raškolovano.znanje(o^o)

Icon

kolektivno samoobrazovanje u umetnosti i kulturi…

[Radničko] Samoupravljanje :: Ivana Marjanović, Vida Knežević

Samoupravljanje je niz metoda, veština i tehnika kojima pojedinci ili grupe mogu efektno usmeriti svoje aktivnosti ka postizanju svojih ciljeva.

Radničko samoupravljanje[1] je organizacioni model ekonomije u kojem radnici imaju moć donošenja odluka, nasuprot tradicionalnom autoritativnom konceptu organizacije gde postoji podela između onih koji donose odluke (savet menadžera, direktor, poslodavac) i onih koji te odluke izvršavaju (radnici).

Radničko samoupravljanje je koncept državne strukture koji je u izvesnom obliku bio uveden u bivšoj Jugoslaviji (Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji i Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji). Posle Rezolucije Informbiroa[2], isključivanjem KPJ (Komunističke Partije Jugoslavije) iz Informbiroa u junu 1948. i prekida sa SSSR-om ovaj model, kao odgovor na i kritika sovjetskog sistema, funkcioniše u Jugoslaviji između šezdesetih i osamdesetih godina.

Radničko samoupravljanje u Jugoslaviji bilo je koncipirano kao mešavina centralizovano planiranog socijalizma Sovjetskog Saveza i Zapadne tržišne ekonomije. Mada je radničko samoupravljanje predstavljalo demonstraciju direktne demokratije, gde su radnici bili u poziciji da odlučuju o određenim pitanjima, stroga kontrola vladajuće Komunističke partije u obliku administrativnog kadra bila je sveprisutna. Tako je ovaj vid „direktne” demokratije bio primenjen samo na nižim organizacionim nivoima, u obliku Radničkih saveta koji su imali autonomiju u donošenju odluka vezanih za raspodelu plata, pitanja zaposlenja itd. Ipak, Partijski komitet je odlučivao o temama višeg nivoa poput kadrovskih pitanja. Sve ovo je učinilo koncept radničkog samoupravljanja hermetičnim, autokratskim i prema tome nedosledno uvedenim i primenjenim.

Ipak, može biti značajno iznova preispitati ovaj pojam i ukazati na potencijal radničkog samoupravljanja kao jednog alternativnog organizacionog modela koji može biti ponovo prisvojen od strane novih nezavisnih, samo-organizovanih kulturnih i umetničkih praksi koje su aktivne u kontekstu neo-liberalnog kapitalizma i tranzicije koja mu prethodi.


[1] Vidi: Todor Kuljić, Yugoslavia’s Workers’ Self-Management, Transkript video rada Olivera Resslera, http://www.republicart.net/disc/aeas/kuljic01_en.htm

[2] Reč Informbiro je jugoslovenska skraćenica za Informativni biro, od Komunistički informativni biro .

http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/digg_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/reddit_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/stumbleupon_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/delicious_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/technorati_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/google_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/myspace_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/facebook_48.png http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/wp-content/plugins/sociofluid/images/twitter_48.png

Tag Cloud