raškolovano.znanje(o^o)

Icon

kolektivno samoobrazovanje u umetnosti i kulturi…

Radne grupe 2009/10. ::

ČITANJE MARKSOVOG KAPITALA

  • Vida Knežević
  • Marko Miletić
  • Hadrian Bnin – Bninski
  • Maja Stojačković
  • Violeta Kačakova
  • Nebojša Vukelić

Grupa je zamišljena kao reading grupa koja bi se tokom trajanja projekta velikim delom bavila detaljnim isčitavanjem Kapitala.

Početna ideja za ovu grupu bila je tema kritike/kritičke teorije, ukratko. Neposredno pre i tokom ohridske škole dosta smo diskutovali o tome od koje literature krenuti, da li sa jedne strane od kritičke teorije i njene istorije, ili sa druge strane od savremenih kritičkih teorija umetnosti u najširem smislu. Na Ohridu smo čitali i diskutovali (delimično, jer nismo završili) Virnoa, Gramatiku mnoštva, nakon čega smo odlučili da bi zapravo bilo važno vratiti se na Marksa i Kapital jer on prozima veliki deo savremenih kritičkih teorija i mnogi autori i autorke koji se nama čine važnim često i u velikoj meri referišu na Marksove radove. Dalje razmišljanje je teklo u pravcu da svako od nas pojedinačno u svojim oblastima i profesijama nužno čita savremene autore/ke i tekstove, a često imamo vrlo malo vremena (ako uopste imamo) da se posvetimo nekim ključnim autorima/kama iz istorije. Stoga smo odlučili da se upravo u kontekstu Raškolovanog znanja bavimo zajedničkim iščitavanjem Kapitala.

Dakle, fokus ove grupe je pre svega čitanje Kapitala. Međutim, jedan od predloga je i da paralelno sa iščitavanjem Kapitala, diskutujemo i neke savremene autore/ke, koji se u svojim tekstovima oslanjaju na Marksa, pozivaju se na njega ili daju kritiku njegovog rada, kako bi, između ostalog, analizirali zašto i na koji način se danas pozivamo ili vraćamo na Kapital. Predlog je da se sastajemo svakih 10 dana, kako bi imali vremena da se pripremimo za svako sledeće viđanje. Čini mi se da je svake nedelje prečesto, a svake 2 nedelje premalo.

Takođe jedan od predloga jeste i da se napravi publikacija, jedna vrsta radne sveske, koja bi osim originalnog teksta sadržala i editovane beleške sa naših diskusija, koje bi pomogle u nekim narednim čitanjima Kapitala. Na primer, sledećoj generaciji Raškolovanog znanja. Ovaj predlog treba još da preciziramo.

NA GRANICAMA IDENTITETA: nevolje sa identitetom

  • Slavčo Dimitrov
  • Vladimir Jerić Vlidi
  • Nikola Jovanović
  • Katarina Popović
  • Jasna Jovićević
  • Irena Cvetković
  • Đorđi Janevski
  • Đorđe Jovanović
  • Jovanka Popova
  • Dimitar Samardžijev
  • Velimir Žernovski
  • Stefana Savić
  • Attila Antal
  • Jasmina Aleksova
  • Biljana Klekačoska

„… ako je ‘etatizacija’ u stvari onaj pokret kojim se

pojedinci potčinjavaju realnosti društvene prakse kroz

mehanizme moći koji se pozivaju na istinu, onda…

Kažem da je kritika pokret kojim

subjekt daje sebi za pravo da preispituje uticaj istine na moć

i preispituje moć i njene diskurse istine. U tom slučaju,

Kritika bi bila umetnost promišljene neposlušnosti, tvrdoglavosti kojoj prethodi refleksija.

Kritika bi u suštini trebala da obezbedi ‘razpotčinjavanje’

subjekta u kontekstu onoga što bismo mogli zvati, ukratko, politikom istine.“

Grupa, kako je zamišljena unutar ovih polaznih okvira, ima za cilj osporavanje, preispitivanje, problematizovanje i dekonstruisanje shvatanja identiteta koja se posmatraju kao jedan od stubova savremenih neoliberalnih i biopolitičkih mehanizama kontrole, regulacije, normalizacije i manipulacije u kapitalističkim društvima.

Fenomenu identiteta trebalo bi pristupiti s različitih strana i problematizovati ga u celosti. Naime, u složenosti svih njegovih oblika, on se silom nameće, reprodukuje i održava u savremenim društvima. U ovom smislu, pojedince uključene u rad grupe nikako ne bi trebalo prisiljavati da homogenizuju svoje stavove. Oni bi, sasvim suprotno, trebali da osmisle kritiku koja se oslanja na raznorodne discipline i umetničke medije. Na primer, identitet/subjektivnost može se osporavati istraživanjem obrazaca njegove konsolidacije u ideji autorstva, predstavama različitih identiteta u umetnosti i kustoskoj delatnosti, ili kroz odnos npr. s politikama identiteta. Štaviše, može se osporavati i dubinskom analizom savremenog plesa, tela u savremenom plesu i njegovog odnosa s normativnim zamislima identiteta, to jest, čitanjem savremenog plesnog tela ili nemogućnosti njegovog čitanja u terminima identiteta. Kao što smo već raspravljali u Ohridu, ovo telo može se posmatrati kao mesto otpora koje je nemoguće totalizovati i kodirati prema postojećim obrascima identiteta i telesnih normi. U skladu s ovim, dozvolite mi još jedan Fukoov citat: „suština toga da se bude radikalan je fizička, suština toga da se bude radikalan je radikalnost samog postojanja.“

Još jedna žižna tačka može se stvoriti oko pitanja kako se identitet odnosi prema kapitalističkom pojmu privatnog vlasništva, brendiranja, potrošnje, političke legitimacije, ili, kako bi to formulisala Marina Gržinić u jednom od svojih tekstova pozivajući se na Petita (Santiago López Petit): „Ja razvijam (i posedujem) svoju savest na isti način kao što razvijam (i posedujem) brend. U tom smislu, ‘ja sam svoj brend’.“

Konačni proizvod ove radne grupe može biti knjiga, izložba, performans, video ili neka mešavina svega ovoga, u zavisnosti, naravno, od procesa rada.

TERMINI/POJMOVI

  • Bojan Đorđev
  • Milena Bogavac
  • Dragana Bulut
  • Milan Marković
  • Anđela Ćirović
  • Aleksandra Jančevska
  • Boris Krmov
  • Ivana Vaseva
  • Ljiljana Tasić
  • Siniša Ilić
  • Dragana Zarevska
  • Elena Veljanovska
  • Biljana Tanurovska

Termini/pojmovi je grupa koja se kroz samoobrazovanje bavi proučavanjem pojmova/termina iz sveta savremene umetničke, teorijske, kulturne i obrazovne prakse. Rad u grupi podrazumeva individualne terminološke probleme/projekte članova za koje se pretpostavlja da će se u nekom trenutku ukrstiti i napraviti komplikovanu mapu pojmova/termina, u kojoj se oni međusobno definišu (po principu tag cloud-ova). Takođe, u radu na grupi se insistira na formiranju ne-podrazumevajuće i ne-kolokvijalne pojmovne platform, što jeste pattern u koji upadaju projekti ovog formata. U radu u grupi se pre svega računa na različit bekgraund članova i diverzitet pojmova koji se uzimaju u razmatranje, a zatim u kombinaciji sa ostalim pojmovima ukrštaju i redefinišu. Cilj grupe nije novi pojmovnik, rečnik ili leksikon, već stvaranje relacione mreže pojmova koji se najčešće koriste a koje razumemo ili različito jedni od drugih ili nismo svesni različitih čitanja u zavisnosti od teorijske (ili ideoloske) pozicije.

Deschooling Classroom

Deschooling Classroom is a project that addresses the contemporary independent cultural scenes in the region, researching and offering an alternative to the hierarchical models of education in the art and culture. Methodologically, the project moves away from the concepts of individual authorship and expertise, and advocates open collective educational structures where self-organised communities facilitate horizontal production, exchange and distribution of knowledge.