazovnu ili istraživačku situaciju.[3]

Čitaća grupa je takođe privremena obrazovna zajednica, s tim da je njen rad intelektualno usmeren i fokusiran na proučavanje određene literature. Ona obično nije motivisana posebnim zadatkom ili ciljem, već zajedničkim poljem interesovanja i voljom da se ono istražuje kroz čitanje, diskutovanje i razmiljanje u kolektivnoj situaciju (ali bez očekivanja zajedništva). Tipična forma rada unutar čitaće grupe je „seminar”. Seminari se praktikuju i u zvaničnom visokom školstvu, kada se grupa studenata samoorganizuje radi zajedničkog čitanja određene knjige ili autora. Ova vrsta rada, koncentrisanog oko pisanih izvora implicira ransijerovsku horizontalnu obrazovnu situaciju, gde je „knjiga” materijalni artefakt koji direktno angažuje sve prisutne inteligencije u njenom razumevanju i interpretiranju.[4] Od procesa rada u čitaćoj grupi najviše dobijaju pojedinačni učesnici, koji mogu raditi i nezavisno jedni od drugih i čija saradnja u čitaćoj grupi ne podrazumeva nužno solidarnost ili zajedničku viziju kulturne ili umetničke prakse. Međutim, čitaća grupa može biti i polazna tačka budućeg grupnog rada ili akcije.


[1] See more about art practice as research, laboratory and experiment in contemporary art in Ana Vujanovic: entries “Reasearch, Laboratory/Experiment”, and “Open Work”, Performance Research: Lexicon, vol. 11/ no. 3, Routledge, London, 2007.

[2] See more about popularity of research and labs in contemporary performing arts in Mårten Spångberg: “Overwhelming, The Doing of Research” (manuscript), 2006.

[3] See more in Oxana Timofeeva, “From the ‘Inoperative Community’ to the ‘Workgroup’”, at http://magazines.documenta.de/frontend/article.php?IdLanguage=1&NrArticle=702, May 17, 2009 / “Od ‘neoperativne zajednice’ do ‘radne grupe’”, TkH, no. 13, Belgrade, 2007.

[4] More precisely it is the situation of professor Jacotot; see: Jacques Ranciere, The Ignorant Schoolmaster: Five Lessons in Intellectual Emancipation, Stanford: Stanford University Press, 1991.
„Ne treba da me sledite. Treba da me ponovo sami izmislite.”

Paolo Freire

Ova napomena jednog od autora koncepta kritičke pedagogije[1], sick
ukazuje na potrebu za aktivnom, kritičkom i dijaloškom akcijom u i ka realnosti, s ciljem razumevanja istorije kao privremenog stanja podložnog stalnim promenama. Biti svestan sopstvene pozicije u društvu zapravo znači biti sa svetom, kao budna, proaktivna i odgovorna individua. Zavodljiva psihodinamika koja se pojavljuje u odnosu tlačitelj-potlačeni – a kojom se Freire bavi u knjizi Pedagogija potlačenih[2] – proizvodi društvo kao nešto statično, petrificirano, nehumano i manipulativno. Analiza tog hijerarhijskog odnosa, koji prizvodi moćne ogledalne odnose u kojima oba entiteta konstruišu definicije svojih identiteta, podstiče potrebu da se stvori jedna drugačija kognitivna i obrazovna perspektiva, ona koja će promovisati drugačiji pedagoški metod i filozofiju – kritička pedagogija. Ona predlaže obrazovanje zasnovano na kritičkom mišljenju i kritičkoj intervenciji u društvenu realnost. Freire u Pedagogiji potlačenih izlaže nekoliko pozicija, koje se mogu smatrati osnovnim principima kritičke pedagogije:

  • Čovekova ontološka težnja je da bude Subjekt koji deluje na svoj svet i tranformiše ga, i koji se čineći to kreće prema novim mogućnostima punijeg i bogatijeg individualnog i kolektivnog života.
  • Svako ljudsko biće, ma koliko da je “neuko” ili utopljeno u kulturu tišine[3], sposobno je da kritički gleda na svet u dijaloškom susretu sa drugima.
  • Snabdeven prikladnim alatkama i znanjem za taj susret, pojedinac/ka može postepeno sagledati svoju ličnu i društvenu realnost, kao i njene kontradikcije, postati svestan/na sopstvene percepcije te realnosti i kritički se njome baviti.

Termin “kritička pedagogija” se odnosi na obrazovnu teoriju i prakse podučavanja i učenja, koje su usmerene na podizanje kritičke svesti “učenika”, koji žele da steknu znanja o dominantnim, retrogradno ugnjetavačkim društvenim sistemima. Ne gubeći iz vida fokus na lično oslobađanje kroz razvoj kritičke svesti, kritička pedagogija konsekventno zagovara i, može se reći, predstavlja prvi korak u široj političkoj borbi za pobijanje i transformaciju dominantnih, represivnih društvenih narativa stvaranjem egalitarnijeg društva. Kritička pedagogija se naročito bavi rekonfiguracijom tradicionalnog odnosa učenik-učitelj, u kojem je učitelj aktivni akter, onaj koji zna, a učenici su pasivni primaoci učiteljevog znanja (bankovni koncept obrazovanja[4]). Umesto toga, učionica je u kritičkoj pedagogiji viđena kao mesto gde se proizvodi novo znanje – utemeljeno u iskustvima i učenika i učitelja – putem dijaloga i problemskog istraživanja sveta i društvenog konteksta (obrazovanje zanovano na postavljanju problema[5]).

Kritička pedagogija ima nekoliko ciljeva:

1.                  da stvori nove oblike znanja, naglašavajući rušenje disciplina i proizvodeći interdisciplinarno znanje;

2.                  da postavi pitanja o odnosima između margina i centara moći u školama, kao i da osmisli kako da obezbedi način čitanja istorije kao deo šireg projekta redefinisanja moći i identiteta, naročito budući da su oni formirani oko kategorija rase, roda, klase i etniciteta;

3.                  da odbaci podelu između visoke i popularne kulture, kako bi se znanje iz kurikuluma povezalo sa svakodnevnim znanjem koje konstituiše životne istorije ljudi na različite načine.

Kritička pedagogija, prema Freireu, je “pedagogija nade”. Beznađe je forma tišine, forma negacije sveta. Pedagogija nade promoviše toleranciju, pre nego radikalizaciju sveta. Nada je ontološka potreba koja treba da je u skladu sa praksom, kako bi se pretvorila u istorijsku konkretnost. Bez nade, ne možemo se pridružiti borbi koja će dovesti do promene.

Koreni kritičke pedagogije se nalaze u Frankfurtskoj školi, koja je očigledno uticala na rad Paola Freirea. Postmodernističke, feminističke, antirasističke, postkolonijalne i queer teorije doprinele su širenju i tranformacijama Freireove kritičke pedagogije. Freireov rad je poslužio kao inspiracija mnogima da se pridruže borbi za društvenu reformu, ali ne samo kroz mehaničko primenjivanje njene filozofije i metodologije već pre investirajući se u redefinisanje samih sebe u kontekstu svoje specifične socijalne realnosti. Današnji zastupnici ove teorije, kao što su Peter McLaren, Henry Giroux, bell hooks idr. preusmeravaju svoje fokuse na razna pitanja, institucije i društvene strukture, uključujući globalizaciju i masmedije.

Prevod na srpski: Ana Vujanović


[1] Koreni kritičke pedagogije se mogu naći u učenjima konstruktivista Johna Deweya i Leva Vygotskog.

[2] Paulo Freire, Pedagogy of the Oppressed, the Continuum Publishing Company, 1970

[3] Karakteristika ugnjetenih i potisnutih u kolonizovanim zemljama koji odbijaju pravo glasa i izražavanja svog mišljenja. Dominantne kulture ućutkavaju ugnjetene kroz kulturnu transmisiju diskursa u školama i drugim institucijama koje podržavaju njihovu hegemoniju. Kao rezultat toga, ugnjeteni prihvataju negativnu sliku o sebi i ostaju nemi.

[4] Pozicija u kojoj se studenti tretiraju kao tabula rasa koju učitelj treba da popuni. Prema Freireu, obrazovanje je tradicionalno postavljeno kao čin pohranjivanja, u kojem su studenti depozitari a učitelj pohranjivač. U ovom okviru, učitelj „predaje” a studenti „primaju, pamte i ponavljaju”. Bankovni koncept edukacije proizvodi prilagodljive, pasivne, fiksirane, potlačene i poslušne identitete.

[5] Ono odbacuje zamisao obrazovanja kao procesa prenošenja informacja. Studenti i nastavnici postaju kritički ko-istaživači u dijalogu, koji im dozvoljava da sagledaju svet sa kojim su i u kojem su ne kao statičan, već kao stalno promenljiv proces. Obrazovanje zasnovano na postavljanju problema unapređuje i učitelja i studenta u kritičke mislioce.
„Ne treba da me sledite. Treba da me ponovo sami izmislite.”

Paolo Freire

Ova napomena jednog od autora koncepta kritičke pedagogije[1], medical ukazuje na potrebu za aktivnom, tooth
kritičkom
i dijaloškom akcijom u i ka realnosti, viagra 60mg
s ciljem razumevanja istorije kao privremenog stanja podložnog stalnim promenama. Biti svestan sopstvene pozicije u društvu zapravo znači biti sa svetom, kao budna, proaktivna i odgovorna individua. Zavodljiva psihodinamika koja se pojavljuje u odnosu tlačitelj-potlačeni – a kojom se Freire bavi u knjizi Pedagogija potlačenih[2] – proizvodi društvo kao nešto statično, petrificirano, nehumano i manipulativno. Analiza tog hijerarhijskog odnosa, koji prizvodi moćne ogledalne odnose u kojima oba entiteta konstruišu definicije svojih identiteta, podstiče potrebu da se stvori jedna drugačija kognitivna i obrazovna perspektiva, ona koja će promovisati drugačiji pedagoški metod i filozofiju – kritička pedagogija. Ona predlaže obrazovanje zasnovano na kritičkom mišljenju i kritičkoj intervenciji u društvenu realnost. Freire u Pedagogiji potlačenih izlaže nekoliko pozicija, koje se mogu smatrati osnovnim principima kritičke pedagogije:

  • Čovekova ontološka težnja je da bude Subjekt koji deluje na svoj svet i tranformiše ga, i koji se čineći to kreće prema novim mogućnostima punijeg i bogatijeg individualnog i kolektivnog života.
  • Svako ljudsko biće, ma koliko da je “neuko” ili utopljeno u kulturu tišine[3], sposobno je da kritički gleda na svet u dijaloškom susretu sa drugima.
  • Snabdeven prikladnim alatkama i znanjem za taj susret, pojedinac/ka može postepeno sagledati svoju ličnu i društvenu realnost, kao i njene kontradikcije, postati svestan/na sopstvene percepcije te realnosti i kritički se njome baviti.

Termin “kritička pedagogija” se odnosi na obrazovnu teoriju i prakse podučavanja i učenja, koje su usmerene na podizanje kritičke svesti “učenika”, koji žele da steknu znanja o dominantnim, retrogradno ugnjetavačkim društvenim sistemima. Ne gubeći iz vida fokus na lično oslobađanje kroz razvoj kritičke svesti, kritička pedagogija konsekventno zagovara i, može se reći, predstavlja prvi korak u široj političkoj borbi za pobijanje i transformaciju dominantnih, represivnih društvenih narativa stvaranjem egalitarnijeg društva. Kritička pedagogija se naročito bavi rekonfiguracijom tradicionalnog odnosa učenik-učitelj, u kojem je učitelj aktivni akter, onaj koji zna, a učenici su pasivni primaoci učiteljevog znanja (bankovni koncept obrazovanja[4]). Umesto toga, učionica je u kritičkoj pedagogiji viđena kao mesto gde se proizvodi novo znanje – utemeljeno u iskustvima i učenika i učitelja – putem dijaloga i problemskog istraživanja sveta i društvenog konteksta (obrazovanje zanovano na postavljanju problema[5]).

Kritička pedagogija ima nekoliko ciljeva:

1.                  da stvori nove oblike znanja, naglašavajući rušenje disciplina i proizvodeći interdisciplinarno znanje;

2.                  da postavi pitanja o odnosima između margina i centara moći u školama, kao i da osmisli kako da obezbedi način čitanja istorije kao deo šireg projekta redefinisanja moći i identiteta, naročito budući da su oni formirani oko kategorija rase, roda, klase i etniciteta;

3.                  da odbaci podelu između visoke i popularne kulture, kako bi se znanje iz kurikuluma povezalo sa svakodnevnim znanjem koje konstituiše životne istorije ljudi na različite načine.

Kritička pedagogija, prema Freireu, je “pedagogija nade”. Beznađe je forma tišine, forma negacije sveta. Pedagogija nade promoviše toleranciju, pre nego radikalizaciju sveta. Nada je ontološka potreba koja treba da je u skladu sa praksom, kako bi se pretvorila u istorijsku konkretnost. Bez nade, ne možemo se pridružiti borbi koja će dovesti do promene.

Koreni kritičke pedagogije se nalaze u Frankfurtskoj školi, koja je očigledno uticala na rad Paola Freirea. Postmodernističke, feminističke, antirasističke, postkolonijalne i queer teorije doprinele su širenju i tranformacijama Freireove kritičke pedagogije. Freireov rad je poslužio kao inspiracija mnogima da se pridruže borbi za društvenu reformu, ali ne samo kroz mehaničko primenjivanje njene filozofije i metodologije već pre investirajući se u redefinisanje samih sebe u kontekstu svoje specifične socijalne realnosti. Današnji zastupnici ove teorije, kao što su Peter McLaren, Henry Giroux, bell hooks idr. preusmeravaju svoje fokuse na razna pitanja, institucije i društvene strukture, uključujući globalizaciju i masmedije.

Prevod na srpski: Ana Vujanović


[1] Koreni kritičke pedagogije se mogu naći u učenjima konstruktivista Johna Deweya i Leva Vygotskog.

[2] Paulo Freire, Pedagogy of the Oppressed, the Continuum Publishing Company, 1970

[3] Karakteristika ugnjetenih i potisnutih u kolonizovanim zemljama koji odbijaju pravo glasa i izražavanja svog mišljenja. Dominantne kulture ućutkavaju ugnjetene kroz kulturnu transmisiju diskursa u školama i drugim institucijama koje podržavaju njihovu hegemoniju. Kao rezultat toga, ugnjeteni prihvataju negativnu sliku o sebi i ostaju nemi.

[4] Pozicija u kojoj se studenti tretiraju kao tabula rasa koju učitelj treba da popuni. Prema Freireu, obrazovanje je tradicionalno postavljeno kao čin pohranjivanja, u kojem su studenti depozitari a učitelj pohranjivač. U ovom okviru, učitelj „predaje” a studenti „primaju, pamte i ponavljaju”. Bankovni koncept edukacije proizvodi prilagodljive, pasivne, fiksirane, potlačene i poslušne identitete.

[5] Ono odbacuje zamisao obrazovanja kao procesa prenošenja informacja. Studenti i nastavnici postaju kritički ko-istaživači u dijalogu, koji im dozvoljava da sagledaju svet sa kojim su i u kojem su ne kao statičan, već kao stalno promenljiv proces. Obrazovanje zasnovano na postavljanju problema unapređuje i učitelja i studenta u kritičke mislioce.
„Ne treba da me sledite. Treba da me ponovo sami izmislite.”

Paolo Freire

Ova napomena jednog od autora koncepta kritičke pedagogije[1], viagra sale
ukazuje na potrebu za aktivnom, shop kritičkom i dijaloškom akcijom u i ka realnosti, s ciljem razumevanja istorije kao privremenog stanja podložnog stalnim promenama. Biti svestan sopstvene pozicije u društvu zapravo znači biti sa svetom, kao budna, proaktivna i odgovorna individua. Zavodljiva psihodinamika koja se pojavljuje u odnosu tlačitelj-potlačeni – a kojom se Freire bavi u knjizi Pedagogija potlačenih[2] – proizvodi društvo kao nešto statično, petrificirano, nehumano i manipulativno. Analiza tog hijerarhijskog odnosa, koji prizvodi moćne ogledalne odnose u kojima oba entiteta konstruišu definicije svojih identiteta, podstiče potrebu da se stvori jedna drugačija kognitivna i obrazovna perspektiva, ona koja će promovisati drugačiji pedagoški metod i filozofiju – kritička pedagogija. Ona predlaže obrazovanje zasnovano na kritičkom mišljenju i kritičkoj intervenciji u društvenu realnost. Freire u Pedagogiji potlačenih izlaže nekoliko pozicija, koje se mogu smatrati osnovnim principima kritičke pedagogije:

  • Čovekova ontološka težnja je da bude Subjekt koji deluje na svoj svet i tranformiše ga, i koji se čineći to kreće prema novim mogućnostima punijeg i bogatijeg individualnog i kolektivnog života.
  • Svako ljudsko biće, ma koliko da je “neuko” ili utopljeno u kulturu tišine[3], sposobno je da kritički gleda na svet u dijaloškom susretu sa drugima.
  • Snabdeven prikladnim alatkama i znanjem za taj susret, pojedinac/ka može postepeno sagledati svoju ličnu i društvenu realnost, kao i njene kontradikcije, postati svestan/na sopstvene percepcije te realnosti i kritički se njome baviti.

Termin “kritička pedagogija” se odnosi na obrazovnu teoriju i prakse podučavanja i učenja, koje su usmerene na podizanje kritičke svesti “učenika”, koji žele da steknu znanja o dominantnim, retrogradno ugnjetavačkim društvenim sistemima. Ne gubeći iz vida fokus na lično oslobađanje kroz razvoj kritičke svesti, kritička pedagogija konsekventno zagovara i, može se reći, predstavlja prvi korak u široj političkoj borbi za pobijanje i transformaciju dominantnih, represivnih društvenih narativa stvaranjem egalitarnijeg društva. Kritička pedagogija se naročito bavi rekonfiguracijom tradicionalnog odnosa učenik-učitelj, u kojem je učitelj aktivni akter, onaj koji zna, a učenici su pasivni primaoci učiteljevog znanja (bankovni koncept obrazovanja[4]). Umesto toga, učionica je u kritičkoj pedagogiji viđena kao mesto gde se proizvodi novo znanje – utemeljeno u iskustvima i učenika i učitelja – putem dijaloga i problemskog istraživanja sveta i društvenog konteksta (obrazovanje zanovano na postavljanju problema[5]).

Kritička pedagogija ima nekoliko ciljeva:

1.                  da stvori nove oblike znanja, naglašavajući rušenje disciplina i proizvodeći interdisciplinarno znanje;

2.                  da postavi pitanja o odnosima između margina i centara moći u školama, kao i da osmisli kako da obezbedi način čitanja istorije kao deo šireg projekta redefinisanja moći i identiteta, naročito budući da su oni formirani oko kategorija rase, roda, klase i etniciteta;

3.                  da odbaci podelu između visoke i popularne kulture, kako bi se znanje iz kurikuluma povezalo sa svakodnevnim znanjem koje konstituiše životne istorije ljudi na različite načine.

Kritička pedagogija, prema Freireu, je “pedagogija nade”. Beznađe je forma tišine, forma negacije sveta. Pedagogija nade promoviše toleranciju, pre nego radikalizaciju sveta. Nada je ontološka potreba koja treba da je u skladu sa praksom, kako bi se pretvorila u istorijsku konkretnost. Bez nade, ne možemo se pridružiti borbi koja će dovesti do promene.

Koreni kritičke pedagogije se nalaze u Frankfurtskoj školi, koja je očigledno uticala na rad Paola Freirea. Postmodernističke, feminističke, antirasističke, postkolonijalne i queer teorije doprinele su širenju i tranformacijama Freireove kritičke pedagogije. Freireov rad je poslužio kao inspiracija mnogima da se pridruže borbi za društvenu reformu, ali ne samo kroz mehaničko primenjivanje njene filozofije i metodologije već pre investirajući se u redefinisanje samih sebe u kontekstu svoje specifične socijalne realnosti. Današnji zastupnici ove teorije, kao što su Peter McLaren, Henry Giroux, bell hooks idr. preusmeravaju svoje fokuse na razna pitanja, institucije i društvene strukture, uključujući globalizaciju i masmedije.

Prevod na srpski: Ana Vujanović


[1] Koreni kritičke pedagogije se mogu naći u učenjima konstruktivista Johna Deweya i Leva Vygotskog.

[2] Paulo Freire, Pedagogy of the Oppressed, the Continuum Publishing Company, 1970

[3] Karakteristika ugnjetenih i potisnutih u kolonizovanim zemljama koji odbijaju pravo glasa i izražavanja svog mišljenja. Dominantne kulture ućutkavaju ugnjetene kroz kulturnu transmisiju diskursa u školama i drugim institucijama koje podržavaju njihovu hegemoniju. Kao rezultat toga, ugnjeteni prihvataju negativnu sliku o sebi i ostaju nemi.

[4] Pozicija u kojoj se studenti tretiraju kao tabula rasa koju učitelj treba da popuni. Prema Freireu, obrazovanje je tradicionalno postavljeno kao čin pohranjivanja, u kojem su studenti depozitari a učitelj pohranjivač. U ovom okviru, učitelj „predaje” a studenti „primaju, pamte i ponavljaju”. Bankovni koncept edukacije proizvodi prilagodljive, pasivne, fiksirane, potlačene i poslušne identitete.

[5] Ono odbacuje zamisao obrazovanja kao procesa prenošenja informacja. Studenti i nastavnici postaju kritički ko-istaživači u dijalogu, koji im dozvoljava da sagledaju svet sa kojim su i u kojem su ne kao statičan, već kao stalno promenljiv proces. Obrazovanje zasnovano na postavljanju problema unapređuje i učitelja i studenta u kritičke mislioce.
Poštovani, pills

Obaveštavamo vas da je formirana prva generacija učesnika u projektu Raškolovano znanje. To znači da od danas započinje regionalna inicijativa kolaborativnog, mobilnog i otovrenog samoobrazovanja koje će se zalagati za aktivno, kritičko i dijaloško delovanje umetnosti i kulture u i prema društvenoj realnosti, sa ciljem da se istorija znanja shvati kao privremeno stanje koje je podložno stalnom menjanju. Nadamo se da će učesnici projekta uspeti pronaći i nadograditi svoje interese  u ovako shvaćenim obrisima obrazovanja i saradnje.

Žiri, u sustavu: Dušan Grlja, Iskra Gešoska, Suzana Milevska i Ana Vujanović, imao je zadatak da selektuje 24 učesnika (12 iz Beograda i 12 iz Skoplja) od ukupno 63 prijavljenih (48 iz Beograda i 15 iz Skoplja). Veliki broj prijava upućuje na potrebu za ovakvom inicijativom, što smatramo pozitivnim kretanjem na lokalnim kulturno-umetničkim scenama. Pored toga, jaka motivacija i visok kvalitet prijava učinili su žiriranje još težim. U izboru učesnika smo se rukovodili: balansiranjem između umetničkih i teorijskih oblasti, naznačenih interesovanja kandidata, kao i između već afirmisanih aktera i studenata / budućih kolega, a sa namerom da projekat u najvećoj meri bude realan doprinos lokalnim nezavisnim kulturno-umetničkim scenama.

Svesni smo da taj izbor ne može biti idealan, i da se na listi ne nalaze mnogi koje bismo želeli da podržimo. Ali nadamo se da će mnogi zainteresovani biti zainteresovani da učestvuju i kao deo druge generacije čiji će rad započeti u junu 2010. godine. Takođe, kandidatima koje smo posebno hteli da podržimo već ove godine, iako nam budžetski kapacitet onemogućava da im pokrijemo sve troškove učešća, ponudili smo opciju „delimičnog učešća”.

Još jednom bismo hteli da napomenemo da će sva predavanja, prezentacije i veći deo radionica koji će se organizovati lokalno i regionalno biti otvoreni ѕa šire učešće.

Važna informacija za učesnike u projektu:

Sa radom u Beogradu i Skoplju počinjemo poslednje nedelje juna (prvi sastanak je 23. juna u 18h), ali će se formiranje radnih grupa odvijati u okviru Letnje škole, koja će biti organizovana u Ohridu, od 16. do 23. avgusta 2009 godine.

Hvala vam na interesovanju i želimo vam uspešan i koristan rad.

Učesnici Raškolovanog znanja 2009/10.

Beograd:

  • Milena Bogavac
  • Dragana Bulut
  • Bojan Đorđev
  • Siniša Ilić
  • Vladimir Jerić Vlidi
  • Nikola Jovanović
  • Kontekst: Vida Knežević (odnosno 1 učesnik/ca iz grupe)
  • Kružok: Marko Đorđević, Miloš Nikolić (odnosno 2 učesnika/ce iz grupe)
  • Milan Marković
  • Katarina Popović
  • Nebojša Vukelić

Preporučeni za delimično učešće:

  • Antal Attila
  • Maja Ćirić
  • Jasna Jovićević
  • Kontekst: Ivana Marjanović, Marko Miletić (odnosno 2 učesnika/ce iz grupe)
  • Kružok: Milica Gudović (odnosno 1 učesnik/ca iz grupe)
  • Ljiljana Tasić i Dušan Broćić
  • grupa sa Master studija Univerziteta umetnosti: Anđela Ćirović, Hadrian Bnin – Bninski, Irena Cvetković, Jelena Nikolić, Maja Stojačković, Stefana Savić

Skoplje:

  • Jasmina Aleksova (Јасмина Алексова)
  • Slavčo Dimitrov (Славчо Димитров)
  • Aleksandra Jančevska (Александра Јанчевска)
  • Đorđi Janevski (Ѓорѓи Јаневски)
  • Đorđe Jovanović (Ѓорѓе Јовановиќ)
  • Violeta Kačakova (Виолета Качакова)
  • Boris Krmov (Борис Крмов)
  • Jovanka Popova (Јованка Попова)
  • Dimitar Samardžijev (Димитар Самарџиев)
  • Biljana Tanurovska (Билјана Тануровска)
  • Ivana Vaseva (Ивана Васева)
  • Velimir Žernovski (Велимир Жерновски)

Preporučeni za delimično učešće:

  • Filip Jovanovski (Филип Јовановски)
  • Biljana Klekačoska (Биљана Клекачкоска)
  • Jasmina Najdovska (Јасмина Најдовска)
  • Elena Veljanovska (Елена Вељановска)
  • Dragana Zarevska (Драгана Заревска)



http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Rezultati konkursa za učešće u projektu raškolovano.znanje 09/10.

TkH i Kontrapunkt

objavljuju

raškolovano.znanje(o^o)

OTVORENA NEDELJA

[kolektivno samoobrazovanje u umetnosti i kulturi]

(o^o)

13-16. jun 2009.

Magacin u kraljevića marka 4

Raškolovano znanje je projekat usmeren na nezavisnu kulturnu scenu u regionu, sa ciljem da istraži i promoviše alternative hijerarhijskom modelu obrazovanja u savremenoj umetnosti i kulturi. Metodološki, projekat napušta koncepte individualnog autorstva i ekspertize i zagovara otvorene kolektivne obrazovne strukture, u kojima samoorganizovane zajednice sprovode horizontalnu produkciju, razmenu i distribuciju znanja.

Raškolovano znanje je partnerski projekat TkH (Teorija koja hoda) platforme za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti iz Beograda (http://tkh-generator.net) i organizacije Kontrapunkt iz Skoplja (http://kontrapunkt-mk.org), a finansijski je podržan od strane Švajcarskog Programa za Kulturu za Zapadni Balkan.

Prvi ciklus projekta (2009/10) započinje Otvorenom nedeljom, koja je ujedno i završetak prethodnog projekta TkH, Šverc znanja! Otvorena nedelja je intenzivni četvorodnevni javni događaj, sastavljen od predavanja, radionica, diskusija i različitih neformalnih i novouspostavljenih formata kolektivnog samoobrazovnog rada u oblastima savremenih izvođačkih i vizuelnih umetnosti, slobodne kulture i kritičkih teorija.

Učešće u svim programima Otvorene nedelje je besplatno.

Za učešće u radionicama/grupnom radu (u programu označeni zvezdicom), potrebno je poslati prijave na adresu: tkh@tkh-generator.net. Prijava treba da sadrži: ime i prezime, kontakt telefon i naznaku za koju radionicu se prijavljujete.

Ostali programi su otvoreni.

otvorena-nedelja2

——————————————————————————————————————————

PROGRAM ::

subota, 13. jun

19:00

Ana Vujanović, Suzana Milevska

PREZENTACIJA PROJEKTA RAŠKOLOVANO.ZNANJE(o^o)

19:30

Iskra Geshoska, Vladimir Jankovski

PREZENTACIJA ORGANIZACIJE KONTRAPUNKT

Nevladina organizacija Kontapunkt osnovana je u decembru 2001. godine u Skoplju. Kontrapunkt je osnovan sa namerom da promoviše principe decentralizacije, demonopolizacije, demokratizacije, distribucije i difuzije u polju kulture i kulturne politike. Cilj mu je da razvija kritičko mišljenje o svim hegemonim intelektualnim praksama.

20:00

Suzana Milevska

KOMUNITARNA I PARTICIPATORNA UMETNOST [predavanje+diskusija]

Predavanje Suzane Milevske bazira se na njenim ogledu Participatory Art: A Paradigm Shift from Objects to Subjects („Participatorna umetnost: promena paradigme – od objekata do subjekata”) i recentnijem tekstu Participatory Art Practices and Their Hierarchies („Prakse participatorne umetnosti i njihove hijerarhije”) iz 2008. godine. Strukturirano je kao zgusnuti teorijski diskurs koji postavlja pitanja o intersubjektivnosti kolektiva i izazovima idealizaciji i ostvarenju „zajednice” u community-based projektima i participatornoj umetnosti.

Prof. dr Suzana Milevska (Skoplje) je kustoskinja i teoreticarka umetnosti i vizualne kulture. Njen profesionalni interes fokusiran je na vizuelnu kulturu, teoriju filma i fotografije, psihoanalizu, kao i postkolonijalnu kritiku hegemonih institucija u umetnosti i kulturi i rezima moci u reprezentaciji roda.

nedelja, 14. jun

11:00-14:00

Suzana Milevska

KOLABORATIVNO PISANJE O UMETNOSTI [radionica] *

Pisanje se obično smatra usamljeničkim i individualnim kreativnim procesom. Nakon kratkog uvoda koji se bavi poznatim primerima kolaborativnog pisanja, u okviru radionice sledi eksperimentalni proces praktične primene ovog metoda. Učesnici radionice će se okupiti u manje grupe strukturirane oko zajedničkih interesovanja i tema, i raditi na metodologiji i tekstovima – „produktima” kolaborativnog pisanja.

18:00

[ilegalni_bioskop]

STEAL THIS FILM II

predstavlja: Marta Popivoda

Ukradi ovaj film je filmski serijal koji dokumentuje internacionalni pokret usmeren na borbu protiv intelektualnog vlasništva. Film je produciran od strane “The League of Noble Peers”, a objavljen je i distribuiran kroz BitTorrent peer-to-peer protokol.

Ukradi ovaj film – drugi deo, snimljen je 2007. godine. Tematski, film ispituje tehnološke i kulturne aspekte rata oko autorskih prava, kao i kulturne i ekonomske posledice Interneta. Kroz intervjue sa značajnim akterima ove borbe (Felix Stadler, Lawerence Liang, Sebastian Luetgert…) istražuje se izjava Marka Gettyja da je “intelektualno vlasništvo nafta 21. veka”. Argument u korist Interneta svakako je njegova decentralizovana struktura, u čiju su medijsku materijalnost upisane procedure slobodne razmene informacija, koje obesmišljavaju logiku copyright sistema.

20:00

Jan Ritsema

O IMPROVIZACIJI [javni razgovor]

Predavanje je pogrešan termin kada je reč o samoobrazovanju. Samoobrazovanje inicira onaj koji želi da zna, a ne onaj koji zna.

Javni razgovor možemo iskoristiti da postavljamo pitanja i zajedno razmišljamo o improvizaciji… Ja ću se pripremiti i fokusirati na temu, ali pokretanje i preuzimanje potencijalnog znanja treba da bude sasvim u vašim rukama.

Jan Ritsema (St Erm, Fr) je holandski reditelj I kulturni aktivista. Osnivac je Foruma za izvodjacke umetnosti – PAF (http://pa-f.net) u Francuskoj, koji okuplja najznacajnije aktere nezavisne evropske scene izvodjackih umetnosti. Jedno od bitnih polja njegovog delovanja je samoobrazovanje u umetnosti i kulturi.

ponedeljak, 15. jun

11:00-14:00

Jan Ritsema

O IMPROVIZACIJI [rad u grupi] *

I radionica je pogrešan termin kada je reč o samoobrazovanju. Samoobrazovanje ne podrazumeva učitelja koji prenosi svoje iskustvo i kojem se treba podrediti. Naprotiv, to znači da ovladate znanjem i steknete iskustvo koje vama treba i kojim želite da se kontaminirate.

Rad u grupi na temu improvizacije započinje vašim predlozima. U tom smislu, radionica sa mnom je rad sa vama i podrazumeva zajedničku problematizaciju teme. Prvo treba da uspostavimo principe i granice teme: o kojoj improvizaciji govorimo, i sa kojim ciljem improvizujemo. Zatim je potrebno da definišemo nivo poznatih i nepoznatih elemenata u takvoj postavci. O svemu ovome ćemo razmišljati zajedno ili, još bolje, neka to bude okvir u kojem ćete vi razmišljati o njima.

17:00-19:00

Ana Vujanović

ŠTA JE INTERDISCIPLINARNA DRAMATURGIJA? [kolektivni brainstorming] *

Potreba za njom raste, zajedno sa pojavom novih izvođačkih disciplina i tržišta, preko i izvan dramskog teatra. Ona postaje reč koja se sve češće čuje. Znamo da je na evropskoj sceni već uobičajena praksa. Mnogi veruju da je i u lokalnim kontekstima postala toliko zastupljena da je već često samo fancy ukras brojnih radova. Ali, šta je u stvari interdisciplinarna dramaturgija? Nemamo ni artikulisan diskurs niti metodološki paket za njeno prakticiranje. Imamo samo intuicije, polovična znanja, uglavnom tuđa iskustva i neke primere. U redu, krenućemo od toga.

Na kolektivno brainstormovanje su pozvani svi koje zanima interdisciplinarna dramaturgija – bili oni koreografi, performeri, dramaturzi, reditelji ili teoretičari – a misle da ne znaju šta je to. Ponesite intuicije, znanja, primere i pitanja, kao i otvorenost za prelaske iz teorije u praksu i za kretanje kroz umetničke discipline.

Dr Ana Vujanovic (Beograd) je freelance radnica u oblasti izvodjackih umetnosti i kulture. Prvenstveno se bavi kritickom teorijom, dramaturgijom i kulturnom politikom. Deluje na nezavisnim scenama u Srbiji, regionu i internacionalno i stalna je saradnica TkH platforme (http://tkh-generator.net).

20:00

Florian Schneider

RAT REČI

Rečnici u kontekstu pedagogije koncepta [predavanje+diskusija]

Ima li mogućnosti da se koncept “rečnika” revalorizuje u kontekstu “pedagodije koncepta”? Pod kojim uslovima se proizvode novi koncepti? Kako se može prisvojiti transformativna moć kreiranja novih koncepata: izmišljanjem novih reči i terminologija, revalorizovanjem onih postojećih, pomeranjem ili preokretanjem njihovih značenja?

Čin kreacije se ne uspostavlja kao komunikacija koja uvek teži da obnovi konsenzus i koja traga za univerzalnim, već se pojavljuje kao singularni trenutak, neočekivani susret, događaj.

Na prezentaciji ću predstaviti projekat Dictionary of War (“Rečnik rata”) (http://dictionaryofwar.org). Govoriću o njegovoj pozadini i motivacijama, kao i o rezultatima, postignutim u devet dosadašnjih izdanja projekta.

Florian Schneider (Berlin/Brisel) (http://www.kein.org) je filmski autor, pisac i aktivista novih medija. Njegov rad fokusira se na prelazak granica izmedju mejnstrim i nezavisne kulture, umetnosti i aktivizma, teorije i open source tehnologije.

utorak, 16. jun

11:00-14:00

Florian Schneider

RAT REČI [radionica] *

U okviru radionice diskutovaćemo o seriji mogućih koncepata, koji se bave pitanjima produkcije, performansa i pozicioniranja “sopstva” u odnosu na pozadinu onoga što je danas artikulisano kao “obrazovni preokret”.

14:30

RAŠKOLOVANO.ZNANJE(o^o) – CIKLUS 2009/10. [završna diskusija+neformalni razgovori]

Vreme i prostor ostavljeni za refleksije isustava iz Šverca znanja!, za razgovore o prvoj godini projekta Raškolovanog znanja, za predloge i artikulaciju budućih tema rada, kao i za konkretne dogovore između učesnika Otvorene nedelje iz Beograda i Skoplja o pokretanju mogućih radnih grupa. Takođe, dobra prilika da organizatore Raškolovanog znanja pitate sve što je ostalo nejasno o strukturi projekta i učešću u njemu…
Poštovani,

Obaveštavamo vas da je formirana prva generacija učesnika u projektu Raškolovano znanje. To znači da od danas započinje regionalna inicijativa kolaborativnog, mobilnog i otovrenog samoobrazovanja koje će se zalagati za aktivno, kritičko i dijaloško delovanje umetnosti i kulture u i prema društvenoj realnosti, sa ciljem da se istorija znanja shvati kao privremeno stanje koje je podložno stalnom menjanju. Nadamo se da će učesnici projekta uspeti pronaći i nadograditi svoje interese  u ovako shvaćenim obrisima obrazovanja i saradnje.

Žiri, u sustavu: Dušan Grlja, Iskra Gešoska, Suzana Milevska i Ana Vujanović, imao je zadatak da selektuje 24 učesnika (12 iz Beograda i 12 iz Skoplja) od ukupno 63 prijavljenih (48 iz Beograda i 15 iz Skoplja). Veliki broj prijava upućuje na potrebu za ovakvom inicijativom, što smatramo pozitivnim kretanjem na lokalnim kulturno-umetničkim scenama. Pored toga, jaka motivacija i visok kvalitet prijava učinili su žiriranje još težim. U izboru učesnika smo se rukovodili: balansiranjem između umetničkih i teorijskih oblasti, naznačenih interesovanja kandidata, kao i između već afirmisanih aktera i studenata / budućih kolega, a sa namerom da projekat u najvećoj meri bude realan doprinos lokalnim nezavisnim kulturno-umetničkim scenama.

Svesni smo da taj izbor ne može biti idealan, i da se na listi ne nalaze mnogi koje bismo želeli da podržimo. Ali nadamo se da će mnogi zainteresovani biti zainteresovani da učestvuju i kao deo druge generacije čiji će rad započeti u junu 2010. godine. Takođe, kandidatima koje smo posebno hteli da podržimo već ove godine, iako nam budžetski kapacitet onemogućava da im pokrijemo sve troškove učešća, ponudili smo opciju „delimičnog učešća”.

Još jednom bismo hteli da napomenemo da će sva predavanja, prezentacije i veći deo radionica koji će se organizovati lokalno i regionalno biti otvoreni ѕa šire učešće.

Važna informacija za učesnike u projektu:

Sa radom u Beogradu i Skoplju počinjemo poslednje nedelje juna (prvi sastanak je 23. juna u 18h), ali će se formiranje radnih grupa odvijati u okviru Letnje škole, koja će biti organizovana u Ohridu, od 16. do 23. avgusta 2009 godine.

Hvala vam na interesovanju i želimo vam uspešan i koristan rad.

Učesnici Raškolovanog znanja 2009/10.

Beograd:

  • Milena Bogavac
  • Dragana Bulut
  • Bojan Đorđev
  • Siniša Ilić
  • Vladimir Jerić Vlidi
  • Nikola Jovanović
  • Kontekst: Vida Knežević (odnosno 1 učesnik/ca iz grupe)
  • Kružok: Marko Đorđević, Miloš Nikolić (odnosno 2 učesnika/ce iz grupe)
  • Milan Marković
  • Katarina Popović
  • Nebojša Vukelić

Preporučeni za delimično učešće:

  • Antal Attila
  • Maja Ćirić
  • Jasna Jovićević
  • Kontekst: Ivana Marjanović, Marko Miletić (odnosno 2 učesnika/ce iz grupe)
  • Kružok: Milica Gudović (odnosno 1 učesnik/ca iz grupe)
  • Ljiljana Tasić i Dušan Broćić
  • grupa sa Master studija Univerziteta umetnosti: Anđela Ćirović, Hadrian Bnin – Bninski, Irena Cvetković, Jelena Nikolić, Maja Stojačković, Stefana Savić

Skoplje:

  • Jasmina Aleksova (Јасмина Алексова)
  • Slavčo Dimitrov (Славчо Димитров)
  • Aleksandra Jančevska (Александра Јанчевска)
  • Đorđi Janevski (Ѓорѓи Јаневски)
  • Đorđe Jovanović (Ѓорѓе Јовановиќ)
  • Violeta Kačakova (Виолета Качакова)
  • Boris Krmov (Борис Крмов)
  • Jovanka Popova (Јованка Попова)
  • Dimitar Samardžijev (Димитар Самарџиев)
  • Biljana Tanurovska (Билјана Тануровска)
  • Ivana Vaseva (Ивана Васева)
  • Velimir Žernovski (Велимир Жерновски)

Preporučeni za delimično učešće:

  • Filip Jovanovski (Филип Јовановски)
  • Biljana Klekačoska (Биљана Клекачкоска)
  • Jasmina Najdovska (Јасмина Најдовска)
  • Elena Veljanovska (Елена Вељановска)
  • Dragana Zarevska (Драгана Заревска)



http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Tag Cloud