raškolovano.znanje(o^o)

Icon

kolektivno samoobrazovanje u umetnosti i kulturi…

Formati rada u kolektivnom samoobrazovanju :: Ana Vujanović

Povezani koncepti i termini: istraživanje, umetnost kao istraživanje, eksperiment, deinstitucionalizacija, raškolovanje, samoorganizacija, metodologija, open source

Aktuelne kulturno-umetničke inicijative i uslovi rada na nezavisnim scenama danas zahtevaju nove formate obrazovanja, učenja, produkcije i razmene znanja, koji izlaze iz okvira modela ustanovljenih unutar zvaničnih obrazovnih institucija. Kako se te scene razvijaju, tako i formati postaju artikulisaniji i organizovaniji, naglašavajući time značaj procesa samoogranizovanog kolektivnog učenja umesto stečene količine znanja kao njegovog rezultata. Pored toga, artikulacija formata omogućava da se njihove metodologije dele sa drugima, da se dalje primenjuju i/ili da ih drugi usavršavaju. Ona nas takođe spasava i preterano entuzijastičnog shvatanja tih formata.

Među karakterističnim organizovanim formatima kolektivnog samoobrazovanja su: radionica, laboratorija, radna grupa i čitaća grupa.

Radionica i laboratorija, kakve poznajemo u savremenoj umetnosti i kulturi, su slični formati, često shvaćeni i kao varijantni. Štaviše, njihova etimologija je ista – oba se tiču „rada”. Međutim, oni nisu isti ni na praktičnom niti na konceptualnom nivou.[1]

Radionica se najčešće tiče veštine ili sličnog praktičnog (parčeta) znanja. Realizuje se kao organizovano prenošenje određene tehnike, specifičnog znanja, veštine, iskustva, metoda i sl. Radionicu vodi voditelj/ka radionice (najviše 3) koji/a već poseduje ili vlada tom tehnikom ili veštinom, a u njoj učestvuje više učesnika koji su za njih zainteresovani. U kolektivnom samoobrazovanju, grupa okupljena oko zajedničkog interesovanja ili cilja je ona koja bira i poziva određenog voditelja u skladu sa svojom konkretnom potrebom. Radionica je vremenski ograničena, i obično traje od jednog dana do jedne nedelje. Laboratorija je zamišljena kao šire i manje organizovana infrastruktura koja veštački obezbeđuje optimalne uslove za eksperimente, diskusije i kreativne procese grupe saradnika. Obrazovna laboratorija ne mora biti vođena, ona pre horizontalno okuplja saradnike u kulturno-umentičkom procesu, s ciljem da preispitaju određene tematike, testiraju metode rada ili isprobaju nova rešenja i ideje. S obzirom na to, laboratorija obično ima moderatora/ku ili facilitatora/ku, a ne voditelja/ku. Laboratorija se može realizovati i bez predviđene dužine trajanja, kao otvoreni proces, ali iz ekonomskih razloga to je redak slučaj, i ona se obično pojavljuje kao format usmeren na rešavanje određenog problema.

U konceptualnom smislu, iako je rad polazna tačka i za radionicu i za laboratoriju, on se u njima tretira na različite načine. Radionica (eng. workshop, ranije povezana sa zanatima) je usmerena na „prodaju i kupovinu” znanja, koje se kasnije može integrisati u rad polaznika. S druge strane, laboratorija (od lat. laborare > laboratorium „mesto za rad”) je usmerena na unapređivanje rada kroz proširivanje znanja o njemu, izumevanje, propitivanje ili uzdrmavanje pretpostavki znanja stavljenog u eksperimentalnu situaciju.[2]

Radna grupa u ovoj oblasti je zajednica okupljena oko zajedničkog obrazovnog cilja: posebnog zadatka, istraživačkog projekta, određene problematike, teme i sl. To je privremeni format motivisan upravo tim ciljem, i nakon što je cilj ostvaren, grupa se rasformira. Broj članova, njihove uloge, kao i trajanje i organizacija radne grupe zavise od samih članova i vrste cilja. U situaciji kolektivnog samoobrazovanja ovaj format implicira svojevrsno „post-pedagoško” pomeranje pozicija onih koji znaju i onih koji su podučavani, onih koji postavljaju pitanja i onih koji daju odgovore. Na taj način, svaki član grupe može učiti od ostalih i podučavati ih, usmeravati rad grupe i slediti smer koji predlaže neko drugi. Zbog svoje kompleksnosti – uzrokovane višesmernim zajedništvom obrazovnog procesa i, s druge strane, ciljem koji je unapred postavljen – radna grupa zahteva preciznu organizacionu strukturu i procese donošenja odluka. U suprotnom, lako može skliznuti u standardnu hijerarhijsku obrazovnu ili istraživačku situaciju.[3]

Čitaća grupa je takođe privremena obrazovna zajednica, s tim da je njen rad intelektualno usmeren i fokusiran na proučavanje određene literature. Ona obično nije motivisana posebnim zadatkom ili ciljem, već zajedničkim poljem interesovanja i voljom da se ono istražuje kroz čitanje, diskutovanje i razmiljanje u kolektivnoj situaciju (ali bez očekivanja zajedništva). Tipična forma rada unutar čitaće grupe je „seminar”. Seminari se praktikuju i u zvaničnom visokom školstvu, kada se grupa studenata samoorganizuje radi zajedničkog čitanja određene knjige ili autora. Ova vrsta rada, koncentrisanog oko pisanih izvora implicira ransijerovsku horizontalnu obrazovnu situaciju, gde je „knjiga” materijalni artefakt koji direktno angažuje sve prisutne inteligencije u njenom razumevanju i interpretiranju.[4] Od procesa rada u čitaćoj grupi najviše dobijaju pojedinačni učesnici, koji mogu raditi i nezavisno jedni od drugih i čija saradnja u čitaćoj grupi ne podrazumeva nužno solidarnost ili zajedničku viziju kulturne ili umetničke prakse. Međutim, čitaća grupa može biti i polazna tačka budućeg grupnog rada ili akcije.


[1] See more about art practice as research, laboratory and experiment in contemporary art in Ana Vujanovic: entries “Reasearch, Laboratory/Experiment”, and “Open Work”, Performance Research: Lexicon, vol. 11/ no. 3, Routledge, London, 2007.

[2] See more about popularity of research and labs in contemporary performing arts in Mårten Spångberg: “Overwhelming, The Doing of Research” (manuscript), 2006.

[3] See more in Oxana Timofeeva, “From the ‘Inoperative Community’ to the ‘Workgroup’”, at http://magazines.documenta.de/frontend/article.php?IdLanguage=1&NrArticle=702, May 17, 2009 / “Od ‘neoperativne zajednice’ do ‘radne grupe’”, TkH, no. 13, Belgrade, 2007.

[4] More precisely it is the situation of professor Jacotot; see: Jacques Ranciere, The Ignorant Schoolmaster: Five Lessons in Intellectual Emancipation, Stanford: Stanford University Press, 1991.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Istraživanje (Eksperiment > Laboratorija) :: Ana Vujanović

Umetnost kao istraživanje – široko prisutna u savremenom svetu umetnosti – izvorno je uvedena u vizuelne umetnosti 1960ih godina, a proširena i razvijena kroz dalju istoriju umetnosti. Pojam je uspostavio italijanski istoričar umetnosti Giulio Carlo Argan u eseju Umetnost kao istraživanje (1958).[1] Prema Arganu, istraživanje u i putem umetnosti se odnosi na “sposobnost koja se priznaje umjetnosti da postavlja i rješava izvesne probleme ili da se sama postavi pred umjetnika kao problem koji treba riješiti” (153).

Arganov koncept ukazuje da umetnički rad kao istraživanje – za razliku od normalnog umetničkog rada[2] – uvodi u umetničku praksu i produkciju elemente i kompetencije drugostepenih diskursa (o) umetnosti: teorije umetnosti, estetike, istorije umetnosti, sociologije i drugih nauka o umetnosti. Prema tome, polazišta ne-istraživački-zasnovane umetnosti kao normalne umetničke aktivnosti su ustanovljene vrednosti: paradigme, tehnike i znanja koja već postoje u svetu umetnosti. U tom smislu, njen cilj je proizvodnja što umešnijih i vrednijih umetničkih komada. Nasuprot njoj, istraživački-zasnovana umetnosti, kao incidentna umetnička aktivnost teži da reflektuje, ponovo promisli, problematizuje i preispita postojeće vrednosti ili samu sebe kao vrednost. Njen cilj tako nije produkcija vrednih umetničkih komada već kritička umetnička praksa, fokusirana: na određene probleme sveta umetnosti (istraživanje u umetnosti) ili na određene socijalne probleme kroz umetnost (istraživanje putem umetnosti). U polju današnje umetnosti, preplitanje teorijskog diskursa i umetničke produkcije je konstitutivno za sve više radova. Oni ne egzistiraju u sistemu istorije, tradicije i aktuelnih paradigmi umetnosti kao u svojoj prirodnoj sredini, čije se vrednosti prihvataju i koriste za produkciju umetničkih radova. Umesto toga, te vrednosti su ovde shvaćene kao problemi umetnosti-istraživanja.

A problem sa ovom praksom, koji susrećemo u najskorije vreme, jeste da je samo umetnost-istraživanje već asimilovano u svet umetnosti kao normalan umetnički rad, komad. Dalje, sam taj problem mora postati hitna problematika “umetnosti kao istraživanja” koja i dalje teži da bude kritična.

Pojmovi bliski umetnosti kao istraživanju su laboratorija i eksperiment. Njihova sve češća i šira upotreba u umetnosti od 1960ih do današnjih dana je obično površna i stvara bar onoliko problema koliko pokušava da razreši. Koncepti laboratorije i eksperimenta su zapravo preuzeti iz prirodnih nauka, gde označavaju mesto i proceduru koja omogućava optimalne uslove za rešavanje određenih problema, testiranje određenih pretpostavki i otkrivanje određenih pravilnosti i pravila okružujućeg sveta, a koje bi inače bilo teško pronaći u čistim oblicima. U skladu sa tim, uobičajena upotreba ovih koncepata u polju umetnosti – lab kao slobodno okruženje za neograničeni eksperiment sa ljudskom kreativnošću – je u osnovi pogrešna, jer moderna (a takođe i postmoderna) umetnost, za razliku od prirodnih nauka, nije zasnovana na pozitivističkom pristupu svom ‘objektu’: fenomenu, predmetu, temi iz okružujućeg sveta. Čak, umetnost u zapadnoj kulturnoj tradiciji ne teži da dostigne objektivni uvid i zaključke o objektu, već, sasvim suprotno, ohrabruje subjektivne tačke gledišta na određene pojave i teme. Stoga su brojni labovi i eksperimenti u savremenoj umetnosti neka vrsta umetničke samo-evidencije sopstvene slabosti – u apsurdnom poređenju sa prirodnim naukama u koje umetnost na ovaj način postavlja samu sebe. Gledajući tako, ovi koncepti su uvedeni su polje umetnosti kako bi obezbedili relevantniji status umetnosti i njene produkcije znanja u savremenom društvu. Međutim, time se često prenebregava da umetnost uvek-već jeste svojevrsna proizvodnja znanja, čija su intelektualna i afektacijska osobenost i materijalna specifičnost ono što treba da bude konstantno reflektovano u i putem umetnosti, kao ‘dokaz specifično-umetničke relevantnosti’ u društvu.


[1] Giulio Carlo Argan, “Umetnost kao istraživanje”, u Studije o modernoj umetnosti, ur. Ješa Denegri, Nolit, Beograd, 1982.

[2] Termin normalno ovde referira na teoretizaciju razvoja nauke kroz normalno stanje nauke i naučne revolucije u knjizi Thomasa Khuna Struktura naučnih revolucija, Nolit, Beograd, 1974.

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Tag Cloud